Kućna topionica masnoća
Poslato: 30 Dec 2007, 04:24
Holesterol spada u lipide, koje je nas organizam sposoban da proizvede i koji su mu u izvesnoj meri potrebni. Međutim, njegov previsok nivo je faktor rizika po zdravlje. Snizenjem nivoa holesterola za 1-2 jedinice moћemo da smanjimo rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja za najmanje 10 procenata.
Snizenje nivoa holesterola moze se, pored upraznjavanja odgovarajućih telesnih aktivnosti i ishrane, najbolje postići unosenjem omega-3 masnih kiselina, koje spadaju u nezasićene masne kiseline. Američka asocijacija za srce napravila je listu namirnica koje utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi:
* Kasa od algi - aktivna komponenta u ovoj kasi, eritadenin, utiče na prirodno razlaganje i izbacivanje masnoća iz krvi
* Kostunjavo voće i masline - obezbeđuju organizmu korisne omega-3 masnoće, niskokalorični su i nivo holesterola mogu sniziti čak za trećinu
* Sveza soja - proteini iz soje snizavaju holesterol za gotovo deset odsto, isto koliko i sve vrste cerealija
* Borovnice - sadrze antioksidans ferostilbin za koji je potvrđeno da povoljno utiče na razlaganje masnoća u krvi
* Losos - bogat je omega-3 masnim kiselinama i dobrim HDL masnoćama
* Beli luk - uz sve druge antioksidanse kvalitete, pospesuje regulaciju LDL masnoća i redukciju losih masti u krvi
* Avokado - osobe sa visokim vrednostima holesterola koje su se podvrgle dijeti temeljenoj na ovom voću, za samo jednu nedelju nivo holesterola svele su na pozeljne vrednosti
* Pasulj - preporučuje se u gotovo svim dijetama za snizavanje telesne tezine i odličan je "sagorevač" masti
* Jabuke - odličan su antioksidans koji veoma uspesno pospesuje i izbacivanje masnoća
* Voće i zeleno povrće - obezbeđuje organizmu neophodne vitamine, minerale, prirodan sećer, vlaknaste materije, a posto su i odlični antioksidansi, utiču i na razlaganje i izbacivanje masnoća iz organizma.
ULOGA ISHRANE
Dijeta ili terapija modifikacijom ishrane je neophodna u svim oblicima hiperlipidemija. Kod hipertrigliceridemije dijetetska ishrana je često zapravo jedina mera lečenja. Adekvatna dobro balansirana ishrana u slučaju povećanja holesterola moze dovesti do značajnog smanjenja njegovog nivoa. Četiri faktora ishrane koji imaju nepovoljne efekte na metabolizam lipida i lipoproteina su:
* povećan ukupan unos masti
* povećan unos zasićenih masti
* povećan unos holesterola
* preveliki kalorijski unos Sama redukcija učesća masti u ishrani na 30% dnevnog energetskog unosa dovodi do snizavanja nivoa holesterola za 0.50 mmol/l.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukupni unos masti ne bude veći od 30% dnevne potrebne energije. Skoro ? od potrebne količine masti treba da potiče od mononezasićenih masnih kiselina a ostatak od zasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ako se izostavi samo jedno jaje dnevno, dolazi do pada holesterola za 0.2 mmo/l.
Umereno gojazne osobe posle dijeteskog rezima ako dostignu normalnu telesnu masu prati pad nivoa holesterola za 0.80 mmo/l. Osnovni dijetni plan u ishrani bolesnika sa hiperlipidemijama je ograničenje ukupnog unosa masti, smanjivanje unosa zasićenih i trans-masnih kiselina, a povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina cis-konfiguracije. Masti treba da čine najvise do 30%, ukupnog energetskog unosa. Belančevine čine 15-20% , ugljeni hidrati 50-60% energetskog unosa.
BELI LUK
Sadrzi supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, sire krvne sudove i sprečavaju zgrusavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jačaju imunoloski sistem. Evropska studija potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snizava krvni pritisak i holesterol, sprečava arteriosklerozu i stiti od tumora, naročito od tumora creva.
