[Luna85]

Heh nije, ali radi pos'o

[alfa]

Luna, negde si me pitala kako UN dijeta tretira semenke, odnosno gde ih svrstava
Iskreno rečeno, kod nje ima nekih krajnje nelogičnih razvrstavanja namirnica (jedan od meni omiljenih "bisera" je da je soja u komadima i komadićima protein, u ljuspicama - skrob, a semenke i brašno UH), tako da se ja nikad nisam previše oslanjala na to (sa druge strane, pitanje je i šta je tačno UN dijeta budući da se ovde zastupala "Rina's 90 days" na osnovu napisane knjige, iako je sama dijeta postojala i mnogo pre toga (sa vrlo jednostavnim i jasnim pravilima). Mislim da sam negde pročitala Gigin odgovor da semena idu na UH dan, ali zaista ne mogu da tvrdim.
Namirnice razvrstavam na osnovu neke druge literature o pravilnom kombinovanju i tu se semenke tretiraju slično kao i orašasto voće što znači da su neutralne, ali da se ne preporučuje njihova upotreba sa drugim koncentrovanim namirnicama ("koncentrovano" je sve što svrstavamo u protein ili skrob/UH)
Meni su idealne za dopnu u neutralnom/voćnom/vitaminskom danu.

[Tebi_Za_Ljubav]

Da li sam ja to dobro videla jedan lep minus Čestitam ti.
Ja sam danas bila malo OFF što se tiče raspoloženja...odbili su me za invalidsku penziju iako sam ispunila sve sto je zakonom traženo i više od toga NS je odobrio ali je BG sve odbio...još jedan dokaz da je zakon samo slovo na papiru...jako sam razočarana! Elem izvini sto gnjavim sa tim imam potrebu

Leblebije nisam koristila kao cele...humus sam kupovala jedno vreme i dopao mi se...Mogla bi da ostaviš neki lep recept za leblebije sa dodatkom povrća, ali da je " na kašiku"

[Luna85]

hvala alfa i mislila sam da ih stavljaju u koš sa orašastim jer imaju od svega po malo.
TZLJ valjda je minus više ni ja ne znam ali mi je bitnije ogledalo koje i te kako pokazuje minus. Pisala sam ti privatno na ovo za penziju da ne razglabamo ovde.

Danas moram pametnije sa namirnicama, sve ostavim da nadoknadim u večeri i onda nisam gladna. Možda ću danas da jedem nešto s mas' ili bar malo masnije. Doduše danas je po pravilu 1.200 ali ću ja ići malo preko toga. A za sutra je 2.000 što bi značio neki VK dan - za večeru se spremam za kiflice, ali prave moje domaće i bogami neću da se štedim.

Nisam uopšte jela sir možda bih trebala i to da uvedem pod obavezno, ne setim se od silnog povrća da kupim i njega. Koliko god čitala i slušala savete drugih, smatram da se ne može to preko noći u smislu da ukapiraš šta i kako treba tako da se ne brinem uopšte oko ovih grešaka, čak iako je možda manje kalorija one su raznovrsne - i iz jaja i mlečnog, i mesa, povrća, hleba pa i orašastog tako da je neki moj lični utisak (ne znači da je i tačan) da telo ne gubi baš toliko mnogo i manjim unosom kalorija ako uneseš svašta iz raznih namirnica pa i raznih boja. Tj nisam na kupusu ceo dan, ima tu baš svega. Za sada furam neki svoj stil, iako mi je zanimljivo brojanje kalorija najviše iz razloga da se upoznam sa namirnicama nakon 30 godina kako treba. A kako ćeš da ih upoznaš ako ne naučiš od čega se sastoje. Nisu tu samo kalorije kao brojke, ja vodim računa i o onom delu UH, proteina i masti pa kombinujem. Uglavnom kada mozak shvati da svo povrće ne može da ima više od 30 kalorija u proseku na 100 grama a da pasulj, leblebije, pirinač, hleb ne mogu da imaju manje od 250 kcal na 100 gr; da slatkiši i šećer i grickalice ne mogu da imaju manje od 400 kcal na 100 gr - onda se u glavi sve lepo definiše. Nemam potrebu za slatkišima uopšte, pa ni za masnom a ni kaloričnom hranom - ili je samo u glavi ili sam nešto zaje**la pa sam ubila samoj sebi apetit ali i alavost. Ali ono što primećujem je da ne mogu količinski da pojedem mnogo, ne ide, nema gde da se stavi.
A kada neko, kao ja, nema prirodni osećaj da voli zdrave stvari i da ume da kombinuje, da sluša organizam onda mora na ovaj način, nećeš milom hoćeš silom pa ti valjda to postane normalno
Promeniš dečka - privikneš se, promeniš grad - privikneš se, promeniš ishranu - privikneš se. Ali moraš na svojoj koži da osetiš. Uspevam i ja ponekad da učim na tuđim greškama ali se zapamte samo one koje naučiš na svojoj koži. Tako da je i ovaj moj put, opet po mom mišljenju ispravniji nego da nisam ni pokušala i da sam nastavila svaki ručak isto - meso + krompir + hleb + bez povrća i salate.

