Articoka
Poslato: 15 May 2008, 10:18
ARTIČOKA - CVET KOJI LEČI
Artičoka je u raznim dijetama najbolja dopuna ishrani za dijabetičare da bi i oni mogli nesmetano da uživaju u jelu jer je poznato da sadrži veći procenat insulina koji pomaže u lečenju dijabetičara
Artičoku je dobro uzimati i u slučaju raznih trovanja: alkoholom, nikotinom, hranom i lekovima, kao i u slučaju vodene bolesti, ascitisa i oboljenja bubrega
Artičoka se smatra pravom delikatesom, dijetalna je i bogata vitaminima i mineralima.
Njen cvet poslužuje se već 2.000 godina kao prava poslastica, stoga je s pravom smatraju najplemenitijim povrćem. Artičoka potiče sa obala Sredozemlja, prvi su je uzgajali stari Egipćani, a potom i Grci i Rimljani. Od svog drevnog pretka današnja biljka ne razlikuje se mnogo, jedino što su uzgojene vrste bez karakterističnih bodlji.
Cvet je na vrhu zelene stabljike s lišćem, ali listovi i koren nikad se nisu koristili za jelo.
Artičoka ima malu energetsku vrednost (od 39 do 51 kalorije) i gotovo zanemarljivu količinu masnoće i belančevina, ali je zato bogata mineralima (mangan, kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, sumpor i magnezijum) i vitaminima (provitamin A, vitamini grupe B i C), a za njen pomalo gorak ukus zaslužna je taninska kiselina.
LEKOVITA SVOJSTVA:
Reguliše holesterol u krvi, podstiče sagorevanje masnoća, poboljšava varenje i rasterećuje jetru, zaduženu za proćišćavanje krvi.
Podstiče rad bubrega, suzbija crevne infekcije i smanjuje količinu uree u krvi. Korisna je za dijabetičare jer je siromašna šećerima.
Artičoku je dobro uzimati i u slučaju raznih trovanja: alkoholom, nikotinom, hranom i lekovima, kao i u slučaju vodene bolesti, ascitisa i oboljenja bubrega, a u nedostatku cvetne glavice artičoke može se piti čaj od njenog lišća.
Artičoka lekovito deluje na rad žuči, a u probavnom sistemu kao blagi laksativ koji izaziva pražnjenje creva.
Artičoka je u raznim dijetama najbolja dopuna ishrani za dijabetičare da bi i oni mogli nesmetano da uživaju u jelu jer je poznato da sadrži veći procenat insulina koji pomaže u lečenju dijabetičara.
Kao kardiotonik, blagotvorno utiče na rad srca, odnosno srčanih mišića, pa se preporučuje konzumiranje ovog povrća srčanim bolesnicima, kao i obolelima od povišenog holesterola. U lečenju reumatskih oboljenja artičoka uspešno eliminiše mokraćnu kiselinu i ureu iz krvi i na taj način pomaže obolelima od gihta.
KAKO JE IZABRATI?
Treba voditi računa o tome da se listići lako otkidaju, da peteljka ima prirodnu sivozelenu boju i da nije posuta mrljama.
RECEPTI
ČAJ
Potrebno je: 2 sveža lista artičoke, 2 dl vode
Uputstvo za pripremu: Listove artičoke usitnimo i prelijemo kipućom vodom, poklopimo, pustimo da odstoji 15 minuta i procedimo
Uputstvo za upotrebu: Čaj piti pre svakog obroka
LEKOVITO VINO
Potrebno je: 20 g korena ili lista artičoke, 1 dl beloga vina
Uputstvo za pripremu: Koren ili list artičoke namočiti u vino mesec dana a zatim procediti
Uputstvo za upotrebu: Piti čašicu pre jela tri puta na dan
NAPOMENA:
Artičoke posle dužeg stajanja gube boju, a delovanjem bakterija POSTAJU OTROVNE. Teško su probavljive u sirovom stanju.
