Vašu veliku pažnju je izazvala dijeta Zdravi i vitki  – neki su je i probali i prezadovoljni su rezultatima, drugi su primetili da neodoljivo podseća na UN dijetu  samo „lakšu“ varijantu. Ipak, najčešće pitanje je bilo: Kako izgleda pravilno kombinovanje hrane i koje su to koncentrisane namirnice kojih se treba „čuvati“ a koje su neutralne koje se mogu jesti sa svakim obrokom. Zato, u donjem tekstu (preuzetom sa našeg foruma) prenosimo koje to namirnice spadaju u belančevine (proteine) a koje su skrobne (ugljeni hidrati) i zašto je bitno razdvajati ih.

Preporuke za pravilno kombinovanje hrane

Da bi se hrana pravilno kombinovala treba pratiti sledeće preporuke:

1 – Jesti voće UVEK na prazan želudac. Postoji mnogo načina za povećanje količine voća u ishrani:

  • popiti čašu svežeg voćnog soka, čim ujutru ustanete;
  • pojesti 2-3 komada svežeg voća kao osvežavajući i lak doručak, umesto svog uobičajenog doručka;
  • pojesti jabuku, krušku ili bananu kao jutarnju užinu umesto kafe ili keksa;
  • ako vam treba dodatni podsticaj usred popodneva uživajte u čaši svežeg voćnog soka;
  • umesto voća za desert, posle večernjeg obroka, zašto ne bi uzeli salatu od svežeg voća kao predjelo;
  • razredite čisti voćni sok sa 30% vode.

2 – Ne kombinovati koncentrisane belančevine (proteine)  sa koncentrisanin skrobom (ugljenim hidratima) u istom obroku. U želucu, sredina za varenje belančevina mora biti kisela, tj. varenje   belančevina pokreće stvaranje veće količine želudačne kiseline. Međutim, skrob koji ste eventualno uneli sa belančevinama traži baš suprotno – baznu sredinu. Kada se uzimaju u istom obroku ne mogu se normalno variti, jer će uvek jedno od njih biti sprečeno od strane onog drugog. Samim tim se proces varenja usporava. Namirnice koje predugo ostaju u telu podstiču vrenje, nakupljanje gasova i proizvodnju toksina.

Namirnice sa koncentrovanim belančevinama su: sve vrste crvenih mesa, konzervirana i sveža riba, sir, piletina, jaja, divljač, školjke, mleko od soje, tofu sir, ćuretina, soja u zrnu, biljne belančevine (odrezak od soje).

Namirnice sa koncentrovanim skrobom su: sve vrste žitarica (ječam, pirinač, kukuruz, ovas, proso, heljda), sve vrste brašna, testenine, bulgur, kuskus, musli, lisnata testa, krompir, mahunarke (sve osim soje).

Belančevine se mogu kombinovati sa:

  • svežim povrćem;
  • varivima od povrća (ne krompirom);
  • uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima

Skrobne namirnice se mogu kombinovati sa:

  • svežim povrćem;
  • varivima od povrća i krompira;
  • uljima, mastima, namazima, jezgrastim plodovima, semenkama i prelivima.

Razmak između obroka

Često se postavlja pitanje koliki bi trebao da bude razmak između uzimanja obroka od belančevina i skroba. Idealno bi bilo da razmak između ta dva obroka bude najmanje 3-4 sata.

Kombinovanje pojedinih namirnica

Šećer – rafinisani ugljeni hidrat i treba ga tretirati kao skrob.

Deserti – ako se jedu nakon proteinskog obroka, ometaće želudačnu kiselinu. Sve slatke namirnice najbolje je ograničiti na minimum. Uzimajte ih povremeno i pokušajte pauzirati najmanje 1 sat između glavnog jela i deserta.

Alkohol – ako volite popiti čašu vina uz obrok, ne brinite se koje namirnice trenutno koristite. Male količine alkohola ne narušavaju obrok kombinovane hrane. Umerene količine alkohola predstavljaju zdrav dodatak ishrani. U prevelikim količinama alkohol je vrlo opasan i štetan.

Masti – mogu se tretirati kao prilagodljive. Kombinuju se i sa skrobom i sa belančevinama, ali se moraju mudro koristiti. Moraju se napraviti razlike između dobrih i loših masnoća.

Mleko i pavlaka – iako se razmišlja o mleku kao belančevinastoj namirnici ona iz perspektive kombinovanja hrane ima nizak udeo belančevina (oko 3%). Bogato je laktozom (ugljeni hidrat) koja može biti teško probavljiva. Pavlaka ima još manji procenat belančevina, ali je procenat masti visok, pa je treba koristiti kao masnoću. Kombinuje se sa većinom belančevina i skroba.

Jogurt i kiselo mleko – prilagodljiva namirnica. Dobro za svako kombinovanje hrane

Testenina – sa ili bez jaja posmatra se kao skrobna namirnica. Dobra je kombinacija sa začinskim biljem, spanaćem, kupusom, sosom od paradajza i belog luka i naravno uvek uz svežu salatu.

Preliv za salatu – kašičica bilo kakvog preliva (sirće i ulje) može se kombinovati i sa skrobnim i sa belančevinastim namirnicama. Obično se dodaju male količine, da bi uzrokovale značajnu promenu u varenju glavnih sastojaka.

Mladi kukuruz i grašak – ovako mlade koristiti kao prilagodljive namirnice. Lako se kombinuju i sa belančevinama i sa skrobom, a starenjem postaju sve skrobniji.

Čaj i kafa – konzumiranje previše kafe i čaja (pravog) može narušiti apsorpciju nekih vitamina i minerala. Nema potrebe da se tih pića odreknete zauvek (postoje dokazi o tome kako šoljica ili dve dnevno mogu biti podsticajne i ukusne), ali ih je najbolje piti odvojene od glavnog obroka.

Čokolada – ne uklapa se dobro u kombinovanje hrane. Priuštite je sebi kao poslasticu, ali je ne kombinujte ni sa belančevinama ni sa skrobom.

Sladoled – nije dobra kombinacija. Neki sladoled sadrže mlečne proizvode zajedno sa modifikovanim skrobom.

So – kao začin može se koristiti i sa belančevinama i sa skrobom. Ali sa solju oprezno. Skoro svi industrijski proizvodi je imaju u velikim količinama.

Bezalkoholni napici – izbegavajte napitke sa aditivima ili ih konzumirajte minimalno. Visok sadržaj mnogih vrsta aditiva znači da ih je najbolje piti odvojeno od ostalih namirnica.