Listala sam dnevnike i vidim da su svi imali svoje lične borbe, nakon kojih su pronašli svoj stil, ali to nije bilo bez greška, bez osluškivanja organizma, bez učenja o namirnicama pa i toj granici sa kalorijama.

[alfa]

Meni se jako dopada način na koji razmišljaš
I mislim da si potpuno u pravu.
Puno toga se može naučiti iz tabela, brojki, preporuka... ali one ipak nisu apsolutne i slepo ih slediti bila bi jednaka greška kao i ne znati ništa o tome.
Treba imati osnovne informacije o kalorijskim vrednostima namirnica, ali im ne treba pridavati prevelik značaj.
U nekom zanimljivom tekstu na koji sam nedavno naišla (postavila sam i link kod mene u dnevniku) autor banalizuje stvari pa kaže da je kalorijska vrednost komada drveta veća od ... neke namirnice (nebitno), ali ako bismo pojeli komad drveta, ne bismo postigli ništa, uprkos velikoj količini unetih kalorija, budući da telo nije u stanju da preradi i iskoristi te kalorije.
Sličan princip važi i za hranu.
Belančevine, odnosno proteini jesu super, ali se najkomplikovanije prerađuju u našem organizmu i, pored toga što telo utroši veliku količinu energije, ako je verovati nekim mojim saznanjima, prilikom prerade ima najviše onoga što se ne iskoristi, odnosno odbacuje.
Suprotno tome, sveže voće, ali i povrće (što manje termički obrađeno) se lako i brzo prerađuje i najveći deo unetih kalorija se i pretvara u energiju, sa vrlo malim utroškom.
Znači, čak i kada poredimo normalnu, poželjnu hranu koju unosimo svakodnevno, nije isto da li smo kalorije uneli iz juneće šnicle, pasulja, karfiola ili jabuke.
I tu treba eksperimentisati, osluškivati, tražiti optimalno rešenje za sebe u skladu sa potrebama sopstvenog tela.
To je u osnovi neko mojerezonovanje, ili objašnjenje zašto mi se dopda tvoj pristup čitavoj problematici.

[Miss Piggy]

Alfa i Luna svaka vam je zlatna. Bas dosta naucim iz vasih postova

[leonida]

Ako se ja dobro sećam, još u školi (mi smo imali predmet koji se zvao domaćinstvo i u kome se učilo svašta nešto korisno, između ostalog puno o hrani, i jako mi je žao što ga deca danas nemaju) učili smo da ako uneseš u obroku sve boje povrća - uneo si sve vitamine koji ti trebaju - tako je deci bilo jednostavno objasniti, a vrlo verovatno u tome ima nečega.

