Pravo mesto za sve buce i one druge
https://www.dijeta.net/forum/
Ako se ovako nastavi, neću uskoro šta imati da odnesem krojačici... ni pikavac.
(Mada mi se javlja da će se to preokrenuti u plač, jer je mm upravo otišao da mi donese te stvarčice - ne smem da zamišljam šta je ispalo od toga.)
Danas je tačno dva i po meseca, već korenje puštam. Biće debelog posla kad jednom završim sa ovim čudom... 
), kupus salatano što trenutno ne mogu da ispravim jeste moj struk, juče sam uzela da se izmerim i frapirala se. Imam istu kilažu kao posle mora, a kukovi su 2-3 cm širi, struk čak 4 cm.
! Neka si ti nama živa i zdrava, baš te broga za obime kad si tanana kao grančica! Srećan ti sinku rođendan sa (opravdanim) zakašnjenjem! 
, odradila mi je fenomenalno. 
Eto šta znači maštovit nastup... sledeći put nosim ljuske od krompira. 
), ali je srećom dan za dr, pa sam malo ulaganila... i opet srećom, rana se smiruje pa mislim da neće biti čeprkanja, izvestiću u svakom slučaju kako sam prošla.dudank napisao:Fala, Mim... a ovo će valjda da se zategne i pritegne, čisto koliko da ne preliva preko pantalona. Nego dobra vest - izgleda da se krojačica sažalila na jadnu beskućnicu
Na vagi skoro 2 kg više. Juče je krenula koprivnjača još u toku dana, a uveče sam je krunisala preslanom turšijom (neka probna tura, tek doterujemo recept) i dodatkom suvog mesa uz večeru (pošto su mi od paprikaša ostavili otprilike "p"), i sve zalila tonama vode. To se divno odrazilo na moju težinu, dapače. Ali nebitna je težina, nego što dahćem kao ker... mislim, da li ću nekad da se opametim da makar ne kombinujem slano sa alergijom, ovo je jedno milijarditi put da se žalim na istu stvar. Ali nisam izlazila džabe, videla sam razne bajne helanke, samo što nijedne nisam kupila jer nisam mogla da se odlučim, a nisam bila sigurna kako bi mm psihički podneo četir' komada izjednom (bilo je jedno 60 modela, nikad nisam videla toliko različitih na gomili, i 4 je stvarno minimum).
)
), 2 dvopeka Mada sam još i dobro prošla, malo dete su uslikali s modricom na jagodici... koju sam mu, btw, sinoć ja napravila nehotice, pa je izgledao kao žrva nasilja i nemara (neošišan i obuo stare iscepane patike), užas totalni. Na kraju sam se previjala od smeha kad smo izašli i kad sam rezimirala na šta nam liči dete... "Eto, sine, sve smo probali, ali nisu hteli da nam te oduzmu..." I onda u naletu raspoloženja nakupujem jeftine helanke i častim se jednim lepim pantalonama, i tu doživim ispalu veka... uzmem numeru 26 i oduševim se što i dalje stajem u nju... i dođem kući, a one za dobra 2 cm šire od mojih farmerki. Tako da će upravo biti zamenjene za manji broj, a ja ću morati da se potrudim da stešem tu razliku kako znam i umem. Za početak ukidam mandarine jer su se 2 dnevno pretvorile u 4 dnevno, pa u 5... juče nisam ni brojala na kraju... dakle, da skratim:
malo dete su uslikali s modricom na jagodici... koju sam mu, btw, sinoć ja napravila nehotice, pa je izgledao kao žrva nasilja i nemara (neošišan i obuo stare iscepane patike), užas totalni.
- kod nas uvek neko ima nešto što ne primetimo dok ne dođemo na odredište, baš klinici mogu da te izblamiraju. A što se porodičnog nasilja tiče, maloj je modrica/oderotina na obrazu od prošlonedeljnog pada sad požutela, pa izgleda kao skoreni senf ili nešto gore . A slike za pasoš - to samo majka može da voli - mala i ja izgledamo zrikave, mm kao lice sa poternice, a ovi stariji još i pristojno, vade prosek.I onda u naletu raspoloženja nakupujem jeftine helanke i častim se jednim lepim pantalonama
, pa me sad podseti da bi i meni helanke dobrodošle. Moraću da sledim tvojh svetli primer, hvala na ideji Dudić! svaki put u tvom dnevniku naidjem na nešto što uspe baš glasno da me nasmeje ovo vaše slikanje me podseća na ono koje je prepričavao Djoša..kad dolaze po njega maricom, sa mrežom na prozorima "da ga neko ne ošteti za slikuvanje" za ličnu kartu, a u stanici u susednoj prostoriji neko urliče, (slikaju ga za pasoš) jer pasoši se valjda teže vade dudank napisao:"Eto, sine, sve smo probali, ali nisu hteli da nam te oduzmu..."
Sinoć smo dobili poziv iznenađenja od jednog drugara, i konačno sam se usudila da nekud odem posle ovoliko vremena, tako da zaglibismo na večeri, a koliko smo zaseli, mogli smo i da doručkujemo kod njega. Večera je bila posna ali savršena (švedski sto, a između ostalog, rižoto s račićima i dagnjama, smrt), e sad, to i ne bi bilo strašno da nisam krenula da probam domaće rakije, pa prešla na pivo... znači, ubrlj totalni, a krunisala sam kolačem koji sam na brzaka spremila i ponela kao "poklon", prvi put sam ga probala, i jednostavno je savršenstvo, od onih lakih patišpanja što idu uz piće, tako da padoše dva parčeta... propast. (Da nisam u ratu sa šećerima, izvinila bih se čoveku i lepo pojela sve što sam donela.) Danas ne da neću nego ne smem na vagu, potanko mi deluje ono staklo. Nastavljam gde sam stala, gledaju me prekorno ove nove pantalone.