ORASI
Redovno konzumiranje oraha (četiri do pet dnevno) snizava holesterol i sprečava srčana oboljenja. Tome doprinosi visok sadrzaj vitamina grupe B, a pre svega folne kiseline (B9), koja sprečava talozenje masti u ćelijama, ali i esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju elastičnost krvnih sudova i razređuju krv. Tome treba dodati i visok sadrzaj minerala (cinka i bakra) i vitamina E, jednog od najefikasnijih antioksidanasa.
LIMUN
Sadrzi kalijum, koji predstavlja protivtezu natrijumu, odgovornom za povisen krvni pritisak. Osim toga, sadrzi dragocena esencijalna ulja (snizavaju los holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutralise slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci za rak ustanovili su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice.
PASULJ I BORANIJA
Prema jednoj studiji Kentaki univerziteta, porcija boranije dnevno snizava holesterol za 20 odsto u roku od tri nedelje. Za to su zasluzna vlakna koja ograničavaju apsorpciju masti i blagotvorno deluju na creva. Pasulj snizava holesterol, regulise pritisak, pun je minerala, a po najnovijim istrazivanjima, stiti organizam od kancera. Pasulj ima visoku energetsku vrednost (100 g pasulja ima 600 kJ ili 143 kcal) i biohemijski sastav koji organizmu osigurava sve potrebne sastojke za normalan rast i razvoj.
ZELENI ČAJ
Istrazivanja kineskih naučnika pokazala su da ekstrakti zelenog i crnog čaja smanjuju holesterol. Tokom 12 nedelja 240 ljudi je uzimalo ili kapsulu sa ekstraktima čaja ili placebo. Svaka kapsula bila je ekvivalent za 35 soljica crnog i sedam soljica zelenog čaja, 150 miligrama ekstrakta iz zelenog čaja, 75 miligrama ekstrakta crnog čaja i 150 miligrama polifenola, antioksidanata koji se nalaze u čaju. Utvrđeno je da su ispitanici koji su 12 nedelja uzimali kapsule sa ekstraktima čaja imali za 16 odsto nizi nivo holesterola.
ČOKOLADA
Najnovija istrazivanja pokazala su da čokolada sadrzi polifenole, hemijske supstance koje poboljsavaju rad srca. Polifenoli, kojih u jednoj kockici čokolade ima koliko i u časi crvenog vina, sprečavaju oksidaciju LDL-holesterola u takozvani losi holesterol koji je stetan za arterije. Čokolada povećava nivo dobrog holesterola za deset posto i tako za 20 odsto smanjuje rizik od srčanih komplikacija.
JABUKE
- Cvetovi jabuke se u narodnoj medicini koriste za snizavanje nivoa holesterola i imaju antikancerogeno delovanje. Jabuke su bogate antioksidantom kvercetinom, koji pomaze da se oslobodite slobodnih radikala koji tumaraju telom. Sadrze i pektin, koji potpomaze smanjenje nivoa holesterola u organizmu.Jedite ih umesto grickalica jer sadrze samo 50 kalorija. Dobre su u zitaricama ili salati, pečene sa suvim grozđem.
LIMUN I BELI LUK
Dobro oprati i samleti 3 veća limuna u masini za mlevenje mesa. Sa njima samleti i 30 česnjeva belog luka. Samlevenu masu sipati u litar vode i kuvati do ključanja. Poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Procediti i sipati u staklenu flasu i drzati u frizideru. Svakog jutra popiti 1 decilitar na prazan zeludac. Terapija traje 40 dana. Nakon 40 dana pauzirati 20 dana, a potom nastaviti u narednih 40.
LOSOS
Ulje lososa je bogato omega 3 masnim kiselinama koje snizavaju povisen nivo holesterola u krvi i sprečava njegovo talozenje na zidove krvnih sudova, sto je značajan faktor rizika u nastajanju kadiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija.
MOĆ KEČAPA
Stručnjaci su utvrdili da kečap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstiče normalan rad srca. Paradajz sadrzi niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujući kome ovo povrće ima karakterističnu crvenu boju.
