Dijeta.net

E pa sada ja ne znam sta da kazem
Osim, da me je mozda pomalo sramota sto imam vremena da kuvam, ali posto ja na to gledam kao na antistres terapiju...
A za to mora da se nadje vremena, tako da griza savesti deleted

Kako se mamica oseca posle operacije, je l' osetila ono veliko olaksanje sto zna da vise nece biti 'napada' i sl.?
Meni su bili preporucili caj od majcine dusice da pijem, vocne kompote mlake, da se ne vozim autobusom, da ne jasem (?!?!?!)... bar prvo vreme.


+ slazem se sa ^

Dobro veče drage moje devojčice, devojke, žene!
Hvala vam na podršci i tim vašim rečima...
Dionne ne treba da imaš ,,problem,, sa tim što imaš vremena za kuvanje i ostalo, budi srećna zbog toga...imaš i namirnice i vreme i volju i želju i umeće spremanja i umeće življenja, pa ti si jedna srećna žena....a i onaj ti se ticker pomerio u desno....da se nije pokvario?! Naravno da se nije pokvario nego ti mršaš a ne hvališ se, te zaključak peti te dvadeset peti, da se vlasi ne dosete a ona se osuši....

Hvala na pitanju za roditelje!
Mama je bolje. Sporo se oporavlja posle operacije ali ipak ide na bolje. Ipak je ona starija osoba i težak srčani ali i plućni bolesnik.
Ne znam koliko si imala priliku da pročitaš, pisala sam ranije, ona je prošla mnogo velikih kriza...prvo sa srcem pa je tu dugo trajalo vrlo krizno stanje i samo je očigledno Bog hteo da se izvuče iz toga, preživi i oporavi......pa se postepeno oporavljala, a onda smo spoznali problem sa kamenom ali ne u žuči nego u žučnom kanalu....Izgledalo je da nema rešenja jer su rekli da se zbog visokog kardio rizika ona ne sme operisati, a stanje sa tim kamenom je bilo kao ruski rulet....Onda smo ipak uspeli da dođemo do operacije, mada i to jedva...Kad je tek otišla u bolnicu radi operacije (a kako smo uspeli da je ubacimo u bolnicu to je tek triler), operacija je odmah zakazana da bude nekih 5 dana od prijema...međutim dve noći pred operaciju desi se neki problem sa srcem i kardiolog ne dozvoli operaciju, pa je prebace na kardiologiju da sa većom sigurnosti ustanove može li ili ne.....Ipak je dobila pozitivnu ocenu, onda je trajalo dugo dok su je vratili ovamo na digestivnu hirurgiju jer nije bilo mesta, a nalazi se već pogoršavaju jer problem sa žučnim putevima ekspresno proizvodi problem sa jetrom i pankreasom, nalazi se komplikuju, pa je prebace konačno, pa problemi admin.prirode, kasni odobrenje nadležnog fonda, operacija se odlaže i odlaže, hoće da je otpuste jer odobrenje još nije stiglo, pravi se potpuno nelagodna i ekstremno stresna situacija, i konačno stiže odobrenje, operišu je, malo duže ostala u intenz.nezi zbog kardio stanja, ali vraćena na odeljenje za koji dan......
Trebalo je mnogo kockica da se poklopi evo već par godina, ali su se hvala Bogu ipak poklapale...Evo oporavlja se, juče išli na kontrolu, Dr kaže da je taj otok normalan, da nema kilu ili tako nešto, da je to tako zato što je duboko i puno sečeno pa se, mojim rečnikom rečeno), mišići krive ili tako nešto pa izgleda kao otok....Ako to ne nestane, ja ću je naterati da idemo na ultrazvuk abdomena pa da to neko lepo vidi....
Za vreme njenog boravka u bolnici i tata doživeo izgleda neki manji udar...ali je dobro mislim relativno dobro.
Kad je onih dana nastala ona frka sa njegovim otokom i kad smo proveli onu noć na Urgentnom, možeš li da zamisliš kako sam se osećala i kako sam se pitala ima li kraja...

Eto opet sam razvezla predugačku priču...

