Znam da rizikujem da me ljubitelji Atkinsonove, mesne ili keto dijete zaspu najstrašnijim uvredama, ali morala sam da podelim sa vama 8 zabluda o šećeru za koje je nauka pokazala i dokazala da nisu istinite. Uostalom, malo šećera u životu nikome nije naškodilo… ili bar tako tvrde nutricionisti.
A na kraju teksta je i Dijeta sa krofnama sa kojom ćete uspešno nadoknaditi sav manjak kilograma koji ste već izgubili drugim dijetama.
Šećer nije crn… koliko se priča
I dok svi znamo da šećer nije baš hrana koju bismo trebalo da jedemo baš svaki dan, postoji ogroman broj zabluda u vezi sa tim. Da li su neki šećeri zdraviji od drugih? Da li je baš sve u vezi sa šećerom loše? Da li je moguće živeti bez njega? Pa, proverimo!
1. Svi šećeri su loši šećeri.
Verovatno ste već hiljadu puta čuli da bi trebalo da jedemo manje šećera, a sve je to tačno… Ali šta se zapravo misli pod „šećer“? Prvo, dodati šećer i prirodni šećer nisu isto. Prirodni šećer, koji se nalazi u voću, mleku i slično, donosi uz sebe vitamine i minerale. Dodati šećer, međutim, donosi samo prazne kalorije. Tako da, ako ste na dijeti, slobodno uživajte u jabuci, ali kolač od jabuka… možda sačekajte.
2. Minimalno prerađeni ili prirodni šećeri su bolji za vas.
Istina je da minimalno prerađeni zaslađivači kao što su med i smeđi šećer imaju malo više hranljivih materija od rafinisanog šećera. Ali, da budemo iskreni, nećete spasiti svoju liniju ili zdravlje samo zato što koristite med umesto šećera.
Vašem telu je svejedno da li dolazi od meda, stonog šećera ili agava nektara. I svi imaju iste kalorije po gramu, što znači da je sve u ravnoteži (ili debljanju).
3. Treba potpuno da izbacite šećer iz života.
Ne morate da se odreknete svakog grama šećera kako biste bili zdravi. Svi stručnjaci se slažu da postoji mesto za malo šećera, čak i u zdravoj ishrani. Iako je idealno da unosite što manje, ako baš želite da uživate u kafi sa šećerom, nije kraj sveta. Važno je da to bude u umerenim količinama.
4. Nemoguće je izbeći šećer.
O, kako ste se navikli na svoj omiljeni kolačić popodne, a onda još malo u čaju? Pa, iako se čini da su kolači na svakom koraku, zapravo možete da izbegnete prekomeran unos šećera. Samo pratite nutritivne vrednosti na pakovanjima i trudite se da unosite što manje prerađene hrane.
Da, čak i hleb i jogurt mogu imati više šećera nego što mislite. Ali ne brinite, možete da naučite da uživate u životu i bez brojanja kalorija iz poslastica – dovoljno je da ih prepolovite!
5. Šećer vas čini bolesnim.
Da, moguće je da ste čuli kako konzumacija šećera dovodi do raka, srčanih bolesti i Alchajmerove bolesti. Međutim, istraživanja ne podržavaju ovu tvrdnju. Studija koja je pratila više od 350.000 ljudi nije našla povezanost između dodanog šećera i većeg rizika od smrti.
Naravno, previše šećera može povećati rizik od gojenja, a gojenje dovodi do većih zdravstvenih problema. Tako da, ako budete svakog dana pojeli po komad torte, verovatno ćete se brže… hmmm… „popraviti“, ali to ne znači da ćete odmah postati bolesni.
6. Šećer je droga i izaziva zavisnost.
Možda je „zavisnost“ preterana reč. Da, šećer može da izazove osećaj prijatnosti i sreće, ali to ne znači da ga treba upoređivati sa drogom. Nauka nam još uvek nije dala definitivan odgovor, ali jasno je da nije ni blizu tako opasan. Šećer povremeno izaziva skokove u krvi, što može izazvati pad i želju za novom porcijom, ali to je više pitanje emocionalne navike nego stvarne zavisnosti.
7. Nema ništa loše u konzumaciji gaziranih pića.
Aha, važi… Ako ste još uvek verovali da gazirani napici nisu loši, možda je vreme da počnete da gledate oznake na flašama. Iako se piće sa niskim procentom kalorija može činiti kao sigurna opcija, ona puna šećera može biti pravi izvor problema.
8. Šećer je samo problem za gojazne osobe.
Prvi saveti u vezi sa šećerom su uglavnom išli ka ljudima sa viškom kilograma, ali ovo je zabluda. Bez obzira na vašu kilažu, visok unos šećera može povećati rizik od razvoja bolesti poput dijabetesa tipa 2, problema sa zubima i srčanim oboljenjima. Dakle, i vitki ljudi moraju da obrate pažnju na unos šećera.
Zaključak
Sada kada znamo da šećer nije toliko opasan (ako ne preterujemo, naravno), možete da se opustite i uživate u životu… ali samo umereno! A evo, da se ne bismo zadržiavali samo na teoriji, donosimo vam najnoviju dijetu za ljubitelje slatkiša — Dijeta sa krofnama!
Recept:
- 2 šolje brašna
- 1 kašičica praška za pecivo
- 1/2 šolje mleka
- 1 jaje
- 1/4 šolje meda (ne, nećemo da se zavaravamo, znamo da je to ipak šećer!)
- prstohvat vanile
- prstohvat soli
Umutite sve, oblikujte krofne, pržite, pospite šećerom u prahu i uživajte.
NAPOMENA:
Mislite da je ovo izmišljena dijeta? Pa, naravno da jeste, ali sada kada smo napravile sve te krofne… greota da se bace. Zato – Prijatno!
. . .
Da ne bude da sam izmislila priču o mitovima o šećeru evo i radova – pa koga ne mrzi – neka ih pročita.
Reference:
- Georgie Fear, RD, autor knjige Lean Habits for Lifelong Weight Loss, objašnjava razliku između dodanog i prirodnog šećera.
- Američka agencija za prehranu (U.S. Dietary Guidelines) savetuje unos manji od 50 grama dodanog šećera dnevno za odrasle osobe koje unose 2.000 kalorija.
- Istraživanje American Journal of Clinical Nutrition koje prati više od 350.000 odraslih osoba tokom deset godina, pokazuje da dodani šećer nije povezan sa povećanim rizikom od smrti.
- Ali Webster, RD, PhD, stručnjak za komunikacije o ishrani u International Food Information Council Foundation, objašnjava kako šećer utiče na mozak i šta izaziva želju za njim.
- Podaci sa Healthline, koji istražuju uticaj prekomernog unosa šećera na zdravlje, uključujući gojaznost i dijabetes tipa 2.
