[Pali Debela]

Dijeta kroz prozor. Odoh sada u teretanu. Ne znam da li cu da radim vezbe snage ili samo da hodam. Malo su mi ukocena ramena. Videcu.

Sinoc nisam mogla da zaspim do 4 ujutru. Zbog M. Neverovatno. Culi smo se oko posla, i to na insistiranje mog kolege, jer sam ja veza sa njim i njegovim kolegama, pa da vidimo sta se desava. Bio je toliko bezobrazan, prozivao me, vredjao me. Nepodnosljivo. Posle tog razgovora sam zelela drvo iz korena da iscupam i bacim onako sa ramena kao koplje.

Onda smo se jos malo dopisivali, opet me podbada i zaj... Sta reci. Kakav dzentlmen.

Ali, mislim da sam zaljubljena u njega. Jedno leto, pre citavih 5 godina smo se dosta vidjali i stvarno mi je bilo neopisivo dobro. On mi prenosi takvu ljubav prema zivotu. Malo sam depresivna, malo vise, taj covek voli zivot, stvara magiju i pravi da sve bude lepo. Ne zelim to da izgubim. Ali sam sigurna da moram apsolutno da se distanciram od njega.

Na kraju od posla nije bilo nista. Verovatno kontakti njegovog druga nisu jaki i pouzdani i to je bio problem. Malo se lose osecam zbog toga, jer sam ja ta koja je napravila konekciju.

Tako da sada nema niceg sto nas veze. To i nije lose.

Samo hocu mirno da spavam.

[Pali Debela]

E pa odakle da pocnem...

Hajde, ovako. Odlican trening danas. Bas sam zadovoljna. Sat vremena sam hodala na traci. Lepa je ova teretana. Kako je uradjen dizajn enterijera mi se ne dopada, ali lokacija i sam prostor su savrseni, arhitekta koji je projektovao taj sportski centar je genije. Tako da mi je lepo. Doktor mi je rekao da moram da hodam ali da se umorim i preznojim. E pa upravo to se desava. Sada sam na brzini 4.8 km/h i na nagibu 3. To su kao neke pametne masine. Masina mi je odredila mnogo manju brzinu i manji nagib, ali meni ovako prija. Pa cu svakih par nedlja da povecam nesto, ili nagib ili brzinu. Hodam sat vremena, s tim sto prvih 10 min polako povecavam brzinu i nagim, a poslednjih 10 polako smanjujem, znaci 40 min sam u jacem tempu. Pustim neku super muziku, za to mi je odlican spotify. I uzivam. Bas se preznojim, curi mi znoj niz lice i niz telo. Majica mi bude skroz mokra na ledjima, gola voda. I kosa skroz mokra. Obrazi mi se zarumene bas, volim to.

Onda odradim jedno yoga zagrevanje od moje bivse i najdivnije yoga instruktorke Maje Popov. Tada sam bila mrsava i jako dobro mi je isla yoga, Maja me je ponekad birala da drzim drugim polaznicima cas. I moju sestru koja je bas veliki talenat za sport, ja nisam, ali sam yogu stvarno dobro radila, i obozavam je. Sada sam smesna. Malena stopala, debele noge, stomak, jedva mogu da udjem u polozaje. Izgledam kao ona balerina nilski konj u crtacu. Jedva cekam da otopim salo, i da izgledam vitko, elegantno i izduzeno, i da mogu da radim asane.

Onda sam otisla na sprave. Imaju kao pametne sprave koje te vode kroz trening. Idem po tome. Posto je moja sestra uplatila vodjeni trening, ali onda joj nije bilo dobro posle jednog treninga i doktorka joj je zabranila da trenira, ja sam preuzela. I sada trener hoce da mi pravi trening, ali nema sanse. Ma ne. Volim ovu vestacku inteligenciju. Lepo mi taj softver pravi program, pokazuje mi da li pravilno radim. Odredjuje mi tezinu, polozaj tela, raspon pokreta, sve. Odredjuje mi pauze izmedju serija. Stvarno mi odgovara i ja cu tako. U ponedeljak cu otici kod drugog trenera, da isproveravamo da li sam dobro podesila sve, i da li dobro radim. Tri sprave su mi sumnjive. Ima ih 9. To mora da se isproverava. Na jednoj mislim da previse podizem ruke. Na drugoj mi je pretesko, ne znam zasto. I na trecoj mislim da preveliko opterecenje na ledjima.

Tata mi je ovih dana pricino veliki stres. Od prostih stvari pravi problem. Mislim da je odatle i deo mojih problema sa muskarcima.