Većini nepoželjnih stvari i ja odolim, ne jedu mi se jednostavno ... sinoć kod prijateljice pohovano meso, pomfrit i majonez me nimalo nisu privukli ... ali ona divna stvarčica na š sa makom me je tako gledala ... jedva sam joj odolela ... očito ću neke manje poželjne namirnice čitavog života voleti ....

[Luna85]

alfa e bolje si rekla to što mislim od onoga što sam ja rekla i mislila jedino za belančevine ne bih znala ništa.
Missice ja to samo prosleđujem šta vidim i čujem
leonida mislim da si 100 % u pravu, umesto veronauke i građanskog ne bi bilo loše da uvedu seksualno vaspitanje + domaćinstvo. ono što mene nervira je što većina mama pa i ostalih članova porodice, meri svoju ljubav prema detetu time koliko ono ima soka, čokolada i grickalice u toku dana. Ja sam svojoj deci od malena kuvala čajeve i to su pili, sok imamo u kući kada dođu gosti, prosto nemamo naviku da pijemo sokove. Grickalice su isto tako svedene na minimum i to eventualno ponekad. Međutim u školi je to drugačije, deca za užinu nose čipseve i kokice i mislim da je samo moje dete nosilo sendvič. Na ekskurziji ih vode u Mek jer Bože moj to je baš IN. Tako da u školi mogu sada da pokupe samo loše navike, nikako dobre.

[alfa]

Na žalost, tako je.
I dečije užine (one koje imaju u školi) se svode na - glupost, ili antihranu (što bi rekla Mrša... i odlično je to definisala)
Što se grickalica za decu tiče... Moji bratanci vole čipseve, smokije i ostala s.anja i stalno smo imali rasprave oko toga: kupiti im ili ne kupiti (deca su kod nas povremeno i baka kao baka je volela da im sve bude "po taman"). Rešila sam to na najjednostavniji način: počela sam po kući (pretežno u mojoj i njihovoj sobi gde su najčešće boravili) da ostavljam posudice sa lešnikom, bademom, orasima, indijskim orahom... i uopšte ih ne nudim, čak ni ne napomenem da ima: pojedu sami .
Posle su nauučili i počeli da traže... Vrhunac je bio kad je mali, inače strašan "čipsojedac" rekao: "Ove tvoje grickalice su baš lepe... kupi i nama" (kao ovo do tad nije bilo za njih ). I pravila sam im kokice sa puterom ili iz onog kućnog aparata bez ikakve masnoće.
Slično smo rešili i problem kečap/paradajiz, sokove su povremeno pili i kod mene ili kad idemo u grad, ali su znali da "koka-kolu" i sl. ne treba ni da traže.
Računam da će se raznih gluposti najesti tokom čitavog života... pa bar ne moram i ja u tome da učestvujem.
Slatkiši su nam se uglavnom svodili na čokoladu... jer je neko moje uverenje da je bar najmanje loša (što ne znači i da sam u pravu).
I opet ću ponoviti moje iskustvo iz detinjstva: u kući je uvek bilo voća, ali jako, jako retko čokolade i bilo kakvih slatkiša. Zapravo čokolade smo dobijali kad neko dođe ili mama ode na put pa nam donese kao poklon (u to doba su se u različitim zemljama kupovale različite čokolade pa je bilo i zanimljivo probati neku drugu). Kolači su se obavezno pravili nedeljom, ali ne u nekim nenormalnim količinama, što znači da se najčešće istog dana i pojedu. Ja verujem da je moja ljubav prema voću (za koje mislim da je po više osnova namirnica br. 1) potiče odatle.

