Dijeta.net

Dudo, ti sve razumeš
Greota da ne odeš malo na pečenjce i pivce, nije to tako daleko. U Beogradu su daljine.
Pa kad te, kao pre negde, zamoli neki poznanik da odeš na Karaburmu da predaš za dete papir za dom, misli da je to sitnica, a izgubiš pola dana. No, neka, treba pomagati ljudima.
Jnače, ja bih se za tortu ili čokoladu radije zaletela.

Šteta za vašar! Inaće ni ja nikada u životu nisam postila, mada ko to upražnjava nije loše za pročišćavanje organizma, ako to ima veze sa tim?!

"Svadbarski kupus sa vasara" rece ti, a ja vec vidim taj kupus sa meseom , a u nozdrvama mi miris, a u ustima ukus... Sto bi ja to jelaaaa )))
Ne bi se bunila ni protiv vasara , greota sto ova moja deca ni neznaju sta je to i kakav je to miks boja , muzike i veselja ...

Draga Dudo,ovaj tvoj post o mlevenom mesu,otvorio je nove poglede u mom životu.Prvo ,moj sin je sam smislio isti taj recept o kom si pisala,samo bez sirćeta.Meni to u životu ne bi palo na pamet.Rešila sam da pustim da radi sa hranom od tad,šta god hoće.
Drugo,ako se slažeš,da zamenimo decu na jedno 10 dana,mislim da bi obojici prijalo.
Tvoja drugarica -Ruža

Neno, ovde je sve blizu, ali šta da radim kad mi je ovih dana radni dan 16 sati. Gledam sa vedrije strane... da smo otišli, kukala bih da kupim ovo i ono, i istrošila bih pare u trenutku kad mi to nije nužno. (A ogroman je vašar zaista, donose i prodavci i proizvođači, posebno izbor odeće bude sjajan, ali ove godine - niks. )

Anči, nisam se dobro izrazila... kad postim, postim iz verskih načela, a to što sad neuporedivo ređe postim nije zato što sam promenila verski stav, nego iz nekih drugih razloga. Inače i nije baš neko pročišćavanje organizma kad jedeš skrob, ali ima neke druge lepe momente.

Jeco, da ti mogu poslati malo... a za decu jeste grehota, šta god ko mislio o tim "narodnim veseljima". Mislim da mi je dobar deo detinjstva prošao u napetom iščekivanju kad će da me puste da se vozim na velikoj vrtešci. A posle si blaziran, pa visiš na džuboksu, na fliperima, u pauzi odeš na širu (ne znam da li je još prodaju), pa te onda neki momčić povede na balerinu da bi imao priliku onako malo jače da te zagrli, he-he. A još malo posle uđeš u fazu kad se ludiraš s trubačima, pa onda u "gospodske" godine kad samo sediš, mezetiš pečenje i kupus i uživaš gledajući klince kako rade isto ono što si radio i ti pre 20, 30, 40 godina, i čak je i taj prastari džuboks tu. (U stvari, u svim tim decenijama retko kad imaš pare da odeš na vašar iz osnovnog razloga, tj. da nakupuješ povoljno nešto što nemaš svakog dana da kupiš, ali takav je život. Naravno, ovo s parama treba shvatiti uslovno... pođeš s parama za kupovinu i završiš na pečenju. )

Ružo, probajte sa sirćetom, obavezno. Eto, vidiš da dete zna šta valja. (Može menjanje, samo onda moramo privremeno i ljubimce da zamenimo. )

I raspričah se opet... danas slično kao juče, samo malo umerenije:

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: pihtije, gomila salate
U: jabuka
V: ostaci svadbarskog kupusa

Auuuuuu....za dete ti garantujem na poslušnosti,redu,radu i disciplini...za ljubimče ,kuku meni.Ta me bruka gde god stigne,ali šarmira

