[Pali Debela]

Zapoceh ja 12 stranu. Kad se raspisujem. Volela bih da stignem do krajnjeg cilja do 100 strane. To bi mi bilo idealno. Ovim tempom kojim sada mrsavim do krajnjeg cilja bih dosla za 4 i po meseca. Znaci recimo do 1. septembra. Ipak, ja cu biti srecna da krajnji cilj ostvarim do Nove godine. Koliko i planiram da se redovno javljam ovde i pisem jelovnike. Ali prvo, jedan po jedan mali cilj. Tek sam na prvom. Ne znam da li sam napisala, ali odlucila sam. Necu jesti burek dok sam ovde. Niti cu jesti veceru u Italiji. Zelim da sto brze oslabim, na normalan nacin. Da jedem normalan dorucak i normalan rucak. U Italiji cu jesti rucak i tako cu probati neke specijalitete. Posle rucka voda. Ne moram da pojedem sve sto postoji. A burek cu da jedem u decembru kada bi trebalo da imam znatno manje kilograma. Moram neceg da se odreknem.

Aj, malo mi se pise, pa cu da se raspisem, a onda cu da radim do 7, sada je 4. Nadam se da cu odraditi sve sto treba.
Bas volim da brinem o sebi. Bila sam kod zubara sredila sve sto treba i kod frizera. Bas mi je prekratio kosu, ali zato je sada zdrava. Trudicu se da se negujem bas lepo. Ten, telo, nokti, kosa... Hocu sledece nedelje da odem kod dermatologa.

Malo cu da davim, pa na posao. Hocu sama da pravim pastu za zube i dezodorans i kreme za telo. Kosu bih volela da perem glinom, a kao negu da koristim pirincanu vodu. Za ciscenje lica prirodni koziji sapun, a kao tonik sirce ili pirincanu vodu. Jedino sto cu da kupujem od kozmetike je krema za lice i krema za regiju oko ociju. Za skidanje sminke cu da koristim maslinovo ulje. To mi je idealno. Samo prvo treba da potrosim sve sto imam. Lagano, potrosicu. Jedno po jedno. I stvarno bih volela da se redovno i kvalitetno negujem. To me cini srecnom. I to je malo vremena svaki dan, a rezultati budu super. Tusiranje svaki dan i nega tela sa kremicama, koliko kosu treba da perem to cu da pitam dermatologa. Nega lica ujutru i uvece. Zubi ujutru i uvece i nokti jednom nedeljno. I to je cela filozofija.

Odoh sada da zakazem depilaciju, pa na posao. Pozdrav, ako neko ovo cita i prikljucite se ljudi. Sto pre pocnete pre cete stici do cilja.

Izdepilirah se. Za pola sata gotovo sve, mogla je zena odmah da me primi.

DAN 26
D: ovsena kasa, banana, mandarina, cokolada, kivi, puter od oraha
R: pastrmka, krompir sa blitvom i belim lukom

Kolicine: 5 kasika ovsenih pahuljica, pola banane, 1 madnarina, 3 kivija, ali mala kao loptice za stoni tenis, kasicica putera od oraha. Cela pastrmka srednje velicine, saka blitve, 2 sake krompira.

[Pali Debela]

Javljam se precesto ovde. Ali i onako nema nikog zvanicno, tako da nikog ne davim. A i super kod ovih dnevnika je, ne mora niko da cita ako mu se ne cita.

Bogami danasnji dan je mrvicu kritican, bas sam gladna. Riba i krompir sa blitvom su slab rucak koji ne drzi. Ali izdrzala sam. Prvo sam otisla na 'kafu' sa drugaricom i pila vodu. To je bilo lako. Onda sam sa prijateljima otisla u restoran. Oni su narucili cevape, mirisali su savrseno. Jeli su i mladi sir i krompirice. Uzasno mi se jedu stvari kojih nema tamo gde zivim. Cevapi, kajmak, mladi sir, jogurt, burek, Milky palacinke, cvarci... Od svega toga mogla bih mladi sir da pojedem. Naravno, nista nisam jela, popila sam jos jednu flasicu vode. Hidriram se. I uopste ne patim ni za cim. Iz dva razloga. Prvo je sto sam u dosadasnjem zivotu pojela bukvalno sve sto sam htela i koliko sam htela. Otuda i ovoliki visak. Drugo, sto cu sve sto zelim jesti umereno kada postignem cilj, a vala cu da jedem i sada ako nesto bas zelim. Pojedem kolac nekada uz rucak. Jedem pastu. Jedem slaninu. Jedem SVE bukvalno. Samo manje. I ne popustam bas svakoj zelji vezano za hranu. I odricem se. Otuda i rezultati. Odricem se vecere. Ali nijednom do sada nisam uskratila sebi nesto sto bas zelim. Ne osecam se liseno nicega. Sve je tu. Zato mislim da cu moci ovo dugo da izdrzim. Ja ne mogu da se lisavam, to me deprimira. Tako i odlucujem. Sta me stvarno cini srecnom, moze. Sta me ne cini srecnom nego bih jela cisto jer sam alava i pojela bih sve, to ne. Ja mnogo. mnogo volim hranu i uzivam zaista u njoj. Ali sada pokusavam da nadjem meru. Po mojoj meri. I meni funkcionise ovako. Da ne veceram. I da imam dva obroka. Svako treba da nadje sta mu odgovara. Meni ovo odgovara. Drugo, ovo pisanje ovde mi nevidjeno prija. Bas mi je terapija. I to je bitan faktor.

Dobila sam kompliment da mi je ten savrsen. Posto nista nisam promenila u vezi nege, mora da je od ovog posta. Pijem dosta vode, jedem uglavnom zdravo, mozda je to.

Saznala sam i za jedan super recept, egzotican, iz Dominikane. Posto tamo gde zivim ima bukvalno svega, mogu to da napravim za jedan rucak.

Dobra vest je da sada uvece sa kompletnom garderobom imam 80kg, tako da mislim da cu vrlo uskoro da padnem na 79kg.

[Pali Debela]

Ne znam stvarno odakle mi volja da ovoliko kuckam. Ali super. Bas je ruzan, oblacan dan, nema veze.
Jos uvek imam 80 kg. Ne mogu da docekam da padnem na 79, proglasim prvi cilj ostvarenim, i resetujem brojac dana na 1. Ali, dobro, moram da budem strpljiva. Docekacu to sigurno uskoro, samo polako. Neka organizam radi sta treba. Nema siljenja, guranja, samo lagano, prirodno. Bas sam srecna sto sam ovde. Uf, osecam kako se oslobadjam stresa i kako mi se celo telo odmara i uziva. Bas mi prija. Doruckovala sam jednu veliku bananu i saku oraha. Zurila sam na pregled kod doktora. Psihijatra. 2 puta godisnje moram da idem. Imam depresiju, zvanicno i stvarno. Ali ne dam da me uvlaci u svoje kandze. I lek bas pomaze, svidja mi se ovaj lek, bas radi pravu stvar. Jedino sto jako, stravicno povecava apetit. Ali i to cu resiti sa ovim izbacivanjem vecere. Picu lek jos naredna 4 meseca sigurno. Ali vidi se veliki napredak, mnogo sam bolje. Tako da sam sada na mikrominimalnoj dozi. I posto sam pod stresom tamo gde jesam, mozda je i bolje da se ne ukida lek. Kada se priviknem na sve i ne budem pod velikim stresom, mozda ce doktor ukinuti. Slusam njega. I imam poverenje u njega.

Rekao mi je da moram da uvedem fizicku aktivnost jer ona povecava lucenje endorfina, i smanjuje se potreba za lekom. Verovatno kada bih puno vezbala svaki dan ne bi mi lek bio ni potreban. Ali sa ovom debljinom ne mogu da radim ne znam sta. On kaze da je setnja sasvim dovoljna. Tako da sam se od njega vratila peske jedan deo puta. Hodala sam zustro i odlucno, brzo. Kada sam dosla kuci bila sam sva rumena i zdrava. Bas mi je prijalo. Treba mi oko sat vremena pesacenja do posla, i to cu da uvedem, da idem peske do posla brzim hodom. Mozda i da se vratim, zavisi da li ima bicikla ili ne, posto volim i bicklo da vozim bas. Zivim sada u gradu na moru i mogla bih da idem na plazu i da plivam vikendom i posle posla. Da ranije krenem da radim, ranije zavrsim i pravac more i plivanje i suncanje. Kada krene lepse vreme. Ali polako. Prvo setnja i biciklo do posla i nazad. Prijace mi. Najvise volim planinarenje od svega. To me cini neopisivo srecnom. Medjutim, grupa koju sam pronasla je previse napredna za mene.