Da se vratimo na svrhu ovog foruma i ovog dnevnika...
Jutros sam se već osećala normalnije....Nisam imala gladne oči...a kad sam u neka doba imala gladan stomak jer sam objektivno bila gladna, nisam jela par sati jer mi je bilo mrsko da seckam salatu i da jedem...što je dobar znak...bilo mi je mrsko da jedem a bila sam objektivno i s pravom gladna.....
Danas sam i osamsto puta išla u wc iako sam pila tečnosti isto koliko pijem svaki dan (puno)... što možda govori da sam bila zadržala neku tečnost i zato se osećala onako ogromno ovih dana....pa da sam počela da istu ,,otpuštam,, ....


18. Juli ’13 – 74. dan – Nadam se vraćanju na redovno stanje....
1. Banana – 9h
2. Banana i 2 manje breskve – 12h
3. Salata KP, Kiselo mleko sa zezalicama, 3 Tonusa – 15h
4. Pivo malo nikšićko svetlo
5. SMT Čorba, salata KP, manje parče hleba – 20.30
6. Ostaje otvoreno za piće jer odoh malo negde....


Eto tako, viđamo se!

Mrso, drago mi je da su roditelji bolje, pogotovu mama! (jako sam osetljiva na tu temu)! A ti pazi na sebe i svoje zdravlje, nemoj da ti je mrsko da jedes! Treba ti snage za sve tvoje borbe! Zamisli sta bi tvoji roditelji ako se i ti razbolis? Kilaza ti je vise nego odlicna, mozes biti ponosna! Ljubim te puno!!!

Mnogo, mnogo mi je drago da je sve dobro proslo! Mogu sam da zamislim koliko njima znaci sto si ti tu uz njih!
Nadam se da ces u narednom periodu moci da se opustis, da odahnes...
Uzivaj veceras!

Čitam te redovno, ali se retko javljam! Vidim da si prošla čitavu golgotu sa roditeljima, a naročito sa majkom. Dobro je što se sve dobro završilo, inaće znam za te probleme sa srćanim bolesnicima i bilo kojim drugim vrstama lečenja, pošto i sama prolazim kroz to uvek kada je nešto u pitanju, a stalno je nešto u pitanju! Operacije se najteže odobravaju, jer je rizik prevelik, ali su moguće sa stručnim i pripremljenim timom spremnim na svako iznenadjenje! Sada je najbitnije to da je sve za vama, bar za izvesno vreme!

Jedan moj komšija, generacija mojih roditelja, teški je rusofil. Pa, kad ga god nešto obraduje, on kaže da mu je srce ko Rusija. E, i meni je sad srce ko Rusija kad pročitah da je mami bolje, da se stanje popravlja. Odmah ćeš nam i ti bolje biti.

vidim sve je pod kontrolom, svaka čast na istrajnosti...

19. Juli ’13 – 75. dan – Uletele napolitanke koje ne volim....
1. Banana
2. Banana
3. Kikiriki, bez soli
4. Piletina (ne baš dobra), salata KP, parče hleba
5. Buscopan, uletele napolitanke – dalje u tekstu opisano
6. Opet malo piletine, kupine, malo hleba
7. HA: Crno vino iskusna do muška porcija

Sve u jednom danu...i bolest i Buscopan i crno vino i lični trening....

Dobro jutro!
Pijem kafu, slušam muziku, pišem dnevnik....
Ovaj period kad prođe pms i ms je najbolji na svetu...šta rade ti hormoni i kakve su to ekstremne promene....nikad neću prestati da se fasciniram....kao da sam druga osoba koja se smanji i prepolovi kada prođe ta neka nadutost i to neko stanje....
Juče beše neki čudan dan....u nekom trenutku posle podne, čini mi se oko pola 3, mi je počelo bilo neko mnogo loše stanje, htela sam da odem u Urgentni centar ali nisam imala snage....(ne zato što sam se posebno uplašila, nego što sam pomislila da mi je loše i da će mi tamo uraditi sigurno ultrazvuk, a ako npr danas krenem redovnim putem, pa zakazivanje pa sve redom...što bi rekla Somborka, proces...)......Počelo je kao bol želuca a onda postalo nekako bol svega u tom ,,pojasnom delu,, ...i levo i desno i gore i dole, i nisko i visoko, sa nekim bonus bolom pozadi, sredinom leđa, pa posle bolom u delu struka sa strane, sa obe strane...možda bubrezi možda žuč, možda ko zna šta......pa mučnina (bez povraćanja, samo ona mučnina koja pravi neprijatnost), pa glavobolja, slabost....
I biometeorološka prognoza za juče je bila loša..
Kad sam došla blizu kuće (mislim sa NBg ovamo u Stari Grad), svratim u apoteku, pitam apotekarku šta preporučuje, prepričam joj situaciju, a ona uporna sa nekim Ranitidinom protiv želudačne kiseline (šumeće).....a meni ni najmanje nije delovalo da imam problem sa želudač.kiselinom nego sa nekim organom unutra, druge prirode....Jedva nekako dođosmo do Buskopana...
Kad sam došla kući još uvek nije bilo predobro, ali je bilo bolje....popila dva ova leka....
Posle me više ništa nije bolelo, samo sam bila umorna i malo iscrpljena od ovoga...Kad je prošao bol a ostala iscrpljenost, nastradale napolitanke koje ne volim...Kupila sam ih jer ih lični trener voli a ja ih nikad inače ne jedem....ali taj momenat kada su nastradale je bio neka viša sila.....kao neki spas od iscrpljenosti posle ove epizode bola...
Kasnije došao lični trener, kao da se ništa nije dogodilo, nastradalo je crno vino...

