Bulimija nervosa je prvi put ozvaničena kao poremećaj 1987. godine. U bulimičnim krizama se u kratkom vremenskom periodu unese velika količina hrane. Posle toga nastaje period praćen osećajem krivice, depresivnim raspoloženjem i strahom od gojaznosti.

Osoba koja pati od bulimije ima neverovatnu i patološku potrebu za unosom hrane koju ne može da kontroliše i konstantno je gladna. Ova patološka potreba prestaje samo da bi ustupila mesto nekontrolisanim epizodama pražnjenja.

Postoji više podtipova bulimije, kao što je bulimija sa pražnjenjem ili bez pražnjenja, ali postoji i bulimija koju prate druga neprilagođena kompulzivna ponašanja.

Bulimija – kako nastaje?

Poremećaj je psihosomatskog porekla. Obično počinje naizgled bezazlenom dijetom. U većini slučajeva javlja se kod žena od 15. do 35. godina. Sam ne/svesni osećaj praznine, straha, dosade, usamljenosti, želi da se ispuni hranom. Kao kontrateža prejedanju nastupa izgladnjivanje, samoizazivanjem povraćanja do samopovređivanja. Skoro u svakom slučaju, pribegava se pilulama za mršavljenje, zloupotrebi laksativa i diuretika. Česte su sklonosti ka impulsivnom ponašanju, korišćenju alkohola, drogi i pokušaju suicida.

Mnogi psihijatri se slažu da se bulimija obično javlja kod osoba koja su živela u nesređenim porodicama čak i u okruženju alkoholičara, narkomana ili neke druge bolesti zavisnosti. Osoba sa ovim poremećajem često teži savršenstvu koje je sama zacrtala ili su joj roditelji nametnuli.

Za bulimiju se tvrdi da je mnogo opasnija od prejedanja i anoreksije jer je često teško uočiti. Osoba ne mora biti previse gojazna kao u BED-u, niti premršava kao u anoreksiji, mada često variraju u telesnoj težini.

Bulimične osobe najčešće imaju normalnu težinu, ali su često i gojazne, dok postoji i određeni procenat osoba koje su ekstremno mršave.

Uglavnom se ceo čaroban krug drže u tajnosti – osećaja sramote. Zbog ovoga se ne moze odmah reagovati kod osobe koja ima ovaj problem – pa samim tim poremećaj duže traje.

Kakve su posledice koje može izazvati bulimija?

Iako bulimiju često povezujemo isključivo sa psihičkim zdravljem, ona itekako može da izazove i druge ozbiljne zdravstvene probleme. A neki od njih su: oštećenje organa za varenje, oštećenje zuba, oštećenje srca i bubrega, poremećaj hormona, poremećaj mensturalnog ciklusa kod žena, pojačana maljavost lica i tela.

Kako prepoznati bulimičnu osobu?

Najčešće je jako teško prepoznati osobu koja pati od bulimije upravo zato što se ne javljaju prevelike oscilacije u težini, pa se okolina vrlo lako može zavarati. Ipak postoje neki obrasci koji su slični, ako ne gotovo isti kod svih osoba koje pate od ovog poremećaja.

Osoba koja pati od bulimije često izbegava da jede van kuće i u društvu, a često uopšte i izbegava druženja sa drugim osobama.

Ukoliko se desi da bulimična osoba jede van kuće i to u društvu, uvek se dešava da odmah nakon završetka jela ona brzo nestane i ode do toaleta. Takođe, duga i česta zadržavanja u toaletu su jedni od znakova koji ukazuju na ovaj problem.

Kako pomoći osobi koja pati od bulimije

Ako u svom bližem okruženju primetite da neka osoba ima problem sa ishranom i sumnjate da je u pitanju bulimija od izuzetnog je značaja da sa tom osobom razgovarate i posavetujete je da potraži stručnu pomoć.

Bulimija ni malo nije naivan poremećaj i da bi se osoba izlečila od njega potrebna joj je stručna pomoć i dosta vremena.

Ono što vi možete da uradite ukoliko neka vama bliska osoba ima problem sa bulimijom i trenutno se leči je da budete toj osobi podrška. Čak 95% osoba koje su bulimične takođe pate i od drugih psihijatrijskih poremećaja kao što su anksioznost i depresija, što znači da im vaša podrška može biti od velikog značaja.

I zapamtite, nekada je dovoljno samo da saslušate osobu i da je zagrlite i pokažete joj da ste tu za nju. Jer tako će osobi koja se bori sa bulimijom biti lakše jer zna da ima podršku i da nije sama.

Bulimija – Lečenje

Lečenje je dugotrajno i mukotrpno zbog toga što se bulimija teško otkriva pa samim tim tok lečenja kasnije kreće. Potreban je čitav tim profesionalaca, jer se uz psihologa trebaju priključiti i lekari drugih specijalnosti zbog neretko velikog telesnog oštećenja.

Ipak, bulimija je danas potpuno izlečiva. Ono što je primarni zadatak izlečene osobe je da prepozna situacije u kojima joj se javlja nekontrolisana potreba za hranom i da, vršeći neku vrstu samoanalize, uspe da je prevazđe nekim drugim sredstvima (rad, sport, učenje…)

Čitajte i od drugim poremećajima u ishrani:

Poremećaji u ishrani: Prejedanje

Poremećaji u ishrani: Anoreksija