Dragi moji,
Godinama sam mučila muku da smršam, pokušavala sam na sve moguće načine i uvek, zbog očigledno ne tako jake volje, odustajala.
Prošle godine tačnije 01.06.2013. kad sam se pogledala u ogledalo i shvatila da sam dostigla svoj maksimum, što se kilaže tiče (sramotnih 110 kg!), rešila sam da konačno uradim nešto po tom pitanju.
Nisam se odlučila ni za jednu dijetu, niti za nutricioniste, jednostavno sam odlučila da totalno promenim loše navike što se ishrane tiče.
Izbacila sam sve ono što najviše goji, prvenstveno hleb, zatim slatkiše i gazirana pića. S obzirom da je počelo leto, bilo je dosta svežih namirnica i u tom pogledu nije bilo velikih problema.
Prvih mesec dana jela sam dosta salate. Doručak i večera svodili su mi se na srpsku salatu (paradajz i krastavac bez dodatka ulja). Ručak je uglavnom bio od barenog povrća, nekad uz bareno belo meso, eventualno ispečeno na teflonu, kao i pečenu ribu (pastrmku). Svinjsko meso sam totalno izbacila (sva sreća, pa i nisam neki ljubitelj 🙂 ).
U izboru namirnica koristila sam tablice kalorija sa dijeta.net-a i to mi je bila svakodnevna literatura.
Pila sam baš dosta tečnosti u toku dana, ponekad čak i do 3-4l vode.
Prvih 2 nedelje zaista je bilo teško, ali nisam želela da posustanem, prvi put sam imala toliko jaku volju da ništa nije moglo da me pokoleba.
Posle mesec dana stala sam na vagu i rezultat je bio i više nego fenomenalan 10 kg za mesec dana. Bila sam zaista ponosna na sebe.
Nastavila sam sa takvom ishranom i nakon 5 meseci uspela da skinem 30kg. Moj trud se isplatio, mogu da nosim neke stvari koje godinama nisam mogla, samopouzdanje mi je ogromno, pogotovo kad čujem: “Svaka čast, uspela si!” od meni dragih ljudi. Više me nije sramota kao pre da se pogledam u ogledalo (sad to radim non stop 🙂 ).
Ja i dalje nastavljam svoju borbu i nadam se da ću ubrzo moći da kažem da sam došla do željenog cilja, a to je idealna težina od 60kg.
Javljam vam se uskoro, nadam se sa vešću da je moj cilj ostvaren, a vama želim da budete uporni i da verujete u sebe… Jer sve se može, kad se hoće. 🙂
Pozdrav,
Danica Milićević
