Anoreksija (lat: Anorexia nervosa) je u međunarodnoj klasifikaciji duševnih poremećaja definisana kao poremećaj kojeg karakteriše namerni gubitak telesne težine. Za razliku od Bulimije, ona je prepoznatljiva na prvi pogled jer se svodi na izgladnjivanje do kahektičnog stadijuma (krajnja iscrpljenost i izmršavelost). U najtežim oblicima dovodi i do smrti.
Moderan poremećaj ishrane
Ovo je jedan od „najmodernijih“ poremećaja ishrane. Svi smo svedoci „kulta lepote“ koji propagira mršavost. Razne modne revije, „ikone“ džet seta, pa čak i sama bezazlena kritika njima bitnih osoba, može nekim mladim osobama biti „okidač“ za ulazak u ovaj poremećaj.
Najčešći period kada se kreće u anoreksiju je doba adolescencije (15 god – 25 god), dok je u pubertetu i zrelijem dobu ređi slučaj. Sa početnim stavom o idealnoj težini, anoreksičari kreću sa običnim dijetama koje prerastaju u progresivno smanjenje hrane. Često se koriste „pomagači“ u mršavljenju kao što su pilule, laksativi, diuretici…
Sa napretkom tehnologije, društva i popularnošću društvenih mreža trend mršavosti ne jenjava. Sada kada su nam društvene mreže sastavni deo života i kada je potreba da se prikažemo u najboljem svetlu na vrhuncu, izgleda kao da ne postoji izlaz iz situacije zvane „nezdrava percepcija o fizičkom izgledu“.
A ono što je najgore od svega je to da osobe koje žele da izgledaju „savršeno“, nisu ni svesne ili potiskuju činjenicu da svojim akcijama uništavaju svoje zdravlje, zarad nečega što je toliko površno kao što je fizički izgled.
Ranije je ova bolest bila nešto što se isključivo javljalo kod osoba ženskog pola, ali danas u modernom društvu sve je češća pojava anoreksije i kod osoba muškog pola, upravo zbog medijskog plasiranja „idealnog“ izgleda i telesne težine. Ono po čemu se razlikuje pojava anoreksije kod muškaraca naspram anoreksije kod žena je to što se muškarci obično ne izgladnjuju, ali se odlučuju na česte i ekstremno teške vežbe i treninge.
Anoreksija i 2020/21. godina
Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na pojavu ovog poremećaja u 2020. godini, jer je ovo jedna specifična i vrlo stresna godina za sve nas. Većinu vremena ove godine ljudi provode u svojim kućama gde utehu pronalaze u televiziji i sadržaju na internetu i društvenim mrežama, a umesto utehe dobijaju iskrivljenu sliku o onome kako njihovo telo mora da izgleda.
Zajednička karakteristika anoreksičara je ta da su osobe čak i iznad prosečno inteligentne sa vrlo niskim pragom samopoštovanja. Često boluju od depresije sa jakim osećajem krivice, defektnosti i neadekvatnosti.
Buđenje seksualnosti je za njih vrlo bolan period. Imaju patološki strah od debljine i time im je bilo koja hrana opasna. U strahu od gubitka kontrole, pokušavaju da bar deo sebe drže u svojim rukama. Uglavnom su povučene, uredne osobe sa velikom željom da udovoljavaju drugima.
Pored psihičkih posledica česte su fizičke posledice koje se ogledaju u gubitaku menstruacije, poremećaju rada srca, nesanice, nesvestice, anemije, krtosti kostiju… Anoreksija može toliko ruinirati zdravlje da je oporavak jednostavno nemoguć.
Oblici anoreksije
Anoreksija se javlja u više oblika, a najčešća dva su restriktivni i purgativni tip. Razlika između ova dva oblika je u tome što osoba koja ima restriktivni tip anoreksije često sebi uskraćuje hranu, izgladnjuje se u kombinaciji sa izuzetno teškim fizičkim treninzima.
Osoba koja ima purgativni oblik anoreksije malo jede, a i to što pojede trudi se da „očisti“ iz svog tela samoizvazvanim povraćanjem ili upotrebom neke vrste laksativa.
