Klinički nutricionista Džej Rob je bolovao od reaktivnih hipoglikemija. Borben po prirodi, uhvatio se u koštac sa ovim poremećajem a kao rezultat je je nastala dijeta „Fat Burning“ (dijeta za sagorevanje masnoća). Ova dijeta se pokazala kao uspešno sredstvo za stabilizovanje nivoa šećera u krvi i regulisanje telesne težine.

Sam autor kaže da mu nije bila namera da piše knjigu o skidanju kilograma već o povećanju energije. Ipak, pokazalo se, da osobama koje su na ovoj dijeti ne samo što se podigne ukupni nivo energije već počinju i da gube na težini – budući da se energetska potrošnja povećava!

Osnove dijete

Rob objašnjava da uobičajna dijeta sa malo ugljenih hidrata može proizvesti brze rezultate koji su često skopčani sa dodatnim neugodnostima. U prvom trenutku to je umor a na duže staze ova dijeta se može povezati i sa određenim zdravstvenim rizicima. I zato je njegov savet pravljenje svojevrsnih ciklusa u kojima će biti zastupljeni i nisko i visoko ugljenohidratni dani. Prostim jezikom rečeno, jednoga dana se jedu namirnice sa niskim sadržajem ugljenih hidrata a sutradan one sa visokim (sličan princip ima i dijeta 5 2).

Njegove su preporuke da se svaki dan konzumiraju tri obroka. Jednom nedeljno postoji tzv. slobodan obrok, gdje se može jesti apsolutno sve, ali samo u toku jednog sata.

Dijeta za sagorevanje masnoća se temelji na konceptu da treba stvoriti takve uslove da telo samo spali salo, kao da je ono primarni izvor energije. Rob objašnjava da naizmjeničnim niskim i visokim ugljikohidratnim danima manipuliše metabolizmom glikogena i da uz pomoć ovoga trika telo ne skladišti višak masnoće.

Rob takođe daje dvanaest različitih varijacija na strukturu prehrane, koje su dizajnirane tako da odgovaraju specificnim ciljevima.

Preporučena hrana

Rob daje savete o tome kako odabrati namirnice koji su izvori dobrih ugljenih hidrata. On kaže da su pogrešni ugljeni hidrati glavni uzrok umora i mogu proizvesti pospanost nakon jela.

Preporučeni ugljeni hidrati su: krompir, beli i integralni pirinač, testenina, kukuruz, hleb od celovitog pšeničnog zrna i voće.

On takođe naglašava važnost kvalitetnih proteina i zdravih masti. Dovoljna količina proteina u svakom obroku je ključ za održavanje nivoa glukoze u krvi na istom nivou i ravnomernog snabdevanja tela energijom tokom čitavog dana.

Primer jelovnika

Dan sa malom količinom ugljenih hidrata

Doručak

Omlet od belanca, sira i sitnoseckanog povrća.

Ručak

Velika salata od tunjevine, sezonskog povrća i maslinovog ulja (1 kašika).

Večera

Nemasna govedina s umakom od brokula i kikirikija.

Dan sa velikom količinom ugljenih hidrata

Doručak

Voćna salata i jogurt.
Tost od integralnog hleba sa medom.

Ručak

Ćureća prsa s pečenim krumpirom.
Zelena salata sa prelivom sa malo masnoća.

Večera

Pileća prsa, testenina od integralnih žitarica i pečene tikvice.

Dezert

Sveže voće.

Preporuke za vežbanje

Rob preporučuje hodanje i trening tegovima za povećanje snage mišića i metabolizma. Vežbe gde se primenjuje neka vrsta otpora su takođe od koristi.

Zašto izabrati ovu dijetu:

  • Dobar za ljude koji ne žele odustati od ugljenih hidrata, ali žele iskoristiti i prednosti dijeta sa malo ugljikohidrata.
  • Može pomoći u smanjenju potrebe za hranom i zavisnosti o ugljenim hidratima. Može pomoći regulisanju hipoglikemije.
  • Jednom nedeljno ‘slobodni obrok’ može pomoći u smanjenju stresa – osećaja da ste na strogoj dijeti.
  • Može se prilagoditi vegetarijancima.
  • Stavlja akcenat na kvalitetnim namirnicama.

Loše strane dijete:

  • Dosta ograničavajući plan posebno na dan sa malom količinom ugljenih hidrata.
  • Može zahtevati više troškova i vremena za pripremu jer hrana nije obrađena.
  • Pojedinci na ovoj dijeti mogu imati poteškoća u održavanju kontrole nakon ‘slobodnog obroka’

Dijeta za sagorevanje masnoća – Zaključak

Ova dijeta traži određeni stepen discipline od osobe koja je primenjuje, ali se upornošću i istrajnošću mogu rešiti problemi smanjene energije i metabolizma.

Posebno se preporučuje osoboma koje imaju dobre rezultate pri primeni dijeta sa malom količinom ugljenih hidrata ali im je teško da je sprovode. Mogućnost da se može jesti dosta ugljenih hidrata svaki drugi dan daje psihološku i fiziološku prednost i povećati verovatnoću uspeha same dijete.

Postoje i evidentirani podaci da se na ovoj dijeti gubi oko 5-6 kilograma mesečno a takođe da, pored regulisanja nivoa šećera u krvi, reguliše i krvni pritisak i to u značajnoj meri (osobama sa prosečnim krvnim pritiskom 150/100 trebalo je oko 3 meseca da dostignu normalni pritisak od 120/70). Dijeta za sagorevanje masnoća je nešto što svakako treba probati.