Znate onaj trenutak kada se pogledate u ogledalo i pitate: „Ko je ova osoba? Kada sam postala OVO?“ E pa, taj trenutak sam imala negde krajem 2023. godine, sa 148 kilograma i, iskreno, osećala sam da mi je život propao. Nisam se samo osećala teškom; osećala sam se izgubljeno, kao da sam zakopana ispod sopstvenih neuspeha i pogrešnih odluka.

Ipak, da krenemo od početka.

Porodica, razvod i treći tanjir bilo čega

U kasnim tridesetim sam (da se sada ne cenjkamo za par godina vamo-tamo :)), razvedena sam, bez dece, i odrasla u porodici gde je rađanje dece bila neka vrsta obaveze. Obavezno smaranje roditelja: Kada ćeš da se skrasiš, kada ćeš da nam rodiš unuke i tako u nedogled. Zajednički ručkovi vikendom su redovno u meni budili grižu savesti jer još nisam rodila, a onda bih utehu nalazila u još jednom tanjiru bilo čega za jelo što se moglo naći na stolu.

To nije bila samo hrana; to je bila uteha, beg od očekivanja i neizgovorenih kritika koje su visile u vazduhu. Sve je to kulminiralo 2020. godine — razvod, pandemija, rad od kuće, TV do besvesti i, naravno, grickalice. Tone grickalica. Slanih. Slatkih. Kremastih. Hrskavih. Za te dve godine sam se od uvek-bucke transformisala u „bure“. Da, znam, nije baš romantično, ali istina retko jeste.

Zdravstveni alarm: Kad telo kaže „dosta“

Sa 148 kilograma sam jedva hodala. Deset koraka i dahćem kao da sam „osvojila“ Avalu. Donji deo nogu mi je dobio braon-ljubičastu boju, skoro boje patlidžana, a kada bih pritisnula prstom, ostajala je rupa u koži od nakupljene tečnosti. Nisam samo izgledala loše; osećala sam se kao da moje telo svakim danom odustaje od mene kao i ja od njega pošto sam uporno nastavila sa lošim navikama. Jasno, zdravlje se batrgalo i slalo signale sa porukom: „Halo, ženo, vreme je da se trgneš!“

A i lekari su bili prilično jasni: Pod hitno skidaj kilograme inače ima da te nema.

Dijete koje dolaze i prolaze

I tako, krenem ja da proučavam kako da smršam. Probala sam razne dijete. UN dijeta? Smršala sam 12 kg za mesec dana i odmah vratila 15 jer, znate, život bez hleba svakoga dana je za mene neprihvatljiv. Dukan? Keto? Sve sam pokušala, ali brzo bih odustajala.

Svaki put kada bih krenula na novu dijetu, osećala sam se kao da započinjem rat protiv sebe same. Tako je bilo dok nisam naišla na InDiS – integrativni dijetni sistem. Prvi put kada sam čula naziv, delovao mi je kao ime neke indijske sekte, ali kada sam joj dala šansu – ispalo je da mi je ta dijeta spasla život – ne samo u prenesenom već i bukvalnom smislu!

Prvi koraci s InDiS-om

Sve je počelo u martu 2024. kada sam, potpuno slučajno, naletela na njih preko sajta dijeta.net. Kontaktirala, dobila sam plan, praćenje i — što je najvažnije — podršku.

Prva nedelja? Katastrofa. Mislila sam da ću pojesti sopstvenu ruku. Glad, frustracija, i osećaj da ništa ne ide kako treba pratili su me na svakom koraku. Ali i podrška. Na svaki moj imejl vapaja – brzo bih dobila odgovor koji mi je pomogao da preživim tih prvih sedam dana. A kada su oni prošli – počeo je dugoročniji i drugačiji život za mene. Jednostavno, kako je vreme prolazilo, bilo je sve lakše.

Nakon dva meseca osećala sam se kao druga osoba. Kilogrami su nestajali, a ja sam konačno mogla da se krećem bez zadihanosti. Shvatila sam da promena dolazi postepeno, korak po korak.

Podrška koja menja sve

Najveća razlika kod InDiS-a je što nikada nisam bila sama. U svakom trenutku imala sam nekoga ko me prati, analizira gde grešim, ali bez kritike. Kada bih posrnula — a desilo se nekoliko puta, jer sam samo čovek — oni bi mi pomogli da se brzo vratim na pravi put.

Setite se onih trenutaka kada se osećate potpuno same u borbi; kod njih toga nije bilo. Osećaj da nisam osuđivana, već razumevana, bio je ključan. Njihove reči motivacije i planovi prilagođeni mojim potrebama činili su čuda.

Pogled unapred

Sada imam 102 kilograma. Još nisam stigla do cilja, ali znam da ću sledeće godine (2025.) staviti tačku na sve ovo. Više nema patlidžan-nogu, nema rupa od vode, i — najvažnije — nema osećaja da sam zarobljena u sopstvenom telu.

Planiram da nastavim ovim tempom, ali i da počnem da radim na svojoj kondiciji kroz aktivnosti koje me raduju, poput plesa (salsa, idmeoooo!) ili joge. Nije lako, ali svaki gram manje je pobeda, i svaki korak bliži cilju daje mi novu snagu. Snagu da drugačije živim: Vratila mi se volja za izlascipa, aktivnošču, druženjima, ma znate šta pričam…

Poruka za one koje se prepoznaju

Tako da, drage moje (i moji, ako vas ima), ako ste na prekretnici života, samo hrabro. Ako ja mogu — razvedena, bez dece, sa brdom viška kilograma i čitavim životom punim uspona i padova — možete i vi. Budite uporni, nađite sistem koji vam odgovara i ne odustajte. Ja sam svoj našla u InDiS-u. Možda će i vama pomoći. Možda je za vas neka druga dijeta, ali poenta priče je: odustanite od odustajanja i samo napred! Rešenje za svakoga postoji, treba biti samo dosledan i malo uporan.

Jelena, Bgd
25. decembra 2024.