Ovaj poremećaj je izuzetno opasan zato što se u početku ne može jasno primetiti promena kod osoba koje imaju ovaj poremećaj, jer one pokušavaju da sakriju ono što rade. A kada se dođe do momenta da može da se primeti promena u izgledu i znatan gubitak težine, u većini slučajeva tada je već zdravlje nepopravljivo narušeno.
Koji su simptomi anoreksije
Kako bi što lakše primetili simptome anoreksije kod vama bliskih osoba potrebno je da se sa njima malo bolje upoznate. Pored simptoma tu su i posledice, koje se javljaju posle izvesnog vremena.
U razgovoru sa osobom koja pati od anoreksije možete primetiti njen strah od debljine i želju za nerealno niskom telesnom težinom, kao i iskrivljen doživljaj i sliku „savršenog“ tela i fizičkog izgleda. Osobe sa ovim poremećajem često pričaju o dijetama, o fizičkom izgledu, o tome kako njihov fizički izgled nije dovoljno dobar čak i ako su izgubili znatan broj kilograma.
Fizičke simptome i posledice koje možete primetiti su preteran gubitak telesne težine, oticanje mišića i atrofija mišića.
Kako se leči anoreksija
Kao i kod svakog poremećaja ishrane, i ovde se terapija vrši u angažovanju više stručnjaka, prvenstveno psihologa. U ovom poremećaju lečenje se vrši uglavnom u bolničkim uslovima. Posle bolničkog lečenja, naročito je bitan period rehabilitacije i redovno praćenje od strane psihoterapeuta je neophodno.
Nekada kada fizičke posledice nisu toliko ozbiljne moguće je lečenje sprovesti u kućnim uslovima, ali uz redovnu kontrolu i nadzor stručnih lica. Takođe u ovom slučaju je od izuzetne važnosti uključenost porodice i bliskih ljudi, jer oni moraju biti zaduženi za nadzor osobe koja se leči, dok stručna lica nisu tu.
Podrška porodice, prijatelja i bliskih osoba je vrlo bitna u oba slučaja i kod kućnog i kod bolničkog lečenja, jer anoreksičnoj osobi je potrebno da se oseća voljenom.
Nažalost, lečenje ovog poremećaja i nije tako jednostavno. U zavisnosti da li anoreksična osoba ima jedan ili više poremećaja ličnosti u lečenje se uključuje psiholog ili psihijatar. Pored njih obavezno je u lečenje uključiti nutricionistu i endokrinologa.
Proces nije jednostavan ni kratak jer prva stvar koja je neophodna je ta da anoreksična osoba prizna sebi da ima problem i da odluči da želi taj problem i da reši – što je vrlo često jako teško.
Nakon toga osobi koja pati od anoreksije je potrebno postepeno menjati pogled na svet i pomoći joj u stvaranju neke druge, zdravije percepcije sebe, svog izgleda i izgleda drugih osoba.
Kako da reagujete?
Ukoliko kod vama bliskih osoba primetite bilo koji simptom koji podseća na neki od simptoma anoreksije bitno je da reagujete na vreme. Posledice od ovog poremećaja se lakše leče na početku, nego kada su u podmukloj fazi. O tome govori i statistika koja nije ni malo ohrabrujuća.
Samo 20% osoba koje su imale anoreksiju se potpuno oporavi nakon lečenja, a čak 20% do kraja svog života ostaje u teškom psihičkom stanju. Nažalost, kod preostalih 60% nikada ne dođe do izlečenja, s tim što u nekim slučajevima se simptomi ublaže, a u nekim ne.
Baš zato je bitno reagovati na vreme, razgovarati sa bliskim osobama i pružiti im podršku u njihovoj borbi. Čak i nakon poboljšanja i povratka na normalnu kilažu može se desiti da osobe padnu ponovo pod uticaj spoljašnjih faktora i ovog puta obole od bulimije. Iz tog razloga bitno je pratiti napredak osobe koja je nekada imala anoreksiju i uvek biti na oprezu.
…
Čitajte i o drugim poremećajima u ishrani:
Poremećaji u ishrani: Prejedanje
Poremećaji u ishrani: Bulimija