Re: Puževska dijeta (slike str. 3, 78)
Poslato: 19 Jul 2011, 12:22
Zapalili smo tako na brzinu da nisam ni stigla da ostavim poruku. 
Radila sam tu noć do jutra, tj. nije bilo šanse da krenem dok ne odradim jedan posao, tako da sam u pet i nešto pobacala stvari u torbu i u pola sedam već bila u busu, u kom je, srećom, bilo mesta, pa sam spavala kao top svih trista i kusur km. I opet srećom, moja svekrva je jedna mnogo pametna žena pa nije htela da pravi nikakve fešte oko godišnjice, tako da smo imali manje-više normalan tempo... tj. bio bi normalan da ja nemam još jedan komad posla koji mora da bude završen do kraja meseca, a narod kô narod, svraća da posedi, da nas vidi... pa i juče me pravo s busa dočekaše neke hitne obaveze... trebaće mi jedno dva dana da dođem k sebi koliko sam umorna. S klopom sam minimalno brljala, doručak su mi svakog dana bile šljive, ručak parče hleba, salata i normalna porcija nečeg od mesa (tipa parče barene kolenice, ili 2 punjene paprike), večera samo meso/pečurke i salata, jedan jedini put uzela sam dva parčeta pite, ali to je bilo na ime ručka jer je bila pita s mesom. Dva prva dana bilo je piva, ali posle jok, a kretala sam se maksimalno, tako da niko ne zna odakle mi kilo i po više na vagi. 
Nadam se da je voda, noge mi jesu naduvene od jučerašnjeg busa i vrućine, a podozrevam i da je donekle kriva hrana na koju ja baš i nisam navikla - između ostalog, sve se sprema na masti, čak i hleb (ubitačna kombinacija, imala sam gorušicu prvi put valjda za poslednjih 20 godina), a nas petoro odraslih i troje dece, plus non-stop gosti, nije bilo šanse da spremim nešto sebi... u frižideru je imalo mesta za jogurt samo za klince, eto kakva je bila situacija. 
Mislim da sam se provukla najbezbolnije što sam mogla, ali svinjetinu ne želim da vidim narednih 15 dana. Sinoć sam večerala 100 g pilećih prsa, jogurt i salaticu... milina.
Neću da pomeram tiker, čekam dan-dva da vidim šta je ovo sa ovom težinom, a u međuvremenu se čupam za kosu jer nemamo vode. O, da, i gusenica je imala pokušaj da mi izjede cvet koji smo papreno platili i negovali ga kao novorođenče, ostalo je svega nekoliko listića i sad drhtimo nad njime. Zna i gusenica šta je fensi 'rana... kako se ne zagrabi za nešto drugo.
Da upišem klopu, pa na raaad... malo ću danas da pooštrim, da se očistim od mrsa.
Svima lep dan želim.
D: 2 kriščice dinje (oko 250 g)
R: sir 200 g, zelene paprike, tanjir bistre supe
U: neskafa sa 1,5 dl mleka
V: blitva nagusto, pileća prsa 100 g, sir 100 g, ljuta paprika, nekoliko proprženih pečuraka i kao desert čaša piva
- ovo sve raspoređeno na dvaput
Radila sam tu noć do jutra, tj. nije bilo šanse da krenem dok ne odradim jedan posao, tako da sam u pet i nešto pobacala stvari u torbu i u pola sedam već bila u busu, u kom je, srećom, bilo mesta, pa sam spavala kao top svih trista i kusur km. I opet srećom, moja svekrva je jedna mnogo pametna žena pa nije htela da pravi nikakve fešte oko godišnjice, tako da smo imali manje-više normalan tempo... tj. bio bi normalan da ja nemam još jedan komad posla koji mora da bude završen do kraja meseca, a narod kô narod, svraća da posedi, da nas vidi... pa i juče me pravo s busa dočekaše neke hitne obaveze... trebaće mi jedno dva dana da dođem k sebi koliko sam umorna. S klopom sam minimalno brljala, doručak su mi svakog dana bile šljive, ručak parče hleba, salata i normalna porcija nečeg od mesa (tipa parče barene kolenice, ili 2 punjene paprike), večera samo meso/pečurke i salata, jedan jedini put uzela sam dva parčeta pite, ali to je bilo na ime ručka jer je bila pita s mesom. Dva prva dana bilo je piva, ali posle jok, a kretala sam se maksimalno, tako da niko ne zna odakle mi kilo i po više na vagi. Nadam se da je voda, noge mi jesu naduvene od jučerašnjeg busa i vrućine, a podozrevam i da je donekle kriva hrana na koju ja baš i nisam navikla - između ostalog, sve se sprema na masti, čak i hleb (ubitačna kombinacija, imala sam gorušicu prvi put valjda za poslednjih 20 godina), a nas petoro odraslih i troje dece, plus non-stop gosti, nije bilo šanse da spremim nešto sebi... u frižideru je imalo mesta za jogurt samo za klince, eto kakva je bila situacija. Mislim da sam se provukla najbezbolnije što sam mogla, ali svinjetinu ne želim da vidim narednih 15 dana. Sinoć sam večerala 100 g pilećih prsa, jogurt i salaticu... milina. Neću da pomeram tiker, čekam dan-dva da vidim šta je ovo sa ovom težinom, a u međuvremenu se čupam za kosu jer nemamo vode. O, da, i gusenica je imala pokušaj da mi izjede cvet koji smo papreno platili i negovali ga kao novorođenče, ostalo je svega nekoliko listića i sad drhtimo nad njime. Zna i gusenica šta je fensi 'rana... kako se ne zagrabi za nešto drugo.
Da upišem klopu, pa na raaad... malo ću danas da pooštrim, da se očistim od mrsa.
Svima lep dan želim.
D: 2 kriščice dinje (oko 250 g)
R: sir 200 g, zelene paprike, tanjir bistre supe
U: neskafa sa 1,5 dl mleka
V: blitva nagusto, pileća prsa 100 g, sir 100 g, ljuta paprika, nekoliko proprženih pečuraka i kao desert čaša piva
- ovo sve raspoređeno na dvaput
i to je ono sto nas ubija ... I sama si napisala ne znam odakle mi kilo i po, a koliko si se trudila da ih skines?
Inače i ona prilično pazi šta jede kad je redovna situacija, tako da bih ogrešila dušu kad bih rekla da je ona kriva... kriva je samo utoliko što sprema najbolju pitu na svetu, a što snajka može da spuca celu tepsiju, kao onda za Prvi maj, to je druga priča. 
, sad imam samo golu stabljiku bez vrha i one malecne listiće što izbijaju sa strane... pojma nemam da li će nam preživeti. 
Od pedesetak semenaca nikla su dva, samo jedan izdanak je preživeo, i sad ga izede dušmanin. Koren mu je ogroman, ali ne znam kako će reagovati na pojeden vrh... nekim biljkama ne smeta, čak im prija zalamanje vrha, ali neke crknu, pa sam sad u najvećem strahu. Valjda će se videti za 5-6 dana da li će preživeti? I od onolike džungle na terasi baš njega da ponjupa... pa stvarno sam maler. 
Ali najžešće je što se svaki put zaričem da ću ga usitniti pre zamrzavanja... i svaki put radi lomljava, toliko o mojoj senilnosti. 