LESNICI
Mnogobrojna istrazivanja pokazala su da konzumiranje samo 50 grama lesnika u toku dana smanjuje LDL za 4,4 procenta. Ali s obzirom na to da sadrze veliki broj kalorija, drzite se malih količina.
OVSENE PAHULJICE
Ovsene pahuljice mogu drastično da snize nivo holesterola ukoliko ih konzumirate jedanput dnevno, najbolje za doručak. Ovi rezultati ostvarljivi su zahvaljujući visokom procentu rastvorljivih vlakana koja se vezuju za zučne kiseline koje su odgovorne za stvaranje LDL.
CRNO VINO
Crno vino sadrzi flavonoide, snizava LDL već i pomaze u prevenciji bolesti srca. Ukoliko imate problema sa LDL holesterolom preporučena dnevna doza crvenog vina za muskarce su dve čase, a za zene jedna.
SOJA
Bilo koji proizvod napravljen od soje pomaze u redukciji LDL holesterola. Dovoljno je samo 25 grama sojinih proteina u toku dana. Ipak, treba biti oprezan. Ukoliko postoji rizik od dobijanja raka prostate ili raka dojke, zaboravite na soju.
KUKURUZ
Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snizavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 vaznim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji stite organizam od stetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on stiti od raka, bolesti srca, katarakte i alchajmerove bolesti.
PISTACI
Sačica pistaca na dan smanjuje holesterol i arterije odrzava zdravim. Samo 84 grama pistaca na dan dovoljno je da uveliko umanji rizik od obolevanja. Naučnici su ispitivali tri grupe. Nakon samo mesec dana kod onih koji su ga jeli primećen je pad holesterola. Kod onih koji su ga jeli najvise holesterol se snizio za 11,6 posto. On sadrzi antioksidant lutein, kojeg takođe ima i u zelenom lisnatom povrću i u voću jarkih boja. Stručnjaci poručuju da ga je mnogo bolje jesti neslanog, jer so povećava pritisak. No sto se tiče učinka na holesterol to je sasvim svejedno.
BROKULI
Brokuli je veoma bogata antioksidansima (kvercetin, glutation, beta karotin, vitamin C, indoli, lutein, glukarat, sulforafan). Smatra se antikancerogenom i regulise holesterol i sećer u krvi. Kuvanjem se neki antioksidansi unistavaju. Najbolje je kuvati ga na pari.
CRNI LUK
Luk povećava korisni holesterol, a smanjuje stetni. Deluje protiv krvnih ugrusaka, astme, hroničnog bronhitisa, polenske kihavice, dijabetesa, aterioskrleroze, dijabetesa i infekcija. Deluje antibiotski.
GROZĐE
Gozđe snizava holesterol i uklanja masne naslage. Svezi sok od grozđa bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Sadrzi oko 20 odsto sećera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voće je veoma vazan izvor bioflavonida, koji stite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidansa, grozđe ima i snazan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Preporučuje se protiv lose cirkulacije, a vazno je i u usporavanju starenja, odnosno sprečavanju demencije i degenerativnih očnih bolesti.
GREJPFRUT
Pektin iz grejpfruta snizava holesterol i učestvuje u prevenciji srčanih tegoba i mozdanog udara. Likopen, limonin i ostale bioloski aktivne supstance pomazu u zastiti od kancera. A vitamin C je moćan antioksidans i pomaze u prevenciji srčanih oboljenja i ispoljava ostala delovanja.
BADEMI
Bademi su bogati mononezasićenim masnim kiselinama koje obaraju holesterol. Mononezasićene masne kiseline odrzavaju holesterol pod kontrolom. Vitamin E antioksidans sprečava akumuliranje masnih plakova u arterijama. Bademi svojim sastavom doprinose izgradnji kostiju, regulisanju rada srca i normalizovanju krvnog pritiska.