[Pali Debela]

Prelep je dan danas.

Drug ima vikendicu u Cortanovcima, pa me zvao tamo, ali ne stizem. Moram da radim. Jos sledeca nedelja je onako jaca, pa ce do oktobra da bude laganica.

Jako dobro na moje mentalno zdravlje utice teretana. I danas sam odradila trening. Imam jos dve nedelje ovog vodjenog treninga, onda cu uplatiti jos mesec dana obicnog.

Za sada je taj vodjeni kao obican, jer mi niko nista ne pokazuje. Ali cu malo da ih iscimam posto je vodjeni 50% skuplji.

Davno sam isla u teretanu. I secam se da sam mislila kako covek moze da zivi a da ne ide. Toliko sam bila srecnija. Polako mi se to vraca. A znam i zasto, zato sto je ova teretana bas lepa.

Plan je da idem svaki dan. Videcemo.

Hranu isto polako sredjujem, o tome cu da pisem drugi put.

[Pali Debela]

96.4 kg

Mericu se svakog ponedeljka. Ove nedelje - 600 g.
Zadovoljna sam.

[Pali Debela]

Jos jedan dan i jos jedan trening.
Bas je bio dobar ovaj trening, trener mi je pomogao oko nekih nedoumica.
I odradila sam super negu. Imaju podno grejanje, i onaj tus sto imitira kisu, tako da je bas uzivanje istusirati se posle treninga. I onda se namackam sa svim zivim, iznegujem i kosu i lice i telo, i izadjem kao nova.
A i sestra mi je rekla da se prskam ruzinom vodicom dok hodam na traci, i to je veliko osvezenje.

[Pali Debela]

Posto nikog nema, i posto niko ovo ne cita, i posto je anonimno, otvoricu dusu.
Prvo, M. me je zvao oko posla, sa njhove strane, i objasnio mi situaciju, i bio nekako brizan i mio.
I naravno, meni se sada nevidjeno spava sa njim. Lepim se za ljude, za bilo koga, i ne volim to kod sebe.

Napila sam se sinoc, ili bolje receno, otrovala. A evo i kako i zasto.
Naime, jedan moj drug je dosao iz inozemstva, pa kao da se vidimo. A jos u decembru mi je kao nabacivao nekog svog druga. I onda je sinoc bio na veceri sa njim, pa kao i ja da dodjem. Nisam zelela. Debela sam. Stokilas sam. Na istorijskom maksimumu svoje debljine sam. Ruzna sam sebi. Izgledam nakaradno.

Jedno je kada ja upoznajem muskarce, nekako su tu cista posla. Ovo preko prijatelja, iako je u sustini najbolje, je super kada imas dosta samopuzdanja i osecas se fenomenalno i izgledas lepo. U mojoj situaciji je nezgodno. Jer, kada ja sama sebi organizujem dejt, nekako su cista posla. Taj decko zna da sam debela i hoce da izlazimo, i ako bude nesto bezveze, to je to, dovidjenja. Ovako... Ne znam. Neprijatno.

I onda sam imala gard. Uhvatila sam sebe kako sezem pesnice, kako se vrpoljim, kako mi je uzasno neprijatno. I bila sam onako neraspolozena, i kao arogantna i distancirana. A u stvari nesigurna i stidljiva. Peti razred. I pocela da pijem da se opustim. Unistila se, otrovala se.

Svidja mi se taj decko. On navodno nikada nije imao devojku. Tako da ne znam sta mi je ciniti. Pita me ovaj moj drug kao kakav da nam bude pristup. Jedno znam sigurno. Kada se muskarcu svidi zena jako, nije ni stidljiv, ni smotan, ni neiskusan. Onda napadaju, osvajaju, smaraju, guraju, bore se. E dobro, kao stokilas to necu doziveti sigurno. Tako da mora neka strategija.

Takva sam bila i sa M. na tom sastanku koji smo imali. Jos sam sela preko puta njega. Ali M. je stvarno nebitan. Hajde necu vise ni da pisem o njemu. Nego moram danas da ga vidim. Da izvrsimo neku primopredaju i to je to. Onda stvarno prekidam svaki kontakt. Sto je bila i jedna od mojih novogodisnjih rezolucija.