Tako sam i pocela sa ovim rezimom. Videla sam slike sebe sa planinarenja, normalni ljudi, normalnog izgleda i ja koja se penjem i hocu da crknem. I odlucila sam u tom trenutku dok sam gledala slike da cu smrsati kako umem i znam. Za sada 5 kilograma manje. Tek sam na pocetku. Ali dan po dan, mic po mic i otopice se jos jedan, pa jos jedan, pa jos jedan... Bas bih volela sa jednom vrlo preduzimljivom drugaricom, da napravimo nasu grupu za planinarenje, laganog tempa, i svaki drugi vikend da idemo na planinarinje. Mozda joj i predlozim to. Videcu. Ali to bi mi bas prijalo. Kada smrsam mogu mozda da se pridruzim i ovim ludacima sa kojima sam isla do sada. Ali to nece biti skoro, ne ovo prolece i leto.

Zelim da svojoj dusi dam sve sto joj je potrebno. A potrebna joj je ljubav, seks, umetnost me ispunjava snazno, volim da citam to me cini zadovoljnom, da budem u prirodi, da zivim u cistoci i redu, da puno i lepo radim, da se druzim. Obozavam i ples, to me usreci neverovatno. Mozda bih mogla da krenem na trbusni ples. I hocu da naucim jezik zemlje u kojoj zivim. Za gramatiku cu da upisem online kurs. A treba vise da se druzim sa lokalcima i da citam na tom jeziku da usavrsim konverzaciju. Posao mi je stresan, sa tim treba da izadjem na kraj, doktor kaze fizicka aktivnost.

Danas ce mama napraviti sarmice sa zeljem. Mmmm, obozavam da ih jedem sa jogurtom.
Sve sam obavila sto treba ovde, doktor, zubar, frizer i kozmeticar. Jos treba kod dermatologa da odem. Ali to ako ne stignem mogu i tamo. Tako da je sledeca nedelja samo za rad i uzivanje. Radicu malo i danas i sutra.

Hocu da se lepse ponasam prema svojoj sestri i da vise vremena provedem sa mamom i tatom.
Treba da popijem vitamin D.

Slusam Funky G ali pesme iz 95', 96' hahaha dobro je. Mozda kupim i jednu knjizicu malenu, da citam. Ali prodavacica je otisla na pauzu i nisam mogla da je cekam da se vrati. Imam celu sledecu nedelju da svratim do knjizare.

Dobro, radujem se sarmicama, malo sam gladna doruckovala sam oko pola 8 sada je pola jedan. A mama je tek sada pocela da kuva. Picu vodu i izdrzacu. Drug je dobio cerkicu, trece dete, mozda cemo veceras da slavimo. Mada ima koronu. Ne znam koliko je pametno. Proslo je 8 dana od prvih simptoma, ali ipak. Ne znam. Stresno mi je to iskreno. A i slavi mi se naravno.

Mozda se vidim sa jednim deckom koji mi se svidja.

Evo sta bi bilo super. Da se jos mrvicu iskuliram, onda da radim i radim dok ne zavrsim sve sto treba, to je mozda oko 3 sata. Onda da se lepo istusiram, operem kosu, iznegujem, i sredim i nalakiram nokte. Nisam lakirala nokte 7 meseci i vise. Malo su mi debeli prsti, ali opet lepse je kada su sredjeni. Imam puno bas dobrih lakova, mogu da izaberem neku lepu boju.

[Pali Debela]

DAN 27
D: banana, orasi
R: malo ovsene kase, sarmice od zelja, jogurt, hleb


Kolicine: 1 veca banana, saka oraha. 2 kasike ovsene kase. 5 malenih sarmica od zelja, pola case jogurta, 1 parce hleba.

Ovsenu kasu je jela moja sestra za dorucak. Ona doruckuje kada ja rucam. Jela je u jednom kaficu. Ne znam kako to oni naprave, ali je savrseno, mnogo bolje od kase koju pravim ja. Ima lesnik, urme i bananu, ali je sve to umuceno u kasu. Kasa je savrsene konzistencije, bas su sitne one mrvice ovsa, sve je nekako glatko, hladno i preukusno. Ne znam da li potapaju ovas ili kuvaju. Kako pretvore urme u nesto nevidiljivo. Da li stavljaju samleveni lesnik. Ali ukus i konzistencija predivni.

Jedna moja drugarica tamo gde zivim kupuje tu sitnu ovsenu kasu. To bih mogla da kupim.

Bas sam gladna. Nalakirala sam nokte i malo sam radila. Moram jos da radim. Prsti su mi kratki tako da nisam bas sigurna kolio mi dobro stoji lak. Ali dobro, imacu ovako nokte dok ne izrastu, jer ovaj lak je bas dugotrajan, stavila sam top coat. Da li da nosim lak tamo gde idem ili ne. Pa ako sestra kaze da mi je bas lepo, hocu, inace ne. Mogla bih da pocnem da se sminkam i da se doterujem. Sminku imam jos samo da je stavljam. Nega, nega, volim negu.

Idem sada da radim. Skoro je osam sati, nisam planirala nigde da idem veceras. Tako da cu raditi. Javljam se kada zavrsim. Mislim da ce mi trebati jedno tri sata da zavrsim sve.

Jedva cekam da smrsam, ne mogu da docekam. Ali potrjace. Vec sa 76 ce da bude mnogo mnog lakse. A kada padnem na ispod 70 bice fantasticno. Imam ludacki apetit zbog lekova, ali ga ignorisem. Jao, ne vraca mi se tamo gde zivim.

Mnogo mi se pise, i pisacu. Malo radim pa se malo ovde javim.
Volela bih vise da se druzim. Ali da bih to ostvarila, ne sme nista da mi visi nad glavom. Treba da izobavljam sve sto treba kada mu je vreme. Sutra ujutru cu da se istusiram, operem kosu, iznegujem lice i telo. I nasminkacu se. Za to ce mi trebati dva sata. Onda malo da sreidm sobu, to je pola sata. Onda se vidjam sa jednom drugaricom. Mozda popijem nesto zanimljivo. Ne znam ni gde cemo da sednemo. Bice hladno i kisovito. Sedi mi se pored reke, samo ne znma koliko je to dobra ideja, mada sto da ne.

Ne znam da li da zovem decka koji mi se svidja. On mene nece zvati definitivno. Pusticu mu poruku u ponedeljak. I to je to, toliko od mene. Ne mogu stvarno da ga jurim. A mislim, ne znam sto, da se necemo videti. Imam takav osecaj. Ali on mi se mnogo svidja, tako da eto uputicu poziv. Kao za vikend nije u Beogradu, ali radnim danima jeste. Pa videcemo, ali ne ocekujem nista.

Ovako, plan za sutra. I za veceras. Sada cu da se opustam, da pricam sa mamom. Sestra radi, sacekacu je da dodje sa posla, dolazi izmedju 11 i 12. I gledam nas Survivor, volim tu emisiju.

Sutra:
- ustajanje u 8, opustanje, dorucak, ovsena kasa sa bananom i urmama i ubacicu mlevene orahe, da vidimo da li moze da mi ispadne kao njima
- 8:30 do 10 :30 da radim
- 10:30 do 11: 30 da se istusiram i operem kosu i iznegujem, i osusim delimicno kosu
- 11:30 do 12:30 da radim
- 12:30 do 13 da se odmaram, uzivam
- 13 do 13:45 da radim
- 13:45 do 14:15 da rucam
- 14:15 do 15 idem da glasam
- od 15 se nalazim sa drugaricom, ne znam koliko cemo da sedimo
- idem kuci, odgovaram jednoj drugarici na mejl i saljem porukicu prijateljima da se vidimo sledece nedelje
- zovem jednu drugaricu ako je slobodna da odemo na pice, ako ne opustam se i uzivam sa mamom
- odmaram se i kraj dana

[Pali Debela]

Konacno ostvareno! 79 kilograma Presrecna sam. Od sutra pisem dan kao prvi. Za drugi cilj, iako za kilogram manji, mislim da ce mi trebati vise vremena. Ali, drzim se plana, pa videcemo.

Sada je 8:30. Malo kasnim sa planom. I naravno, to ce se odraziti na to da radim manje.

Dve stvari. Prva, necu jesti dorucak po planu. Sestra je napravila zdrave bombice od urmi, oraha, kakaa i kokosovog ulja. Pojescu tri takve kuglice. I to mi je dorucak. Nije najpametnije, bicu gladna veceras, ali nema veze. Od sutra cu po planu.

Druga stvar, mnogo ogovaram. To je ruzno i bespotrebno, i necu to da radim vise. Odluceno. Ali ipak sam jos ogovarala danas. Samo treba da prestanem to da radim i to je to. Nema price o drugim ljudima i zdravo.

Idem sada da radim. 8:40.
Sada je 12:13, uradila sam sve vezano za posao sto sam mogla. Veceras bih mogla jos malo da radim. Jer ce se nesto zavrsiti, pa mogu da pustim nove poslove da se rade. Ali treba da vidim sta kako. Tako da cu da vidim da li cu da zovem drugaricu. Bas me zanima koliko cu da ostanem sa ovom drugaricom sto se nalazimo u 15h. Imam tri sata da se istusiram, operem kosu i iznegujem. Mozda se cak i nasminkam, videcu. Sada cu malo da odmaram jer se bojler puni vodom. Pa na tusiranje.
Pojela sam mnogo kuglica. Sestra jos spava, kada se probudi mozda se i naljuti sve sam joj smazala. Preukusne su. A meni je tesko da se zaustavim na malo slatkisa. Bar veceras necu biti gladna, jer sam pojela dosta kuglica. Ne znam tacno koliko, mozda 8.