MORSKE ALGE
I naučno je dokazano da morske alge umanjuju nivo hlesterola u krvi. Sadrze izuzetne količine mineralnih elemenata - do 36 procenata svoje suve mase: natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvozđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Crvene i zelene alge sadrze toliku količinu joda da je dovoljno pojesti samo jedan gram da se obezbede dnevne potrebe. Sadrze i nekoliko vitamina, kao sto su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. One sadrze malo masti, svega 1 do 5 odsto suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrze linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50 % suve materije, koja smanjuje holesterol!
izvor
Snizenje nivoa holesterola moze se, pored upraznjavanja odgovarajućih telesnih aktivnosti i ishrane, najbolje postići unosenjem omega-3 masnih kiselina, koje spadaju u nezasićene masne kiseline. Američka asocijacija za srce napravila je listu namirnica koje utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi:
* Kasa od algi - aktivna komponenta u ovoj kasi, eritadenin, utiče na prirodno razlaganje i izbacivanje masnoća iz krvi
* Kostunjavo voće i masline - obezbeđuju organizmu korisne omega-3 masnoće, niskokalorični su i nivo holesterola mogu sniziti čak za trećinu
* Sveza soja - proteini iz soje snizavaju holesterol za gotovo deset odsto, isto koliko i sve vrste cerealija
* Borovnice - sadrze antioksidans ferostilbin za koji je potvrđeno da povoljno utiče na razlaganje masnoća u krvi
* Losos - bogat je omega-3 masnim kiselinama i dobrim HDL masnoćama
* Beli luk - uz sve druge antioksidanse kvalitete, pospesuje regulaciju LDL masnoća i redukciju losih masti u krvi
* Avokado - osobe sa visokim vrednostima holesterola koje su se podvrgle dijeti temeljenoj na ovom voću, za samo jednu nedelju nivo holesterola svele su na pozeljne vrednosti
* Pasulj - preporučuje se u gotovo svim dijetama za snizavanje telesne tezine i odličan je "sagorevač" masti
* Jabuke - odličan su antioksidans koji veoma uspesno pospesuje i izbacivanje masnoća
* Voće i zeleno povrće - obezbeđuje organizmu neophodne vitamine, minerale, prirodan sećer, vlaknaste materije, a posto su i odlični antioksidansi, utiču i na razlaganje i izbacivanje masnoća iz organizma.
ULOGA ISHRANE
Dijeta ili terapija modifikacijom ishrane je neophodna u svim oblicima hiperlipidemija. Kod hipertrigliceridemije dijetetska ishrana je često zapravo jedina mera lečenja. Adekvatna dobro balansirana ishrana u slučaju povećanja holesterola moze dovesti do značajnog smanjenja njegovog nivoa. Četiri faktora ishrane koji imaju nepovoljne efekte na metabolizam lipida i lipoproteina su:
* povećan ukupan unos masti
* povećan unos zasićenih masti
* povećan unos holesterola
* preveliki kalorijski unos Sama redukcija učesća masti u ishrani na 30% dnevnog energetskog unosa dovodi do snizavanja nivoa holesterola za 0.50 mmol/l.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukupni unos masti ne bude veći od 30% dnevne potrebne energije. Skoro ? od potrebne količine masti treba da potiče od mononezasićenih masnih kiselina a ostatak od zasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ako se izostavi samo jedno jaje dnevno, dolazi do pada holesterola za 0.2 mmo/l.
Umereno gojazne osobe posle dijeteskog rezima ako dostignu normalnu telesnu masu prati pad nivoa holesterola za 0.80 mmo/l. Osnovni dijetni plan u ishrani bolesnika sa hiperlipidemijama je ograničenje ukupnog unosa masti, smanjivanje unosa zasićenih i trans-masnih kiselina, a povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina cis-konfiguracije. Masti treba da čine najvise do 30%, ukupnog energetskog unosa. Belančevine čine 15-20% , ugljeni hidrati 50-60% energetskog unosa.
BELI LUK
Sadrzi supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, sire krvne sudove i sprečavaju zgrusavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jačaju imunoloski sistem. Evropska studija potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snizava krvni pritisak i holesterol, sprečava arteriosklerozu i stiti od tumora, naročito od tumora creva.