[Tebi_Za_Ljubav]

Naše obrazovanje je nekad važilo za jedno od najboljih u Evropi...uspeli su i to srozati.
Brat je za razliku od mene uvek voleo sokove, pogotovo kao mali i zaista se jedno vreme bio navukao na Koka-kolu. Kada se oženio, naravno žena ga je dovela pod svoje Uvek je i bio mršav pa tata ima običaj u šali da kaže "ja sam njega morao da jurim šerpicom po dvorištu da bi jeo, a od tebe sam morao da bežim sa šerpicom"
Svidja mi se što ti se ne javlja potreba za slatkišima. I potpisujem to što si rekla da je svaki tvoj zdraviji pokušaj ( i uspešan) bolji od onog ranije. Svi se trudimo da šaramo sa hranom i da to bude što raznovrsnije, ali opet... ako unesemo 1000kcal ( ili ne daj Bože kao ja par puta 800kcal ) dnevno najzdravijim namirnicama...to opet nije dovoljno da bi zadovoljilo sve potrebe našeg organizma.
Od skoro sam i ja počela da učim namirnice i sastave...kad su u pitanju E brojevi, zaslađivači i ostali trash to sam morala i ranije...sad se trudim da pratim i količine UH, proteina itd. To je za nas još jedan + ali ne na vagi

[Luna85]

Eto Alfa i tu smo se složile a te grickalice što rastu na drvetu su čudo neviđeno!
Ja koliko toliko pržim jaja i meso na masnoći, u suštini ne volim mnogo ukus samo kuvanog, mada sam sada baš utanjila i sa tim.

Dan 23 - 3.dan 1.200

8h D - dva jajeta sa kačkavaljem, crni hleb, malo slanine, tikvice - oko 500 kalorija ali mislim da mi je dobra trećina ostala nepojedena.
14h R - neko varivo sa leblebijama, pečurkama, lukom, paprikom i kupus salata. Koliko god se trudila porcija od skoro 300 gr nije premašivala 200 kcal.
17h R2 - isto varivo kao za ručak ali ću uzeti i malo crnog hleba čisto da to bude nešto - 300 kcal

21h V - integralna palačinka sa tunjevinom i salatom x 2 350 kcal

[leonida]

Što se grickalica tiče, ja sam svoje klince još kao male navikla na red ... voća je uvek bilo na stolu i mogli su ga jesti kad god žele i koliko god žele ... za svaku bonbonu i čokoladicu su pitali da li smeju - nije bilo šanse da je dobiju tik pred ručak i to je uvek bilo u vrlo ograničenim količinama.
Gazirani sokovi su se u kući našli samo kad očekujemo goste ...

Hamburgere smo rešili u startu, još su bili mali ... gladni su i hoće u Mek (ali baš su bili gladni). OK, svi idu u Mek - pojedu oni hamburger i ... nije im dosta. Onda ih odvedemo na mesto gde imaju vrlo ukusne pljeskavice i oni ... zadovoljni. Objasnimo im da isto plate i jedno i drugo, a da se od ovoga najedu ... tako da su u Mek išli samo kad neko iz društva tamo pravi rođendan ...

I ... nije bilo šanse da dan prođe bez kuvanog obroka. Tako su navikli i najnormalnije im je da idu u menzu na kuvano iako im je frižider uvek pun stvarčica za ako ne stignu ... čokoladica imaju punu fioku (dobro je tu i tamo za koncentraciju kad se uči), ali i to im traje, jede se samo povremeno, po potrebi ... ipak dosta zavisi od roditelja i navika koje deca steknu u detinjstvu.

[Tebi_Za_Ljubav]

Taj Mek je malo rečeno bomba. Prvi put sam ga pojela kad sam bila van zemlje pre dve godine i sestra nije mogla da veruje da ga nisam jela i odvede me! Ja kad sam videla onako mali hamburger upašila sam se da ću ostati gladna...uzela je 3 komada za nas dve...onako malo čudo me je zasitilo da ja nisam mogla da zinem...garant ima 52589 kalorija i deluje sada i odmah hahah

[Luna85]

Sinoć smo TZLJ i ja do kasno u noć "dumale" o hrani i usput gledale kako se pravi sejtan, između ostalog je navedeno da je bogat belančevinama pa smo ostale u zbunu kakve belančevine imaju veze sa belim brašnom a onda je TZLJ uzvinula "Treba istražiti pšenicu!" To me podsetilo na ono "Eureka" pa sam rešila da istražim malo o čemu se radi pa možda nekome i koristi.