Istusirala sam se i oprala kosu. Jos da je osusim i iznegujem lice. I spremna sam. Imam jos dva sata. Imam jos 40 minuta. Da ispisem ovo za danas. Idem na glasanje pa u kafic. Picu neki cedjeni sok, od borovnice na primer. Iznegovala sam se lepo, i necu da se sminkam. Necu zvati drugu drugaricu. Grozno je vreme. Lezi mi se i ne radi mi se nista. Hocu skroz da se opustim.

Zanimljivo je, iako bih volela da nas je vise ovde, na neki nacin mi i prija da sam sama. Sto se hrane tice, dok mrsavim ovim tempom necu da menjam bukvalno nista. Kada malo zastanem, smanjujem 5 kasika ovsenih pahuljica na tri, izbacujem pastu itd. Ali to je za kasnije.

DAN 28
D: zdrave kuglice, 1 casa domaceg soka od jabuka
R: dzigerica, pire, hleb, rotkvice, zelena salata, domaci sok od maline, limunada sa malinom

Kolicine: kuglice od urmi, oraha, kakaa i kokosovog ulja. Pojela sam osam maleckih kuglica. 3 kasike pirea, mali komad lepinje, 2 i po pilece dzigerice, nekoliko rotkvica, i nekoliko listova zelene salate. Dzigericu mi je mama spremila jer mi je nisko gvozdje zbog jednog leka koji pijem. Spremice mi i spanac.
Dzigerica bas drzi, jela sam je pre citiri sata i ni mrvicu nisam gladna. I one kuglice su dosta zasitne. Sok od maline je savrsenstvo. 100% malina. Limunada mi je bila slatkasta, tako da to necu vise piti.

Sokove inace ne pijem, sto se moze primetiti, nego vodu, ali danas mi nesto bas prija. Pa cu se pocastiti.
Toliko od mene za danas, javljam se sutra. Sutra je DAN 1 drugog cilja.

[Pali Debela]

Nema nikoga ovde, pa ni Pezosa. Ali ja pisem kao da nas je pedesetoro. Sada cu samo da pisem nabacane misli. Radim. Mnogo volim svoju sestru. Za dorucak sam pojela nekoliko stvari. To mi ubija perfekcionizam. Sto je dobro. Bezati sto dalje od perfekcionizma. Popila sam casu cedjene narandze, ali posto to nije u planu mog idealnog dorucka onda me to iritira. Ali zdravo je, osvezavajuce, odlicno. Tako da super. Sestra je kupila fokacu i pite. Pojela sam komadic fokace i komadic pite. Da probam. I to me isto iritira u smislu perfekcionizma. Ali to je toliko nebitno. Fokace sam pojela mozda 1cm x 2cm, a pite 1cm x 1cm, znaci bukvalno mrvicu od oba. I sta ima veze. Hocu normalno da zivim. I super sam uradila. Zaustavila sam se na mrvicama. To je odraz stvarno jake volje. I treba da sam ponosna na to, ne da mislim da sam nesto pokvarila. Hocu da sve bude sto realnije. Moja realnost je da ne jedem posle rucka i to je to. Ali i to krsim ponekada kada okolnosti nalazu. Ali retko. Tri puta za 28 dana. Sasvim u redu. Dva puta vrlo planirano, jednom sam odlucila u momentu, i shvatila da mi to uopste ne nedostaje. Bolje se osecam kada ne veceram, stvarno. Plus mrsavim od toga, a mozda je i dobro za organizam. Samo lagano dan po dan.

Ja mislim da postoje sustinski principi ishrane koji daju rezultate kada covek hoce da smrsa. I da dijete koje su uspesne postuju neke od tih principa. Ali, svako treba da pronadje nacin da primeni te principe i uklopi ih u svoj nacin zivota, da bi to moglo da funkcionise. I promene treba da budu realne za tog coveka, nesto sto je prirodno, sto je njemu lako, da se ne muci, nego da uziva u tome. Da to bude trajno. Svaka promena na bolje posle odredjenog vremena ce dati rezultate. Ako hocemo da imamo manje kilograma nego sada, moramo da jedemo u nekoj meri drugacije nego sada. Ja verujem da hrana odredjuje koliko kilograma imamo, a vezbanje jaca duh, volju, raspolozenje poboljsava, utice na psihu, na mentalno stanje. Ali od vezbanja, bez promena u nacinu ishrane, rezultati su malecki, kada pricamo o gubitku kilograma.

Koji su neki od tih principa? Prvo, pozitivni princip. Na sta mislim kada to kazem. Mislim da treba da se fokusiramo na ono sto zelimo da jedemo, i da se potrudimo da to i pojedemo. Da ne razmisljamo sta ne treba da jedemo. Znaci fokusirati se samo na ono sto treba. Onda samo otpadne ono sto ne treba. Primer: kada sebi kazem da necu da jedem slatko, negativni princip, onda samo razmisljam o tome, borim se, mucim se, osecam se kao da sam u nekom zatvoru. Kada sebi kazem da cu da jedem puno voca, onda se potrudim da uvek imam voce, da ga jedem, osecam se zadovoljno. I nemam potrebu za slatkim samim tim. To samo otpadne. A ponekad i pojedem nesto slatko, i ne osecam nikakvu krivicu zbog toga. A ne treba sebi nabaciti previse onoga sto bi trebalo, pa da ceo dan covek provede razmisljajuci o hrani i spremajuci. Te caj, te uzina, te vecera, te salata. Tona posla. Moglo bi jos svasta da se kaze o pozitivnom principu, ali za sada dosta.

Onda drugi princip je raspolaganje sa energijom. Svako od nas ima odredjenu volju i snagu da se trudi. I treba da pronadje nacin ishrane za koji je potrebno onoliko volje koliko ima. Primer: ja ne mogu da kuvam svaki dan, ne mogu da razmisljam sta cu da jedem za dorucak, ne mogu da imam uzine i da razmisljam o njima, ne mogu da imam supu i salatu, nemam uslova da napravim temeljac, nemam uslova da napravim zdrave sokove. Nemam snage da se bavim vecerom. Imam taman dovoljno snage da jedem svako jutro maltene isti dorucak, i samo osmislim rucak, i to cesto skuvam jedno jelo pa ga jedem tri dana. Kada budem imala vise snage, obogaticu sve. Za sada ovako. I sta bih htela da dodam. I ako imate mrvicicu energije, opet mozete da imate rezultat. I ono sto je sigurno tacno, kada se makar malo potrudite, ali iskreno i temeljno, energija se uveca. Pa onda mozete da se potrudite i malo vise. I tako se jaca vremenom volja. Ali ne treba od sebe ocekivati previse, treba biti razumam i u skladu sa mogucnostima delati. Treba hranu nabaviti, treba je spremiti, treba osmisliti sta cemo jesti, ako sami osmisljavamo, ako ne pratimo dijetu koju je osmilio neko drugi.

Treci princip je da znas sta radis, da imas neku jasnu ideju. E tu su dijete mocne. Jer je data gomila pravila i samo pratis to. A kada treba sam da smislis pravila izgubis se u bezbroj mogucnosti. Ali da, sustinski princip je da odlucis sta menjas i da se drzis toga. Uz pozitivni princip. Znaci sta hocu? Hocu to i to, tako i tako i drzis se toga. U idealnom slucaju to je osmisljeno i prilagodjeno individualno svakoj osobi, jer svi smo razliciti. O ovome moze da se pise dosta. Ali, to je tajna dijeta, uvedes zapravo neke promene, i eto rezultata. Ja uopste ne verujem u magiju kombinovanja namirnica. Ne verujem ni u to da teba testa da se izbace i hleb da bi bilo rezultata. Ne verujem u to da treba jesti samo meso i masnoce. Verujem u prirodu, verujem u raznosvrsnost. Verujem da mozemo da jedemo apsolutno sve. Ali umereno. Jer ako jedem svaki dan 300g cokolade, naravno da cu da se ugojim, jer to je vrlo neumereno. Moja jasna ideja je, jescu dorucak i rucak, sto prirodniji, i sto raznovrsniji, mada tu zakazujem, jer vrtim isti dorucak uglavnom, ali malo cu prosarati. Polako. Razne vrste zitarica mogu da uvedem i razne vrste orasastih olodova, razne vrste voca. Rucak mi je ok. To je moja ideja. Nekom drugom odgovara nesto drugo. Ali mislim da ideja treba da bude vrlo jasna i vrlo realna.