ORASI
Redovno konzumiranje oraha (četiri do pet dnevno) snizava holesterol i sprečava srčana oboljenja. Tome doprinosi visok sadrzaj vitamina grupe B, a pre svega folne kiseline (B9), koja sprečava talozenje masti u ćelijama, ali i esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju elastičnost krvnih sudova i razređuju krv. Tome treba dodati i visok sadrzaj minerala (cinka i bakra) i vitamina E, jednog od najefikasnijih antioksidanasa.
LIMUN
Sadrzi kalijum, koji predstavlja protivtezu natrijumu, odgovornom za povisen krvni pritisak. Osim toga, sadrzi dragocena esencijalna ulja (snizavaju los holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutralise slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci za rak ustanovili su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice.
PASULJ I BORANIJA
Prema jednoj studiji Kentaki univerziteta, porcija boranije dnevno snizava holesterol za 20 odsto u roku od tri nedelje. Za to su zasluzna vlakna koja ograničavaju apsorpciju masti i blagotvorno deluju na creva. Pasulj snizava holesterol, regulise pritisak, pun je minerala, a po najnovijim istrazivanjima, stiti organizam od kancera. Pasulj ima visoku energetsku vrednost (100 g pasulja ima 600 kJ ili 143 kcal) i biohemijski sastav koji organizmu osigurava sve potrebne sastojke za normalan rast i razvoj.
ZELENI ČAJ
Istrazivanja kineskih naučnika pokazala su da ekstrakti zelenog i crnog čaja smanjuju holesterol. Tokom 12 nedelja 240 ljudi je uzimalo ili kapsulu sa ekstraktima čaja ili placebo. Svaka kapsula bila je ekvivalent za 35 soljica crnog i sedam soljica zelenog čaja, 150 miligrama ekstrakta iz zelenog čaja, 75 miligrama ekstrakta crnog čaja i 150 miligrama polifenola, antioksidanata koji se nalaze u čaju. Utvrđeno je da su ispitanici koji su 12 nedelja uzimali kapsule sa ekstraktima čaja imali za 16 odsto nizi nivo holesterola.
ČOKOLADA
Najnovija istrazivanja pokazala su da čokolada sadrzi polifenole, hemijske supstance koje poboljsavaju rad srca. Polifenoli, kojih u jednoj kockici čokolade ima koliko i u časi crvenog vina, sprečavaju oksidaciju LDL-holesterola u takozvani losi holesterol koji je stetan za arterije. Čokolada povećava nivo dobrog holesterola za deset posto i tako za 20 odsto smanjuje rizik od srčanih komplikacija.
JABUKE
- Cvetovi jabuke se u narodnoj medicini koriste za snizavanje nivoa holesterola i imaju antikancerogeno delovanje. Jabuke su bogate antioksidantom kvercetinom, koji pomaze da se oslobodite slobodnih radikala koji tumaraju telom. Sadrze i pektin, koji potpomaze smanjenje nivoa holesterola u organizmu.Jedite ih umesto grickalica jer sadrze samo 50 kalorija. Dobre su u zitaricama ili salati, pečene sa suvim grozđem.
LIMUN I BELI LUK
Dobro oprati i samleti 3 veća limuna u masini za mlevenje mesa. Sa njima samleti i 30 česnjeva belog luka. Samlevenu masu sipati u litar vode i kuvati do ključanja. Poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Procediti i sipati u staklenu flasu i drzati u frizideru. Svakog jutra popiti 1 decilitar na prazan zeludac. Terapija traje 40 dana. Nakon 40 dana pauzirati 20 dana, a potom nastaviti u narednih 40.
LOSOS
Ulje lososa je bogato omega 3 masnim kiselinama koje snizavaju povisen nivo holesterola u krvi i sprečava njegovo talozenje na zidove krvnih sudova, sto je značajan faktor rizika u nastajanju kadiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija.
MOĆ KEČAPA
Stručnjaci su utvrdili da kečap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstiče normalan rad srca. Paradajz sadrzi niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujući kome ovo povrće ima karakterističnu crvenu boju.
LESNICI
Mnogobrojna istrazivanja pokazala su da konzumiranje samo 50 grama lesnika u toku dana smanjuje LDL za 4,4 procenta. Ali s obzirom na to da sadrze veliki broj kalorija, drzite se malih količina.