Ali samo jos ovo da kazem. Od svih gadosti koje mi M. priredi, jedna se izdvaja. To leto smo se vidjali bas dosta, nekoliko puta nedeljno, celo leto, juli, avgust, septembar. Onda se on u oktobru pritajio i ja sam se povukla. Prestali smo da komuniciramo, sto se desavalo i ranije, nista neobicno. I ja se razbolim krajem oktobra i u novembru odem u bolnicu. Lezim u onoj bolnici, kad stize porukica. Ne secam se tacno, ali u stilu, poceo da sam da se vidjam sa nekom devojkom, zato se nisam javljao. Ali, steta bi bila da izgubimo kontakt. Hajde da budemo u kontaktu, pa ponekad da se vidimo. Uzas! Znaci kada on nema ribu, a frka mu je da mu se ja nadjem. Ja mu odgovorim, samo vazi, A bas me je zabolelo to. Iako bi to tako i bilo i bez njegove poruke, sirovost te cinjenice je bila tako neprijatna. Uplasio se da ne izgubi booty call, koji mu dobro dodje, pa kao malo da osigura teren.

Ovaj drugi decko sa kojim se tako povremeno vidjam je klasa, maher za zene. Poznajemo se 5 godina, nikada mi nije pomenuo neku drugu zenu, a bilo ih je dosta za ovih 5 godina sigurno. Nikad nisam osetila da sam ja njemu neka peta opcija, uvek se pored njega osecam kao milion dolara. Decko zna da se ponasa.

Ali, ja se lepim za manipulatore. Bas sam ovca. Bas sam laka zrtva.

Da se vratim na pijanstvo. Dusu sam ispovracala celu noc i jutro, bolje mi je sada. I naravno propustila trening. I odlozila gomilu obaveza koje sam imala za danas.

Polako, stici cu sve, ali u 2024. vise ne pijem. Ni kap. Nicega.

[Pali Debela]

Papir trpi sve.
Videla sam M. Kao neki magnet je. Sve mi prostruji kroz telo kada ga vidim. I leptirici u stomaku. Uvek imam tremu kada treba da se vidimo. I tako vec 5 godina.

Ali, to je to. Moram energiju fokusirati na prave stvari ako hocu da postignem bilo sta u zivotu.
Teretena. Porodica. Da nadjem muskarca sa kojim bih mogla da imam decu i stabilan brak. Zdravlje. Ishrana. Prijatelji. I nesto sto je moj veliki problem - karijera. Priroda. Slobodno vreme. Sitnice koje me cine srecnom. Gradska desavanja. Putovanja. Prostor u kome zivim. Obaveze koje su neizbezne.

To je to. Nikakav trans sa muskarcima. Jos sam i procitala fenomenalnu knjigu o vezivanju. I ti leptirici i te struje i sve to je aktiviran attachment style, jer se ja ne osecam sigurno pored tog muskarca. I ta neizvesnot me trigeruje. Jer to je prazna prica, tu nema niceg. Mislim, to je ta attachment teorija. Ne znam da li je to tacno.

Karijera. Hajde napisacu to. Jer to je pocetak mog kraja. Decko koji obecava. Samo sam se zamrzla u jednom trenutku. Imala sam 24 godine. Bila sam tada u vezi koja je bila jako losa po mene. I ostala u toj vezi jos sest godina. Poptuno zamrznuta. Secam se da nisam mogla danima da spavam, da sam bila stalno zabrinuta. Otisla sam kod psihijatra nista lose o tom decku nisam rekla, a on mi je samo porucio da ga ostavim. Ali, nisam mogla da ga ostavim. Jednostavno nisam. Nista nisam radila poslovno, nesto malo jedva. Moj elan se istopio a on me ubijao u pojam, ne tendenciozno, nego njegov pogled na zivot je za mene kraj, to je za mene ubijanje u pojam, kako on vidi stvari. Stalno mi je nabijao neki pritisak. Sada iz ove pozicije to mi je smesno.

Imam jaku potrebu da idem na psihoterapiju. Ali tako je tesko naci dobrog terapeuta. Kada sada pogledam sebe sa tih 24 godine, meni je bilo lako pomoci. Samo sto tu pomoc nisam dobila. Zato volim M. On je 9 godina stariji i on moje probleme vidi sa takvom lakocom. A i neverovatno je inteligentan. Takav terapeut mi treba, oko 10ak godina stariji, inteligentan.