Ja baziram ovo kako jedem na predavanjima profesora Dragana Ivanov. Naravno, ne pridrzavam se svega sto kaze, ali to mi je okosnica. Hocu da kazem nisam sama smislila, nego sam to uzela kao polaznu tacku pa prilagodila. A on bas jednostavno objasni sve. I sta treba jesti i kada u koliko sati i zasto, i koliko obroka imati, i sta i zasto treba da udje u sastav tih obroka. A cetiri puta sam bila kod nutricioniste i nije mi odgovaralo sta su mi preporucivali. Jednu dijetu sam drzala dva dana i shvatila da ja tako ne mogu. Jednu nisam ni pocela, jer mi je vec na konsultacijama bilo jasno da ja to ne mogu. Druge dve su bile vise smernice sta je zdravo, ali su mi bile previse nekonkretne, nisam mogla da se snadjem. Probala sam i ishranu Profesorke Sreckovic, ali ja nemam vremena toliko da kuvam, nemam vagicu da merim hranu i ne mogu da jedem 6 puta dnevno koliko ona preporucuje. Probala sam i hrono doktorke Ane Griffin, i to mi je prekomplikovano i iskreno mislim da je nevidjena glupost. Procitala sam i knjugu nekog francuskog doktora koji je izmislio hrono ishranu, ali to mi je previse hrane koju uopste ne voli, jako puno sireva i mesa, malo povrca i voca. To mi ne odgovara. Drugarica mi je poslala plan ishrane od njene nutricionistkinje, isto previse mesa, previse sitnih obroka, znaci poptuno nemoguce za mene. Dr Ivanov je vegeterijanac, sto je meni super, jer bas ne volim meso. Jedem ga i jescu ga, ali mi odgovara da podjem od ishrane koja ga iskljucuje, pa onda ponekad ubacim nesto.

Kada osmisljavamo plan vazan je balans. Prava mera odricanja i zadovoljstva. Da se odreknemo svega sto nam sustinski nije bitno, ali i da zadrzimo sve sto nam je bitno. Meni je bitno da nemam zabrane. Jedem sve, i rusku salatu, i pohovanu svinjetinu.

Kada se setim mog odlaska kod nutricioniste, jasno mi je kao dan da je taj plan ishrane bilo nemoguce pratiti. Ja ne mogu da jedem i ne volim da jedem 5 puta dnevno. Ne mogu da jedem hranu koja nema puno boja. Ne mogu da spremam i supu i salatu. Ne mogu da se odreknem lesnika, badema. Ne mogu da se odreknem banana. Hocu ponekad da pojedem i pastu, i pohovano i slatko, i pavlaku. A opet imam energije i volje da se trudim. Sto evo i dokazujem. I odricem se. Odricem se bureka, odricem se Milky palacinki, odricem se velikih cokolada, odricem se vecere (mada mi to nije nikakvo odricanje, nego naprotiv).

Druga stvar gde su dijete problematicne, je sto nisu skrojene po nama licno. I onda je to kao da nosis neudobne cipele. Nosis dok ne stignes na odrediste, a kada stignes jedva cekas da ih skines. I onda ako nisi usvojio neke principe i trajne promene, vratis se na staro i kilogrami se takodje vrate. Recimo, moja drugarica koju sam spominjala da je mnogo mrsavila ma dijeti nutricioniste se ponovo ugojila. I dalje je mrsavije nego pre dijete, ali ipak se dosta i ugojila, sto je velika steta. Jer trudila se jako, kuvala nesto od ujutro do uvece.

Cetvrti princip je pobediti perfekcionizam. Poceti u ponedeljak, 1., u Novoj godini. Maltretiranje samog sebe ako nesto nije po planu. Previse rigidni plan. Opterecivanje detaljima. To stravicno isisava energiju, koju bi mogla da se upotebi na nesto pametnije. Isto je perfekcionizam, ako u toku dana pojedemo nesto sto nije po planu, onda ostatak dana jedemo sve zivo sto nismo planirali, jer kao pokvarili smo taj dan. Koliko je to cesto i nelogicno. I to treba da upali crvenu lampicu. Jer mi ne treba da se osecamo kao u nekom kavezu. Ishrana nije razjarena zivotinja koju drzimo lancima vezanu. Nego, posto moramo da jedemo, lepo lagano, blago, nahranimo se necim sto smatramo dobro. A ako nam se desava to da stalno sklizimo sa puta koji smo zacrtali, to znaci samo jedno. Taj put nije dobar za nas, ne osecamo se udobno, nesto nas tu zulja. I treba da promenimo put.

Peti princip je prava umetnost, i tesko ga je usavrsiti, a to je umerenost. Umerenost u svemu. U tome koliko razmisljamo o hrani, u tome koliko jedemo, u tome koliko se odricemo, u tome koliko udovoljavamo sebi.

Ako se setim jos neceg napisacu.

Mene nervira kada mi ljudi nabaciju njihov sistem ishrane kao ispravan. Recimo drugarica koja se zabezekne svaki put kada narucim u restoranu rusku salatu, a ona jede nenormalne kolicine mesa. Ali kao meso je zdravo a ruska salata nije. Pa mozda je i u pravu, ali ko kaze da ja hocu da jedem sve zdravo. Ili se sokira kada narucim nesto pohovano, ili kada jedem hleb. Ako mi zdravlje dozvoli, planiram da jedem ceo zivot i rusku i hleb i pohovano. I krompirice przene i sve przeno. Naravno ne samo to i ne svaki dan i za svaki obrok, ali ponekada da. Uopste ne cu da diskriminisem ni jedan nacin pripreme i nijednu hranu. Necu da se osecam ni malo lose ako pojedem pohovane palacinke punjene sa kackavaljem i sunkom i prelivene tartar sosom punim majoneza. E sada, kada sam to jela svaki dan i to po dve ogromne imala sam 92 kg. Ali, nema potrebe za tim svaki dan. Ali jednom mesecno i redje sto da ne.

Ja sada osecam kao da formiram nesto sto je jos uvek kao neka tanka korica. Treba da prodje jos puno vremena da istrajem da taj sloj ojaca, da bude stabilan i cvrst. Nekim danima sam jako gladna uvece, i onda samo pomislim toliko dugo sam jela sve sto sam htela u nenormalnim kolicina i bez ikakve nutritivne vrednosti, pa sada mogu malo da istrpim. Prija mi gladovanje. Jaca volju. Suprotstavljam se nagonu, odricem se, sto je dobro za mene.

Postoji neki princip koji je dokazan na mnogim poljima 80/20. 80% vremena da jedem kako mislim da treba, 20% vremena da ne bude po planu i to ce odlicno da funkcionise. Hocu da jacam, da se poboljsavam, da se trudim, da pobedjujem svoje najprostije porive, da zivim u skladu sa svojim uverenjima. Hocu da brinem o sebi, da negujem sebe, svoju dusu da cuvam i jacam i da joj pruzam sta joj je potrebno, da brinem o svom telu, da ga cuvam, cistim, da mu dajem hranu koja je puna vitamina, koja mu je potrebna da lepo radi.

E vala se raspisah. Predivan je dan. Sestra je umorna i spava. Ja cu malo da popricam sada sa mamom, da se malo opustim. Onda idem da radim. U 7 se nalazim sa jako dragom drugaricom i mnogo se radujem tome. Uopste nisam gladna a doruckovala sam u pola devet. Sada je dva. Do cetiri da jedem mi je super. A ogladnecu do tada, tako da sve je ok.

Vec je cetiri, odmarala sam puna dva sata. Drugarica mi je pomerila za pola osam, odlicno. Ovo da ispisem, odmaracu jos malo, i u pola pet krecem da radim, do 7. Onda spremanje i kafica, da ne kazem vodica. Otisla sam onako bezveze do dela foruma, pitajte nutricionistu. Ono je totalni cernobil. Ozracila sam se samo tako. Sto kuknjavom ljudi, ali ajde to i nekako, ali stav doktorke, ko da je popila svu pamet sveta. Kao da ljudi ne bi znali kako da jedu da nema doktora. Koja glupost. Covek od kada postoji jede, jeo je i pre nego sto su postojali doktori. Ma necu vise ni rec da kazem. Samo, u taj deo foruma ne zalazim. Drzim se ovog svog i bice sve ok. Dva obroka. Integralne zitarice, voce, orasasti plodovi, povrce, malo mesa, eventualno nekad jaja, sir, volela bih da ubacim i ribu, i to je to. Imam jelovnike Profesorke Sreckovic, gde uvek mogu da se konsultujem sama sa sobom malo oko toga. Ne pada mi na pamet da se zracim. Samo pozitivno i samo napred. Ali da, definitivno sam alergicna na nutricioniste. Eto, primer je ta moja drugarica, cim je prestala da drzi dijetu opet se ugojila, a ne moze tako kako se hranila da se hrani ceo zivot. Potpuno nemoguce. Lepo sto je toliko smrsala bila, ali nije odrzivo, nije dugorocno. Kud svratih na taj deo foruma, majko mila, koja negativa. Pri tom zena nista ne kaze konkretno, sta da se jede, koliko, nego je dosla ovde da soli pamet i sta? Da joj placamo za program ishrane. Pa sigurno cu mnogo vise da verujem profesorki koja je najbolji nutricionista u zemlji, i kojoj ova nutricionstkinja sa foruma ne moze da parira ni u jednom smislu. Moja mama je imala malo poviseni secer, bila je kod profesorke na pregledu i ona joj je rekla, sve sto treba da znate je u knjizi, mama je kupila knjigu, procitala, primenila sve, dovela secer u red. I ja sam procitala tu knjigu, odlicna je. Ne mogu, na zalost tako da se hranim, nemam vremena i nemam uslova, ali ima lepih ideja. I profesorka ima i blog, sa jelovnicima, sve u gram sta koliko i kada da se jede, znaci cak ni knjiga ne treba da se kupi. Dosta o tome. Na psihijatre i nutricioniste sam bukvalno alergicna. Samo profesori na fakultetu, samo najbolji u zemlji, i to je to. Ove druge mi ne pada na pamet da slusam. Eto, iznervirah se. Necu ni da zalazim nigde po forumu. Zbunjuje me hiljadu informacija. Drzim se svog principa koji mi radi i to je to.