Moravka, nije meni generalno mrsko da jedem, vidiš da imam šesnaest obroka na dan...nego sam se osetila zadovoljno što mi je juče bilo mrsko da jedem...vis a vis cunami gladnog perioda iza mene kada sam mogla da jedem kao mećava (pa sam zato pričala o tome.....)..., pms i to.... da evo ponovim po stoti put ovih dana....Inače, ne brini ti za moje jelo, svakako ti hvala, jedem ja i te kako....Kada pripremam porcije ne pokušavam da budu male ni dijetalne nego normalne, da jedem i da budem sita...Jedino što vodim računa je da nekako ne bude više od jednog većeg obroka na dan, da jedem redovno, da slatkiši budu kontrolisani i dozirani....da ima neki plan i smisao...evo opet se ponavljam, kao pokvarena ploča sam...
A osetljivost na temu roditelja i to...ne pričaj mi ništa....moja osetljivost na temu roditelja i sestre i sestrića ne da se graniči sa patologijom nego je debelo prešla u zonu patologije.....Šta se meni sve mota u glavi, kao da brinem za neku malu decu, sto misli sto ideja, nigde se ne smirujem...samo vitlam u glavi šta može da bude i kako...pa kad je nešto onda potpuno poludim, kad nije onda poludim da se ne desi, čim se desi odmah vidim moguće scenarije dalje i nus pojave, ponekad.....To jeste patologija....
Za sebe ne brinem. OK, nemam razloga ali i imam....
Kilaža je dobra da. Taman bi mi trebala sad neka uznemirujuća kilaža, malo mi je problema...
Hvala ti i ljubim i ja tebe puno puno, znaš da si ti za mene posebna od početka!

Dionne, hvala drugarice. Na tu temu definitivno jesam opuštenija pa sada mogu da brinem svoje brige koje treba da rešavam u ovoj godini, svoje krize....za koje roditelji i nemaju pojma, neću da se sekiraju i zbog toga i da mi kukaju...a ja ću valjda nekako iznaći rešenja ovih meseci....a ako ne, bogami neće biti dobro ...ali ja jesam optimista ipak...
Naravno da roditeljima znači da sam tu, ali isto tako im znači i što je moja sestra tu...nas smo dve, samo živimo na tri strane (sestra, roditelji, ja na trećoj)..

Ana, dobro došla! Upravo tako. Mama je u oba slučaja operacije (i bajpas i žučni putevi) zaista imala izvanredne hirurge ali i anesteziologe i sve ostale. Prva bolnica je bila ta kad je bio infarkt pa bajpas, a druga nekoliko meseci kasnije jer je bilo vrlo krizno stanje, i tada je isto ulogu odigrao fenomenalni kardiolog (bez ikakve veze i preporuke) koji joj je spasio život i popravio je potpuno.....Treća bolnica je bila ova opisana epizoda, gde smo opet imali izvanredan tim....Kako god se priča o našem zdravstvu i lekarima, njeno iskustvo je ipak takvo da samo možemo da imamo mnogo reči pohvale i zahvalnosti za većinu tih ljudi....Nešto od toga je imalo veze sa preporukom i poznanstvom i možda su zahvaljujući tome neke stvari uopšte urađene, ali nije sve.....Ona je uvek bila prezadovoljna negom i pažnjom u bolnicama, druga je stvar što te bolnice same po sebi dosade i čoveku je teško i želi da ide kući...