Nasla sam jednog koji je trebalo da odgovara opisu ali se nikako nismo slozili. Problem je bio sto je taj covek toliko opsednut sobom, da su nasi razgovori zapravi bili pologon za njega da se divi sebi. On mene nije ni cuo. Nije ni shvatio. Igrao je neke igre, vrlo providne. Znaci nikako nismo mogli. Zali Boze para. Ali hajde pare se i zarade. Nego vreme i energija koja se tu potrosi. Jos si ti ranjiv, otvaras se, i ako nije prava osoba preko puta tebe sta si uradio. Mozda sam i nezrela, mozda je on previse zreo za mene. Eto, neka bude da je u meni problem. I jeste. Ljudi mi idu na zivce. Eto to bih volela da resim. Mislim da ce par meseci u teretani resiti.

Tako da sam u karijeri potpuno neostvarena, a meni je to vazno. Jako vazno. I tu se osecam kao neki patrjak. Kao da sam zakrzljala. Kao da sam ostala zarobljena u toj 24-oj godini, a od tada je proslo dosta.

Ovaj dnevnik je moja psihoterapija.

[Pali Debela]

- srecna sam danas
- mislim da ce ovo biti jedno lepo leto
- opustila sam se
- mislim da ce u ponedeljak biti manja kilaza zbog ova dva dana gde nisam jela skoro nista

[Pali Debela]

95.6 kg

Jos 800 g manje!

- ove nedelje cu dosta trenirati
- trudicu se da jedem kako treba

[Pali Debela]

Sada je 15 do 7. Ustala sam u podne bila sam preumorna. Onda sam isla po rezulatate brisa usiju, sto mi je bilo bitno da odradim. Pa u teretanu. U 6 sam stigla kuci. U teretanu sam krenula iz kuce u 2. Znaci 4 sata mi terba sve ukupno. Sat vremena radim vezbe snage i zagrevanje. Sat vremena kardio. I onda se sat vremena tusiram, mazem kremicama, sredjujem sve i susim kosu. Uf, koliko prija sve to. Prija da se umoris, oznojis, prija tusiranje, tus je savrsen, prija mackanje i briga o telu. A najvise prija sto kada izadjem iz teretane, kao nova sam. Puna energije, cista, uredna, doterena.

Mislim da sam najdeblja osoba u teretani. Devojke su tako zgodne i to me bas inspirise. Pomislim, ako ovako nastavim za dve tri godine mogu mozda da izgledam tako. Jake, sredjene, savrsenih tela. Bas dobre ribe. Malo sam sama sebi smesna. Mislim, ne smeta mi to uopste, slatko mi je. Kao neka loptica koja radi jogu, vezba na spravama i vozi biciklo. Kao iz crtaca. Kada se skinem da se istusiram, vidim sebe bas takvu kakva jesam, sto nisam uradila davno. Bas se vidi da imam sto kila. I zao mi je stomaka. Moj stomak je inace bio ravan kao daska uvek sa misicima. Nisam imala plocice, ali skoro. Stomak mi je bas bio lep. Sada visi. Dobro, polako.

Imam kratke noge, i to ne volim kod sebe bas.

Jedva cekam sutra opet u teretanu.

[slonche88]

Hej PD!

Evo i mene posle nekog vremena.

Mislim da si mi prodala teretanu upravo. Uzivala sam da citam o tome koliko ti je lepo tamo, bas se vidi da ti prija, i mentalno i fizicki. Ne treba da se osecas inferiorno u odnosu na druge devojke koje vezbaju, mozda je i neka od njih nekad bila u tvojoj kozi, a onda resila da poradi na sebi.

Rad na sebi u fizickom smislu je nesto sto sam ja potpuno zanemarila, ne znam zasto mi toliko nije stalo do sebe. Kao da ima jos sto drugih mene, kao da ovo telo nije moje. Moram da se otreznim.

Zao mi je sto si konstantno na klackalici sa M, zaglavljena negde izmedju ljubavi i mrznje prema njemu. Zvuci kao pomalo nezdrav odnos, deluje mi kao da on stalno ispituje granice sa tobom. Dokle moze da ide i koliko moze da te povredjuje, pa kad oseti da je preterao, onda spusti loptu. I sve tako u krug. Verovatno ce trcati za tobom kad jednog dana budes potpuno nezainteresovana za njega.

U svakom slucaju, drago mi je da sve ide na bolje

[Pali Debela]

Mnogo volim sto si tu! Prenosis mi lepu energiju, delujes kao jako pazljiva i topla osoba, i nesebicna.

Meni je posao takav da je leto osim fiksnog odmora, puno nekih rupa, koje planiram da iskoristim da se sklonim iz grada. I zbog toga necu da uplacujem teretanu sigurno do 15 avgusta, a onda cu da vidim kakvi su avg i sept, pa da odlucim. Sto samo znaci da moram da pazim sta jedem.