DAN 1
D: zdrave kuglice, sok od narandze, mrvica pite, mrvica fokace
R: dzigerica, fokaca, salata od cvekle, sargarepe i jabuke

Kolicine: 4 malene kuglice od urmi, oraha, kakaka i kokosovog ulja; casa soka od narandze; 2 pilece dzigerice, komad fokace, onako pozamasan, i 10 viljuski salate. Salata mi se iskreno ne svidja, ali sam je jela na silu, jer je dobra za krvnu sliku. Tu salatu bih mogla da pravim i tamo gde jesam.

[Pali Debela]

Hajde malo i danas da se javim.

Odmah jedna kritika samoj sebi. Nisam se potrudila oko dorucka. Mrzi me ujutru da pravim kasu, ali to mora pod hitno da se promeni. Kupila sam i ovsene mekinje, da probam da vidim da li mogu da napravim nesto slicno onom savrsenstvu u Kafeteriji. Tako da sam pojela jednu bananu i! I tanananana dve ferrero rocher kuglice. Drugarica mi je sinoc kupila kao pokloncic ferrero, jer me nije dugo videla, pa da me obraduje. Divna je! Podelila sam sa mamom i sestrom, a one su mi ostavile dve. I to sam prvo pojela jutros. I kakve veze ima. Cele prosle nedelje nista slatko nisam jela, malo crne cokolade sto sam ubacivala u kasu, i to je to. Znam da je ovo stvarno nebitno, nista lose se nece desiti zbog toga. Necu se ugojiti od dve kuglice sigurno. I super je sto sam pojela dve, a ne 20, kako to obicno biva. Mogla bih da nateram sebe da ne jedem ama bas apsolutno nista slatko, ali to kao prvo nije realno, a kao drugo to je kavez za mene. A i teze je biti umeren, nego radikalan. Bar meni. Tako da sve je u apsolutnom redu. Naravno da imam onaj tinjajuci osecaj da sam nesto zgresila. Ali toga moram hitno da se osolobodim. To su nutricionisticke gluposti. To ne netacno, to je stetno, to ne vodi nicemu. Umerenenost! I planiram da ova ishrana kakva mi je sada bude moja ishrana za vjek i vjekove, i tu spada i malo slatkisa ponekad. Kljucno malo i kljucno ponekad. Jer, da, ja sam u stanju da jedem nenormalne kolicine svaki dan. Sto je stetno i nepotrebno. Eto iskukah se i napravih citav pasus oko dve ferrero kuglice. I osecam kao neku kritiku, mada me niko ne kritikuje, kao ne smes to, ne moze to tako, upropastila si nesto. Ali to je skroz druga i kompleksnija tema. Od sada pa nadalje, slatko ponekad, samo upisujem, bez obrazlaganja, bez pravdanja, bez analize. Ne bih volela da ga jedem vise od 1 put nedeljno. I ne vise od recimo 3 kuglice. To mi je neka mera.

Brate mili, oslobadjanje od pogresnih uverenja, od nepotrebnog pritiska koji namecemo sami sebi, preterana ocekivanja koja imamo od sebe, sve to isisava dragocenu energiju koju bi mogli da ulozimo u nesto konstruktivno. Samo razmisljati sta treba. A TREBA da se potrudim oko dorucka. To je vazno. Da ga lepo izbalansiram, da ga jedem u radosti i miru, i da uzivam u njemu. I isto tako za rucak. I polako da napredujem mic po mic. Koliko snage imam toliko mogu da napredujem. A nemam previse.

Sta zelim? Sta su mi neki ciljevi u smislu napretka u narednih par meseci? Hodanje, sto vise hodanja, biciklo. Da malo ubacim i druge zitarice za dorucak, i druge orasaste plodove, da jedem razno voce, da mi dorucak bude raznovrstan. Za rucak sto vise razlicictog povrca i salata. To je to za sada. Kolicina se istih drzim. I sve ovo kao zabranjeno ostaje. Puna mi je glava tih zabrana i to je tako glupo. Necu hranu da delim na dozvoljenu i zabranjenu. Hocu da budem opustena i spontana. I naravno da pruzam svom organizmu najkvalitetnije sto mogu. A ponekad i nesto manje kvalitetno, ali ako mi pricinjava zadovoljstvo onda i to.

Takodje su uzasno vazne i druge stvari koje nisu hrana.
Sada cu navesti samo dve.
Prva sto razvlacim posao. Ne radim ujutru, onda radim do kasno uvece. Ne radim u petak, onda radim za vikend. Ne! Idem u kancelariju, radim od ponedeljka do petka od 9 do 5. Ostalo vreme sam SLOBODNA. Slobodna! Da radim sta hocu, da uzivam, da se smejem, da se druzim, ma sta god zelim.
Drugo, negativna sam. Ogovaram i vracam se u proslost, umesto da uzivam i da se smejem. Pricam glupe price. Samo zezanje, samo laganica, samo sadasnjost.

Bas mi prija da se ovde raspisujem. To me opusta i prazni. Mama kuva rucak, pohovani oslic i spanac. Obozavam taj rucak. Mozda je ostala i vitaminska salata od juce, to bi bilo idealno.

Nemam energije, ali polako, pojacace se energija. Dobra organizacija i trud. Prijatan stalni trud i energija raste. To znam pouzdano.

E da, u Italiji cu definitivno jesti veceru. Drugarica je napravila citav plan, za sva cetiri dana, gde idemo, sta radimo, gde jedemo, sve do detalja isplanirano. Mnogo se radujem tome. I bilo bi mi nezahvalno i kretenski, da pijem vodu za veceru. Tako da ta cetiri dana ce biti odmor u pravom smislu te reci. Sto i planiram da bude trajno. Dakle, ne jedem veceru, ali - ako je nekom slava i idem na slavu, naravno jedem, neke druge specijalne prilike takodje. I to nije nikad vise od jednom nedeljno. Bar za ove cetiri nedelje nije bilo. Vazan mi je i socijalni zivot. Pronaci cu tu balans. Evo dok sam u Beogradu nisam vecerala ni jednom, za ove dve nedelje. Idem sa prijateljima na pice uvece i pijem vodu i to je to. Nikakvih problema. Umerenost - kljuc. Kljuc da ovo bude trajno stanje. Takodje vazan je i trud. Ali da se ne ponavljam, napisala sam juce sta mislim da je vazno.

Samo polako, korak po korak, jedna stvar po jedna stvar i sve ce da se dovede u red.
Ponekad mastam kako sam smrsala, kako nosim neke super haljine, kako mi je telo zategnuto i gipko, kako sam laka, puna kondicije i lepa. Zadovoljna. Organizovana i vesela. A i spontana, i hrabra itd. Vredna i odgovorna. Mastanje me opusta i daje mi energiju.

[Pali Debela]

Videcu se veceras sa jednim deckom, koga sam vec spominjala. Jedva cekam!

DAN 2
D: Ferrero Rocher, banana
R: spanac, oslic, hleb, vitaminska salata

Kolicine i nacin pripreme: 2 Ferrero Rocher kuglice, 1 banana srednje velicine; spanac kao krem, onako dosta; oslic pohovan, isto ne znam tacno koliko srednje puno; i dosta salate od cvekle, sargarepe i jabuka; pola parceta beskvasnog hleba.

