Biseri mediteranske ishrane

»Na morskome plavom žalu gde ćarlija vetrić mio…. plavušu sam bajnu snio… o kako sam sretan bio…« – Mom dobrom raspoloženju je, pored dotične plavuše, doprinela još jedna stvar: Mediteranska kuhinja!

Znate li da su naučnici, posle 60 godina lutanja i zabluda u području prehrane, došli do zajedničkog zaključka da je tipičan model zdrave ishrane upravo mediteranska ishrana! Blaga klima mediteranskih zemalja omogućava rast povrća sa velikim lisnatim delovima preko cele godine, rast agruma (limun, pomorandža, grejpfrut, mandarina), raštana, zelene salate, prokelja, kupusa, kivija, smokava, badema, grožđa, namirnica koje su prebogate raznim, po zdravlje, zaštitnim materijama. Posebno treba istaći maslinovo ulje kao najveći prirodni izvor mononezasićenih masnih kiselina, koje su tako važne za ravnotežu masnoća u krvi.

Ovakva ishrana je, pre svega, niskokalorična, sa malo holesterola i bogata dijetnim vlaknima, tako da ima sve atribute zdrave ishrane. Ona, preko cele godine, predstavlja pouzdan izvor vitamina C, zatim beta-karotina, vitamina E i Omega-3 masnih kiselina.

Najzad, tu je i obilje crnog vina, koje se, razređeno sa vodom, pije za gašenje žeđi. Danas se smatra da su polifenoli iz crnog vina najbolji lovci slobodnih radikala (po načinu delovanja spadaju u grupu antioksidanata). Čaša vina dnevno može biti veoma korisna za zdravlje.

Gde je skrivena tajna »uspeha« mediteranske dijete? (Ili nekih od spomenutih »bisera«)

Beli luk

Bez obzira da li je u sirovom ili zelenom stanju, osušen ili u obliku paste, beli luk se spominje od davnina kao lekovito sredstvo za lečenje povišenog krvnog pritiska, ćelavosti, arterioskleroze, za zarastanje rana, protiv crevnih parazita i brojnih drugih obolenja. Može se naći u starim knjigama i kuvarima svih naroda.

Pasta od usitnjenog belog luka se privija na rane, jer ima blago antibiotičko delovanje. Posle konzumiranja belog luka usta i grlo, jedno vreme bivaju očišćeni od mikroba. Ako se preprženi hleb natrlja čenom belog luka dobija se, ne samo ukusna, nego i lekovita poslastica. Ako dete ima temperaturu duže vreme, nareže se beli luk, stavi u sirće i od toga se prave oblozi za noge. Domaćica koja prilikom kuvanja koristi mnogo belog luka, a miris se širi unaokolo, dolazi na glas kao dobra kuvarica… priči o belom luku nikad kraja.

Klasična medicina nije mogla a da ne prizna dobro argumentovane činjenice da beli luk, kod kontinuirane upotrebe, snižava holesterol i ukupnu masnoću u krvi, čime indirektno deluje na prevenciju bolesti kardiovaskularnog sistema. Drugo, beli luk, posle duže upotrebe snižava krvni pritisak, i, treće, paleće supstance, koje sadrže sumpor, povoljno deluju za zarastanje rana stimulacijom odbrambenog sistema. Ali ni ovo nije sve! Usporava rast opasne mikroflore u crevima, koja izaziva proliv, uključujući i amebe. Ako želite da oterate dečije gliste iz creva, pokušajte sa belim lukom. On se u tu svrhu upotrebljava bar 1.000 godina.

Nedavno je otkriveno da beli luk spada u jače antioksidanse, štiti od zagađenja iz okoline i drugih otrova koje svakodnevno unosimo u organizam, jer stimuliše enzime jetre koji služe kao »čistači« otrova.

Verodostojna kineska iskustva kažu: što je veća potrošnja luka, naročito belog, to je manji rizik od raka, jer blokira (supstancom koja se zove alil-cistin) delovanje nitrita i morfolina i u organizmu sprečavaju stvaranje nitrozomorfolina tj. jake kancerogene supstance.

Posle svega iznetog ko se boji luka još?

Maslinovo ulje

Danas se dobro zna da su masti iz mesa na zlom glasu zbog obilja zasićenih masnih kiselina i holesterola (zbog čega se crveno meso ne preporučuje), zna se da ne valja preterivati sa mlečnim masnoćama, ali se znatno manje zna o drugim mastima i uljima koja stoje na raspolaganju, ali se, iz raznih razloga, troše malo ili nikako.

Maslinovo ulje i svinjska mast se nalaze na suprotnim stranama. Pouzdano se može reći da namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama, Omega 6 i transmasnim kiselinama nikako ne doprinose dobrom zadravlju, naročito ne zdravlju srca i kardiovaskularnog sistema, a kako je poznato tri bolesti: srčani udar, moždani udar i visok krvni pritisak odnose najveći broj ljudskih žrtava.

Maslinovo ulje se potpuno razlikuje od ostalih masti i ulja, po izgledu, boji, mirisu, ukusu i hemijskom sastavu, i možda je to razlog što se ne upotrebljava mnogo u svakodnevnoj prehrani. Ono ne potiče iz semena ni od orašastih plodova već od voćke, a budući da se dobija prirodnim istiskivanjem, ono sadrži i najviše prirodnih zaštitnih materija koje se rafinisanjem gube. Ono je 4-5 puta stabilnije na oksidativnu razgradnju (užeglost) od semenskog ulja. Unosom oleinske kiseline, koja je u maslinovom ulju zastupljena sa 80%, i zaštitnih materija, polifenola i vitamina E, kod korisnika se postiže izuzetno poboljšanje.