izvor http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje= ... lanak=8747
Artičoka je u raznim dijetama najbolja dopuna ishrani za dijabetičare da bi i oni mogli nesmetano da uživaju u jelu jer je poznato da sadrži veći procenat insulina koji pomaže u lečenju dijabetičara
Artičoku je dobro uzimati i u slučaju raznih trovanja: alkoholom, nikotinom, hranom i lekovima, kao i u slučaju vodene bolesti, ascitisa i oboljenja bubrega
Artičoka se smatra pravom delikatesom, dijetalna je i bogata vitaminima i mineralima.
Njen cvet poslužuje se već 2.000 godina kao prava poslastica, stoga je s pravom smatraju najplemenitijim povrćem. Artičoka potiče sa obala Sredozemlja, prvi su je uzgajali stari Egipćani, a potom i Grci i Rimljani. Od svog drevnog pretka današnja biljka ne razlikuje se mnogo, jedino što su uzgojene vrste bez karakterističnih bodlji.
Cvet je na vrhu zelene stabljike s lišćem, ali listovi i koren nikad se nisu koristili za jelo.
Artičoka ima malu energetsku vrednost (od 39 do 51 kalorije) i gotovo zanemarljivu količinu masnoće i belančevina, ali je zato bogata mineralima (mangan, kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum, sumpor i magnezijum) i vitaminima (provitamin A, vitamini grupe B i C), a za njen pomalo gorak ukus zaslužna je taninska kiselina.
LEKOVITA SVOJSTVA:
Reguliše holesterol u krvi, podstiče sagorevanje masnoća, poboljšava varenje i rasterećuje jetru, zaduženu za proćišćavanje krvi.
Podstiče rad bubrega, suzbija crevne infekcije i smanjuje količinu uree u krvi. Korisna je za dijabetičare jer je siromašna šećerima.
Artičoku je dobro uzimati i u slučaju raznih trovanja: alkoholom, nikotinom, hranom i lekovima, kao i u slučaju vodene bolesti, ascitisa i oboljenja bubrega, a u nedostatku cvetne glavice artičoke može se piti čaj od njenog lišća.
Artičoka lekovito deluje na rad žuči, a u probavnom sistemu kao blagi laksativ koji izaziva pražnjenje creva.
Artičoka je u raznim dijetama najbolja dopuna ishrani za dijabetičare da bi i oni mogli nesmetano da uživaju u jelu jer je poznato da sadrži veći procenat insulina koji pomaže u lečenju dijabetičara.
Kao kardiotonik, blagotvorno utiče na rad srca, odnosno srčanih mišića, pa se preporučuje konzumiranje ovog povrća srčanim bolesnicima, kao i obolelima od povišenog holesterola. U lečenju reumatskih oboljenja artičoka uspešno eliminiše mokraćnu kiselinu i ureu iz krvi i na taj način pomaže obolelima od gihta.
KAKO JE IZABRATI?
Treba voditi računa o tome da se listići lako otkidaju, da peteljka ima prirodnu sivozelenu boju i da nije posuta mrljama.
RECEPTI
ČAJ
Potrebno je: 2 sveža lista artičoke, 2 dl vode
Uputstvo za pripremu: Listove artičoke usitnimo i prelijemo kipućom vodom, poklopimo, pustimo da odstoji 15 minuta i procedimo
Uputstvo za upotrebu: Čaj piti pre svakog obroka
LEKOVITO VINO
Potrebno je: 20 g korena ili lista artičoke, 1 dl beloga vina
Uputstvo za pripremu: Koren ili list artičoke namočiti u vino mesec dana a zatim procediti
Uputstvo za upotrebu: Piti čašicu pre jela tri puta na dan
NAPOMENA:
Artičoke posle dužeg stajanja gube boju, a delovanjem bakterija POSTAJU OTROVNE. Teško su probavljive u sirovom stanju.
izvor http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje= ... lanak=8747