Ćao svima. Imam 25 godina i mogu da se pohvalim sa, za sada skinutih 18 kilograma. Elem, moja priča počinje ovako. I kao dete sam bila krupna, ne naročito debela, ali onako ”krupna”. U detinjstvu sam bila svesna da sam ”punačka”, mada sam se tešila da nisam baš debela jer je bilo i krupnije dece.

Iskustvo sa dijetom Vedrana

Kako je sve počelo

Svi u mojoj porodici su gurmani, pa sam tako i ja volela da jedem – testo, slatkiši, malo šta kuvano, a uglavnom prženo i pohovano. Otkako znam za sebe bila sam veliki izbirač a veliki ljubitelj krompira, odbijala sam da jedem ribu, pasulj, kupus, boraniju, a mama i tata su mi izlazili u susret i kad god bi oni jeli nešto od navedenog, ja bih dobila porciju prženih krompirića, uz pohovanu šniclu. Salatu bih ponekad i jela, ako bismo je imali na stolu, mada priznajem da supu i povrće nisam jela baš često. Obožavala sam picu, palačinke, krompir u svim obrocima, kupovne slatkiše i grickalice, industrijske sokove.

Godine su prolazile, roditelji su umeli da mi upute kritiku na račun kilaže i ishrane, dok me je stariji brat sve glasnije kritikovao. Bila sam svesna da sam punačka, ali sam nekako to nosila lagano, ubeđena da to nije ništa strašno i da uopšte ne izgledam loše, nespremna da se odreknem slatkiša.

Došla je na red i srednja škola koja je, čini mi se, prošla kao u trenu. Istina, bilo mi je teško da trčim na času fizičkog, ali objektivno, bila sam, eto malo punačkija simpatična devojka sa većim stomačićem. Ništa strašno, ništa posebno zabrinjavajuće, bar iz mog ugla. 80 kilograma na moju visinu od 162.5 cm. Dugo sam bila na toj kilaži od 80 kilograma. Bilo je simpatija, veza, mada sam bila svesna da me neki momci gledaju drugačijim očima zbog moje povišene kilaže i da prednost daju vitkijim devojkama. Pokušavala sam da skinem kilažu raznoraznim tabletama za mršavljenje, ali bez ikakvog zapaženog rezultata.

Polako se sve otelo kontroli

I još par godina je prošlo, kile su polako ali sigurno rasle. Godine, 2013. dogodila mi se velika ljubav, tačnije zaljubljenost. Preselila sam se kod dečka i tu je moja kilaža postala katastrofalna! Nisam imala neko veliko iskustvo sa kuvanjem, sokova i slatkiša je bilo u izobilju, skoro svakodnevno sam jela pržena jaja, krompir, slatkiše, suhomesnato. Svom dečku bih skuvala pasulj ili gulaš, a ja uživala u ogromnoj porciji prženih krompira, tako je svako od nas jeo ono što mu odgovara. I čini mi se, vodu sam sasvim zamenila sokovima, onim gaziranim. Vrlo često sam pržila palačinke sa eurokremom, pravila kiflice i pite. Rezultat – posle samo par meseci, farmerke sa džepovima sa strane, koje vidite na jednoj od slika, nisam mogla ni do kukova da navučem. Dečku nije smetala moja kilaža, uvek je govorio da sam mu lepa takva kakva jesam, ali se zajednica sa njim završila posle nešto manje od godinu dana. U današnje vreme to nije ništa skandalozno, ali priznajem da mi je to bio jedan od većih životnih udaraca.

Vratila sam se kod roditelja, i nastavila da jedem nezdravo – slatkiši, testo, gazirano. Roditelji su mi u slučaju ljubavnog brodoloma pružili neizmernu podršku i pomogli mi. Uvek ću im biti zahvalna na tome. S druge strane, pokazali su i zabrinutost zbog moje kilaže i sugerisali mi da smršam, ali nisu želeli da budu grubi, već da to kažu na blag način. Meni bi to na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo. Verovala sam da nikad neću smršati i da prosto ne mogu da se odreknem slatkiša, bez kojih nije mogao da prođe skoro nijedan dan. A takođe sam veoma volela i testa, naročito žu – žu pogačice.

