Hvala ti! 
Danas je okruglo 30 dana otkako je u našoj kući krenulo praznično brljanje, konačno su dojedene sarme a i ostalo se bliži kraju, i ovo bi trebalo da bude neki mali "rezime", kao što sam obećala... e, a ja imam lepe vesti.
Krenulo je 24. decembra sa 51,1... a danas imam 51,3, što će reći samo 200 grama više, i težinu kao na donjem tikeru. 
E sad ima i poenta... ta težina je bila krenula naviše, ali u nekom trenutku je meni rana krenula nabolje i počela sam gotovo potpuno normalno da se krećem... ništa posebno, samo to da mogu normalno da gibam sve mišiće dok koračam, da mogu da ustanem kad mi nešto treba umesto da mi ukućani dodaju, da mogu da istežem leđa i stomak dok sedim i radim... eto, koliko da nisam baš kao biljka u saksiji... i tad je krenula težina da spada uprkos jelu. 
Ne znam kako će ići nadalje to s koncima, toliko se razvuklo da više ne smem ništa da planiram, ali ako ovako ostane, namera mi je da polako povećavam aktivnost, da se vratim mojim vežbicama istezanja i gibanja u svakoj pauzi, a onda polako i igranju, da se sredi ovaj celulit koji se opet zapatio... o tom potom, ali ovo je za mene veliki dan. Za 4 meseca nepomičnosti uspela sam da se ne ugojim i da ne usporim metabolizam, i što je najbitnije, da ne padnem duhom, nisam dozvolila da me povuku neke greške kao kad sam prvi put operisana. Nešto sam prepuna radosti i volje... i moram, moram da kažem da to nije samo moja "zasluga", nego da je definitivno ovog puta moja porodica odigrala ključnu ulogu, konkretno mislim na mm i na mog studenta. Stvarno su me varali kao dete... čim ja kljoknem, oni odmah neki poklončić, nešto od nakita, garderobe, obuće... krenu da me lože kako će ovo i ono da mi stoji kad ozdravim... kuda ću moći da izađem ili putujem u tome... ma bili su zlatni skroz. 
Ali eto, ja pregurah, čini mi se, najgori deo. Šta god da sledi dalje, videla sam da mogu... ogromna stvar. Ovih dana malo sam preskakala doručke jer mi se nije počinjao dan pihtijama
, tj. nisam preskakala nego sam se vratila varijanti da doručkujem voće, i prija mi nebeski... tako da nastavljam u tom stilu, jelovnike pišem i dalje jer još nisam sigurna u svoje navike (kao što još brojim cigarete, dok ne budem milion posto sigurna u sebe). Izbrbljala sam se lepo... svima lep dan želim. 
D: 2 mandarine
R1: 3 sarme (iskopala iz frižidera), zemička (40 g)
R2: pola tanjira pihtija, zemička - čorbu pojela deca
U: neskafa sa 1,5 dl mleka, 4 vanilice (skroz neslatke i minijaturne)
V1: zapečeno povrće sa sirom i jajima (brokoli & ostalo) - ovo je bilo samo nekoliko zalogaja
V2: bela vešalica (oko 200 g), salata, čaša piva
Mnogo volim ptice, ali ovi divljaci stvarno mi izazivaju sve najgore porive... i oterali su nam lepe gugutke koje smo redovno hranili, čak su se jednom gnezdile kod nas na terasi. 
A ove moraš bukvalno da biješ da bi odleteli, stoje i onako bezobrazno te gledaju u oči... danas je radila papuča, ali to su imali sreće što im je izašao mm, nisam sigurna da bi kod mene tako lepo prošli.
(za normalan tanjir, debljine oko 3 cm), zemička (40 g)
.
)
smatram da svaki roditelj treba da se ponosi svojim detetom i da ga hvali kad vec ima prilike... 
meni je to najgora nocna mora, da moram da mirujem i da se onda ugojim 
posle tolikih proslava i praznicnog jela, lepo ces ti nastaviti sa svojom ishranom 
veliki kiss od mene 
Javiću kad prođe.
E sad, jedino što mi je to poremetilo večeru... došli smo oko 12 kući, pa nije bilo šanse da spremam šnicle ili tako nešto, zato je opet pala testenina, čisto neki zalogaj da ne izdahnem od gladi. Danas nastavljam sitnim koracima prema uskim pantalonama.