Dijeta.net

Jogom protiv valunga
Rastezanjem i stezanjem efikasno se stimulisu misicni, nervni, endokriti i sistem za varenje, poboljsava cirkulacija i lucenje hormona i pomaze izbacivanje toksina iz organizma.
Oslobodite se stresa
Prevazisli ste velike grupe devojcuraka koje skakucu po fitnes centrima pa vam je potrebna manja ekipa pribliznih godina, sa kojom cete blagotvorno opustiti svoje telo. Idealan nacin da se oslobodite svakodnevnih stresova jeste da odete na trening joge. Pre nego sto se odlucite za ovaj vid rekreacije, evo nekoliko podataka o cemu se tu radi. Joga je najstarija nauka na planeti. Stara je najmanje 7.000 godina. To je kompletna nauka koja citav zivot dovodi u ravnotezu i hramoniju tako sto uspostavlja fizicko zdravlje, mentalnu jasnocu i mir, emotivnu stabilnost i omogucuje da se duh potpuno izrazi. Joga stvara prostor u kome mozete da postanete svesni svih svojih ogranicenja i slabosti.
Vezbanjem do zdravlja
Praksa je pokazala da svaka osoba kroz jogu spoznaje sve ono sto do sada nije znala, jasnije sagledava situaciju i, konacno, lakse se suprotstavlja problemima u zivotu. Strucnjaci sa americkog univerziteta Jejl isticu da je praktikovanje joge bezbedna fizicka aktivnost cak i za ljude obolele od hronicne srcane slabosti. Joga smanjuje pokazatelje zapaljenjskog procesa, povecava toleranciju na fizicku aktivnost i poboljsava kvalitet zivota. Elementi joge rastezanjem i stezanjem misica efikasno stimulisu misicni, nervni, endokrini sistem za varenje, poboljsavaju cirkulaciju i lucenje hormona i tako pomazu izbacivanju otpadnih materija i toksina iz organizma. Trajno vezbanje joge doprinosi i jacanju elasticnosti i spretnosti tela, dok vezbe kontrole disanja i meditacije mogu da smire zivce i srce, te da smanje stres.
Izvor: casopis Stil

Las, sta mislis, ovde kod nas u Bg... gde da idemo... kod kog joga ucitelja? Imas li neku preporuku? Konkretno mene interesuje. Nisam imala nikakva iskustva sa jogom i meditacijom.

Na našim prostorima većina ljudi, na žalost, još nema skoro nikakve informacije o enormnoj vrednosti joge. A od onih koji i nešto znaju, dosta njih ne ume da poveže i iskoristi ono što joga nudi sa svakodnevnim životom. Joga, za razliku od drugih sistema vežbanja, afirmiše sazrevanje i otvaranje na svim nivoima. Ona je bila, jeste i biće IN u svim dobima. Sa jogom se naša perspektiva menja iz „Ja to ne mogu“ u „Osećam se sposobnim za sve“ ili „Ja mogu sve“.

Fitnes programi
Simpatički nervni sistem dominantan, ili "beži bori se i sledi odgovor""
Kortikalni region mozga aktivan
Ubrzani siloviti pokreti
Povećana mišićna tenzija
Visok rizik povrede
Napor je maksimalno naprezanje (disanje nepravilno i haotično)
Neizbalansirana aktivnost suprotnih grupa mišića
Takmičarski ciljno orjentisan pristup
Fokus je napolju (na dostizanju prstiju, konačne linije, itd.)
Razvoj je ograničen na oblikovanje mišića ili spoljašnje pojave
Fitnes programi nas ostavljaju sa osećanjem umora i stvaraju dosadu

Joga
Parasimpatički nervni sistem dominira, ili "relaksacioni odgovor"
Sabkortikalni region mozga dominira
Lagana dinamičnost i statični pokreti
Normalizovan mišićni tonus
Nizak nivo povrede mišića i ligamenata
Napor je minimalan, relaksirana i energizovan (disanje je prirodno i kontrolisano)
Balansirana aktivnost suprotnih grupa mišića
Netakmičarski orijentisan pristup
Fokus je usmeren unutra (na osećaju poze i disanja)
Bezgranična mogućnost za razvoj na svim poljima
Posle Joge osećamo se osveženi, energizovani, relaksirani i srećni istovremeno

Posle ovoga, nepotrebno je da odgovaramo na pitanje „Zašto joga, a ne fitnes?“. Sasvim je očigledno šta je pravi odgovor. Međutim, bez obzira na neuporedivu prednost joge u odnosu na sve druge sisteme vežbanja, joga nije za svakoga. Drugim rečima, joga je za svačije telo, ali nisu svi pojedinci spremni za proces promene koji joga pokreće.