Dudo, ne znam šta da napišem, da li je dobro što imaš toliko posla ili nije, znam da je tvoj posao kako kad naleti.
I ja jako puno radim, danas sam kod kuće uradila tri presude, ne moram, ali me nešto tera.
Radim svoje radove u nadi da će se prodati, ljudi ipak kupuju poklone, makar i skromnije, ali radije će kupiti nešto stereotipno, uobičajeno, čak i meni bliski ljudi. Sve je uzalud. Sada gubim platu za 23 godine minulog rada, plus deset posto umanjenje, neću imati dovoljno za kredit i račune. Muž stalno nešto traži, ide da čeka tamo gde se okupljaju fizikalci za nadnicu, ali ne vredi i takvog posla sve manje, a ljudi koji čekaju sve više.
No, ja verujem u čuda i dalje, a čudo je najveće da preživljavamo

dudank napisao: A još malo posle uđeš u fazu kad se ludiraš s trubačima, pa onda u "gospodske" godine kad samo sediš, mezetiš pečenje i kupus i uživaš gledajući klince kako rade isto ono što si radio i ti pre 20, 30, 40 godina, i čak je i taj prastari džuboks tu.

Lele Dudo, navede sve sukcesivno kako sam i ja dozivljavala te vasare... Jedino sto posle te "tribacke" faze ( ovde imam u vidu Gucu ) , stigoh ovde, tako da nikako da mi se desi i ta "gospodska" sa sve uzivanjem u mezetlucima ... Al dobro , kad malo bolje razmislim, posto je to "poslednja" faza, za nju nikad nije kasno zar ne )))

Ružo, koristilo bi to i deci i ljubimicima. A i nama, hahahh, sad ću da zvučim kao grozna majka, ali ja sam u kući 24 h dnevno i nekad poželim malo da promenim sastav ukućana.

Neno, sve kod nas ima mane, nažalost, i privatni i javni sektor... da ne nabrajam milion propusta u tome kako zakon reguliše rad SP, dovoljno je samo da pomenem da mi najdoslovnije nemamo pravo na bolovanje i da ne možemo adekvatno da se obezbedimo za budućnost, ali bože moj, šta pa funkcioniše u ovoj zemlji, hahh. Teško onim mladim porodicama gde oboje ne rade, a tek počinju život, ili samohranim majkama koje dobijaju otkaze... mi smo stare kuke, uvek se preživelo, i u mnogo, mnogo gorim godinama, pa će i sad.

Jeco, prepoznala si! Joj, bože, taj vašar je vremeplov... treba to doživeti.

I da se pohvalim... konačno kao na donjem tikeru , sad nastavljam gde sam stala. Juče je bilo izmene večere (pojeli mi kupus), klopala sam pržene paprike, sir i malo slaninice, danas ću 99% opet tako, upisaću kasnije... gužva najstrašnija, od sutra ili preksutra biće malo normalnija situacija.

Kakav opis vašara, mada nisam nikada išla na vašare, ali opis izrastanja od malena do nekih tinejdjerskih dana je zaista fascinantan i tačan!
Izvinjavam se što se posta tiće, meni je to apsurd, bez obzira na veru, ili bilo kakve obićaje. Ne vidim zašto neko mora da posti u odredjene dane, da mući sebe i da gladuje. Znam da ćeš reći nema tu gladovanja, ali baš onda kada ne smeš nešto da jedeš, jede ti se, zar ne?! Bolje da nisam ništa komentarisala, pošto će svi da skoće na mene!

Anči, ima mm teoriju o tom vašaru, tj. jedne godine je morao zbog velikog deteta da se i on vozi na nekim skalamerijama (ja sam bila bolesna ili šta već), pa je rekao da mu je sad jasno što su Palančani ćaknuti, budući da se svake godine dobro "promućkaju" na tim vrteškama. Ali kad odrastaš uz takav neki lokalni događaj, on ti stvarno dođe kao neki reper odrastanja. (Ne pamtim kad sam se poslednji put "mućkala", znači da sam matora.) A što se tiče posta, nema šta ko da skače na tebe, jer dobrim delom jesi u pravu, post je u svim verama zamišljen na prvom mestu kao osnova za duhovnu samodisciplinu i samokontrolu, tako da je u startu promašio poentu onaj ko posti, a u glavi mu šnicla. Nemam taj problem jer kad nešto rešim, to je to, neće mi se prijesti ništa drugo (čak i na dijeti mi se izuzetno retko prijede nešto drugo od onoga što sam sebi zacrtala), čak mi izuzetno prija ta disciplina, lep je osećaj, samo što, kažem, iz nekih drugih razloga sad izuzetno retko to radim.