Konzumiranjem maslinovog ulja dolazi do pada štetnog LDL holesterola (bez smanjenja »dobrog« (HDL) holesterola), što kao posledicu ima i druge pozitivne promene u fizičko-hemijskim karakteristikama krvi. Istraživanja definitivno pokazuju da maslinovo ulje preventivno deluje na glavni rizični faktor – hiperholesterinemiju jer nema brze oksidacije i indukcije slobodnih radikala. Promenom odnosa zasićenih i monozasićenih masnih kiselina postižu se i drugi učinci: pad krvnog pritiska i antitrombotični učinak (protiv zgrušavanja krvi).

Samo jedna kašika (oko 14 gr čistog ulja) sadrži 10 gr mononezasićenih i 2 gr polinezasićenih masnih kiselina.

Premda maslinovo ulje nije samo po sebi lek, treba ga striktno izdvojiti od ostalih ulja upravo zbog značajnog doprinosa zdravlju.

Crno vino

Da je crno vino zdravo, zna se odavno, ali je činjenica i to da je ovo čest izgovor za ljubitelje (prevelike) kapljice.

U standardnim udžbenicima ne piše da je Platon rekao da je vino najlepši i najčistiji napitak, dobro za telo i dobro za dušu, i da priroda nikada nije dala ljudskoj vrsti tako bogat dar.

Ali nikako ne smemo zaboraviti da vino jeste i ostaje namirnica koja sadrži alkohol i ne spada u lekove.

Za osvetljavanje uzročne veze vino-zdravlje, znatno je, svojim radom, doprineo dr. D. Goldberg sa univerziteta u Torontu. Povod njegovom 15. godišenjem radu je epidemiološka studija iz koje je bilo jasno da populacija koja konzumira crno vino ima malo smrtnosti od srčanog udara.

Autor studije, koja je kasnije dobila naziv »francuski paradoks«, je profesor dr. S.Reno iz Liona. On se poslužio podacima Svetske zdravstvene organizacije o vezi između potrošnje mleka i pojave srčanih oboljenja, aludirajući na mlečnu mast kao uzrok. Ali neki francuski gradovi imaju visoku potrošnju mleka, ali stanovništvo ipak ne oboleva od bolesti srca. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan: tamo se svakodnevno konzumira crno vino. Slična istraživanja u San Dijegu donela su slična rašenja. Postavka je postala jasna: gde god se konzumira crno vino smrtnost od srčanih oboljenja je redukovana. Ostalo je, sada, da se ispitaju dve stvari: prvo, šta se događa ako se potrošnja povećava ili smanjuje i, drugo, koja »stvar« iz vina deluje lekovito – alkohol ili nešto drugo.

U pogledu prve dileme postalo je jasno da je mala količina alkohola (1-3 pića dnevno) sama po sebi delotvorna, dok ispijanje većih količina nema pozitivnih rezultata.

Posle mnogobrojnih analiza konstatovano je da je aktivna materija resveratrol ispoljila učinak usporavanja zgrušavanja krvnih pločica. Resveratrol se nalazi u kožici crnog grožđa, pa ga otuda ima i u crnom vinu.

U belom vinu ga nema, pa ljubiteljima bele kapljice ostaje samo mogućnost da promene svoje navike.

Druge fenolne materije su, takođe, zastupljene u crnom vinu: flavonoidi, koji deluju antioksidacijski sprečavajući oksidaciju LDL holesterolske frakcije.

Zaključak iz više studija je da redovno konzumiranje crnog vina (1-2 čaše dnevno) podiže antioksidacijsku aktivnost krvi i sprečava zgrušavanje krvnih pločica, što je samo po sebi dovoljno da ne dođe do srčanog udara.

Dobro su rekli stari: leči dušu i telo!

Riba ah riba!

Retko kad se dogodi da najjeftinija namirnica predstavlja i najbolju namirnicu: među ribama sardina je jeftina i zato se, u odnosu na druge ribe, nepravedno potcenjuje. Međutim, sardina je najjeftiniji izvor kalcijuma i Omega-3 masnih kiselina.

Jedan mali obrok, nešto više od 100 gr obezbeđuje:

50% proteina u odnosu na preporučene količine;
10% ukupnih dnevnih potreba za gvožđem, naročito važno za žene;
40% dnevnih potreba kalcijuma, i
20% dnevnih potreba za vitaminom D.

Kombinacija kalcijuma i vitamina D je dragocena za razvoj dece, za žene u klimakterijumu i za održavanje skeleta kod osoba u poznim godinama.

Kada se ovome doda sadržaj Omega-3 masnih kiselina (1,5% ukupne težine),onda proizilazi da je kilogram sardina najjeftiniji izvor dragocenih hranljivih materija. Važno je istaći da se u procesu konzerviranja (koristi se sojino ulje jer je stabilnije od izvornog ribljeg) ne gubi ništa od nabrojanih hranljivih materija, jer su termostabilne.

Dugotrajno (stalno) konzumiranje obroka sa sardinom dovodi do snižavanja visine holesterola u krvnoj plazmi, sprečava stvrdnuće arterija i popravlja protočnost krvi na kritičnim mestima u srcu, mozgu, itd…