Re: Srećna, ali debela
Poslato: 04 Jan 2016, 12:14
Narcis, mslim da si me ,,prozvala,, za temu dvopeka..
Pa ovako…
Ja sam dvopek pre nekoliko meseci počela redovno da konzumiram (iz nekih sasvim drugih razloga, da ne širim sada temu) i to je trebalo da bude privremeno, tačnije nisam mnogo ni razmišljala da li će biti privremeno ili šta već.. Napomenuću da ja inače ne volim mekane, tople i vazdušaste hlebove (mek ko duša sistem) nego dobro pečene, tvrđe hlebove odnosno da posebno volim da jedem bajat hleb (naravno, da bi hleb bio lep kad je bajat, on mora da bude i inače lep, od kvalitetnog brašna, bez nekih aditiva i dobro pečen..) i dugo vremena sam pronalazila neki hleb koji sam jela 4 dana a često i 5.dan.. Čak sam ponekad namerno štimala da npr danas kupim hleb da bih imala za sutra, prekosutra tako da ne moram da jedem svež hleb…
E sad, da se vratim na dvopek… Tada kada sam počela da isti jedem svakodnevno, primetila sam da mi to jako odgovara u svakom smislu (kao što sam volela i bajat hleb). Onda sam se malo raspitala o dvopeku kako bih došla do odgovora na pitanje šta je to što mi odgovara… (naravno nastavila sam da redovno jedem dvopek jer sam u njega zaljubljena i naravno uvek pronađem vreme da ga pripremim i imam u svakom trenutku, ako ću biti negde van kuće nekoliko dana, ponesem svoj dvopek i slično..)
Prepecanje hleba odnosno pravljenje dvopeka - mislim da se razlikuje od tostiranja jer kod tostiranja hleb spolja bude reš ali u sredini ostaje mekan, dok kod dvopeka sve bude tvrdo, samo naravno treba naći pravu meru kod pečenja a to je već rutina koja se iskustvom brzo stiče..
U slučaju dvopeka i njegovih prednosti mislim da nije poenta u neutralisanju kvasca kako mnogi misle jer se, kako sam ja obaveštena, kvasac se ionako neutrališe na temperaturama na kojima se redovno peče hleb (peče a ne ,,dvopeče,,) tako da to nije poenta.
Poenta je u dehidrataciji tog hleba, jer kad nema tragova vlage u hlebu onda nema šta ni da buđa – znamo da unošenje buđi u organizam nije dobro.
Imamo tu i glikemijski indeks (kojim se inače ne treba mnogo opterećivati osim ako ste dijabetičar, kako su mene obavestili) koji je valjda niži kod dvopeka…
Dodatno sam naišla, sasvim slučajno, listajući neke članke letos na moru na plaži, na podatak da je efekat ovog dvopeka dodatno bolji dakle korisniji (ako su lagali mene i ja lažem vas) – ako dvopek pravimo od hleba koji smo prethodno zamrzavali (što je upravo moj slučaj i to iz sasvim praktičnih razloga – nisam u mogućnosti da kupujem taj hleb koji mi se sviđa svakodnevno nego ga kupim jednom u nedelju ili dve dana i stavim u zamrzivač a kada je vreme da pečem dvopek, tj kada mi nestane, izvadim iz zamrzivača i po odmrzavanju pečem dvopek).
Ranije sam pekla za 4-5 dana a sada pečem zalihe za 10 dana (kada sam se spremala za more, napekla sam zalihe dvopeka i videvši da sasvim komotno može da stoji po 10 dana, počela da uvek radim tako, kako bih se ređe zezala sa tim pečenjem).
Kada se jede neki mekani hleb koji nije najsrećnijeg sastava (ili npr kifle iz pekare koje apsolutno treba izbegavati) on pravi efekat na organizam slično ili isto kao kada se jedu slatkiši – može da se jede još i još, ne postiže se sitost ni zadovoljstvo (osim trenutnog zadovoljstva) i ne dobija se ništa korisno nego se samo za sat vremena još više gladni i traže se slatkiši ili UH uopšte… verovatno je tu u igri i GI i štoštak, tačnije razlog je u tome što su to klasični loši UH…
Sa dvopekom je stvar sasvim drugačija – postiže se ona lepa, kvalitetna, izvorna sitost i ne traži se još i još nego se, naprotiv, na lep način uzima svoja doza UH iz hleba.
Žvaće se i jede sporije pa mozak ima lepu priliku i vreme da shvati da je sit i zadovoljan.
