Dijeta.net

Ustvari, ništa nam tada nije falilo, pošto za bolje nismo ni znali! Pitanje je i dali je sve ovo danas bolje, ali na oko jeste privlačnije.
Da kažem nešto prastaro o farmerkama, koje svi obožavamo i nosimo. To je nekada bila odeća za ribare i mornare, i doneli su ih pomorci. To je odeća koja je pripadala radnicima, pošto su bile čvrste, i mogle su da se nose beskrajno dugo! Zvale su se Rebatinke. Da ne dužim tek dosta kasnije je to postala moda i dobre farmerke su danas jako skupe.
Danas će ti biti lep dan za bazen! Požuri sa nekim savremenim sendvićem, a večeras napiši neki starinski!

Anči, slažem se, veliko je pitanje... danas gledam na bazenu koliko debele dece ima (ne punačke, nego bašššš debele), strašno. Mada se nije ni moj podmladak proslavio tankim stasom, da budem iskrena. (Sad zajedno dijetarimo, nešto je kao rešio da skine višak.)

To s farmerkama ti je sjajan primer koliko smo podložni marketingu!

Elem, danas je opet bilo pešačenje + plivanje, klopa prilagođena "letovanju":

D & R: sendvič s vurdom, kulenom, paradajzom, krastavcem; malo kikirikija (max 30-40 g), pola piva
U: ajran
U2: lubenica
V: oko 100 g barene junetine, baren peršun (koren), parče hleba s vurdom
i noćas drmnula rakijicu

Pametna ova Debelićka,shvatila zašto sam se vratila

Ma uživate u kupanju, a podmladak će doći sam do saznanja šta im je činiti! Veliko dete, ako je sa vama na bazenu, sam shvata šta i kako, a malo dete-ipak još nije načisto samo sa sobom. Znaš interesantno je kako uvek vidimo tudje mane, ili izgled, a ne vidimo sebe. O debljini mladih+brdu celulita, nemam komentara. Sve je to ishrana u pitanju. Kada sam ja bila mlada, tj. kada sam vodila decu na bazene, već se počeo primečivati celulita na mladim devojčicama, a ja sam se uvek pitala šta je to. Pitanje celulita se nije nikada postavljao, nije ga ni bilo, medjutim kako se bajagi zdravije hranimo i volimo računa, celulita sve više, a mladi samo nešto grickaju, pa eto to je to, po mom skromnom m išljenu.

Nije nam tu veliko dete, Anči, spremaju se završni ispiti... nervoza i tako to... on je pa otišao u drugu krajnost, bilduje već godinama i preteruje s time, dok je mlađi totalna opuštencija što se tiče izgleda. I primećujem da su svi dečaci iz njegove generacije potpuno ravnodušni prema svom izgledu i sposobnostima (nema ono ko je jači, ko brži itd.), što im se vidi i po izgledu, ovih dana sam primetila neuporedivo više debelih dečaka nego devojčica. Mnogo je teško izmeniti detetu stav, to je onaj najveći problem. Mi se borimo koliko je u našoj moći, trenutno nije baš idealno, ali bilo bi mnogo, mnogo gore da nema te naše upornosti.

Moja sopstvena upornost ovih dana nešto slabo daje rezultate, stvarno jedem skromno. (Al' se nadam najboljem.)

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: salata od krastavaca... i nešto (trebalo bi da bude neko parčence mesa)
U: lubenica, šljive
V: ???? (nisam smislila još)

ja sam uspela na moru da uradim mnogo stvari.Bila sam kao kobac /što mi je naravno prisedalo/,ali urodilo je plodom.Ono što me je fasciniralo kako se sve videlo kod njega za 2 nedelje.sad se primio,a dokle ne zna se.
Mislim da je to veća robija nego ove naše kile.

Malo dete se opasno zainatilo sad posle posete bratu.... Smaknuće on to, paz' šta ti kažem. Samo pametno.... ma pričale smo već.

Pretpostavljam da si i danas bila na letovanju...
A ova priča gore.... da, i ta paTišpanja (ja znam za ovakav naziv) je jedno od tih starih jela...
Nego, htedoh da kažem da ne znam na kakav spisak misliš (taj sa kešketom i gurabijama)... misliš jednostavno na spisak starih recepata?