Maggie, evo i meni je srce kao Rusija kada mi to kažeš!

Ela, dobro došla, hvala....mora se...

Evo ponovo napisah roman.....pa dobro, čitanje nije obavezno...

EDIT:
I rezime posle ovih teških dana, 58-ica pobedila sve krize....i pored sve hrane...izborih se....činilo se jedva.
Ostalo je 58.
Zadovoljna.

EDIT'
Još nešto...
Stan mi je svinjac i nemam nameru da ga sređujem.
Uradiću prvo vežbe zbog mojih jadnih leđa, ramena i plećki.....Onda ću izaći tu do pijace da se opskrbim bar paradajzom, a onda ću (kad isporučim u frižider), sebe izvesti u grad.....

I ti imas dusu da se odmoris i ugodis sebi

za grad

Uzivam da leti citam romane, tako da samo pisi, jedan citalac je siguran...
Jedva sam ukapirala sta je namestaj (genijalno!), jos samo da provalim HA i licnog trenera i da mogu lepo sve da pratim, ali cackacu, ukapiracu
Da vezbam malo ovaj zardjali mozak...

Mršavićka, kod tebe turbo režim dešavanja...Dobro da je sve na kraju ok...I meni je taj dan bilo nešto mutno u glavi, čula sam i za bioprognozu..Važno da je prošlo...

Marayya, Hoćka, Dionne, Magi...drage moje, hvala, hvala....

Dionne, na 39.stranici Dnevnika sam predstavila kategoriju HA, narednih nekoliko strana je detaljnije objašnjavala i tako se rodila kategorija u mom jelovniku i u mom dnevniku....

A lični trener...i ta kategorija je nastala spontano....
Znaš postoji FA (aerobik, trčanje, košarka, npr....) i postoji FA....
Osoba sa kojom radiš ovaj drugi FA (jer je bez veze da ga radiš sam) je tvoj lični trener.
Ako lični trener izuzetno dobro obavlja svoj posao onda mu nekako treba dati i zvanje....
Eto tako.

Juče nešto bejah bez pritiska, mislim sa baš niskim pritiskom ali opstadoh.....


20. Juli ’13 – 76. dan – Subotarenje....
1. Banana
2. Jogurt sa zezalicama (lan, susam, kari, cimet, crni biber), parče hleba
3. Malo kupina najboljih na svetu 100% organskih
4. Kobasice, salata KP, parče hleba, SMT čorba (ali bez SM, ostalo samo T i tečnost)
5. Riblja čorba malo - odlična
6. Jacuzzi seansa, malo sladoleda, HA: neka spec.rakija........


21. Juli ’13 – 77. dan – Nedeljarenje....
1. Banana
2. Jogurt sa zezalicama, parče hleba
3. Riblja čorba odlična, malo ribe sa roštilja (som), kupus salata, malo krompir salate, 3 jaffa keksa (šta da se radi, ne znam šta bi)
4. Malo kupina najboljih na svetu 100% organskih
5. Riblja čorba, parče hleba
6. 3 šljive i sasvim malo kikirikija

Sutra jedem svašta lepo.....mislim trebalo bi....
Vidimo se sutra!
PS. Da. Vikend je bio dobar.

Puno pozdrava za mamu i ja sam sa mojom prosla do pakla i nazad pre 3 godine i sada do kraja njenog zivota mora da se pazi i nekako najvise volim kad mi dodje u posetu, kad znam da je tu kraj mene
Volela bih da imam vise vremena da te laganica iscitam, a ne letimice kao sada. Zavidim na ovim organskim kupinama, malinama

Gledam tvoj tiker i ne znaj dali si na 58 kg. ili na napisanoj cifri! Obe su iskreno OK, ali da ne zbunjuju! Što se tiće ličnog trenera-zaista najbolje ime koje si mu dala, a verujem i najefektnije! Nema razloga da se pored svih problema i briga ne opustiš! Nadam se da se nećeš uvrediti, ne bih želela! To sve spada u život, a i zdravu hranu!