Pisem od sutra sve. I razmisljacu o ovome i posvetiti se.

[Pali Debela]

Imam jednog debelog druga. Malo je teska osoba. Prestali smo da se druzimo intenzivno, u stvari uopste, ali smo deo veceg kruga, pa se vidimo s vremena na vreme. Kada smo se puno druzili i ja malo smrsam on bude toliko ljubomoran, bukvalno mu para izlazi iz usiju. Ja se radujem kada on malo oslabi! I bolje sto smo proredili kontakt. Mada, nekad se pitam, da nije u meni problem... No, nebitno.

Elem, on nam sada na grupi reklamira pijacu. Bas je potreban taj podstrek. Ide mi se. Nisam mogla sinoc do svitanja da spavam od vrucine. Pa sam kasno ustala. Sada pijem moj jutarnji napitak, pa cu lagano doruckovati i pravac pijaca.

Sta mi je cilj? Da jedem hranu koju sama spremam, puno voca i povrca, malo mesa, malo sira, malo jaja, i malo hleba. To je to.

[Pali Debela]

Ovako. Bolje da sam uplatila teretanu. Sve se razvlaci, ne odoh nigde. Stekara sam malo, u pravu je moja sestra.
Meni dani prodju u nekom kao polu svesnom stanju, u nekom razvlacenju i gledanju instagrama, filmova itd.

Namerno sam danas odlucila ni sa kim da se ne vidim preko dana da bih malo sredila kucu. Da bih skuvala nesto. Da bih se ja malo sredila. I ne zelim samo da mi prodje dan.

Javljacu se tokom celog dana, to me motivise, kada negde polazem racune, kao na primer ovde.

Ovako, sada pijem napitak jutarnji koji je zapravo lek. Onda cu da pojedem jednu bananu. Onda idem do apoteke da sestri uzmem neku kozmetiku. Pa do pijace da kupim gasak, mlade krompirice, mladu sargarepu, mirodjiju, mladi sir i ako imaju one velike crne tresnje, pola kg tih tresanja. Sada je 11.20. Sve to da obavim do 13 je odlicno. Kada zavrsim, javljam prolazno vreme i sledece zadatke.

Razvlacila sam se kod kuce do 12. Sada je 12.40. Nisam isla do apoteke, samo do pijace. Znaci pijaca mi oduzme 40 min. Onda nestajem u bespucima instagrama i vec je 13.15. Kupila sam sve sto treba. Graska nema, à sam uzela smrznuti u maksiju.

Sledeci zadatak, da stavim carapice da se peru, sto podrazumeva i jurenje carapica po kuci. Carapice stavljene. Do utorka je suncano sa visokim temperaturama, sto znaci da ves moze da se susi napolju. Opracu koliko god mogu vesa. Sledece perem gace koje sam kupila. Naglasavam to, jer je za ovu debljinu tesko naci donji ves, ali waikiki ima i to po pristupacnim cenama. Navodno je 95 % pamuk, i cena je 200 dinara za par, sto je sasvim ok cena. To perem sledece, kupila sam 8 pari, i neke su cudne boje tako da moram izdvojeno da perem. Ne mogu ni sa belim ni sa crnim koje vec imam.

Sledece sto cu da uradim je da pojedem malo tresanja koje sam kupila i malo smokvi. Gladna sam. Od voca nisam debela definitivno. Tako da samo napred, slobodno mogu da jedem koliko hocu. Kada to pojedem sredicu moj veliki radni sto. Trista cuda je na njemu, sredicu sve. Za odmaranje uz tresnje i sredjivanje stola dajem sebi 40 min. Dakle u 2 zavrsavam.

[slonche88]

Zdravo, zdravo!

Kako ide?

Super ideja za pijacu btw. Ima mnogo veceg i boljeg izbora od onoga sto se moze naci po marketima. Mada su u mom naselju ugasili pijacu, koja je bila u samom centru naselja. Izmestili su je maltene na periferiju, nikome nije usput i retko ko ide, pa nisam sigurna ni da postoji vise. Sad se tu grade neki kompleksi zgrada, pa mozda i opet zazivi.

Do sledece pijace mi treba oko 20-30 minuta pesaka, pa nikad i ne idem. Radnim danima nemam kad, vikendom se oporavljam od radne nedelje, ali gledacu da je uvrstim u obaveze makar subotom ili nedeljom. Mozda je jednom nedeljno i dovoljno ako se dobro organizujem i odem sa spiskom. Resila sam da se malo aktiviram, od ove debljine sam bas postala letargicna.