A sa gojaznošću kod sopstvene dece nemam iskustva jer decu nemam...
Ali, mogu da kažem da svuda oko sebe vidim mnogo loših navika u ishrani... Npr, na poslu vidim masu ljudi koji po ceo dan grickaju neke integralne keksiće i lanene pločice.... Ja stvarno ne znam otkud ta iluzija da je to nešto korisno i da je to dobar način da se savladava apetit... Zar nije bolje pojesti neku ,,pravu,, hranu (kako ja to zovem) i biti jednostavno sit, tako da ti ne trebaju trikovi da zavaraš glad?! (a zavaravaš glad slatkišom koji se zove integralni, a šta nam čine slatkiši u organizmu kada ih jedemo nekontrolisano i bez plana - već smo apsolvirali).
Ili sam ja zaostala i ,,odveć,, konzervativna?! Neka mi niko ne zameri, ali ja ne mogu da prestanem da se čudim toj opsesiji sa ovim proizvodima (tamo gde je prešlo u sferu opsesije)... Inače ne poznajem nekoga ko na ovome zaista održava stabilnu i kilažu bez stresa i velikih oscilacija, onako spontano kako ja to zdravo održavanje zovem (mislim na tim đakonijama iz prodavnica neZdrave hrane mislim prodavnica iluzija)....
Vi ste pričale o gojaznoj deci i ti si spomenula utiske sa ,,letovanja,, a ja pričam o ovim stvarčicama ali sam tim htela da kažem da su kompletno navike poremećene kod mnogih ljudi, dece ili odraslih.... (i bez da zalazimo u priču o stvarno nezdravoj tj ,,bolesnoj,, hrani i grickalicama)...

Hrana ti je zaista pretanka! Pitam se kako izdržavaš, pogotovo na bazenu i dok se kupaš?
Deca su svima ko ih ima po dvoje, ili više uvek potpuno razlićita. Mislim da je sada stvar u tome što se ne kreću, nema više onih bezazlenih dečijih igara, sve im je bezveze i ne silaze sa neta! Ubi ih statičnost!

Ružo, išlo je i nama sve to lakše dok je bio mlađi... sad se ipak kreće u osmi razred, kritičan period. Još mi imamo tu sreću da oboje svoj posao radimo u kući, znači, dete non-stop pod nadzorom sem kad je u školi. Muke su to.

Mršo, juče smo preskočili, danas smo opet "letovali". Spisak je - moj kuvarčić starinskih recepata koji povremeno dopunjavam (za internu upotrebu, tj. da ostane deci). A ako si ti "konzervativna", onda sam i ja... od te opsesije integralnom hranom Amerikanci su debeli toliko koliko su debeli, sve više se javlja zabrinutost zbog toga, a kod nas je to sad neko zakasnelo pomodarstvo. Za mene su mekinje bile i ostale stočna hrana i tako ih i tretiram, a naziv "integralni" u nekom kolaču ne menja činjenicu da je to kolač. (I da, jedna od prevara veka, integralni štapići.) Nema ništa bez prave, konkretne hrane. (Nek me ubedi neko da je neki tamo musli sa šećerom zdraviji od naše balkanske "brze hrane", da ne kažem pljeskavice u koju svi trpamo lukac i paradajz.) A navike se generalno menjaju, gledam ovih dana, postoji na bazenu šankić s pljeskavicama i postoji šankić s palačinkama... deca masovno kupuju palačinke i tek poneko pljeskavicu - znači, navikli su da im slatkiš menja obrok... ista deca se vraćaju po pet puta da kupe palačinku, niko da se seti da nešto konkretno pojede. (Nemoj da se osetiš prozvano zbog ovog što ću da kažem, jer čini mi se da si i ti neki put to jela, ali vrhunac mi je palačinka s plazmom... leba s gibanicom. Da ne pričam o mojoj zbunjenosti što nemaju slane palačinke, ali zapravo samo posle shvatila da bi većini dece i to verovatno bilo "bljak".)

