Re: Srećna, sita i sve manje debela
Poslato: 14 Nov 2016, 16:46
Malo sam se dozvala od (prijatnog) šoka gledanja tvojih slika….. Neverovatno! Kao da te nisam videla uživo toliko puta u međuvremenu, u ovih 2-3 godine od početka… Ove slike i ovaj rezultat, pa to je potpuno zadivljujuće. 
I da znaš da si me zaista rasplakala. 
Prelepo izgledaš i napravila si ogromnu stvar!
Ovo je takoreći čudo, a nije ni fotošop ni liposukcija ni rezultat izgladnjujućih dijeta ni bilo šta slično…. Čestitke i naklon do poda!
A da te pitam nešto…. kad vidiš ove slike, više ti nije svejedno?
(kao što ti je možda pre nekoliko godina bilo svejedno da li ćeš smršati ili ne...) Da li bi se vratila u onu kožu?! 
Naravno da ne, pa zato znaš šta ti je činiti… ali ne sumnjam u tebe ni sekundu kao što nisam nikad ni sumnjala.
A što se tiče ove zgode kada te baka, kako ti kažeš, sabotirala, pa si sebe poredila sa narkomanom:
Inače, povremeno si se izjašnjavala da još uvek ne veruješ u sebe 100% u smislu svog karaktera po pitanju hrane i da ti je potrebno da imaš konkretne smernice i slično… Mislim da nisi u pravu i da si mnogo stabilnija nego što misliš da si.
Dokaz je tvoj rezultat, tvoja konzistentnost, tvoje navike koje su već postale konstantno stanje…. Da nisi stvarno stabilna i sigurna u sebe i u svoj cilj, ne bi postigla ovo što si postigla, a na ovako postepen, uporan i dosledan način.
I da znaš da si me zaista rasplakala. Prelepo izgledaš i napravila si ogromnu stvar! Ovo je takoreći čudo, a nije ni fotošop ni liposukcija ni rezultat izgladnjujućih dijeta ni bilo šta slično…. Čestitke i naklon do poda!
A da te pitam nešto…. kad vidiš ove slike, više ti nije svejedno?
(kao što ti je možda pre nekoliko godina bilo svejedno da li ćeš smršati ili ne...) Da li bi se vratila u onu kožu?! Naravno da ne, pa zato znaš šta ti je činiti… ali ne sumnjam u tebe ni sekundu kao što nisam nikad ni sumnjala.
A što se tiče ove zgode kada te baka, kako ti kažeš, sabotirala, pa si sebe poredila sa narkomanom:
Mislim da nema potrebe za tolikom samokritičnošću. Verujem da ima još ljudi kojima se dešava (ja sam recimo jedna od takvih ljudi) da kada putuju, dakle tokom vožnje (u kolima ili autobusu) imaju neki poriv da jedu maltene stalno… Meni jednostavno bude neki pritisak u glavi, neki nedostatak kiseonika ili šta već i, ako bih imala neke zalihe u torbi, sigurno bih ih pojela, bez obzira što sam objektivno sita i što sam npr jela pre polaska na put. Mislim da se to ne tiče tvoje ,,zavisnosti,, i slabog karaktera nego tog sindroma puta.Jucerasnji dan bio, ne ponovio se. Baka me sabotirala najstrasnije. Prvo me navabila pitama, to sam kao i mislila da zazmirim, ali mi je spakovala za puta hrpu djevreka i cokoladu. Dzaba sam ja govorila ne-ne. I u putu djavo namirisa zrtvu, i ja projedoh=pojedoh. Rekla sam joj danas da sam sve stukla i da je to isto kao da je narkomanu dala napunjenu spricu.
Inače, povremeno si se izjašnjavala da još uvek ne veruješ u sebe 100% u smislu svog karaktera po pitanju hrane i da ti je potrebno da imaš konkretne smernice i slično… Mislim da nisi u pravu i da si mnogo stabilnija nego što misliš da si.
Dokaz je tvoj rezultat, tvoja konzistentnost, tvoje navike koje su već postale konstantno stanje…. Da nisi stvarno stabilna i sigurna u sebe i u svoj cilj, ne bi postigla ovo što si postigla, a na ovako postepen, uporan i dosledan način.
) kazu da je najpribliznije starom nacinu proizvodnje piva, a i da sadrzi brdo vitamina iz B grupe. (Disclaimer: Jedinu afilijaciju sa Niksickom pivarom imam kao potrosac 
).