Dan za danom, prošlo je godinu dana od razlaza sa dečkom, ljubavne rane su se zacelile i ja pronašla novog dečka. I dalje debela. Plašila sam se da stanem na vagu, koja je pokazivala 97, pa jednom čak i 105 kilograma. Podbula u licu, sa groznim podbratkom, okruglim obrazima, a stopala su mi bila otečena. Kao da sam imala bar 15 godina više. Mogla sam da obučem jedino muške pantalone, ogromne troftrtaljke namenjene starijim ženama… Sagnem se da oribam kadu i srce mi odjednom tako jako zalupa. Da napomenem, veza sa novim dečkom je jako lepo napredovala i ni u jednom momentu mu nije smetala moja kilaža. Često smo išli na sladoled i pojeli svako po 3 kugle sladoleda, uz mnogo Pepsija. Često sam u pola noći pojela po 2 sendviča sa posebnom iz obližnje hamburgerije, ili pravila omlet od jaja sa puno pavlake. U septembru na jednom slavlju izgledala sam kako sam izgledala – slika u crvenom kompletu. Tek sada vidim koliko je to ružno bilo.

Vedranino iskustvo sa dijetom

Sudbonosni sisitematski pregled

A onda se, u novembru 2015. godine u mom mestu organizovao sistematski pregled za stanovništvo. Medicinsko osoblje je ljudima merilo puls, pritisak, kilažu, šećer u krvi… Sećam se, par dana pre toga sam na oglasnoj tabli videla obaveštenje za predstojeći sistematski pregled. Razmišljala sam i uvidela da nemam šta da izgubim ako odem.

Ovako je to bilo. 95 kilograma na moju visinu, blago povišen puls, pritisak i nivo šećera u redu. Doktorica me je pozvala sa strane i ljubazno, biranim rečima mi objasnila da je krajnje vreme da povedem računa o kilaži, jer u protivnom mogu ozbiljno da ugrozim zdravstveno stanje. Navela me na razmišljanje rečima ”Šta je uzrok te gojaznosti, šta je uzrok tolike volje za hranom, da li si se nekad obratila nekome ko se bavi dijetama?” sa preporukom da se javim svom izabranom lekaru, što sam i uradila. I ovim putem se zahvaljujem toj doktorici, što je umela da nađe način koji će me trgnuti iz kolotečine.

Vezano za taj povišeni puls, moj izabrani lekar mi je dao uput da uradim analizu krvi za štitnu žlezdu – jer, u slučaju problema sa štitnom žlezdom puls može biti ubrzan. Dobila sam takođe i uput da uradim kompletnu analizu krvne slike i urina. Iskreno, tada sam se baš uplašila kakvi će mi biti rezultati. Rezultati analiza nisu bili sjajni, ali ni dramatični – štitna žlezda u redu, nalaz urina uredan, trigliceridi blago povišeni, holesterol u redu uprkos ogromnoj količini jaja koja sam jela, nivo glukoze sasvim u redu, gvožđe blago povišeno. I, pokazatelj da treba da smanjim unos gaziranih sokova.

Konačna odluka

Razgovarala sam sa roditeljima, koji su bili zabrinuti i u fazonu ”pobogu, krajnje je vreme da smršaš”. Sa rezultatima analiza ponovo sam otišla kod svog lekara opšte prakse. On je utvrdio da mi je potreban samo zdraviji način ishrane. Da izbacim masno, prženo, slatko i gazirane sokove. Da jedem kuvano, više povrća i voća, ribu, a gazirane sokove zamenim čajem. Nije mi prepisao nikakav lek, jer je smatrao, na osnovu rezultata analiza, da sam zdrava, a da su loši pokazatelji posledica nepravilne ishrane.

Dogovorila sam se sa roditeljima da zaboravim na gazirano, maksimalno smanjim slatkiše i da se okrenem zdravijoj ishrani. Bio je novembar mesec pa ni povrća nismo imali mnogo, za početak je bilo dovoljno da više ne jedem slatkiše, testa što manje i da sasvim zaboravim na gazirane sokove. Sećam se da sam počela tako što sam češće jela supu, salatu od kupusa jer nisam volela kuvani kupus.

