Dijeta.net

Zaista svasta zapazis
Ja se soli ne odricem ni za sta Ne jos....

Eleonor napisao:Zaista svasta zapazis
Ja se soli ne odricem ni za sta Ne jos....

Soli se i ne treba odricati. Samo ne preterivati.
Leonida je počela redovno da se meri, po mojoj sugestiji, da bi pratila kako reaguje na koju namirnicu. Ustanovila je da je tako reagovala na količinu soli koja je veća od uobičajene. Sutra će verovatno ustanoviti da joj se kilaža vratila na standardnu. To je jednostavno nauk da određenu vrstu namirnica ne možemo jesti svaki dan nego povremeno, ali ih i dalje jedemo i nema potrebe da ih potpuno izbacujemo. Ovo su domaće kobasice i to je sasvim prihvatljivo.

Luna, ono što si sugerisala na prethodnoj strani... možda bih ja imala drugačiji predlog, ali otom potom... ako to smozgam, javiću ti na pp.

Bas sam na to mislila..preterivanje... Volimo i ja i mm slano, bar kad uporedim sa nekim drugim kuvanjem... Uvek nesto dosoljavamo... Jako cenim to eksperimentisanje, tj.prilagodjavanje sebi i svojim potrebama

Mrso, naravno da se kilaža vratila na normalnu ... ja samo pratim efekat namirnica po tvom savetu ... prosto da ustanovim šta meni lično smeta, a šta odgovara ... naravno da sam znala da so zadržava tečnost, ali nisam mislila da je to baš u ovolikoj meri ... ja inače ne solim puno (bar sudeći po ćeri i mm-u koji uvek dosoljavalju, sin nikad ne dosoljava, čak se žali da je u menzi sve preslano ...), pa je time veorovatno još veći uticaj nečeg slanog na moj organizam ...
Meni je sad prosto zabava da eksperimentišem ... da steknem neka saznanja o svom organizmu, pa da znam kako i na koji način da se hranim ostatak života (tj. da odredim koje namirnice lično meni prijaju, a koje ne) . Ne mislim da je loše da svako od nas upozna sebe, nije mi to opsesija, prosto ... ja inače volim da učim (znam da sam čudak, to niko normalan ne voli) ... verovatno mi zato ni fakultet, a ni posao koji radim, a koji nema nikakve veze sa fakultetom koji sam završila nije teško pao ... ja prosto volim izazove, ukoliko ih nema, život mi nekako postaje dosadan i monoton ...

Leonida, odlično je što pratiš sebe i zapažaš kako reaguješ. To je samo jedan od načina da upoznamo sebe, a Mrša ti je dala odličan savet. Svakako da se ne trebamo odreći soli, ali u svemu trebamo biti umereni i to je ključ uspeha za sve, ne samo za kilograme. Ja nisam bila umerena kada sam počela da se gojim i meni su slatkiši bili glavni krivci, ali šta je tu je, sada ću morati da se pomučim ali nije mi teško. I kada oslabim neću se odreći slatkiša, već ću ih jesti pametno i ponekad.

Slatkiši ... pametno, ponekad i ako je ikako moguće da ih sami napravimo, da kad već nešto ređe konzumiramo da bude pravi užitak, sa kvalitetnim, pažljivo odabranim sastojcima ... čak i finansijski veća je ušteda jedanput nedeljno napraviti kolač sa puterom nego svaki dan neku glupost sa margarinom ... pa kad je već retko i u malim količinama ... nek je i pravi luksuz !!!

leonida napisao:... pa kad je već retko i u malim količinama ... nek je i pravi luksuz !!!

Slažem se i to potpuno! Kad je slatkiš na meniju neka vredi, da se baš pošteno uživa i u ukusu i u kvalitetu.
Kad mi se jede nešto slatko više mi uopšte na pamet ne padaju raznorazni keksići, jednostavno mi nisu dovoljno dobri da bih svoj sladak dan iskoristila na njih. Doduše, sladoled je i dalje druga priča videćemo kako će biti kad počne sezona.
Leonida do neba ti hvala za bananoled, divna poslastica, a prirodna i zdrava

Bananoled prosto i nije slatkiš ... to ti dođe više voćna užina (ukoliko možeš da se količinski ograničiš) ...
Moj problem sa sladoledom je mera ... kao student sam sama kad sam došla kući za jedan dan pojela celo ono hotelsko pakovanje od 2 kg ... (nekad se tako pakovalo ...), a sad se čudim što se ovi moji ponašaju kao termiti kad dođu kući ...

Pravila sam danas bananoled, čist, sa kakaom i sa malinama, savršena kombinacija tri boje i tri ukusa i za oči i za nepca, čak se i mm oduševio.
Za nas troje sam zaledila tri velike banane (iseckane) i dodala dve šake malina u jedan deo, tako da količinski nisam mnogo preterala, mada mi je stomak pun
Moj problem godinama je definitivno bila količina (generalno a naročito kad je sladoled u pitanju). Dugo nisam imala mere kad je hrana u pitanju.
Sećam se tih hotelskih pakovanja, kad sam bila mala obično smo imali vanilu i čokoladu u zamrzivaču. Odavno ih nema pa nisam probala da smažem celo pakovanje, ali zato porodično nestane dok trepneš

Čovek stvarno dođe do interesantnih zaključaka ... posle svakog dana sa slanim stvarčicama (šunkama, kobasicama) sam naredni dan 1 kg teža, posle VK dana (3 parčeta štrudle sa bundevom - zadnje pakovanje rendane bundeve iz zamrzivača , štangla čokolade i 1 liker - sve za večeru) ... težina kao na tikeru ... sve u svemu, stojim na istom ... verovatno će tako i biti do vrućina, izgleda da je ovo moja optimalna zimsko-prolećna kilaža (kao što rekoh ... koju god težinu organizam odabere za normalnu).
Ćera kaže da mi se stomak smanjio (nekako se samo po sebi raspoređuje) ... moraću da proverim obime čim pronađem gde sam zaturila krojački metar (stavila sam ga na sigurno mesto da znam gde je )
I da, domaće kvasno testo sa belim brašnom (i malo putera, mleka i jaja u testu) definitivno ne ometa varenje ... znači ono što meni smeta su verovatno aditivi ...

