Mediterazijska kuhinja...
Poslato: 05 Nov 2007, 23:33
Način ishrane, u kojem se srećno spajaju dve najzdravije kuhinje sveta, pored vitkosti poklanja i zdravo srce, normalan krvni pritisak, nizak holesterol, jaku memoriju i bistar um čak i u dubokoj starosti.
izvor: Viva (www.vivamagazin.info)
O tome se šuškalo još pre dve godine - mediterazijska dijeta sa smanjenim unosom kalorija produžava mladost srca i životni vek. Sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu, stiže i zvanična potvrda onog o čemu se dosad samo nagađalo.
Studija, objavljena u američkom Univerzitetskom glasniku kardiologije, pratila je 25 volontera starih između 41 i 65 godina koji su više od šest godina bili na niskokaloričnoj mediterazijskoj dijeti (između 1.400 i 2.000 kalorija dnevno). Rad srca, krvni pritisak i inflamatorni markeri u krvi (prisustvo ovih markera ukazuje na povećani rizik od srčanih bolesti) upoređivani su sa rezultatima 25 pojedinaca približne starosti i pola koji su unosili 2.000 do 3.000 kalorija i jeli tipičnu američku hranu.
Eksperimenti na životinjama pokazali su da mediterazijski način ishrane produžava život za čak 30 procenata. Veliki je broj pacijenata koji su na svojoj koži utvrdili prednosti ove dijete po zdravlje i kondiciju ljudi, a sad su to potvrdili i naučnici širom sveta.
Krvni pritisak grupe koja je držala ovu dijetu bio je znatno niži (102/61 mmHg) nego pritisak ljudi iz kontrolne grupe koja se sladila kaloričnijim gurmanlucima (131/83 mmHg), a isto je bilo i sa prisustvom inflamatornih markera kao što su C-reaktivni protein ili nekroza tumora faktor-alfa (TNF-alfa).
Zašto je studija važna?
To je prvo istraživanje koje se na ovaj način bavi starenjem srca (srčana bolest ubija više žena nego rak dojke!) i prva studija koja potvrđuje da brojanje kalorija i pravilan izbor namirnica pozitivno utiču na rad srca i sprečavaju ili odlažu slabljenje njegovih funkcija koje dolazi s godinama. Kontrola kalorija utiče na životni vek samo kad se udruži sa zdravom ishranom. U kombinaciji sa nezdravom, uzrokuje starenje srca i kardiovaskularne bolesti.
U sklopu prirodnog procesa starenja, srce "otvrdne" i ne pumpa više kao ranije. Ultrazvučni pregledi učesnika studije pokazali su da je njihovo srce elastičnije od srca ljudi iz druge kontrolne grupe. "Kod većine ljudi koji zađu u godine, dijastolna funkcija slabi", kaže jedan od autora studije dr Luis Fontana. "U ovom istraživanju otkrili smo, međutim, da je dijastolna funkcija kod onih koji pažljivo broje kalorije vrlo slična dijastolnoj funkciji 15 godina mlađih osoba". A dr Gari Gerstenblit, sa klinike Džons Hopkins u Baltimoru, dodaje: "Vrednost studije je u tome što ukazuje na moguće mehanizme, objašnjavajući kako nastaje proces starenja i šta tu može da se promeni."
Šta su jeli učesnici?
Temelj dijete s ograničenim brojem kalorija, koju pod nazivom mediterazijska u knjizi Pobeda za 21. vek objašnjava dr Robert Has, čine integralne žitarice, mahunarke, zobna kaša, maslinovo ulje, povrće, sos od paradajza, hrana iz mora i voće. Ovako komponovana ishrana produžava život i eliminiše faktore rizika za srčane bolesti. Studije pokazuju da se i kod izrazito gojaznih ljudi smanjio broj hroničnih zapaljenjskih stanja.
Sveobuhvatna istraživanja potvrđuju da mediterazijska dijeta - dijeta u kojoj se spajaju dve najzdravije kuhinje sveta, mediteranska i azijska - usporava starenje srca i drugih organa. Zašto biste se, dakle, mučili sa drastičnim dijetama kad možete uživati u ukusnim specijalitetima pripremljenim na maslinovom ulju i đakonijama iz mora krcatim masnim kiselinama omega-3?
