Pa đe ste žene drage?!
Poslije dugog tapkanja u mraku došao je i taj dan da se vratim svojoj kućici. Napokon sam skupila mrvice i našla vas.
Prije svega hvala vam na podizanju dnevnika i lijepim mislima.
Za ovo vrijeme što me nije bilo desilo se svašta.
Pod 1. vratila sam neke kile, ali ništa epohalno. Negdje sam na granici stojanke, ali dobro se držim. Pod 2. stanje sa tatom je i dalje aktuelno, tako da nisam imala nikakve volje ni želje da se javljam. Ušla sam u neke druge tokove i dijeta mi je bila zadnja rupa na svirali. Budući da se stanje ustabililo i da je konstantno loše, shvatila sam da nema više odlaganja. Vrijeme je za posljednju rundu moje borbe.
Od sutra sam na UN, zvaničnoj. Zašto UN? Zato što sam u njoj najkomotnija i trenutno mi odgovara njena dosadnost + imam neku morsku svadbu krajem avgusta, pa hoću da se ucicim maksimalno.
Ono što se kod mene nikako ne mijenja je to da non-stop putujem negdje, tako je i ovog puta, odmah u startu. Već od srijede sam na sedmodnevnom putu, doduše u poznatim krajevima, pa ne bi trebalo da bude iskušenja.
Kad se vratim sa tog puta planiram i da opletem po JM da izvučem maksimum maksimuma. Za teretanu nemam vremena, a ni novaca da plaćam nešto što neću maksimalno iskoristiti.
I da, za kraj,da se pohvaim. Postala sam higijenska radnica (čitajte čistačica) u mojoj zgradi prije mjesec dana. Za sada mi je to sasvim solidna FA.
Mahanje svima, i gledaću da se javljam redovno i da se prijavim po vašim dnevnicima. ***
izvini što se petljam... Ova Narcisina misao koju je Luna citirala, napisana je poodavno, to nije aktuelno 
)