OVSENE PAHULJICE
Ovsene pahuljice mogu drastično da snize nivo holesterola ukoliko ih konzumirate jedanput dnevno, najbolje za doručak. Ovi rezultati ostvarljivi su zahvaljujući visokom procentu rastvorljivih vlakana koja se vezuju za zučne kiseline koje su odgovorne za stvaranje LDL.
CRNO VINO
Crno vino sadrzi flavonoide, snizava LDL već i pomaze u prevenciji bolesti srca. Ukoliko imate problema sa LDL holesterolom preporučena dnevna doza crvenog vina za muskarce su dve čase, a za zene jedna.
SOJA
Bilo koji proizvod napravljen od soje pomaze u redukciji LDL holesterola. Dovoljno je samo 25 grama sojinih proteina u toku dana. Ipak, treba biti oprezan. Ukoliko postoji rizik od dobijanja raka prostate ili raka dojke, zaboravite na soju.
KUKURUZ
Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snizavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 vaznim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji stite organizam od stetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on stiti od raka, bolesti srca, katarakte i alchajmerove bolesti.
PISTACI
Sačica pistaca na dan smanjuje holesterol i arterije odrzava zdravim. Samo 84 grama pistaca na dan dovoljno je da uveliko umanji rizik od obolevanja. Naučnici su ispitivali tri grupe. Nakon samo mesec dana kod onih koji su ga jeli primećen je pad holesterola. Kod onih koji su ga jeli najvise holesterol se snizio za 11,6 posto. On sadrzi antioksidant lutein, kojeg takođe ima i u zelenom lisnatom povrću i u voću jarkih boja. Stručnjaci poručuju da ga je mnogo bolje jesti neslanog, jer so povećava pritisak. No sto se tiče učinka na holesterol to je sasvim svejedno.
BROKULI
Brokuli je veoma bogata antioksidansima (kvercetin, glutation, beta karotin, vitamin C, indoli, lutein, glukarat, sulforafan). Smatra se antikancerogenom i regulise holesterol i sećer u krvi. Kuvanjem se neki antioksidansi unistavaju. Najbolje je kuvati ga na pari.
CRNI LUK
Luk povećava korisni holesterol, a smanjuje stetni. Deluje protiv krvnih ugrusaka, astme, hroničnog bronhitisa, polenske kihavice, dijabetesa, aterioskrleroze, dijabetesa i infekcija. Deluje antibiotski.
GROZĐE
Gozđe snizava holesterol i uklanja masne naslage. Svezi sok od grozđa bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Sadrzi oko 20 odsto sećera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voće je veoma vazan izvor bioflavonida, koji stite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidansa, grozđe ima i snazan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Preporučuje se protiv lose cirkulacije, a vazno je i u usporavanju starenja, odnosno sprečavanju demencije i degenerativnih očnih bolesti.
GREJPFRUT
Pektin iz grejpfruta snizava holesterol i učestvuje u prevenciji srčanih tegoba i mozdanog udara. Likopen, limonin i ostale bioloski aktivne supstance pomazu u zastiti od kancera. A vitamin C je moćan antioksidans i pomaze u prevenciji srčanih oboljenja i ispoljava ostala delovanja.
BADEMI
Bademi su bogati mononezasićenim masnim kiselinama koje obaraju holesterol. Mononezasićene masne kiseline odrzavaju holesterol pod kontrolom. Vitamin E antioksidans sprečava akumuliranje masnih plakova u arterijama. Bademi svojim sastavom doprinose izgradnji kostiju, regulisanju rada srca i normalizovanju krvnog pritiska.
MORSKE ALGE
I naučno je dokazano da morske alge umanjuju nivo hlesterola u krvi. Sadrze izuzetne količine mineralnih elemenata - do 36 procenata svoje suve mase: natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvozđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Crvene i zelene alge sadrze toliku količinu joda da je dovoljno pojesti samo jedan gram da se obezbede dnevne potrebe. Sadrze i nekoliko vitamina, kao sto su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. One sadrze malo masti, svega 1 do 5 odsto suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrze linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50 % suve materije, koja smanjuje holesterol!
izvor
.