Mediterazijsku dijetu je konačno uobličio naučni tim iz Marseja i sastavio program ishrane sa vrlo malim procentom masti. Odabrali su 212 muškaraca i žena s umerenim faktorom rizika za kardiovaskularne bolesti i zamolili ih da se tri meseca pridržavaju jednog od dva ponuđena programa ishrane.
Istraživači su pratili promene u obe grupe. Unos proteina, ugljenih hidrata i vlakana se povećao, a popravio se i kvalitet masti (bilo je manje zasićenih, a više mononezasićenih). Oba režima delovala su pozitivno na indeks telesne mase, holesterol, trigliceride i šećer u krvi.
"Posle tri meseca oba programa značajno su smanjila rizik od kardiovaskularnih bolesti, a učesnici jedne grupe hvalili su na sav glas očaravajući miris i ukus specijaliteta iz mediterazijske kuhinje", priča dr Fontana. Posle završenog eksperimenta, ljudi iz druge grupe, koja se "zlopatila" sa strogo posnim jelovnikom, bacili su se na degustaciju Azije i Mediterana, ohrabreni rečima doktora Fontane: "Što više šetate i vežbate, više specijaliteta na maslinovom ulju smete da pojedete."
Novi aduti
I kanadski naučnici su proučavali dejstvo mediterazijske ishrane na volontere sa faktorima rizika. Otkrili su da se opšte stanje srca i krvnih sudova poboljšalo posle samo dva meseca na dijeti i prigodnom programu vežbi. "Mediterazijski način ishrane smanjuje rizik od visokog pritiska, dijabetesa, srčanog i moždanog udara", rekao je glavni autor studije Kunihiko Aizava, predstavljajući svoja otkrića na konferenciji o arteriosklerozi, trombozi i vaskularnoj biologiji prošle godine u SAD.
Kao što vidite, sve je više dokaza da raznovrsne mediterazijske namirnice, začini i trave teraju kardiovaskularnu bolest, globalnog ubicu br. 1, ali i neke vrste raka, a mogli bi da zaigraju važnu ulogu i u sprečavanju Alchajmerove bolesti. Sos i čorba od paradajza sadrže, na primer, neverovatni likopen, karotenoid koji poslednjih godina privlači veliku pažnju jer istraživanja pokazuju da smanjuje opasnost od raka, pre svega dojke i prostate. Nove studije otkrivaju da su sos i čorba od paradajza podjednako dragoceni i za srce.
A ono što čuva srce, istovremeno štiti i mozak. I dok su prednosti mediterazijske dijete za srce već svima poznate, dodatna istraživanja bude nadu da bi ishrana u kojoj je glavna mast maslinovo ulje mogla sprečiti ili bar odložiti slabljenje memorije kod zdravih, starijih ljudi.
U studiji, objavljenoj u medicinskom časopisu Neurologija dr Antonio Kapurso, koji je predvodio istraživački tim na Univerzitetu u Bariju, izveštava da su kod 278 penzionera podvrgnutih dijeti bogatoj mononezasićenim mastima slabije bili izraženi tragovi godina u poređenju s ljudima koji su unosili manje "dobrih" masti. "Ispostavilo se da visok unos mononezasićenih masnih kiselina, kojih najviše ima u biljnim uljima, posebno u hladno ceđenom maslinovom ulju, štiti od svih oblika senilnosti", zaključio je dr Kapurso.
Naučnici još ne znaju tačno kako velike količine mononezasićenih masti (najmanje 46 grama maslinovog ulja dnevno) odlažu mentalno propadanje, ali Kapurso i njegove kolege nagađaju da ta vrsta masnih kiselina podržava strukturu moždanih ćelijskih membrana. Pored toga, kažu oni, jasno je da proces starenja prati povećana potreba za nezasićenim masnim kiselinama. Pored maslinovog ulja, mononezasićene masti možete naći i u orasima, ćuretini, skušama, haringama, susamu i sojinom ulju.
