Hipotireoza je stanje smanjenog stvaranja, izlučivanja i delovanja hormona štitne žlezde-tiroksina T4 i trijodtironina T3. Hormoni štitne žlezde imaju ulogu u regulaciji metabolizma: stimulišu bazalni metebolizam i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, imaju uticaja na metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju holesterola i povećavaju minutni volumen srca. Imaju bitnu ulogu u rastu, utiču na razvoj centralnog nervnog sistema, okoštavanje kostiju, sposobnost pamćenja i učenja. Imaju važnu ulogu i u reproduktivnim funkcijama muškarca i žene i u trudnoći.

Najčešći uzrok hipotireoze je hronična autoimuna upala – Hashimotov tireoiditis. Hipotireoza, odnosno smanjena funkcija štitne žlezde, se može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi, a posebno je česta kod starijih osoba. Češća je kod žena.

Štitna žlezda je smeštena u donjoj polovini vrata i hormone izlučuje direktno u krv. Njen rad kontroliše hipofiza pomoću tireotropina ili tireostimulirajućeg hormona (TSH). Povećan nivo TSH stimuliše žlezdu na veće lučenje hormona i na rast, što može dovesti do povećanja štitne žlezde odnosno gušavosti (strume).

Najčešći uzrok hipotireoze je hronična autoimuna upala Hashimotov tireoiditis. Većina osoba ima pozitivnu porodičnu anamnezu. Do smanjene funkcije može dovesti i manjak joda u ishrani i još neke bolesti.

Hipotireoza – Simptomi

Simptomi hipotireoze se razvijaju postupno i često su nespecifični naročito u početku bolesti pa prođe duže vremena do uspostavljanja dijagnoze. Koža je često suva, peruta se, hladna je a nokti postaju zadebljali i lomljivi. Kosa je tanka i opada. Sa napredovanjem bolesti lice postaje podbulo, bledožućkaste boje, javlja se otok kapaka, hroničan umor i iscrpljenost. Kasnije, dolazi do poremećaja u radu nervnog sistema, poremećaja raspoloženja, depresije povišenog krvnog pritiska, hiperlipidemije, povećanja telesne mase (uglavnom zbog zadržavanja vode). Kod žena dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa, neplodnosti ili spontanih pobačaja.

Dijagnostika i lečenje hipotireoze

Osim TSH, u dijagnostici bolesti koriste se ukupni i slobodni tiroksin (T4 i fT4), ukupni i slobodni trijodtironin (T3 i fT3), autoantitela protiv tiroidne peroksidaze (anti-TPO) odnosno protiv tireoglobulina (anti-TG), antitela na TSH receptor, ultrazvuk štitne žlezde uz eventualnu citološku punkciju i scintigrafija.

Cilj lečenja je postići i održavati TSH unutar normalnog raspona vrednosti. Medikamentozno lečenje hipotireoze se vrši nadoknadom hormona koji nedostaje. Cilj je postići nestanak simptoma i normalizaciju laboratorijskih pokazatelja. Kod mlađe populacije u donjoj polovini vrednosti a kod starije u gornjoj.

Subklinička hipotireoza je asimptomatsko stanje koje se karakteriše povišenom vrednosti TSH u krvi, dok je vrednost hormona unutar normalnog raspona

Ishrana kod hipotireoze

Oboleli od hipotireoze ishranom mogu dosta da doprinesu poboljšanju celokupnog zdravstvenog stanja i valjalo bi budu zaista disciplinovani i uporni.

Kod obolelih od hipotireoze ishrana mora da zadovolji:

  1. unos namirnica koje podstiču funkciju štitaste žlezde,
  2. treba izbegavati namirnice koje imaju nepovoljan uticaj na njen rad,
  3. izbegavati unos namirnica koje smanjuju resorpciju joda u organizmu.

*S obzirom da su u pitanju često i gojazne osobe mora se odrediti redukciona ishrana i povećati fizička aktivnost (kako bi se ubrzao metabolizam koji je kod ove bolesti usporen) ukoliko zdravstveno stanje pacijenta dozvoljava.

Namirnicama i ishranom možem povoljno uticati na rad štitne žlezde. Izbegavanjem namirnica koje otežavaju iskorišćavanje joda neophodnog za funkciju štitne žlezde, pomažemo boljoj funkciji žlezde.

Nedostatak joda u ishrani kao uzrok hipotireoze je redak zbog obaveznog jodiranja kuhinjske soli. Rizik od smanjenja funkcije imaju osobe koje izbace kuhinjsku so iz ishrane i pri tome ne koriste ribu i morske plodove bogate jodom.

Osobe obolele od hipotireoze trebaju da u svoju ishranu uvrste:

  • dosta voća ( naročito kajsije, avokado, banane)
  • povrća (šargarepa, spanać, suncokret)
  • prednost dati namirnicama koje su izvor vitamina A
  • integralne žitarice,
  • morska riba-izvor omega tri masnih kiselina i vitamina D.

* Namirnice koje usporavaju resorpciju joda u organizmu i koje treba izbegavati su kupus, kelj, kikiriki, senf, soja, lima pasulj, brokoli, lanano seme, proso. Ovo su tzv. strumogene namirnice i njih ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane jer su zdrave i sprečavaju nastanak nekih vrsta raka, već ih treba konzumirati do dva do tri puta puta mesečno i nikada više njih u isto vreme.

Osobe obolele od hipotireoze su sklone zatvoru – opstipaciji. Zato je neophodno unositi hranom najmanje 30g dijetnih vlakana dnevno. Njih ima u integralnim žitaricama, voću i povrću. Ona imaju funkciju da u organima za varenje bubre i tako pokrenu creva i poboljšavaju varenje. Osim toga povećavaju sitost i smanjuju resorpciju masti i šećera. Promena ishrane treba da bude postepena jer ako se naglo poveća unos dijetnih vlakana može doći do nadimanja u stomaku.

Hipotireoza i tečnost

Takođe je potrebno povećati unos tečnosti. Osobe koje boluju od hipotireoze skoro da uopšte ne piju vodu i time znatno pogoršavaju problem!

Zdrava osoba težine od 70kg treba dnevno da unese oko osam čaša vode. Osobe sa hipotireozom imaju još veću potrebu za tečnošću. Deo te vode se troši na dodatno ubrzavanje metabolizma, a deo na formiranje uredne stolice i lečenje zatvora. Međutim, ovo povećanje treba da bude postepeno naročito ako osoba ima i neke druge zdravstvene probleme kao što su srčana oboljenja i hipertenzija.

Hipotireoza i fizička aktivnost

Umerena fizička aktivnost je neophodna za normalan rad štitne žlezde. Pored ishrane i vežbanje može da ubrza metabolizam. Dovoljno je vežbati od 30 do 45 minuta dva do tri puta nedeljno uz redovne svakodnevne šetnje… Fizička aktivnost treba da bude primerena zdravstvenom stanju i dobi pacijenta.

Hipotireoza i vitamini i minerali

Poželjna je i suplementacija selenom, vitaminom A, D, omega tri masnim kiselinama ali samo po stručnom savetu lekara.

Takođe individualizovana dijetoterapija prema potrebama svakog pacijenta u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem pomaže da se postignu optimalni rezultati u lečenju ove bolesti.