[Pali Debela]

Danas sve sto pisem cu staviti u ovaj jedan post.
Potrudila sam se jutros oko dorucka. Mogu samo da kazem, ko hoce vece, izgubi iz vrece. Od kada sam probala predivnu kasu u Kafeteriji, zacrtala sam sebi da ponovim to, i tu bi bilo dosta posla, pa sam tri dana jela kuglice, i dorucak koji nije po planu. Jutros sam bila realna i shvatila da nema sanse da sve to pravim, i napravila moju standardnu kasu za koju mi treba 10ak min. Tako da, bolje nesavrsena kasa, a da je napravim i pojedem, nego nedostizno savrsenstvo.
Uskoro se vracam i jedva ne cekam. Posao mi je tezak. Moram malo bolje da organizujem zivot, da vise uzivam, a da imam manje stresa.
Bilo mi je super sa onim deckom juce, nevidjeno mi prija on kao osoba. Mada problem toga da osecam kao da mu se ne svidjam je prisutan. Ali dobro, on se ponasa predivno prema meni, tako da to nema veze.
Ovaj dan je prepredivan. Ide mi se napolje da setam.
Moram definitivno vise da radim, vise da razmisljam o poslu, vise da mu se posvetim.
Ne znam sta ce biti danas za rucak, ali bice nesto super, u to ne sumnjam. Mama kuva, tako da je to bez greske.
I dalje sam na 79 i to je ok. Sada cu da napravim malu procenu oko drugog cilja. Mislim da cu do 14. aprila pasti na 78. Onda Italija, tu necu smrsati, bilo bi dobro da se ne ugojim, tako da do 20. aprila ostajem na 78. Prvi maj mislim da ce biti 77. I 10. maj 76. Mislim da cu tada ostvariti cilj. Ako bude ranije, odlicno, ne verujem da moze biti kasnije.
A sada moje planiranje hrane kada se vratim. U subotu i nedelju cu da jedem isti rucak, ne znam jos tacno sta. Onda ponedeljak, utorak i sreda, takodje isti rucak, i to ce biti kinoa u tortilji, sa puno povrca. Onda cetvrtak, neki rucak koji cu da skuvam kod kuce, a mozda i necu, videcu jos da li cu taj dan da radim od kuce ili ne. U petak stizem, uvece, tu cu samo da se odmorim dobro, mozda izadjem negde. U subotu ujutru pravim dorucak, idem u kupovinu namirnica za sledecu nedelju, i kuvam. U nedelju hocu da sredim skroz svoju sobu, da stavim ves da se pere, kuvam kinou za naredna tri dana, volela bih da odem do plaze ako stignem.
Hocu da kupim jednu knjizicu koju sam videla pre vise od godinu dana u knjizari. Ali je svuda rasprodata. Proci cu danas pored jos dve, tri knjizare u nadi da je negde preostao primerak. Bilo bi divno da je nadjem, bas mi se cita.
Merim se svako jutro. Znam da nije dobro, ali sam vrlo radoznala da vidim kako ide gubitak. Meni je super da izgubim 1 kilogram za najmanje 7, a najvise 14 dana. To je tempo kojim zelim da mrsavim.
Malecki plan za danas. Sada cu da piskaram ovde i da radim. Onda se vidim sa jednom drugaricom na pola sata, nesto sredjujem u banci, i trzim knjizicu u nekoliko knjizara. Onda se vracam kuci, radim jos malo. Onda se vidjam sa jos jednom drugaricom, na par sati. Onda ako ostane vremena radim jos. I uvece idem na operu. Posle opere, cekiram kartu i vadim QR kod za putovanje. To je to za danas.
Sutra. Stresan dan na poslu, cetvrtak. Treba ga preziveti. I hocu. Posle se vidjam sa prijateljima iz gimnazije.
Petak. Pakujem se. Onda radim koliko mi preostane vremena. Putujem. Mozda izadjem uvece.
Subotu i nedelju sam napisala.
Bas mi treba neki super decko.

DAN 3
D: ovsena kasa sa crnom cokoladom, bananom, puterom od oraha, cedjena narandza
R: pire, hleb, grasak, piletina

Kolicine: 5 kasika ovsenih pahuljica skuvanih sa vodom; pola reda crne cokolade; pola banane, sok od dve cedjene narandze; popila sam i jednu limunadu bez secera izmedju dorucka i rucka; 2 kasike pirea, nekoliko kasika graska, pola parceta hleba, jedna snicla pileceg belog mesa spremljenog u nekom sosu ne znam kom.

[Pali Debela]

DAN 4
D: banana, orasi, sok od narandze, palacinka
R: vitaminska salata, gratinirani karfiol
V: cedjena narandza, cedjeni grejpfrut, cips mrvica, kobasica mrvica

Kolicine: 1 velika banana, saka oraha; dve cedjene narandze; sestra je pravila palacinke, i uzela sam jednu malu, bez icega, samo da probam. I necu sada da pisem pasus o tome, to je skroz ok. Sto da ne. Mislim da je to skroz ok. 10 viljuski vitaminske salate, cvekla, jabuka, sargarepa rendano; i dve kasike za sipanje karfiola; karfiol je spreman u rerni. Prezle na prezlama karfiol preliven pavlakom i jajima i beli luk.

Sutra cu verovatno jesti opet dzigericu, posto je ostalo.

Malo sam se zabrinula. Citala sam o autofagiji i naisla na forum o tome. Jedna devojka kaze da joj je to usporilo metabolizam. Da je puna masti i da joj se razgradjuju misici. Horor. Ne treba nista da citam. Mislim ja se malo plasim svega sto nije ono narnormalnija narodska ishrana. Plasim se UN dijete nevidjeno i svake druge dijete. I ovo sto ja radim je malo radikalno. Pitala sam jednog doktora, rekla sam mu da ne jedem veceru i on je rekao da je to odlicno. Ali on nije nutricionista. Otkud znam. Jedenje 300g cokolade dnevno, ili svaki dan ogromna Milky palacinka, to je isto katastrofa. A to sam radila. Sada ne radim. Ne znam stvarno.

Kad bih se drzala tog jelovnika doktorke Sreckovic, bila bih mirna, od toga ne moze bolje. Ali kada ja to ne mogu. Pretesko mi je. Volela bih sa nekim da se konsultujem. Ne bih da stetim organizmu. Ja mislim sada da mu pomazem. Jer prakticno ne jedem slatko, u poredjenju sa tim koliko sam jela ranije. I mislim da se hranim neuporedivo zdravije. Valjda ce biti sve ok. Ne znam stvarno sta da mislim. Ja mislim da sve sto nije uobicajeno, je potencijalno stetno. Ne znam. Nastavicu ovako, jer mi ovo ide, ali mozda se uskoro konsultujem sa nekim.

Sutra se vracam tamo gde zivim.
Imam stres na poslu, mrzim to.
A inace sada sam na nekom online sastanku i kucam ovo, cekam da se sastanak zavrsi. Onda cu da se istusiram, da se sredim i idem da se vidim sa prijateljima. To ce mi prijati. Mnogo, mnogo volim svoju porodicu i prijatelje. Bas mi je prijao ovaj dolazak kuci. Kao nova sam.

Jedva cekam da se zavrsi sastanak i pod tus.

Ja sam kao neki list na vetru. Malo dune i oduva me. Tako me je jako poljuljalo ovo sto sam procitala danas. Momentalno sam se osetila da sam bolesna. I uzela sam nesto za veceru. Kao da me to izleci. I izlecilo me je. Mislim mrvice sam jela i sokove i to je to. Jednu cedjenu narandzu, i sad kako ne jedem slatko bas mi je bila preslatka i cedjeni grejp. Pojela sam kobasicu od druga, maleni komadic 1x1 cm, i nekoliko domaceg cipsa, mozda recimo 5 listica. I kao sto rekoh momentalno mi je bilo bolje.

Sada se na tom forumu pise sve pozitivno o autofagiji. Ja vise necu da citam da me ne bi kolebalo. Ali vracam se na rezim. Dakle za 32 dana sam prekrsila 4 puta, ukljucujuci i danas, sto je super. Malo sam pojacala kalorije, jer je karfiol niskokalorican, sa popijenim sokovima, sto je skroz ok. Sve je ok.

Ali na taj forum vise ne zalazim. Bas sam osetljiva, i moram da se cuvam dok ne ojacam.

[Pali Debela]

Jao, bas sam tuzna sto se vracam. Ne vraca mi se.
Necu raditi danas. Sada cu da doruckujem, da se spakujem, da odstampam kartu i zeleni pasos. Da rucam i krecem.
Vec mi svi i sve nedostaje. Lepo mi je bilo bas.
Ali bicu pozitivna i potrudicu se da napravim svoj zivot lepim tamo gde sam.
Sto se kilaze tice i dalje sam na 79. Ok. Volela bih da do cetvrtka padnem na 78. Mislim da je moguce.
Odradila sam pakovanje, sredjivanje, stampanje karte i zelenog pasosa, dorucak. Bas sam brza. Sada je 11 i skoro sve je gotovo. Ne mogu da kupim kartu za autobus, ne radi dopuna. I nisam popunjavala obrazac za QR kod jer pise boldovano i podvuceno da ne treba ako imam zeleni pasos, koji imam. Imaju i proveru da li je pasos validan, a moj jeste i to je to.
Necu izlaziti veceras. Izracunala sam. Slecem u 8:30, dok se iskobeljam sa aerodoroma do autobusa, to je sigurno pola sata, onda jos pola sata autobusom. Onda jos 15 minuta od stanice do kuce. Onda da malo danem dusom i da se raspakujem, to je vec 10. Samo cu se istusirati, i oprati kosu, i odmarati.
A na aerodromu moram da budem minimum tri sata ranije, i dok dodjem do aerodroma, to je jos jedan sat. Znaci 4 sata ce da mi ode na to. Duze traje ta priprema nego let. Ali dobro. Sta je tu je. Treba flasicu vode da kupim, pa cu tamo da je dopunim.
Samo pozitivno, samo lagano.
Vec sam napisala, imam puno garderobe od 50 kg navise. Tako da kako budem mrsavila, tako cu moci da nosim te stvari.