Naime, sejtan se pravi od brašna koje je samleveno od CELOG ZRNA PŠENICE iliti od punog pšeničnog zrna i samim tim je zato bogato belančevinama, ništa se nije odbacilo. Pa sada se ja pitam gde da nađem to brašno i krećem da istražujem dalje i naiđem na recept - napravite sami hleb od proklijalog zrna pšenice i kažem OVO JE ZA MENE!.

Naravno oduševljenje jer ne moram da jurim brašno od celog zrna pšenice jer ću ga sama proizvesti i naterati da proklija.

Kažu da se ovako pravi i tonus hleb, nisam ga jela tako da ne znam, ali i kažu da je ovo najzdraviji hleb na svetu koji obiluje vlaknima i ima ga mnogo mnogo mnogo više nego u običnom belom pa i integralnom hlebu. U integralnom hlebu na oko dve kriške ima 2 gr vlakana dok u ovom od celog zrna pšenice ima oko 4 gr i to u jednoj kriški. Pošto ja nikada ne kupujem hleb, sama ga pravim, ovde se radi o domaćoj proizvodnji.

Priprema:

Korak 1: Pšenicu prelijte vodom i ostavite da odstoji tri dana sve dok ne počne da klija. Voda se povremeno menja da se pšenica ne bi ukiselila.

Korak 2: Nakon tri dana pšenicu ocedite od vode i u malim količinama sameljite mašinom za mlevenje mesa ili u blenderu. Dobićete masu slična testu.

Korak 3: U samlevenu pšenicu dodajte pahuljice po izboru (ječmene, ovsene i sl). Pahuljice prvobitno natopite mlakom vodom, pa kada omekšaju dobro ocedite..

Korak 4: U masu dodajte druge semenke po izboru (seme suncokreta, lana, susama) koje prethodno treba da blago popržite na suvom tiganju.

Korak 5: U 50 ml vode umešajte pola svežeg kvasca sa kašikicom šećera. Kada kvasac nadođe dodajte ga masi za hleb i zamesite rukom. Nema potrebe da dodajete dodatne količine vode jer je sama pšenica dovoljno vlažna.

Korak 6: Masi za hleb dodajte i kašiku soli, dobro sve sjedinite i izručite u kalup za pečenje da odstoji oko 30 min. Najbolje je da koristite silikonske kalupe jer tada nema potrebe za dodavanjem bilo kakvih masnoća. Dok se masa odmara kalup prekrijte vlažnom krpom da se ne bi stvorila korica pre pečenja.

Korak 7: Rernu uključite na 220oC.Pre pečenja u rernu ubacite nekoliko kockica leda da bi se zaparila, što će omogućiti kvascu da još malo digne hleb pre nego što očvrsne kora. Ubacite hleb da se peče oko 45-50 min.

Nakon što se hleb ohladi uvijte ga u plastičnu foliju i čuvajte u frižideru. Možete ga i raspodeliti na dnevne porcije i zamrznuti, pa koristiti po potrebi.

izvor: mogu ja to sama

E pa najzdraviji hlebu na svetu evo stižem za 4 dana samo da mi proklija pšenica

[alfa]

Hahaha... smejem se jer sam imala taj recept i ranije... odnosno ne baš taj ali proceduru kako se pravi Znači, mogla si i mene da pitaš
I probala sam ... lep je, ukusan, mada se meni još više sviđa onaj Dudin od kiselog testa (ima ga negde, ako želiš a ne možeš da nađeš, prepisaću ga kad stignem ili ja potražiti link)
Brašno od celog zrna možeš dobiti i tako što ćeš pšenicu samleti u mlinu za kafu npr. Inače, mislim da naziv "integralno brašno" podrazumeva upravo to: brašno od celog zrna pšenice ali nemoj me držati za reč, možda grešim.