Dijeta.net

Sojin lecitin je navodno (po nekim istraživanjima na zamorcima: http://www.ans.iastate.edu/report/air/2006pdf/R2080.pdf) navodno bolji izvor lecitina/holina od žumanaca u borbi sa povišenim ukupnim i LDL holesterolom. Sa druge strane neki ozbiljni izvori tvrde da cela jaja, iako u žumancu ima jako mnogo holesterola, pomažu u borbi sa povišenim LDL-om a ne obratno kako se inače smatra. Ali kako god meni su po testu intolerancija žumanca na "izbegavajte" listi a ukupni i LDL holesterol povišeni (srećom su mi trigliceridi i homocistein odlični) pa u potrazi za drugim izvorom holina pomislila sam da bi mi sojin lecitin pomogao. Medjutim, na teglici ne piše tačan sastav. Soja mi je na "retko" listi (pa bi ponekad kašičica sojinog lecitina prošla) ali za sojino ulje verujem da bi bilo na "izbegavajte" spisku. Na teglici piše da je mešavina fosofolipida (čak 65%) i ulja i vrlo je kalorično. Zato ga još nisam koristila.

Da li ga neko koristi i zašto?

Znate li za neke druge dobre izvore holina? Pominju se kao izvori i neki drugi koji mi ne odgovaraju (kikiriki, krompir, banane, kukuruz, pomorandže) ali i neki koji bi prošli (karfiol, paradajz, ovas, ječam, susam, lan) ali ne verujem da je tu lecitin/holin zastupnjen u dovoljnoj meri. A možda ga je u teglici i previše?

Kao jedan od izvora pominje se i ženšen (ginseng). Da li neko ima sa tim iskustva ili bolje informacije? Nemam baš dovoljno vremena za guglanje, pa bi mi linkovi na pouzdane izvore značili. Hvala unapred!

Holin "hrani" mozak
Pise: Erl Mindel

Holin
Cinjenice: Clan porodice B-kompleks i liptropik (pretvarac masti u emulzije). Deluje sa inozitolom (jos jedan clan B-kompleksa) na iskoriscavanje masti i holesterola. Jedna od malobrojnih supstanci koje su u stanju da takozvanu krvno-mozdanu barijeru, koja obicno stiti mozak od varijatica u svakodnevnoj ishrani, i odlazi direktno u mozdane celije da bi proizvele hemikaliju koja potpomaze pamcenje.

Preporucene dnevne potrebe nisu ustanovljene, mada se procenjuje da ishrana prosecne odrasle osobe sadrzi izmedju 500 i 900 mg dnevno. Izgleda da pretvara holesterol u emulziju, tako da se on ne talozi na zidovima arterija, niti u zucnoj kesi.

Sta holin moze da ucini za vas: Potpomaze kontrolisanje gradnje holesterola. Od pomoci je prilikom odasiljanja nervnih impulsa, narocito onih koji su u mozgu koriste za formiranje pamcenja. Asistira u suprotstavljanju problemu gubitka pamcenja u poznijim godinama. (Doze od 1 do 5 g dnevno). Potpomaze eliminisanje otrova i lekova iz vaseg sistema, tako sto pomaze jetri. Proizvodi umirujuce dejstvo. Pomaze u lecenju Alchajmerove bolesti.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja holina: Moguce je da pomanjkanje rezultuje cirozom i masnom degeneracijom jetre, zakrecavanjem arterija, a mozda i Alchajmerovom bolescu.

Najbolji prirodni izvori: Zumance, mozak, srce, zeleno lisnato povrece, kvasac, dzigerica, psenicne klice i lecitin (u malim kolicinama).

Dodaci: Sest kapsula lecitina, dobijenog od sojinog zrna, sadrzi 244 mg inzitola i holina. Prosecni B-kompleks dodatak sadrzi otprilike 50 mg holina i inozitola. Najcesca dnevna doza je 500 do 1000 mg.

Toksicnost: Nepoznata. Neprijatelji: Voda, lekovi na bazi sulfonamida, estrogen, prerada namirnica i alkohol.

Licni savet: Holin uvek uzimajte uz ostale B-vitamine. Ukoliko ste cesto nervozni ili "u grcu", mozda ce vam pomoci povecana doza holina. Ako uzimate lecitin, verovatno vam je onda potreban i dodatak heliranog kalcijuma, da bi odrzao vas fosfor i kalcijum u ravnotezi, jer holin izgleda ima tendenciju da povecava kolicinu fosfora u organizmu.

Preporučene dnevne količine
Tačnih podataka o potrebi čoveka u holinu nema. Dnevna potreba u holinu se procenjuje na 400 do 900 miligrama.

Dovoljno obezbeđivanje hrane u proteinima, vitaminom B12 i folnom kiselinom, primetno smanjuje potrebu organizma u holinu.