Recepti
Bela riba na sicilijanski način
Sastojci:
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika maslaca
4 fileta kvalitetne bele ribe
1 jaje
1 kašika limunovog soka
biber
1/2 šolje brašna
1/2 šolje prezli
strugani parmezan
1 šolja paradajz sosa sa maslinovim uljem
4 kriške limuna
Priprema:
Brašno sipati u tanjir. U manjoj činiji ulupati jaje sa sokom od limuna. U drugu staviti biber, prezle i strugani parmezan. U velikom tiganju, na srednjoj temperaturi, ugrejati maslinovo ulje i maslac. Filete pažljivo uvaljati najpre u brašno, pa u jaje s limunom i na kraju u prezle sa parmezanom. Polako ih spuštati u zagrejano ulje i pržiti 2-3 minuta sa svake strane ili dok ne dobiju lepu zlatnožutu boju. Izvaditi ribu i svaki filet ukrasiti sosom od paradajza, prethodno prodinstanom na maslinovom ulju. Služiti sa kriškama limuna.
Mediterane krompir salata
Sastojci:
10 većih obarenih oljuštenih krompira isečenih na kocke
1 šolja seckanog svežeg celera (zeleni, rebrasti)
1/2 šolje seckanog mladog luka
prepolovljene rotkvice
1 šolja dijetalnog majoneza
1 kašika senfa
1 kašika vinskog sirćeta
malo belog luka u prahu
sveže samleveni crni biber
1 kašika sitno seckane sveže mirođije
Priprema:
Spustiti prva četiri sastojka u veću činiju i protresti je tako da se izmešaju. Ostale sastojke sjediniti u manjoj činiji i promešati. Preliti krompir, promešati, ohladiti i – poslužiti.
Sardela "da poližeš prste"
Sastojci:
sveža sardela
kriške krompira i paradajza (u oba slučaja količinu određujete sami)
masline
začini po izboru
Priprema:
U vatrostalnoj posudi poređati sastojke u slojevima. Dovoljno je 20 minuta u dobro zagrejanoj pećnici da dobijete jelo fantastičnog izgleda i ukusa!
izvor: Viva (www.vivamagazin.info)
O tome se šuškalo još pre dve godine - mediterazijska dijeta sa smanjenim unosom kalorija produžava mladost srca i životni vek. Sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu, stiže i zvanična potvrda onog o čemu se dosad samo nagađalo.
Studija, objavljena u američkom Univerzitetskom glasniku kardiologije, pratila je 25 volontera starih između 41 i 65 godina koji su više od šest godina bili na niskokaloričnoj mediterazijskoj dijeti (između 1.400 i 2.000 kalorija dnevno). Rad srca, krvni pritisak i inflamatorni markeri u krvi (prisustvo ovih markera ukazuje na povećani rizik od srčanih bolesti) upoređivani su sa rezultatima 25 pojedinaca približne starosti i pola koji su unosili 2.000 do 3.000 kalorija i jeli tipičnu američku hranu.
Eksperimenti na životinjama pokazali su da mediterazijski način ishrane produžava život za čak 30 procenata. Veliki je broj pacijenata koji su na svojoj koži utvrdili prednosti ove dijete po zdravlje i kondiciju ljudi, a sad su to potvrdili i naučnici širom sveta.
Krvni pritisak grupe koja je držala ovu dijetu bio je znatno niži (102/61 mmHg) nego pritisak ljudi iz kontrolne grupe koja se sladila kaloričnijim gurmanlucima (131/83 mmHg), a isto je bilo i sa prisustvom inflamatornih markera kao što su C-reaktivni protein ili nekroza tumora faktor-alfa (TNF-alfa).
Zašto je studija važna?
To je prvo istraživanje koje se na ovaj način bavi starenjem srca (srčana bolest ubija više žena nego rak dojke!) i prva studija koja potvrđuje da brojanje kalorija i pravilan izbor namirnica pozitivno utiču na rad srca i sprečavaju ili odlažu slabljenje njegovih funkcija koje dolazi s godinama. Kontrola kalorija utiče na životni vek samo kad se udruži sa zdravom ishranom. U kombinaciji sa nezdravom, uzrokuje starenje srca i kardiovaskularne bolesti.
