Imam 30 godina, visoka tj niska 159 cm i po nekoj mojoj proceni 13 kg viška koje vučem već 10-ak godina. Skinem 5, vratim 6, skinem 6 vratim 8 i tako u krug.
Što se tiče mog plana kombinujem hrono ishranu, vežbanje i dosta vode uz dodatke čajeva za izbacivanje vode i raznih začina. Ovaj proces mi nije ništa novo jer mučim muku već 10 godina, krenem na jogu i pilates, u teretanu i to traje neko vreme i onda se nešto ispreči i ja prestanem i onda kao da u inat sebi jedem sve iz početka i to još više.
Prošlog proleća sam imala 72 i skinula sam 5 kg za dva meseca ovim načinom ali eto za 6 meseci vratila i još više i sada imam 74, tj počela sam sa 74, za sada sam skinula 2 kg.
Moj problem nisu slatkiši pošto ih i ne jedem već previše sedenja i 3 večere od 21 do 3h ujutru pa i spavanje punog stomaka. Takođe uživam u testu i slanim stvarima i nije mi problem da svaki dan spremim neke kiflice i pite.
Kupila sam pre mesec dana i fitnes narukvicu (i ove jeftinije varijante su jednako dobre) samo da bih videla koliko sam (ne)aktivna. To je odlična stvar pošto meri korake i pokazuje potrošnju kalorija i pređene km. Međutim ja ne uzimam te mere kao validne toliko koliko pratim koliko sam blizu ili daleko od gola. Recimo kada sam bila na nogama od 5h ujutru kao što je doček Nove godine dostigla sam maksimalnih 25 000 koraka. Postavila sam cilj na 18 000 koraka. Poenta je da je najbitnije šetanje jer 18 000 dostignem ako šetam po 2,3 sata. Recimo dva puta odem malo dalje peške u kupovinu i pored toga klasika spremanje ručka, kuće i ostalo. Međutim isto tako ako ne izađem iz kuće i radim na računaru tokom celog dana (čitaj ako sedim ceo da) ponekad ne pređem ni 5000 koraka. Na taj način tačno imam uvid koliko sam ustvari aktivna ili ne. Najbitnije je pratiti svoje kretanje iz dana u dan narukvicom i na taj način stičem uvid koliko mi je potrebno kretanja. Ipak je šetnja zakon!
Da bi se skinuo jedan kg težine ili masnih naslaga, potrebno je potrošiti 7700 kalorija. Ako smanjimo dnevni unos kroz kalorije (samo jedna čaša soka ima oko 100 kalorija) i pojačamo potrošnju kalorija vežbama i začinima, ishranom, onda do ovih 7700 možemo doći za nedelju dana, bez izgladnjivanja i padanja u nesvest. Dokazala sam to sebi sto puta. A mesec, dva dana u životu nije ništa, ionako nam godina preleti
Problem postaje svakako kasnije i održavanje težine pogotovo ako se vratimo starim navikama.Novi način ishrane:
*Dan počinje sa čašom vode, pa doručkom. Pravim pauze od 4-5 sati između obroka, večera je najkasnije do 20h.
*Odabrala sam par "vežbi izazova" koje se izvode mesec dana. Volim trčanje ali trenutno nemam uslova za tim pošto mi se posao svodi na rad od kuće i za računarom koji obično potraje do posle ponoći pa je to i problem.
* Pravim svoj crni hleb (iskombinujem integralno, ječmeno, ražano brašno, obavezno dosta mlevenog lana, semenke, malo vode i ispečem ga. Traje mi i do 5,6 dana.
* Vodu izbegavam odmah nakon obroka što mi i najteže pada.
* Dok spremam po kući ili perem sudove radim i vežbe za zadnjicu, noge, istezanje...
* Uveče ako osetim napade gladi pojedem par lešnika i popijem zeleni čaj (ali iz rinfuza)
* izbacila sam beli hleb, testeninu, krompir, slatkiše, brašno i sve meni drage pite (testa, kifle...)
Neki moji trikovi
*S obzirom na to da većina ima način razmišljanja - od sutra počinjem sa dijetom, od sutra ovo, od sutra ono, moj novi način razmišljanja je "ješću sutra". Pa tako ako me uhvati napad gladi, potreba za grickanjem samo sebi kažem "ješću sutra". Kao da se bojim da će mi neko pojesti, pa jedem sve bez razmišljanja, ja lepo to sakrijem od same sebe, ako je to čokoladica, grickalica, obrok, stavim sa strane i kažem sebi poješću sutra i onda tako i sutra ostavim za sutra.
*instalirala sam podsetnik za vodu, iako sam se do skoro "prozivala" razne aplikacije moram priznati da je ova više nego efikasna, prosto me podseti za unos vode na svaka 2-3 sata, na vreme za doručak, ručak i večeru koje po hrono pravilima moraju biti u isto vreme. Prvo što unesem u organizam i poslednje pre spavanja je čaša vode. Pijem šungit vodu već godinu dana. Ujutru je to mlaka voda sa limunom i chia semenkama.
*koristim garsiniju pre obroka ali nisam bila redovna tako da mi je propala cela kutija ali sam počela sa novom pa se nadam da ću tu biti ozbiljnija.
*kažem sebi "život je suviše kratak da bi bila debela u najboljim godinama"
* svaki zalogaj i potreba za hranom je najviše u glavi, i traje svega dve sekunde, dok sažvaćemo i progutamo i nakon toga tog osećaja uživanja u hrani više nema i to mi je još jedan način da kontrolišem potrebu za hranom pošto znam da sve to traje dve sekunde i onda ubedim sebe da je to velika cena i da je ne treba platiti na taj način.
* još jedna stvar je i da ionako sve završi u toaletu, pa samim tim to je kao da puštam novac kroz kanalizaciju, novac kojim kupujem svu tu hranu, grickalice i slatkiše koji neslavno završe.
* pokušavam da jedem što sporije
* zapratila sam razne grupe za motivaciju na pinterestu, gde ima mnogo "pre i posle" slika i na taj način ostajem motivisana.
* zamišljam sebe sa stomakom kao na profilnoj slici i već se osećam bolje
* slušam savete svih onih koji su uspeli da skinu kilograme a najdraži mi je savet jedne drage osobe koja je dva puta u životu skinula po 20 kg i koja kaže da nakon toga više i nemaš potrebu za slatkišima, da je njoj bilo mučenje da pojede parče torte, nešto masno, prosto joj se organizam mrštio na te stvari, da se osećala lakom i da joj ništa nije bilo teško, nema tromosti, lenjosti, prosto možeš sve, zar to nije dovoljna motivacija
Pošto svi imamo više motivacije kada podelimo sa nekim naš cilj, odabrala sam da ovo bude moja javna motivacija da oslabim pošto iako sam anonimna, ja znam ko sam i prvi put delim ovako nešto "javno".
Pa nek mi je sa srećom
). 
uglavnom to meso je zabranjeno i za pse svuda osim u Srbiji očigledno.