Anči, ogladnim na bazenu kao vuk, ali onda pogledam u svoje salo i izgubim volju da jedem. Za decu i sama znaš, ne treba ništa da ti pričam! Uspeli smo zasad da skinemo oko 600 g (dete, ne ja), pa se nadam da ovog puta volja neće popustiti.

Danas klopa u skladu s "letovanjem":

D, R: po jedan manji sendvič sa suvim vratom, sirom i povrćem (znači, ukupno dva)
U: 1 jabuka, oko 0,3 l ajrana s lanom
U2: verovatno lubenica
V: čorbica od paradajza, barena jaja, malo sira, salata (možda ću nabosti i neki zalogaj kulena)

(Nemoj da se osetiš prozvano zbog ovog što ću da kažem, jer čini mi se da si i ti neki put to jela, ali vrhunac mi je palačinka s plazmom... leba s gibanicom. Da ne pričam o mojoj zbunjenosti što nemaju slane palačinke, ali zapravo samo posle shvatila da bi većini dece i to verovatno bilo "bljak".)

Osećala se prozvano ili ne, nema problema... jer činjenica je da ja to jedem ali ne ,,neki put,, nego redovno. Stojim iza toga i slagala bih kada bih rekla da ne jedem tako. Redovno znači ono jednom u šest, sedam ili deset dana kada jedem slatkiše - planski i namerno. Tada jedem tu palačinku kao obrok, kao što se jede ona večera na UN dijeti na UH dan... iz razloga što nikada neću da jedem desert uz obrok već isključivo zasebno (inače i ne jedem već odavno slatkiše kao što znaš osim tog jednog dana u nekoliko dana), tako da mi ovo dođe kao večera. Puno bi bilo da uglavim u svoj dan još i slanu večeru jer je ovo konkretno i kalorično. Pojedem pravi ručak, sa svim što ide, a ovo bude večera. Biram palačinku sa nutelom (kašika), mlev.plazmom (kašičica) preko toga i voćem (malina, višnja ili nešto drugo) iz razloga što mi se dopada taj ukus i jednostavno mu u zube ne gledam. Ni ne pomišljam da industrijsku nutelu menjam nečim zdravijim ili da mislim o nepravilnostima kombinacija - to je kao da jedem neku tortu koja u sebi ima sve redom (i kore i filove i čudesa) i neka joj bude - grešna i neka je! To je jedan od retkih slatkiša koje volim (to, neki sladoledi i neki kolači koji su baš baš po mom ukusu - ali njih nema ko da pravi).
Ovo je kao što rekoh jednom u x dana.
Inače, kad sam bila u onoj fazi života sa zloupotrebom slatkiša, onda sam radila to što ti kažeš da ta deca na tvom bazenu rade - jela te slatkiše nekontrolisano i potpuno bez smisla i naravno da mi se jelo još i još a da mi je nedostajala ,,prava,, hrana kako ja to zovem.....
Sad je ovako i to je moj obrok kojem u zube ne gledam i ne želim da mu nalazim zdraviju alternativu (jedino zdravije što bih uradila ali znam da nisam u tom fazonu bilo bi da prognam svaki šećer zauvek, zdrav ili nezdrav... ali to se neće desiti, no važno je da sam se skinula sa te napasti koja je trajala to neko vreme).....

A na ovaj spisak integralnih keksića, štapića, pločica, zaboravih da dodam i razne pirinčane galete (valjda se to tako zove)... vidim da i to tamane u pokušaju da zavaraju apetit preko dana (ceo dan u stvari, do 17h npr).... A sve to rade ljudi koji pokušavaju da se hrane ,,zdravo,,... A ja tako silno želim da ih pitam zašto ne pojedu neki pravi obrok i završe stvar za ceo radni dan... ali nemam pravo na to, naravno...

Drago mi je da se kod deteta pokazao pomak od tih 600 grama i sigurna sam da se vas dvoje trudite oko njega maksimalno koliko se čovek truditi može, jer ipak ste to vi a ne bilo ko... Nikako ne verujem da nećete uspeti da ga preobratite pre ili kasnije i da postane pravi zaljubljenik u svoje zdravo i vitko telo... Znamo da se ljudi menjaju, svi smo nekad videli neke ljude koji su doživeli veliku metamorfozu na osnovu toga što su samo jednog dana zaista odlučili da urade sve za svoje zdravlje i liniju - lepotu.