Dvopek se ne kupuje u radnji u kutijama, jer je taj dvopek obavezno sa šećerom i eventualno aditivima nego se peče svoj dvopek od hleba koji je dobar, kvalitetan i koji vam se dopada (ne mora da bude crni ni integralni)…
Dvopeku hvala! (dvohvala)
(elem, samo sam objasnila ono što znam, a ne sugerišem nikome da jede ili ne jede… svako zna svoje…)
Pa ovako…
Ja sam dvopek pre nekoliko meseci počela redovno da konzumiram (iz nekih sasvim drugih razloga, da ne širim sada temu) i to je trebalo da bude privremeno, tačnije nisam mnogo ni razmišljala da li će biti privremeno ili šta već.. Napomenuću da ja inače ne volim mekane, tople i vazdušaste hlebove (mek ko duša sistem) nego dobro pečene, tvrđe hlebove odnosno da posebno volim da jedem bajat hleb (naravno, da bi hleb bio lep kad je bajat, on mora da bude i inače lep, od kvalitetnog brašna, bez nekih aditiva i dobro pečen..) i dugo vremena sam pronalazila neki hleb koji sam jela 4 dana a često i 5.dan.. Čak sam ponekad namerno štimala da npr danas kupim hleb da bih imala za sutra, prekosutra tako da ne moram da jedem svež hleb…
E sad, da se vratim na dvopek… Tada kada sam počela da isti jedem svakodnevno, primetila sam da mi to jako odgovara u svakom smislu (kao što sam volela i bajat hleb). Onda sam se malo raspitala o dvopeku kako bih došla do odgovora na pitanje šta je to što mi odgovara… (naravno nastavila sam da redovno jedem dvopek jer sam u njega zaljubljena i naravno uvek pronađem vreme da ga pripremim i imam u svakom trenutku, ako ću biti negde van kuće nekoliko dana, ponesem svoj dvopek i slično..)
Prepecanje hleba odnosno pravljenje dvopeka - mislim da se razlikuje od tostiranja jer kod tostiranja hleb spolja bude reš ali u sredini ostaje mekan, dok kod dvopeka sve bude tvrdo, samo naravno treba naći pravu meru kod pečenja a to je već rutina koja se iskustvom brzo stiče..
U slučaju dvopeka i njegovih prednosti mislim da nije poenta u neutralisanju kvasca kako mnogi misle jer se, kako sam ja obaveštena, kvasac se ionako neutrališe na temperaturama na kojima se redovno peče hleb (peče a ne ,,dvopeče,,) tako da to nije poenta.
Poenta je u dehidrataciji tog hleba, jer kad nema tragova vlage u hlebu onda nema šta ni da buđa – znamo da unošenje buđi u organizam nije dobro.
Imamo tu i glikemijski indeks (kojim se inače ne treba mnogo opterećivati osim ako ste dijabetičar, kako su mene obavestili) koji je valjda niži kod dvopeka…
Dodatno sam naišla, sasvim slučajno, listajući neke članke letos na moru na plaži, na podatak da je efekat ovog dvopeka dodatno bolji dakle korisniji (ako su lagali mene i ja lažem vas) – ako dvopek pravimo od hleba koji smo prethodno zamrzavali (što je upravo moj slučaj i to iz sasvim praktičnih razloga – nisam u mogućnosti da kupujem taj hleb koji mi se sviđa svakodnevno nego ga kupim jednom u nedelju ili dve dana i stavim u zamrzivač a kada je vreme da pečem dvopek, tj kada mi nestane, izvadim iz zamrzivača i po odmrzavanju pečem dvopek).
Ranije sam pekla za 4-5 dana a sada pečem zalihe za 10 dana (kada sam se spremala za more, napekla sam zalihe dvopeka i videvši da sasvim komotno može da stoji po 10 dana, počela da uvek radim tako, kako bih se ređe zezala sa tim pečenjem).
Kada se jede neki mekani hleb koji nije najsrećnijeg sastava (ili npr kifle iz pekare koje apsolutno treba izbegavati) on pravi efekat na organizam slično ili isto kao kada se jedu slatkiši – može da se jede još i još, ne postiže se sitost ni zadovoljstvo (osim trenutnog zadovoljstva) i ne dobija se ništa korisno nego se samo za sat vremena još više gladni i traže se slatkiši ili UH uopšte… verovatno je tu u igri i GI i štoštak, tačnije razlog je u tome što su to klasični loši UH…
Sa dvopekom je stvar sasvim drugačija – postiže se ona lepa, kvalitetna, izvorna sitost i ne traži se još i još nego se, naprotiv, na lep način uzima svoja doza UH iz hleba.
Žvaće se i jede sporije pa mozak ima lepu priliku i vreme da shvati da je sit i zadovoljan.
Dvopek se ne kupuje u radnji u kutijama, jer je taj dvopek obavezno sa šećerom i eventualno aditivima nego se peče svoj dvopek od hleba koji je dobar, kvalitetan i koji vam se dopada (ne mora da bude crni ni integralni)…
Dvopeku hvala! (dvohvala)
(elem, samo sam objasnila ono što znam, a ne sugerišem nikome da jede ili ne jede… svako zna svoje…)
.
. Ispade da sam prilično dobro pazila na času, manje-više sam to isto sročila, samo mi je glikemijski indeks ispario. Kako god, meni baš odgovara i jedem ga i ješću ga (iako sam ja od tih što vole vazdušasto, meHko,prhko).
- divna si. Ko čeka taj i dočeka. Nadam se da ćeš se skoro iskobeljati iz frke (tj da nije ništa ozbiljno), a lako ćemo za objed.
nasmejah se slatko. 