Danasnji dan proveden u svojstvu PC periferije. Od 8 jutros, a evo ga 1 iza ponoci.
09.02.
D: banana, nes
U1: jabuka
U2: 2 mandarine
R: supa i 2 knedle
U: kefir+
V: mladi sir, ajvar, ribanac (beli luk, aleva, maslinovo)
FA: 6x15min laganog pedalanja, istezanje
HA: casa belog vina (upravo)
Slusam
Mrsu pa prvo pisem "raportnu" sekciju, a u nastavku ce biti ona "debatna"
Od raporta jos da naglasim da sam u liftu natrcala na komsinicu (starija gospodja, jedan od razloga za moje razmatranje kilaze i ishrane jer mi je onomad rekla "Ako nisi trudna, bolje da krenes na dijetu!") koja me je odmerila od glave do pete i uz blag osmeh rekla "Pa lepo tebi to ide! Za leto da heklas sebi mikro-bikini!"
(Ne umem bas da heklam, vecinom pletem, no dobro)
A sad debatna sekcija:
Izvinjavam se što zvocam (videti pod Baba Koja Zvoca, prim.aut.
), ali se na ovu temu uvek palim... Kad to ovako formulišeš,
neko bi mogao da izvede pogrešan zaključak samo zbog te formulacije (prva ja bih pogrešno zaključila, da nemam izgrađen stav i mišljenje na ovu temu).
Kad kažeš
ne mora se jesti ella sir - može da se zaključi da je ella sir nešto dobro i poželjno i da bi bilo dobro da se jede, ali (!) pošto je skup ipak
može siroti mladi sir sa pijace da ga zameni 
ako baš mora...
U stvari ja na to gledam sasvim drugačije: sva sreća
da ne mora da se jede ella sir (ja kada bih morala iz nekog razloga da ga jedem shvatila bih to kao kaznu i nevolju) i hvala nebesima što postoji mladi sir
(osećam se privilegovano kad god sam oprskrbljena mladim sirom tako da ga imam za svaki ili bar skoro svaki dan po jednu porciju - 200 gr minimum).
E da znas da sam se smotano izrazila! Mladi, pravi, domaci sir je ono pravo, a Ella (ceo brend, ne samo sir) je odgovor na isprogramiranu traznju na trzistu za "nemasnim" zbog usadjene "masnofobije". I onda neko jede zu-zu i zaliva ga tim sramnim pokusajem jogurta...
Domaći mladi sir je zdrav, niskokaloričan, niskomasan, odličan izvor proteina, kalcijuma, odličan način da se unose mlečni proizvodi a odličan i za ishranu u smislu kontrole kilaže i uspostavljanja funkcionalne ishrane, lepo ide uz mnoge druge namirnice, ne sadrži konzervanse i štošta....
Kvarljiv je odnosno promenjiv ,(što ne znači da ne može da se jede nakon nekoliko dana kada promeni ukus ili da se ubaci u pitu ili neki zapečeni bućkuriš, šta god), što govori da je kvalitetan i zdrav jer nije prošao kroz neke veštačke procese niti podvrgnut aditivima. Treba probati mladi sir kod više prodavaca, dok se ne pronađe sir po svom ukusu. U Beogradu, u centru grada, nije preterano jeftin ako se kupuje redovno, ali je i dalje isplativiji od svake industrijske varijante.
Imam blagoslov lokalne mesare koja pored dobrog mesa ima i super mladi sir, pa se tamo snabdevam na svaka 2-3-4 dana. Nedavno sam pricala sa komsinicom koja je imala prigovor na njihov mladi sir "mora da ga kupuju bajat, meni u frizideru ne izdrzi ni 5 dana, a oni iz radnje stoje po 2 nedelje!"
Ja kad spremim lebheh (krem-sir od cedjenog kefira) moram da ga pojedem u roku od 3 dana jer pocne da "kisi".
A zelena salata...
E priznajem da je taj deo price bio ponukan jucerasnjom kupovinom za VK veceru, kad videh da se cena seckane salate u posudi (ne konzumiram) izjednacila sa cenom puterice, koja je do pre ovih debelih minusa bila 3x jeftinija.
Nego nebitno ko veruje, a ko ne veruje... htela sam nešto drugo da kažem, ako zaista mlađe generacije misle da je to tako, ili žele da misle da je tako, onda je tu na delu lenjost, a možda i svojevrstan snobizam. Možda nekom nije in da ostavi gomilu zdrave i dijetalne (i jeftine) zimnice, zato što je to demode, ili zato što "nema vremena" (samo kad saberem koliko vremena ode na dovlačenje istih tih tegli iz prodavnice, neuporedivo je praktičnije ostaviti zimnicu, što kažem kao neko kome je radni dan minimum 12 sati puta radim takav posao da je doslovno vreme = novac - a o kvalitetu da ne pričam). Ili sam ja neki atavizam u profilu savremene žene, pa mi je lakše da odvojim 10 minuta nedeljno za pravljenje kvalitetnog sira umesto da jedem nešto što ne volim i što je skuplje.