Naravno, verujem i u tvoj skori pomak / minus.

Ma ne, Mršo, ne mislim ja da je zlo kašičica plazme ili kašičica nutele, pogotovu kad to pojede neko ko ima svest o tome šta jede generalno, nego o nečemu drugom pričam - tj. nadovezujem se na tvoju priču o izvitoperavanju ukusa, čemu industrija savršeno podilazi. Reci mi da ne bi umela da uživaš i kad bi pojela palačinku namazanu kašičicom meda, pa ću da se zabrinem. Mislim na to što se u masi proizvoda (i palačinka mu u neku ruku dođe "proizvod") sve više natrpavaju ukusi i što se mlađe generacije sve više udaljuju od čistih, izvornih ukusa hrane, da tako kažem... ako je čips, on je sa sto ukusa, ako je torta, daj da krknemo 65 filova da bude originalnija od komšiničine, ako je pica, daj da strpamo SVE što imamo u kući... natrijum-glutaminat u svemu i svačemu, a on dokazano otupljuje čulo ukusa... navela sam palačinku jer mi je bila prvi zgodan primer (danima gledam tu decu), a poenta, naravno, nije u tome da će nekome nešto da fali od palačinke s plazmom, nego što gotovo niko više i ne kupuje dobru staru palačinku s džemom, jer toj deci verovatno više i ne može da zadovolji čulo ukusa. Njima je sada i obična čokolada bljak. Da nisam na svojoj koži osetila kako to izgleda, ne bih verovala... mislim konkretno na vegetu, kad sam se skinula s nje, dobra dva-tri meseca mi je SVE bilo bezukusno, pa su onda krenuli da se oporavljaju čvorići... i odjednom je bukvalno procvetao čitav jedan svet zaboravljenih ukusa. Znači, pričam o navlačenju mlađih generacija na neke prezasićene ukuse, ne o nama matorijima koji umemo da uživamo i u toj padišpanji, i u jabuci, i u salati. Ne bih se iznenadila da počnu da prodaju kupus sa ukusom banane, čvarke sa ukusom pice i tome slično. (Koliko god delovalo nebulozno, ali veza između čipsa i pice ista je kao između čvaraka i pice... razumeš šta hoću da kažem.)

Kod mene i dalje ni grama dole, znači, neverovatno... jedino ako nije posredi ovo plivanje, tj. da su počeli malo da se pumpaju mišići, inače ne mogu da objasnim kako se salo smanjuje, a težina ista.

Danas dan bez plivanja (plivanje je opet sutra na redu), pa je i jelovnik uredniji:

D: ajran 0,4 l + dodaci
R: sir, salata od paprike i crnog luka
U: lubenica - edit, nije lubenica nego šljive
U2: kupus-salata, dva kuvana jajeta
V: malo duvan-čvaraka (bukvalno malo), zalogaj suvog vrata, te ostatke dopunila parčencetom kačkavalja, kupus-salata

Da ne upisujem stalno (jer redovno zaboravim), svakog dana ukradem čoveku pola limenke piva.