DAN 5
D: ovsene pahuljice, kakao, med, puter od oraha, sok od narandze
R: dzigerica, pire, hleb, vitaminska salata

Kolicine: 5 kasika ovsenih pahuljica skuvanih u vodi; na vrh kasike kakao, mala kasicica meda. Dve cedjene narandze. Jos nisam rucala, pa ne znam kolicine, ali jescu umereno, mozda dve, dve i po dzigerice, pola parceta hleba, 3 kasike pirea i sto vise salate, minimum 10 viljuski.

[Pali Debela]

Stigoh, pratim svoj rezim, nisam vecerala, pijem samo vodu. Tako da ono sto napisah ostaje.
Vec je ponoc, malo ovo da iskuckam i na spavanje, umorna sam.
Gledao mi se Survivor, bas mi je zanimljivo, ali ovde gde zivim su videi na restrikciji, i sada ne mogu lepo da se opustim pred spavanje. Bezveze.
Zivi nas cetvoro u ovom stanu, i imam dva nova cimera koja jos nisam upoznala, devojku i decka. Malo su neuredniji nego prethodne cimerke, ali nema veze.
Nisam kupila voce sutra za dorucak, tako da ce biti ovsena kasa sa medom i puterom od indijskog oraha. Nadam se da ima meda.
Plan za sutra.
- da se dobro, dobro naspavam
- druga da pitam za jednu radnju gde prodaju mahunarke i raznorazno zrnevlje
- perga, kasicica (zaboravila sam drvenu kasicicu, pa stvarno ne znam kako cu da pojedem malo perge, mozda i preskocim dok ne kupim kasicicu)
- da stavim ves da se pere
- jutarnje sredjivanje
- dorucak ovsena kasa
- onda u prodavnicu po zrnevlje, pa u regularnu prodavnicu; treba da kupim voce, povrce, hranu za vikend, i hranu od ponedeljka do cetvrtka
- zavisi koliko se zadrzim, ili pustam novu masinu vesa ili krecem sa psremanjem rucka
- sredjujem svoju sobu
- sredjujem frizider
- sredjujem zamrzivac
- sredjujem deo sa zajednickom hranom
- sredjujem kupatilo
- u medjuvremenu se dogovaram da idem negde uvece

Mozda ne stignem sve, ali eto to bih volela. Ako bude lepo vreme, mozda samo odem na plazu. I ciscenje ostavim za neki ruzniji dan. Videcu. Odoh da perem zube i da spavam.

[Pali Debela]

Na ovoj vagi ovde imama 80.4 kg. Imam sigurno manje, ali dobro. Tako da cu prvo morati da sacekam da na ovoj vagi padnem na 79, i to bi bilo super da bude do cetvrtka. Danas je subota. Polako, smrsacu, nema kud, jedem definitivno manje nego pre.

Bivsa cimerka mi je ostavila Ferrero Rocher, podelila sam sa cimerom, ali je ostalo tri kuglice. Jutros sam pojela jednu pre dorucka, ostale su mi jos dve. Odusevljena sam sto nisam odmah pojela sve tri, sto bih ranije sigurno uradila i kupila jos. Tako da imam ih, kada cu ih pojesti, ne znam, volela bih da tako stoje tu i da mi jacaju karakter. A planiram da pre dorucka pojedem kasicicu perge, umesto toga ja jedem Ferrero hahaha Kada budem isla u kupovinu, pokusacu da nadjem drvenu kasicicu sto ce se malo teze desiti, mozda kupim stapice kineske drvene, mozda mogu i sa tim.

Doruckovala sam ovsene mekinje, preukusne su. Skuvala sam ih sa bademovim mlekom, dodala malo meda i puter od indijskog oraha. Mislim da mi neko u stanu jede taj puter i koristi moju pastu za zube, posto su oba desetkovana, ali nema veze. Sta da se radi. Nebitno je.

Frizer mi je prekratio kosu, jos ne mogu da se naviknem. Idem sada da zavrsavam stvarcice, pa se javljam naknadno. Prija mi da vodim ovaj dnevnik.

Malo sam sredila sobu, i stavila masinu vesa da se pere. Sada cekam da se pranje zavrsi, pa da mogu da stavim ves na susenje. Susenje traje dva sata, pa cu kada to uradim, da idem u kupovinu. Dok se susi da kupujem i kuvam.
Pitala sam druga za prodavnicu, jos mi nije odgovorio, tako da to necu danas. Treba mi pasulj za kinou, kupicu konzervu. Volela bih da nadjem one stipaljke za hranu. Inace, pojedoh dve Ferrero Rocher kuglice koje su bile preostale. Nisam jaka kada su slatkisi u pitanju, ali ih ne kupujem pa ni ne jedem. Tako da je situacija neuporedivo bolja nego pre. Hocu malo da se pohvalim. Hranim se mnogo, mnogo bolje. Definitivno. Kilogrami neka idu brzinom kojom idu. Kada se zakoce, menjacu nesto. Veceracu veceras jer mi se druzi, a druzimo se kroz hranu i kroz pice, tako da to je to. Zato cu da imam laganiji rucak, salatu.

Cekam jos da masina zavrsi pranje vesa, sada prebacujem fotografije na flash, radim tako te jednostavne, bezveze stvari, koje moraju da se urade. Drug mi je rekao za prodavnicu, ali je daleko i jos mi nije poslao tacnu lokaciju pa cu tamo da idem u ponedeljak.

Slaba tacka su mi drugi ljudi. Sve me pogadja. Druzenje koje je trebalo da bude veceras, vecera u restoranu i kokteli nije se desilo za mene. Cimer je hteo da me doda na grupu, ali je jedan decko rekao da su vec puni, da je previse ljudi i da nema mesta za mene. Pa sta, totalno nebitno. Ali me je to probolo kao nozevi da me bodu kroz stomak. Neopisivo odvratan osecaj. Imam problem sa tim. Ne mogu to da opisem, osecam se bukvalno odbaceno sustinski, i jos milion mi gluposti prodje kroz glavu. Pozvala sam onda jednu moju drugaricu, koju bas volim, izasla sa njom, otisli smo na pice, i na kraju nas je bilo devetoro.

Nisam vecerala, nisam nista pila samo vodu. Sutra cu malo da izanaliziram to izlazenje sa pijemnjem vode.

DAN 6
D: 3 Ferrero Rocher kuglice, ovsena kasa sa medom i puter od indijskog oraha
R: salata sa skampima i povrcem

Ferrero sam izanalizirala vec pre neki dan, necu da pisem nista o tome. Ovsene mekinje su preukusne, ali volela bih da ih napravim noc ranije, pa da vidim da li ce biti slicne onima u Kafeteriji kada odstoje. I izmesacu ih sa krupnijim ovsenim.

Salata od skampa je bila losa. Nisam dobro iskombinovala sastojke. Kolicine: 50g mesavine najrazlicitijih salata, pola male tikvice, prepecene, pola pakovanja sampinjona prepeceno, pola teglice leblebije, prepeceno, malo maslina, pola avokada, kasicica tartar sosa i paradajz. Skampi i leblebije us bili topli, sto uopste ne ide uz salatu. Leblebije ne idu uz skampe, a masline nikako ne idu. Skampi su nezni i oni su glavna zvezda ove salate i ne sme nista drugo da izdominira taj ukus. A leblebije ubijaju skampe i daju neku brasnjavost. Masline su u poredjenjue sa skampima preagresivne, kisele. Takodje tikvica i pecurke nemaju tu sta da traze. Znaci bas promasaj. Jescu skampe cesce sada, pa cu vremenom da pronadjem pravu kombinaciju.

Plan je da stutra jedem pastu sa skampima, to mislim da ce dobro da ide. Stavicu beli luk, maslinovo ulje i persun. I to je to. U ponedeljak cu na posao da ponesem salatu od tunjevine, istu kao ovu koju sam pravila danas, samo umesto skampa tunjevina, mozda ubacim papricice, sargarepu i jaja jos. Onda utorak, sreda i cetvrtak salata od kinoe u tortilji. Nisam mogla da nadjem malo pakovanje crnog pasulja, pa sam kupila beli, videcemo kako ce to da ide, valjda ce da bude ok.

