Pred vama je kratka istorija piva i njegovog uticaja i na Zakone a u nekim slučajevima čak i odnose među narodima. No, krenimo redom.

Krenimo od Nemačke

Bio jednom jedan kralj, pa imao sina. Kralj je bio ubeđen da je kraljevstvo i kraljevanje prilično nesiguran posao, pa je sina poslao, po onoj narodnoj „sve – sve ali zanat“, da izuči pivarski zanat. „Poveravam ti sina, i želim da od njega stvoriš još boljeg majstora pivara nego što si ti“, rekao je najboljem pivaru ponosni otac. Dečak je izučio pivarski zanat, ali nikada nije postao pivar, već je nasledio presto i postao pruski kralj Fridrih II Veliki.

Bila je to polovina XVIII veka i pivo je u Pruskoj, kao i drugim nemačkim zemljama, bilo najomiljenije piće. Doduše, Prusi nisu bili najbolji majstori piva, prednjačili su Bavarci i Saksonci, ali je Fridrih II najviše voleo ono domaće, na kome je odrastao.

Zlo i naopako… stiže kafa!

Tada se, odjednom, pojavila kafa, koja je jako zabrinula kralja. Na sve strane su nicale kafane, čak su i žene postale stalni gosti, a mala crna se uvukla i u aristokratske krugove i sam dvor na Potsdamu. Pivnice su se praznile, a majstori pivari zatvarali svoje podrume. Došlo je vreme da kralj pokaže svoju privrženost pivu i pivarima, pa je naredio da se smanji uvoz „egzotičnog pasulja“. Naveo je da je „pivo piće koje najbolje odgovara našem čoveku i podneblju“.

Cene i pobune

Zanimljivo je da cena piva u Nemačkoj nije menjana do I svetskog rata. Kada bi se neko usudio da poveća cenu makar i za jedan pfening, organizovane su ne samo demonstracije, već i pravi ustanci. Na ulice Minhena izlazile su mase  građana koje je rasterivala vojska. Podizane su barikade, dolazilo je do sukoba, bilo je i ranjenih i mrtvih, a demolirane su ne samo pivnice, već i pivare čiji su se vlasnici usudili da povećaju cene. Sve do 1910. pobednici su bili demonstranti.

Jedino je 1823. povećana cena pivu i to u sporazumu sa građanima. Te godine je gorelo Narodno pozorište u Minhenu, a požar je, u nedostatku vode, gašen pivom. Ne zna se koliko su vatrogasci gasili a koliko popili, tek pozorište je izgorelo do temelja. Narodno pozorište je bilo ponos Minhena, i građani su predložili da se cena piva poveća za jedan pfening po litru. Minhen je dobio novu zgradu pozorišta za samo dve godine.

Da li su Nemci pronašli pivo?

Iz sve ove priče neupućeni bi zaključili da su Nemci pronalazači piva. Ali, nije tako, oni su bili među poslednjima koji su ga prihvatili. Asirci su, 5.000 godina pre naše ere uživali u pivu koje su pili iz ćupova, na trsku. Majstori pivari su bili povlašćeni građani: bili su oslobođeni vojne obaveze, a za vreme borbi ostajali su u kućama, dobro sakriveni. Pivo su pravili od hleba, nekih kiselina i vode, a začinjavali lovorom, mirođijama i cimetom.

Zakon

Tri hiljade godina kasnije, Vavilonci su, umesto hleba, počeli da prave pivo od ječma. Godine 1728. pre naše ere, svet je ugledao Hamurabijev Zakon. Paragraf 108. i 112. odnosio se na pivare: oni koji su nešto „mućkali“ sa pivom kažnjavani su bacanjem u vodu, zajedno sa pivom koje su napravili.

U isto vreme Egipćani su već imali posude za nošenje piva da im se nađe. To su bili ćupovi od keramike sa zapušačima od pečene gline. Oko piramide u Luksoru pronađene su i prve pivske boce, pa to može biti objašnjenje uspeha graditelja.

Grci nisu imali razumevanja za pivo, ali ga je Julije Cezar okarakterisao kao „izvanredan napitak“. Njegove trupe su pivo prenele na sever Evrope i ono je osvojilo Germane.

Liquida non frangunt lelunium„,ili:  „Tečnost se ne ogrešava o zapovesti posta“, postala je parola kaluđera, naročito franjevačkih, nekako u VI veku naše ere. Tada je spravljanje piva i postalo prava veština, jako korisna u dane četrdesetodnevnog uskršnjeg posta.

Istorija piva: A sada – Dekret!

Istorija piva pamti i Vilhelma Šestog koji je, 1516. izdao dekret da se pivo priprema samo od ječma, hmelja i vode. Zašto? Pa, kao i uvek, našli su se neki “pametni” pivari i mućkali, dodajući jeftiniji zob. Vodi su, prema sopstvenom receptu, dodavali kuvana jaja, hrastovu koru, pepeo od bukovog drveta, prah krede, gar od smole, goveđu žuč… bljak!

Paster

Polovinom XIX veka Luj Paster je otkrio kako nastaje vrenje i nauka je otvorila mogućnost brzog otkrivanja „mućkanja“. Time je pivarima olakšala pripremu „tečnog hleba“ a istorija piva pre svega njegove bazične proizvodnje je došla do svog vrhunca…