U sklopu prirodnog procesa starenja, srce "otvrdne" i ne pumpa više kao ranije. Ultrazvučni pregledi učesnika studije pokazali su da je njihovo srce elastičnije od srca ljudi iz druge kontrolne grupe. "Kod većine ljudi koji zađu u godine, dijastolna funkcija slabi", kaže jedan od autora studije dr Luis Fontana. "U ovom istraživanju otkrili smo, međutim, da je dijastolna funkcija kod onih koji pažljivo broje kalorije vrlo slična dijastolnoj funkciji 15 godina mlađih osoba". A dr Gari Gerstenblit, sa klinike Džons Hopkins u Baltimoru, dodaje: "Vrednost studije je u tome što ukazuje na moguće mehanizme, objašnjavajući kako nastaje proces starenja i šta tu može da se promeni."
Šta su jeli učesnici?
Temelj dijete s ograničenim brojem kalorija, koju pod nazivom mediterazijska u knjizi Pobeda za 21. vek objašnjava dr Robert Has, čine integralne žitarice, mahunarke, zobna kaša, maslinovo ulje, povrće, sos od paradajza, hrana iz mora i voće. Ovako komponovana ishrana produžava život i eliminiše faktore rizika za srčane bolesti. Studije pokazuju da se i kod izrazito gojaznih ljudi smanjio broj hroničnih zapaljenjskih stanja.
Sveobuhvatna istraživanja potvrđuju da mediterazijska dijeta - dijeta u kojoj se spajaju dve najzdravije kuhinje sveta, mediteranska i azijska - usporava starenje srca i drugih organa. Zašto biste se, dakle, mučili sa drastičnim dijetama kad možete uživati u ukusnim specijalitetima pripremljenim na maslinovom ulju i đakonijama iz mora krcatim masnim kiselinama omega-3?
Mediterazijsku dijetu je konačno uobličio naučni tim iz Marseja i sastavio program ishrane sa vrlo malim procentom masti. Odabrali su 212 muškaraca i žena s umerenim faktorom rizika za kardiovaskularne bolesti i zamolili ih da se tri meseca pridržavaju jednog od dva ponuđena programa ishrane.
Istraživači su pratili promene u obe grupe. Unos proteina, ugljenih hidrata i vlakana se povećao, a popravio se i kvalitet masti (bilo je manje zasićenih, a više mononezasićenih). Oba režima delovala su pozitivno na indeks telesne mase, holesterol, trigliceride i šećer u krvi.
"Posle tri meseca oba programa značajno su smanjila rizik od kardiovaskularnih bolesti, a učesnici jedne grupe hvalili su na sav glas očaravajući miris i ukus specijaliteta iz mediterazijske kuhinje", priča dr Fontana. Posle završenog eksperimenta, ljudi iz druge grupe, koja se "zlopatila" sa strogo posnim jelovnikom, bacili su se na degustaciju Azije i Mediterana, ohrabreni rečima doktora Fontane: "Što više šetate i vežbate, više specijaliteta na maslinovom ulju smete da pojedete."
Novi aduti
I kanadski naučnici su proučavali dejstvo mediterazijske ishrane na volontere sa faktorima rizika. Otkrili su da se opšte stanje srca i krvnih sudova poboljšalo posle samo dva meseca na dijeti i prigodnom programu vežbi. "Mediterazijski način ishrane smanjuje rizik od visokog pritiska, dijabetesa, srčanog i moždanog udara", rekao je glavni autor studije Kunihiko Aizava, predstavljajući svoja otkrića na konferenciji o arteriosklerozi, trombozi i vaskularnoj biologiji prošle godine u SAD.
Kao što vidite, sve je više dokaza da raznovrsne mediterazijske namirnice, začini i trave teraju kardiovaskularnu bolest, globalnog ubicu br. 1, ali i neke vrste raka, a mogli bi da zaigraju važnu ulogu i u sprečavanju Alchajmerove bolesti. Sos i čorba od paradajza sadrže, na primer, neverovatni likopen, karotenoid koji poslednjih godina privlači veliku pažnju jer istraživanja pokazuju da smanjuje opasnost od raka, pre svega dojke i prostate. Nove studije otkrivaju da su sos i čorba od paradajza podjednako dragoceni i za srce.