Juče mi je dan bio zbrda-zdola i jelovnik ipak poremećen - maman je opet u gostima, pa pakujemo klopu prema njoj, ja se šlepam s čime mogu, da me ubije neko sad, ne znam šta sam tačno juče jela... sve su bili proteini i povrće, osim jedne jabuke, ali ne znam detaljno, dan mi je prošao kao u magli. Danas imam normalnu radnu satnicu, pa planiram redovan dan:

D: ajran + dodaci
R: salata, sir
U: jabuka (ili šta već bude od voća)
V: meso, povrće, preciziraću šta tačno

Pamtim i ja Dudo, vašare u Čačaku, vašarište je blizu moje kuće, tamo gde mi je sada mama i brat. Bila sam ove godine baš u vreme vašara, ništa nije isto kao nekad, a ipak, je nekako slično, gužva, vreva, živost...
Sećam se kad sam bila student, septembarski rok, sutradan sam imala ispit, trebalo je sve malo obnoviti i ustati zorom da se putuje na ispit, pa sam rešila da ne idem na vašar. No, do moje kuće je dopirala vašarska buka, te ne izdržah, pred mrak sam otišla, promuvala se pola sata, kupila kilo grožđa i vratila se, jela grožđe uz knjigu. Lepa su ta sećanja. Sada me ništa ne raduje, od tih sitnica, prevelike brige su mi oko vrata, ali biće bolje, idemo dalje.

Nisam utekla, samo privremeno bila cele prošle nedelje na službenom putu sa koga sa se vratila kao isceđen limun ali bez isceđene kilaže.....doći će i to. Valjda

Nikad mi ne bi palo na pamet da to nazovem ,,mućkanjem,, .
I ja pre neki dan naleteh neplanirano na vašar u Topoli, ali mi smo samo prošli kroz to jer smo morali... išli smo gore u crkvu i ostalo što se gleda na Oplencu... Bilo je i svadbarskog kupusa i pečenja ali nama nije bilo vreme da jedemo. Kupismo samo već pomenute šeširiće (na tezgi sa lovačkom opremom) i šajkaču Ličnom.
Ali, u svakom slučaju... sad kako sam starija, sve te tradicije su mi sve zanimljivije i zanimljivije...

Pošto ti je stigla mama, pretpostavljam da je opet Skrobna Okupacija?!

Neno, lepa uspomena, to s grožđem, prava studentska.

Mim, pa taman ti posla... jesmo li rešile da se uljudimo ili nismo?

Mršo, grešna vam duša, pa kako nije bilo vreme da jedete... ehhhhhhhhhhhh. (Ja se držim devize - gde god nađeš zgodno mesto, tu pečenje posadi... u sebe.) Maman dobija ovog puta samo skrobne priloge, malo smo se bolje organizovali, samo što mene uporno stiže obaveza za obavezom, valjda još samo danas imam malo više gužve... prekjuče je bio s klopom redovni dan + jedna kriška lubenice kao brlj (jer sam već bila pojela veliku jabuku), juče isto lubenica viška, ostalo regularno (samo jaja umesto mesa), danas lubenice više nema, pa nastavljam gde sam stala... težina malo varira (prekjuče bilo nešto mnogo zbog ms, pa juče 54,4, pa danas opet malo više, sad radim na tome da se ustali na tih krvavo postignutih 54,3), a danas ovako:

D: ajran + dodaci
R: mlad sir, salata
U: šljive (neslatke )
V1: ???? (verovatno moj karfiol + salata)
V2: gulaš preko krastavaca