Za dorucak sam kupila kupine, borovnice i maline. Trebaju mi za 5 dana, pa cu svako jutro pojesti po petinu od svake vockice, da mi ne bi ostalo nista pre nego sto odem na put.

Odoh da spavam sada.

[Pali Debela]

Racunar mi je kriticno. Ne radi ventilator i pregreva se. Da napisem ovde sta imam, pogledam jednu epizodu survivora i gasim ga. Sutra cu da ga nosim na servis.

Definitivno na ovoj vagi imam 80.4 kg. Merila sam se i jutros. Dobro, sta je tu je. Moram smrsati, to je izvesno. Ali polako, neka ide tempom kojim ide. Ja definitivno jedem mnogo manje, i to ce se odraziti. Mericu se sledeci put u cetvrtak, da vidimo kakva je situacija.

Sta bih volela danas da uradim? Oprala sam juce sav taman ves, danas sam oprala jednu duksericu koja mora posebno, i ona mi se susi prirodno sada, a tenutno mi se peru bele stvari i njih cu da susim u masini za susenje. Volela bih da operem i posteljinu danas ako stignem. To mora iz dva puta zbog susenja. Srecom je masina slobodna. Takodje bih volela da sredim svoju sobu. Sve na svoje mesto. Onda ciscenje. Onda preslaganje nekih ne toliko bitnih stvari. I to bi bilo to za danas. Plus da skuvam rucak za danas i da skuvam rucak za sutra. I da pripremim dorucak za sutra. Nisam uspela da dobijem ukus iz kafeterije sa metodom koju sam probala. Probacu sada da potopim ovsene mekinje.

Zapisacu odmah i rucak. Iako njos nisam jela, ali to ce biti to.

DAN 7
D: mandarina, perga, ovsena kasa, banana, kupine, borovnice, maline, badem
R: pasta sa skampima, belim lukom i maslinovim uljem

Kolicine: 1 malena madnarina - klementina, mrvica perge, 5 kasiska ovsenih pahuljica, pola banane, bademovo mleko, saka kupina, saka borovnica, saka malina, kasicica putera od badema. 10 skampi, mozda malo vise, malo maslinovog ulja, 3 cena belog luka, oko 80g spageta.

Sada cu da izracunam kalorije za danas, cisto okvirno da vidim gde sam.
Jedem 5 kasika ovsenih pahuljica, to je oko 50 g, sto iznosi 200 kcal. 200 ml bademovog mleka ima 40 kcal, ja ne uzmem toliko, ali hajde da kazemo da je to 50 kcal. Maline uzmem oko 50 g i manje to je 25 kcal, borovnice isto toliko i kupine takodje. Znaci to je 75 kcal. 1klementina 35 kcal. Za sada to je 360 kcal. Pola banane je 50 kcal, a kasicica putera od badema je 35 kcal. Ukupno 445 kcal. Kasicica meda je 20 kcal, dakle 465 kcal. Hajde da zaokruzimo na 500 kcal. To je dorucak.
Sada da vidimo rucak. Pasta je ubica, 370 kcal u 100g nekuvane paste. Opala! Kasicia maslinovog ulj a je 40 kcal, Hajde da kazemo da ja stavim tri, dve za pastu, jednu za pripremu skampi. to je 490 kcal. 100 g skampi ima 100 kcal, a ja pojedem 200 g, to je ukupno 690 kcal. I malo belog luka, neka bude 700 kcal.
Sa doruckom to je 1200 kcal. To je bas malo. Zato mi i nije jasno kako ne mrsavim brze.
Nema veze. Uzecu da je vaga netacna, u odnosu na moju u Beogradu. Ali do cetvrtka moram oslabiti bar 500 g i da budem na 79.9 kg. Inace cu da se zapitam sta nije u redu.
Da kazemo da sam ranije jela 2000 kcal. To je dnevni deficit od 500 kcal. Jer ne jedem svaki dan ovako. Da pretpostavimo da unosim 1500 kcal. Za jedan izgubljeni kilogram treba deficit od 7000 kcal. To je 14 dana. Znaci u 14 dana moram izgubiti jedan kg ili nesto nije u redu. Danas je 10. april. Do 24. aprila moram da imam 79.4 kg. To ako se ne desi, idem da se konsultujem sa nekim strucnim.
Krsicu plan u Italiji, verovatno cemo jesti dosta. Pa mozda i pomerim za 4 dana. Neka bude 1. maj rok da imam 79.4 kg. Nadam se da ce to biti i pre. Videcemo.
Odjavljujem se za danas.
Plan rada:
- prebrisati policu za kozmetiku, radni sto i nocni stocic
- sloziti sav opran ves
- oprati posteljinu
- skuvati rucak za danas
- skuvati rucak za sutra
- ocistiti pod u sobi detaljno
- pripremiti dorucak za sutra
- ocesljati kosu lepo i detaljno, zamrsena je
- opustati se uz gledanje Survivora

Ne moram da uradim sve sa spiska, ali kuvanje ova tri obroka moram. Lagano. Odjavljujem se. I ne znam kada cu se sledeci put javiti, posto nosim racunar na servis.

Ali naravno javljam se sada hahaha Ostalo mi je da uradim ovo sto nisam posivela. Sada je pola sest. Mnogo je lep dan i mozda bi bilo pametno da odem napolje i da se setam po ovoj divoti od vremena. Ali! Masina za ves je retko slobodna. Cela zgrada koristi jednu masinu za ves. A ostalo mi je samo da operem jedan carsav, sve ostalo sam oprala i susi se. Tako da ovo ce da bude plan:

- idem sada da stavim masinu da pere carsav
- kuvam rucak za sutra, pravim ovsenu kasu za sutra
- onda stavljam taj carsav da se susi
- i onda bih otisla da vozim biciklo pored mora, samo sto to kosta, ali nema veze, nije preskupo, pola sata 100 dinara, ja da vozim sat na konju sam

Stavila masinu. Sada cu da se odmorim i idem na pripremu rucka. Polako, i ne moram da vozim bajs. Samo cu odmarati. Radim sve lagano.
Ipak sam otisla da vozim biciklo pored mora Toliko je lepo! Tako mi prija! 20ak minuta sam vozila biciklo, elektricno doduse, ali i to mora da se vozi, samo ne opterecujem kolena i idem mnogo brze. Onda sam odlucila da pesacim u povratku. To je trajalo sat vremena. Sada je skoro 9. Nazalost, izgleda da sam zaboravila da pritisnem dugme za susenje vesa, tako da sam sada pustila, pa cu to morati da sacekam jos sat-dva.

Dosla sam kuci sva srecna i rumena. More me opusta, izvlaci iz mene sav stres i negativnu energiju. More i planina. Reka isto. Voda i priroda. Obozavam. Bas mi se ide na planinarenje. Ali more mi je blizu, tako sam i birala ovaj stan gde sam sada. Lokacija je idealna. Blizu mi je more, blizu su mi tri najlepsa kraja grada. Posao mi je daleko, ali to je i dobro, da budem odvojena.

Mogla bih ranije da idem na posao, i onda da odem na plazu. Ovde zalazi Sunce u 8:30. Da pocnem da radim u 9, da zavrsim u 5. Kuci sam u 6. Ali moram sutra da pravim rucak za utorak, sredu i cetvrtak. Tako da sutra nema sanse.
Evo sta bi bilo idealno. Da legnem da spavam u 10. Da ustanem u 7, na poslu da budem u 8. Da radim do 4. Kod kuce sam u 5. Pravac plaza. Neka provedem dva sata na plazi. To je 7. Dodjem kuci, istusiram se to je 8. I od 8 do 10 odmaram i uzivam. Videcemo, u teoriji zvuci super. Ali, praksa je drugo.

Polagano sve.

Kako je lepo, ja cista u cistoj pidzami, i cistoj posteljini. Rucak spreman za sutra, ves opran, soba blista, duks mi se susi, dorucak skoro spreman.
Voce koje cu da pojedem sutra: mandarina, kupine, maline, borovnice, banana, indijski orah, bademovo mleko.
Povrce: spanac, rukola, jos par vrsti salate, papricice, masline, pecurke, tikvica, avokado, paradajz.
Ostalo: ovas, leblebija, tunjevina.
U salati imam i jednu kasicicu tartar sosa, potrosila sam ga. I ulje iz tunjevine.
Super mi je ovako da jedem, puno voca i puno povrca. Laku noc.

[Pali Debela]

Proveravam da li je moguce javiti se sa telefona. U metrou sam, idem na posao. Jutros je bilo tacno 80 kg, znaci 400 g manje nego juce, a verovatno imam jos manje, ali videcemo u cetvrtak.

Volim sto mi je sve cakum pakum u kuci. Bas mi treba decko, sanjala sam sinoc jednog druga koji mi se svidja. Vraticu se peske kuci sa posla. Ne mogu na biciklom jer sam u uskoj suknji. Ili da skinem suknju, pa u helankama, i to mogu.

Evo skoro stigoh.