Samo desetak dana od odricanja od slatkiša, uspela sam da obučem jedne pantalone kojih nema na priloženim slikama i to mi je ulilo hrabrost.

Objasnila sam dečku da više nećemo ići na pljeskavice u kasnim noćnim satima i da mi je zabranjeno da pijem gazirane sokove. Shvatio je to ozbiljno, rešio da me podrži, i kad god bih došla kod njega, čekao me je voćni sok.

Očekivani rezultat

Meseci su prolazili, i svi su polako počeli da primećuju promene. Odeća je sve više visila (a ne kiptela) na meni, uspela sam, u prvo vreme jedva, a potom sve komotnije, da obučem farmerke sa džepovima sa strane koje vidite na slikama. A vaga je 27. februara pokazala 84 kilograma. Priznajem, u međuvremenu, do tada, imala sam ”brljeve” jer je bila Nova godina, Božić, nekoliko krsnih slava. A svejedno sam skinula 11 kilograma.

Tada sam, krajem februara i otvorila dnevnik na dijeta.net forumu. Tu sam našla mnogo divnih osoba koje su mi čestitale na uspehu, ukazale na to šta bih još mogla da poboljšam i da pravilnije kombinujem namirnice.

Moji poznanici su bili zapanjeni promenom, pogotovo oni koji me oduvek znaju kao punačku. Moj brat, koji mi je oduvek solio pamet zbog kilaže, nedavno mi je rekao da sam se prepolovila. Istina, primetila sam da se mršavljenje malo usporilo, ali mi to nije narušilo motivaciju. Nema odustajanja!

Lice mi je postalo sve čistije, ključna kost izraženija, vrat, nadlatkice i butine tanji. Masne naslage sa leđa skoro sasvim nestale, ostalo je još na stomaku, ali i to ću rešiti. Počela sam da jedem ribu (za sada samo oslić) i veoma mi se dopada. Kuvani kupus prosto obožavam i često mi je na meniju. Pasulj i dalje ne volim, ali povremeno jedem jer znam da je zdrav. Grickalice sam zamenila šargarepom. Retko napravim izuzetak, naravno da ću na nekom slavlju pojesti parče torte, a pošto se to retko dešava, to mi ne škodi.

Moja trenutna kilaža je 77 kilograma, a želim da imam 70. Kada to postignem, ciljaću na 65. U međuvremenu, većina odeće iz mog ormana postala mi je ogromna i ne znam šta ću sa njom. Ja sam blago rečeno srećna i uspeh me motiviše da nastavim dalje. Konačno mogu da nosim mini suknje, što i priliči devojkama mojih godina.

Zato je moja poruka svima, koji imaju problem sa viškom, i misle da ne mogu da odole slatkišima, MOŽETE! Snaga volje pravi čuda.

Ponekad pomislim kako bih i dalje bila u začaranom krugu da nisam otišla na onaj sistematski pregled i razgovarala sa ženom koja mi je pomogla da spoznam da mogu da smršam, samo ako to dovoljno želim.

Već dugo, u mojoj ishrani preovlađuje pileće meso, riba – oslić, jaja, povrće, ponekad nešto suhomesnato ili tunjevina, a skoro svakog dana konzumiram nešto mlečno, dok je voćna užina obavezna skoro svakodnevno, a krompir jedem mnogo ređe. Stotinak grama hleba koji sami mesimo i to uglavnom samo uz doručak. Izuzetaka ima, pa recimo jednom mesečno pojedem parče pice ili bureka. Ponekad, recimo 2 puta mesečno dozvolim sebi i neki slatkiš. Da napomenem, 18 kilograma sam skinula bez bilo kakvog vežbanja, uz promenjenu ishranu i sat vremena hoda svakodnevno. Od početka maja počela sam sa čučnjevima. Znam da treba još da radim na sebi i trudim se.

Hvala što ste ovo čitali.

Vedrana