To jest, znam da nisam "atavizam" jer poznajem mnoge, i žene i muškarce, koji to rade, obezbeđuju na sličan način sebi kvalitetnu i jeftinu hranu i ne pomišljaju na dijete i "dijetalne proizvode" jer imaju i bez toga zdravu i lepu liniju, i verovatno taj Ella sir ne bi dali ni mački, niti bi bacili pare na njega. Ali to su ipak ljudi od četrdeset i neku godinu pa naviše, zato mozgam da li je moguće da se stav prema hrani tako menja.
Ja sam 79. godiste i u mojoj generaciji (pa i koja god. starijih) poznajem brdo zena koje:
1) "nemaju vremena" da kuvaju - ali zato religiozno prate barem 3 TV serije - ja da imam toliko vremena, kuvala bih za celu zgradu!
2) smatraju da je "kuhinja robija i ponizenje za zenu" i glume neki feminizam, a u svakom drugom (znacajnijem, bar po meni) segmentu zivota aktivno izbegavaju da pokazu i dokazu tu "jednakost" - ja sam svojevremeno svoj feminizam iskazivala na amaterskim auto-trkama, koje sam po definiciji vozila u nekom "Betty Boop autfitu"
3) izvlace brdo drugih izgovora iz rukava, kao recimo "ja to ne umem", "to puno kosta", "nemam posudje/alat"...
U krugovima u kojima se ja krecem je moderno kupiti kesu naseckane salate, grilovano pilece belo i kesicu dressinga pa to smutiti sebi i to mu dodje vrhunac kulinarstva. Ja volim da kuvam i uzivam u tome (i zao mi je sto nemam vise vremena za igrarije, vec obicno biram stvari koje se same prave tj. ja samo tresnem u lonac/serpu/djuvec i tu i tamo promesam), ali posto ima stvari koje ni ja ne volim da radim (npr. peglanje!) prihvatam da nisu svi kuhinjski entuzijasti. Ali posto ja ne idem izguzvana...
Pa i ja se stalno pomalo čudim i pitam se da li je do mene, jer ni ja ne nailazim baš na ljude koji imaju te vrste nesporazuma sa hranom ili sa mišljenjem kako se čuva linija ili kako treba i ne treba... mislim malo me bune te ocene. Primećujem kod mnogo ljudi da ne umeju da jedu u drugom smislu (obavezne namirnice na dnevnom nivou, minimalne količine, preterivanje sa ovim ili onim, ne organizuju se na vreme pa onda bude normalno da ogladne u nedoba, ne trude se dovoljno da unose neophodne vitamine i minerale, dovoljno proteina, ne upravljaju svojom ishranom i slično) ali većina ljudi na koje nailazim ne naseda na te neke iluzije o zdravoj hrani, čarolijama, dijetalnim proizvodima, pilulama i tome sličnom...
Moje 2 komsinice se kunu u Herbalife. Nisu debele, ali im je ishrana ocajna. Piju te muckalice, a uzinaju Smoki
I onda kukaju kako su stalno umorne, nemaju energije, oticu im noge (iako su 95% vremena u ravnoj i komotnoj obuci)... Obe su nesto mladje od mene (do 5 god).
Kad sam svojevremeno bila u top-formi (i upropastila se potom
) kafe-kuvarica iz jedne institucije mi je stalno insistirala da joj kazem kako sam smrsala. Ja joj lepo objasnim, ona ne veruje. Znacajan deo mog tadasnjeg "sredjivanja" jeste bila ludacka FA, ali i kontrolisana ishrana, dok je ona na 1. sprat isla liftom. Nije mi verovala, pa sam na kraju iz cistog smora odvalila "A da ti kazem da sam se navukla na koks, to bi mi verovala?!" I poverovala je
Iz mog iskustva, ljudi u Srbiji obicno znaju sta je zdava a sta ne zdrava hrana. Mislim da vecina ljudi (ukjucujuci mene) se goje i/ili ostaju bucmasti zato sto nemaju snage da se bave sobom pored ostalih zivotnih i svakodnevnih problema.
Mislim da je ovo pun pogodak - ne traze ljudi magicno resenje za mrsavljenje, nego za pokretanje. Nije lako pobediti cika-Njutna i njegovu inerciju, magiju navike.
Ja sam na faksu pila po litar (cesto i vise) veoma jake turske kafe dnevno i verovala da je to tajna mog uspeha. Sad tursku pijem kad me ponude u nekom drustvu (a nesa nema), a nes popijem do 3x dnevno ako prilike (i nutkanja) zahtevaju. Takodje sam imala faze sa energetskim napicima, pa sam malo procitala sastav i opasuljila se.
Jos mi ostaje porok dimnih signala
Videla sam neki mali broj puta na forumu, recimo. Mada je u polovini slučajeva to bio izgovor. 
Cak i obimi stoje!