Ma neka si ti spomenula palačinku jer je odličan primer za tu našu razmaženost i potrebu da jedemo komplikovano. (ja sam samo objasnila da je ja svesno prihvatam kao ,,svaštarsku komplikovanu hranu,, i uporedila sa komplikovanom tortom). Kako si napisala ovo ,,stara dobra palačinka sa džemom,,.. podsetila si me na to šta se jelo za užinu kada sam ja išla u osnovnu školu.
Organizovana užina jeste bila malo glupava (zemička premazana paštetom ili džemom ili eurokremom ili čini mi se kriška nekakve kao salame) s tim što je sve navedeno sigurno bilo mnogo kvalitetnije onda osamdesetih nego sad (mislim da su još bila vremena kada je pašteta bila nešto lepo i verovatno nije bila napravljena od čistog smeća kao danas).
A ono što je moglo da se kupi u kiosku pored škole je bilo sledeće: buhtla sa džemom / marmeladom posuta sitnim šećerom, perec, čini mi se i mala palačinka sa džemom ili eurokremom.
Možeš li da zamisliš koliko bi sada, u ovom vremenu, ova buhtla ili perec bili zadovoljavajući za čula naviknuta na sto đakonija? Kome bi to uopšte bilo zanimljivo... mislim da bi takav kiosk propao u roku od mesec dana...
Čokolade, nekadašnje, su jednostavno bile čokolade (eventualno sa lešnicima ili pirinčem ako ne čisto mlečne). Kad sam ja bila mala, ono minijaturno Životinjsko carstvo, čokoladica, je moglo da zadovolji. A onda su došle uvozne (snikersi i marsovi i slično) u kojima se nalazi sto čuda i imaš osećaj da služe kao onaj vosak koji zubar koristi da ti uzme otisak vilice. Kad sam tek otišla u Kanadu bila sam u šoku šta se sve zove čokolada. I nije bilo moguće kupiti običnu čokoladu (maltene) osim da kupiš neku luksuznu skupu u specijalizovanim radnjama (belgijsku, švajcarsku, dansku i slično)... A sve ovo u običnim radnjama bio je taj vosak za zube... ukus nula. U međuvremenu je sve to došlo i na naše tržište, znaš već.... I da znaš da sve to nisam jela niti prihvatila čak ni u svojim najcrnjim danima perioda navučenosti na slatkiše.
I u pravu si sve što navodiš, svi ti ukusi čipsa i bilo čega... još se zna da su veštački, čemu sve to...
Osim toga, ovde blizu mene ima jedno mesto koje prodaje picu za poneti (na parče i celu) i sendviče... Pica ko pica (kapričoza), a sendviči su sa kačkavaljem, pečenicama, šunkama i tako.... Uz to, u sendvič se dodaje obavezna ,,salata,, (oni to zovu salatom) koja može da bude: pileća (šta god to bilo... nešto kremasto), goveđa, ruska i slično.... Dakle sve te salate su nešto kremasto i smućkano. E sad, vrhunac svega je da ljudi masovno kupuju parče pice sa nekom od ovih ,,salata,, odozgo....uglavnom mladi ljudi... (da je bar ne zovu salatom, ni po jada.... neko ladno može da kaže da je ručao salatu...)

Tvoji stagnirajući grami... biće da je plivanje kao što si objasnila... Uostalom, kažeš da si primetila da se telo smanjuje... Mislim da se u izvesnim periodima (privremeno) ne treba obazirati na vagu....pogotovo ako sebe poznajemo dobro, umemo da vodimo računa šta jedemo, znamo šta radimo – dakle samouvereni smo u smislu da radimo pravu stvar (kao ti).
Pivo, samo kradi! Da sam krala krala sam.....

Opet se trpam.Vratila sam se,pa kao čupavac...tu sam ...tu sam....

Meni je danas tačno 30 dan plivanja.Na moru je bilo svaki dan,ovde sporadično,Ne mogu svako juutro.Mnogo mi je zbog obavze ,a i zbog para.Oću da kažem,da sam jutros ustala MALA.Eto lepo mala.Telo se smanjilo.
Neverovatno,ali istinito plivanje jedino to može.
Debelićka je u tvom dnevniku napisala da se ja plašim hrane.Potpuno je u pravu.Debelićka je inače poznata kao pametnica-psihić /cmok za Debelićku/.
Ono što je bio moj generalni i nenapisanan plan je da se tog straha plivanjem oslobidim.Kad plivaš,vala moraš i da jedeš.
Idem u svoj devnik da obelodanim dogadjaje.

Mala,mirišljava Ruža

Naravno, dobila si mišiće, tj. lepo se zatežeš, pa si odmah teža, ili ista na vagi!
O ishrani dece po bazenima, pravo da ti kažem, najkrivlji su roditelji, koji ne pripreme deci neki sendvić, već im je najlakše da daju pare, pa neka kupuju šta hoće!
Jutros sam pomislila kako lepo uživaš na bazenu, ali sam ujedno razmišljala imate li vi tu koliko toliko sredjenu plažu, ili ti je daleko, ali je sigurniji bazen zbog dece, svakako!
Mnogo ti znaći što radite kod kuće i što je dete pod kontrolom, dok ne predje ovaj kritični uzrast!