Danas je merenje iako vaga pokazuje malo više, moram se pohvaliti rezultatom od pre par dana sa 67,4 što je moja najniža cifra. Obimi su toliko spali da čak i ja vidim da me nema, obukla sam pantalone jedan broj manje i one su mi komotne i aspolutno sve mi visi. Prosto sam ubeđena da krajnji cilj neće izostati jer nisam čak pala ni na testu u gostima - opet sam sve prilagodila sebi. Bilo je brljanja naravno kao što se u gostima i očekuje, ipak su to 4 dana odsustvovanja od kuće ali zbog njih nisam nimalo zabrinuta jer pratiim potrebe organizma i baš jedem samo ono što mu je potrebno.
Jako se lako ljudi priviknu na dobre stvari a u mom slučaju je to sada povrće otkriće. Išla sam u kupovinu sa sestrom i ona ubacuje špagete ja ih izbacujem i naravno kupim tikvice i razvalim ukućane sa receptom sa lažnim špagetama. Gledali su šta mućkam za sebe, niko ne komentariše, ja ih ponudim da probaju i komentar je bio "kako ovo može biti tako dobro i ukusno?" - pojedeno je sve
Napravila sam neki blaži sos od sira i pečuraka i time prelila tikvice. Takođe se njihova ćerkica oduševila mojim punjenim pečurkama i tikvicama i rekla je mami da joj od sada to tako sprema. Komentari komšinica su naravno bili da sestra to neće uspeti jer tu treba svašta da se ubaci i da se mnogo sprema - kažem ja jeste, ni u jednoj kući ne postoji luk, paprika i kuvani paradajz a pečurke su zakonom zabranjene dok tikvice jedu samo svinje. Možda ja samo volim da spremam pa mi zato nije teško, ali recimo crni hleb je umešen za 15 minuta i količina je tolika da traje 7 dana sigurno a opet je teško da se on spremi - eto ja to ne razumem. Čuvene pečurke sa sirom sadrže čak 3 sastojka - pečurke, sir i so. Tikvice čak dva - tikvice i malo soli i papir za pečenje.
Ono što mi prija je što niko apsolutno nije osporavao moj nov način ishrane, niti su me pitali da li sam na dijeti, već su ga gledali kao svetsko čudo divili mu se i priželjkivali jaku volju da i oni spremaju tako nešto, pa prosto počinjem da se pitam gde smo se svi izgubili i kako smo nestali u moru slatkiša, grickalica i jedenja 24h dnevno.
Takođe mi prija što su moja deca naučila šta, kada i kako jedem i što su usvojili mnoge navike. Verovatno zavisi sve od toga kako se postavimo prema ovome, da li uživamo u tome ili se oseti da bismo krišom jeli sve zabranjeno. U drugoj varijanti sigurno i da ima komentara "zašto se mučiš ili uzmi samo ovo neće ti biti ništa". U ovoj mojoj prvoj varijanti ja jedem sve pa čak i to od čega mi neće biti ništa, ali je to količina baš tolika da mi nikako ne može biti nešto!
Ne osvrćem se na bilo čije komentare, ponela sam neke svoje sastojke, kupila namirnice za sebe, napravila svoj hleb, humus i gostovanje je moglo da počne
Jučerašnji dan je nosio malo veći brlj (za mene) jer smo putovali dugo i stigli mrtvi gladni gde je jedina opcija bila sendvič sa belim hlebom. Za mene je recimo to najgori brlj.
Dan 38
D 8h- crni hleb, humus
R - 15h - dva sendviča sa belim hlebom, pavlakom i pečenicom + rotkvice
V - 18h - jaje na oko + kupus salata + pečurke i malo kelja
Pojedu oni neku cokoladu, griz, keks i mleko, komsinica donese kolace ali to je jednom u nedelju dana. Mislim da im ni ne treba cim se ne bune. A i to nije mucenje, ta hrana se ni ne treba nalaziti na meniju svaki dan.
i onda se opet vraćam na ono da se jede sve samo zato što se pravi i da sam ja u suštini glavni krivac u kući za prekomeran unos hrane, jer eto kada pravim jede se, ne pravim niko ne traži jer mogu i tako da funkcionišu, mislim da im je svejedno. Sinoć sam ćerku pokupila sa treninga i svratimo u prodavnicu da uzme nešto pošto smo išli do prijatelja, ona gleda kroasan, gleda čips i izabere bananu na kraju. U suštini nešto će već od celog ovog mog načina ishrane preći i njima u naviku 
