[lilit]

Ljudi često izbegavaju namirnice koje u bogate biljnim vlaknima jer takva hrana izaziva nadutost u stomaku, gasove, ipak biljna vlakna su neophodan sastavni deo svakodnevne ishrane a mnogobrojna istraživanja su dokazala da pomažu u očuvanju zdravlja i dobra su u prevenciji mnogih teških bolesti kao što su oboljenja srca, rak i diabetes.

Biljna vlakna su vrsta ugljanih hidrata koja su nesvarljiva. Postoji dva tipa biljnih vlakana - rastvorljiva i nerastvorljiva.

Nerastvorljiva biljna vlakna su kao sunđer - apsorbuju vodu i otklanjaju čvrste otpadne materije nastale u procesu varenja iz creva. Uglavnom su zastupljeni u integralnim žitaricama i u kori semenki, voća i leguminoza.

Rastvorljiva biljna vlakna se tokom varenja pretvaraju u supstancu sličnu gelu koja štiti ceo digestivni trakt od apsorpicije raznoraznih štetnih supstanci. Jedna od takvih supstanci je holesterol, smanjujuću apsorpciju holesterola u crevima rastvorljiva vlakna su važno oružje protiv srčanih oboljenja. Takodje kontroliše apsorpciju glukoze, drastično smanjuje varijacije količine šećera u krvi pa je važan u kontroli diabetesa. Rastvorljivih biljnih vlakana ima u voću kao što su šljive , integralnom pirinču, ovsenim i pirinčanim mekinjama.

Odraslima je potrebno 25-35 grama biljnih vlakana dnevno za decu posle 2 godine života se broj grama izračunava kao broj godina plus 5. Kako bi ste unosili dnevnom ishranom dovoljno biljnih vlakana potrebno je dnevno unositi barem pet porcija voća i povrća i isto toliko namirnica od integralnih žitarica ili cerealija. Za one koji nisu navikli na redovno unošenje namirnica bogatih biljnim vlaknima od pomoći je da postepeno uvode u ishranu po neku namirnicu bogatu biljnim vlaknima, pored toga dnevno treba piti 6 do 8 čaša vode jer to smanjuje efekat nadimanja.

Ishrana bogata biljnim vlaknima štiti od mnogih bolesti i omogučava uredno varenje. Nerastvorljiva vlakna rešavaju problema kao što je konstipacija i hemoroidi stvarajući mekšu stolicu koja prolazi brže i lakše kroz digestivni trakt, korisne su u prevenciji sindroma nadraženih creva i divertikuloze.

Mnoga istraživanja su pokazala da hrana bogata biljnim vlaknima snižava nivo lošeg holesterola u krvi sprečavajući njegovu apsorpciju u crevima ali su pored toga ove namirnice bogate i fitohemikalijama i antioksidansima koje smanjuju rizik od srčanih oboljenja. Ishranom bogatom voćem, povrćem i integralnim žitaricama moguće je smanjiti visok krvni pritisak.

Kanadsko udruženje za borbu protiv raka je preporučilo ishranu bogatu biljnim vlaknima i sa smanjenim unosom masnoća kao meru borbe protiv raka, pogotovu raka creva i rektuma.

Hrana bogata biljnim vlaknima pomaže u stabilizovanju i sniženju koncentracije glukoza u krvi pa pomaže ljudima obolelim od diabetesa.

Pomaže u gubitku viška kilograma, namirnice bogate biljnim vlaknima su kabaste, sa malom količinom kalorija, zahtevaju duže žvakanje, daju osećaj sitosti i punog stomaka, stabilizuju nivo šećera u krvi, na ovaj način smanjuju potrebu za hranom bogatom masnoćama i slatkišima.

izvor

[lilit]

Zdravoj odrasloj osobi preporucuje se da dnevno unosi najmanje 30 g biljnih vlakana.
Kako biti siguran da je bilo bas toliko ovih sastojaka? Proverite da li vas jelovnik
sadrzi dovoljno namirnica koje obiluju biljnim vlaknima, kao sto su razno povrce,
sveze i suseno voce, zitarice, proizvodi od celog zrna zitarica, pasulj, grasak i
socivo. Kada god je moguce, jedite hleb, pecivo i testenine od integralnog brasna
ili sa dodatkom mekinja i klica. Ukoliko to ne podnosite, koristite hranu od
mesavina integralnog i belog brasna. Koristite vise susenog i jezgrastog voca,
bilo za grickanje, bilo kao dodatak zitaricama za dorucak, pudinzima i sutlijasima.
Spremajte cesto pasulj, grasak i socivo jer su ne samo zdravije vec i jevtinije
namirnice sa mnogo korisnih sastojaka. Krompir treba jesti pecen ili kuvan u
ljusci jer je onda izdasniji u biljnim vlaknima, ali i vitaminu C. Da bi se obezbedila
polovina potrebne kolicine vlakana, potrebno je, po izboru, konzumirati neku od
sledecih namirnica: Voce: 1 krupnija jabuka ili 2 kruske, 1 pomorandza ili 2 breskve,
150g sveze ili 15 g suve kajsije, 1 srednja banana, 15 g susene smokve ili 30 g
susene sljive, 300 g grozda ili grejpfruta, 20 g badema ili 60 g oraha ili 50 g lesnika
bez ljuske ili 40 g kikirikija; Povrce: 40 g kuvanog pasulja, 100 g kupusa i sargarepe,
150 g karfiola, 75 g sociva, 125 g pecuraka, 225 g crnog luka, 30 g smrznutog
kuvanog graska, 60 g sociva, 300 g paprike, 150 g krompira pecenog u ljusci,
50 g spanaca kuvanog, 200 g paradajza; zitarice: 1 kriska hleba od integralnog brasna
ili 2 kriske crnog ili 4 kriske belog hleba, 125 g belog ili 75 g braon pirinca,
175 g testenina od integralnog brasna

izvor

[buckasta bubica]