Inače, inspirišete me za eksperimente za nove načine spremanja jela ... čitavog života pravim onu vojvodjansku boraniju sa šargarepom, krompirom, lukom, mlekom, alevom paprikom i malo mleka i brašna da zgusne (bez mesa) ... deca je obožavaju, mm večito pravi one face ... pošto stalno čitam vaša oduševljenja običnom dinstanom, a baš sam žurila i nisam imala vremena da pravim meso odvojeno ... tj. imala sam svašta nešto drugo da uradim lepo sam izdinstala 1/2 kg luka, dodala kilo boranije i kilo buta na kockice, bibera, soli i malo aleve paprike i dinstala u poklopljenoj šerpi (bez vode, dovoljno vode je pustio luk, a kasnije još i boranija) ... moram priznati da odavno nisam nešto ukusnije jela (čak je i mm slatko jeo, mada je prokomentarisao da bi još bolje bilo da sam stavila krompir umesto boranije ), ali svejedno ... našla sam način da i on jede boraniju !!!

Fin recept. I mm se mrsti na boraniju oduvek...Mozda mu ovo podmetnem kad se "skinemo"sa ove modifikovane un dijete

Dosla si do zanimljivih zakljucaka. Meni se recimo desava..kad jedem neki slan obrok tipa supa, pecenje,..ostane mi posle tezina u zelucu i jede mi se i sutra isto teska hrana. Evo, sad sam ustala i ostalo je upisano u mozgu da bih jela opet pecenje.
Sa sirovom hranom nemam tih problema. Pojedem kolicinu koja je potrebna, zeludac ispunjen, ja sita i sve je ok. Sutradan uopste ni ne razmisljam sta sam jela. Nema tog vezivanja za hranu kao od recimo nakon neceg pecenog kao sto sam juce jela. Nakon sirove hrane sam slobodna da se bavim dnevnim obavezama. Al danas nije tako, kao da je zeludac prenadrazen hranom. Nemam nikakvih tegoba u zelucu nego imam osecaj kao da mi se otvorila azdaja u stomaku koja bi mogla da jede opet iako objektivno nisam gladna.

Iskreno ... meni ama baš ništa od ovoga što jedem ne izaziva dodatnu glad (jedino su one punjene paprike sumnjivo držale sitost ...). Jedino mi teško padne veštačka hrana (pojela sam poslastičarske krempite jednom i osetila groznu težinu u stomaku ...) ... mislim opet da je do nekih aditiva ... sve što ima prirodne sastojke, pa čak i ova štrudla ... sasvim lepo mi drži sitost (teorijski bi UH trebalo da ti izazovu glad .... možda zato što u njoj ima i nešto mleka, putera i jaja ... i voća).
Tako da meni lično izgleda da samo aditivi prave probleme ...
Nemam ja problem sa sirovom hranom ... ja prva ćesto doručkujem sirove žitarice + voće + orašasti plodovi, a bar jedanput nedeljno večeram orašaste plodove i suvo voće kod mojih ... nisam imala nikakvih problema ni sa voćnim danom na UN (zapravo mi je veći problem pravio UH dan ... ali i to iz razloga što ga nisam shvatila ... trebalo je da jedem puuuuno više povrća uz testo ili picu za ručak i problema ne bi bilo ....
Da ne bude nikakve zabune ... i ja sam imala kao mlada eksperiment od nekih godinu dana gde sam bila vegetarijanac (jako volim životinje, zato i ne jedem zečeve, divljač i neke koje smatram više kućnim ljubimcima ... konji i sl., jedino za ribu apsolutno nisam emotivno vezana i riba i morski plodovi su jedino što mogu da preuzmem u originalnom stanju i očistim bez problema ... ostalo kupim obrađeno i tretiram kao namirnicu, a ne nešto što je nekad bilo živo, čitavog života nema šanse da progutam kokoš koju sam videla živu ...), ali ta ishrana (vegetarijanska) definitivno ne prija mom organizmu ...

Ono što mi najviše prija za ručak su razne čorbice sa puno povrća i malo mesa ili razna variva sa povrćem i mesom (kao ono juče) ... ili povrće pečeno ili zapečeno sa jajima ... nisam neki veliki mesožder, ali manja količina mesa ili jaja ili mlečnih proizvoda mi je neophodna za normalno funkcionisanje ...

Juče sam (namerno) doručkovala štrudlu , nekako sam zaključila da po sastavu odgovara doručku ... kilaža stabilna (kojih 200 - 300 gr manje, ali to je kod mene uobičajeno odstupanje gore-dole) ... samo proveravam da li će povremeni doručak tipa štrudle, proje, ili već neke druge kombinacije žitarice/protein ili žitarice/voće uticati na kilažu (pod tim ne mislim na kupovne, već na domaće spremljene stvarčice) ... izgleda da sam bezbedna u tom pogledu, što me naročito raduje (podrazumeva se da količina ne može da bude pola pleha )!!!

Ti si na održavanju predpostavljam?