- Joga menja perspektivu iz: „To je nemoguće“ u „Ništa me neograničava – prema tome, sve je moguće“
Perspektiva „Ništa me ne ograničava“ jeste više unutrašnji osećaj da je sve moguće. To je stanje hrabrosti dok smo otvoreni na sve mogućnosti. To ne znači da smo prevazišli strahove, već sposobnost da uspostavimo pravi odnos sa emociom straha. Ako znamo da koreni skoro svih ograničenja, pa i straha, leže u psihi, onda, samim tim, možemo da odahnemo, i strpljivo sačekamo da yoga transformiše svu tu neintegrisanu mentalnu građu. Na kraju, ima li šta atraktivnije u životu nego pravljenje nemogućeg mogućim?
Kada se bavimo jogom, treba da imamo u vidu da to nije igračka za rekreaciju, već vrlo moćna alatka za transformaciju mraka u svetlo.



Izvor: B92 Zivot - Novo doba

Meditacija djeluje smirujuće jer ljudi koji meditiraju nastoje osloboditi svoj um i duh od negativnih emocija. Ukoliko dozvolimo da nas sitnice iznerviraju, te sitnice se nakon izvesnog vremena u većini slučajeva pretvore u velike probleme. Meditacija nas može osloboditi lake iritacije oko stvari koje zapravo i nisu bitne. Ljudi koji redovno meditiraju nauče da žive za određeni trenutak, a prestanu da brinu u tolikoj meri o prošlosti i budućnosti. Zabrinutost za značajna životna pitanja ostaje, ali stvari postaju mnogo jasnije. Meditacija smanjuje nivo stresa i anksioznosti.
Kada se skoncentrišemo tokom meditacije postajemo svjesniji samih sebe i svoje unutrašnjosti. Meditacijom se lako može spoznati pravi smisao života.
Kao i sve druge stvari u životu i meditacija zahtijeva vežbu i dovoljno vremena. Da bismo iskoristili ono najbolje što meditacija nudi, trebalo bi da je svakodnevno praktikujemo. Za to nam je potrebno određeno vreme i pravo mesto. Pravilan polozaj za meditaciju podrazumeva sedeci stav sa pravim ledjima. Nije dobro meditirati u lezecem polozaju jer se vrlo lako zaspi. Pre meditacije ne treba jesti jer je nakon obroka telo zaokupljeno varenjem sto dovodi do nedostatka koncentracije. Optimalno vreme za meditaciju su jutarnji sati ali moze se meditirati tokom dana vise puta ako se ukaze prilika... Desetak minuta je sasvim dovoljno da ponovo napunimo baterije ili smirimu eventualnu nervozu.

hvala ti na ovim tekstovima. mislim da sam na pravom putu za jogu i meditaciju. upravo to mi je potrebno.

Lepo te uci baba Joga...

Zanima me da li postoji neki obavezan redosled vezbi sto se tice joge. Kao u cardio treningu npr: istezanje , zagrevanje, jace vezbe, istezanje.

Po prvilu joga pocinje ili se zavrsava shavasanom koja je mirovanje i oketanje ka svom duhovnom bicu... Ali to su ipak organizovani casovi joge... Za kucnu radinost dovoljno je da se sve vezbe odrade pravilno i da se ne zabusava... Polozaj drzati do granica krajnjih mogucnosti... Redosled nije toliko vazan koliko je vazno posle svake napornije vezbice sacekati da se telo potpuno umiri... Znaci, kad iz sebe izvucemo maksimum, kad je vec nerijatno i svaki delic tela pocinje da drhti treba leci i disati dubokim joga udisajima (do dna stomaka a ne samo plucima) sve dok se potpuno ne umirimo... Onda mozemo da nastavimo sa istom ili sa sledecom vezbom...
Ukoliko su vezbe stojece obavezno dobro protresti ruke nakon toga, proklatiti se iz ramena sa obesenom glavom (otvorenih ociju obavezno), znaci ponovo se potpuno opustiti... Kada se rade vezbe sa klecanjem na kolenima potrebno je pazljivo rukom 'izvesti' noge do seda jer su u nogama prekinuti svi energetski tokovi... Znaci nije toliko bitan redosled koliko je bitno da u sledecu asanu (vezbicu) ne krenes uznemirenog tela... Joga pokrece krvotok, masira unutrasnje organe, siri medjurebarne prostore pa organizmu treba dati onoliko vremena koliko mu je potebno da se umiri... Koje ce to vreme biti zavisi od doba dana, fleksibilnosti tela, vazdusnog pritiska, vlage... Verujte sve to utice isto... Nikada se leva i desna strana tela ne ponasaju isto... Jedan dan je jedna bolja, drugi dan druga... Treba to svaki put otpratiti i zapamtiti da bismo mogli da pratimo svoj napredak...