A ono što čuva srce, istovremeno štiti i mozak. I dok su prednosti mediterazijske dijete za srce već svima poznate, dodatna istraživanja bude nadu da bi ishrana u kojoj je glavna mast maslinovo ulje mogla sprečiti ili bar odložiti slabljenje memorije kod zdravih, starijih ljudi.
U studiji, objavljenoj u medicinskom časopisu Neurologija dr Antonio Kapurso, koji je predvodio istraživački tim na Univerzitetu u Bariju, izveštava da su kod 278 penzionera podvrgnutih dijeti bogatoj mononezasićenim mastima slabije bili izraženi tragovi godina u poređenju s ljudima koji su unosili manje "dobrih" masti. "Ispostavilo se da visok unos mononezasićenih masnih kiselina, kojih najviše ima u biljnim uljima, posebno u hladno ceđenom maslinovom ulju, štiti od svih oblika senilnosti", zaključio je dr Kapurso.
Naučnici još ne znaju tačno kako velike količine mononezasićenih masti (najmanje 46 grama maslinovog ulja dnevno) odlažu mentalno propadanje, ali Kapurso i njegove kolege nagađaju da ta vrsta masnih kiselina podržava strukturu moždanih ćelijskih membrana. Pored toga, kažu oni, jasno je da proces starenja prati povećana potreba za nezasićenim masnim kiselinama. Pored maslinovog ulja, mononezasićene masti možete naći i u orasima, ćuretini, skušama, haringama, susamu i sojinom ulju.
Recepti
Bela riba na sicilijanski način
Sastojci:
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika maslaca
4 fileta kvalitetne bele ribe
1 jaje
1 kašika limunovog soka
biber
1/2 šolje brašna
1/2 šolje prezli
strugani parmezan
1 šolja paradajz sosa sa maslinovim uljem
4 kriške limuna
Priprema:
Brašno sipati u tanjir. U manjoj činiji ulupati jaje sa sokom od limuna. U drugu staviti biber, prezle i strugani parmezan. U velikom tiganju, na srednjoj temperaturi, ugrejati maslinovo ulje i maslac. Filete pažljivo uvaljati najpre u brašno, pa u jaje s limunom i na kraju u prezle sa parmezanom. Polako ih spuštati u zagrejano ulje i pržiti 2-3 minuta sa svake strane ili dok ne dobiju lepu zlatnožutu boju. Izvaditi ribu i svaki filet ukrasiti sosom od paradajza, prethodno prodinstanom na maslinovom ulju. Služiti sa kriškama limuna.
Mediterane krompir salata
Sastojci:
10 većih obarenih oljuštenih krompira isečenih na kocke
1 šolja seckanog svežeg celera (zeleni, rebrasti)
1/2 šolje seckanog mladog luka
prepolovljene rotkvice
1 šolja dijetalnog majoneza
1 kašika senfa
1 kašika vinskog sirćeta
malo belog luka u prahu
sveže samleveni crni biber
1 kašika sitno seckane sveže mirođije
Priprema:
Spustiti prva četiri sastojka u veću činiju i protresti je tako da se izmešaju. Ostale sastojke sjediniti u manjoj činiji i promešati. Preliti krompir, promešati, ohladiti i – poslužiti.
Sardela "da poližeš prste"
Sastojci:
sveža sardela
kriške krompira i paradajza (u oba slučaja količinu određujete sami)
masline
začini po izboru
Priprema:
U vatrostalnoj posudi poređati sastojke u slojevima. Dovoljno je 20 minuta u dobro zagrejanoj pećnici da dobijete jelo fantastičnog izgleda i ukusa!
), ovo je jedna od najboljih nacina ishrane do sada.
, trudim se da doprinesem ovom nasem divnom forumu sto vise korisnih i zdravih informacija!!!