Evo ga jos jedan od poraznih podataka sa naseg podneblja u poredjenju sa ostatkom sveta:

Dnevni unos biljnih vlakana:

Afrika i Azija 20-30gr
Amerikanci 10-12gr
Evropljani 6- 8gr
Srbija 4 gr

[andjela]

O biljnim vlaknima, detaljno
Biljna vlakna su osnovni, procentno najzastupljeniji sastojak proizvoda. Pod biljnim vlaknima se podrazumeva deo biljne ćelije koji ne podleže varenju. Najvažniji izvori biljnih vlakana u prirodi su žitarice, mahunarke, voće i povrće. Imaju veoma važnu ulogu za normalnu probavu, detaljno su poznati mehanizmi njihovog delovanja. Vlakna za sebe vezuju vodu i povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Time se ubrzavaju i poboljšavaju peristaltički pokreti creva, i stvara se mekša stolica, koja kroz debelo crevo prolazi lakše i brže. Na taj način omogućavaju redovno i potpuno pražnjenje debelog creva, i sprečavaju opstipaciju (zatvor). Neosporno je da većina opstipacija nastaje zbog nedovoljnog unošenja hrane bogate vlaknima; zato je korišcenje biljnih vlakana najbezbedniji i najprirodniji metod lečenja i sprečavanja opstipacije. Zbog poboljšanja crevne peristaltike, poboljšava se i normalizuje proces varenja, što dovodi do boljeg iskorišćenja hranljivih materija iz unetih obroka.

Zbog svoje hemijske strukture, biljna vlakna za sebe vezuju različite toksine, štetne raspadne produkte metabolizma, i naslage koje se stvaraju na zidovima creva zbog nepravilne ishrane i slabe fizičke aktivnosti. Tako se upotrebom BioBalansa vrši izbacivanje svih štetnih materija iz organa za varenje, i ukupno čišćenje i detoksikacija organizma.

Biljna vlakna se duže zadržavaju u želucu, stvaraju osećaj sitosti, pa su vrlo efikasno sredstvo za smanjenje telesne mase. Tome doprinosi i njihovo već pomenuto dejstvo na rad creva i varenje.

Redovnim pražnjenjem creva i sprečavanjem opstipacije smanjuje se napinjanje, iritacija i upalni proces karakterističan za hemoroide. Zato su biljna vlakna efikasna u lečenju i prevenciji ovog zdravstvenog problema.

Biljna vlakna snižavaju povišen nivo holesterola u krvi, koji predstavlja veoma važan faktor rizika u nastajanju ateroskleroze i srčanih oboljenja. Takode, usporavaju preuzimanje glukoze iz creva u krv, naročito posle obroka, kada je taj proces pojačan. Time snižavaju povišenu glukozu u krvi, i doprinose ukupnoj terapiji šecerne bolesti. Upotreba BioBalansa se savetuje dijabetičarima.

Biljna vlakna ne prouzrokuju bilo kakve sistemske efekte, pa se mogu koristiti u toku dužeg vremenskog perioda. Nema stvaranja navike tokom dugotrajne primene.

Mehanizmi delovanja biljnih vlakana
Pod imenom BILJNA VLAKNA (dijetna vlakna, dietary fiber) podrazumeva se deo zida biljne ćelije koji ne podleže varenju, i sastoji se od lignina i polisaharida (celuloza, hemiceluloza, pektin, gume i sluzi). Ove komponente ispoljavaju vazne mehaničke i metabolicke funkcije, a deluju i na bakterijsku floru u kolonu (najduži deo debelog creva). Najpoznatiji izvori biljnih vlakana su žitarice, leguminoze, voće, povrće i mekinje.

Biljna vlakna imaju hidrofilne karakteristike, vezuju vodu i povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Na taj način se normalizuje prolazno vreme hrane kroz creva, sprečava se prekomerna resorpcija vode iz kolona i osigurava meka stolica.Takođe se smatra da biljna vlakna stimulišu razmnožavanje crevnih bakterija, čime doprinose povećanju zapremine stolice.

Biljnim vlaknima se pripisuju i važne metaboličke karakteristike. Ona usporavaju pražnjenje želuca, usporavaju resorpciju glukoze iz creva i bitno smanjuju nivo glukoze u krvi posle obroka (postprandijalna hiperglikemija), što je značajno u ukupnoj terapiji šecerne bolesti.

Biljna vlakna vezuju žučne kiseline, i povećavaju njihovu eliminaciju sa stolicom. To pokreće sintezu žucnih kiselina iz holesterolskih prekursora, cime se snižava koncentracija holesterola u krvi. Istovremeno se snižava i koncentracija lipoproteina niske gustine (LDL) u krvi.

Sirova biljna vlakna deluju preventivno na nastanak karcinoma debelog creva, divertikuloze, stvaranje žučnih kamenaca, gojaznost i aterosklerozu.

izvor http://www.biobalans.com/proizvodi/detaljno.aspx