Još malo jelovnika, pošto sam uspešno smakla još nešto više od pola kilograma... tj. već treći dan sam na manje od 53,5. U tiker ipak stavljam tu gornju granicu.
18. jun:
D: salata (paradajz, krastavac, sir od obranog mleka, malo barene šunke)
R: 2 piva
U: tanjir tarator čorbe
V: barena šunka (oko 150 g), 1 dvopek, sir (isto oko 150 g), sveža ljuta paprika (velika)Pivo inače nije bilo predviđeno "za ručak", ali kad je već upalo u to doba dana, morala sam da ga tretiram kao prehrambeni proizvod. Ali pila sam i običnu vodu.
19. jun:
D: ništa
R: pljeskavica (200 g), "salata" od pečenog i svežeg crnog luka, 1 paradajz, 1 dvopek
V: pljeskavica (100 g)Dan je bio prepun obaveza i jurcanja (i uzbuđenja), pa je doručak silom prilika ispao, čak i posle sam jela na silu, znam da ne treba da se preskaču obroci, ali makar sam se opet nalilvala VODOM (običnom). Našla sam fazon, pijem je iz šoljica za kafu (onih od 1 dl), tako imam meru, a nije gadno kao iz čaše ili flaše.
Trenutno očigledno moram malo da izmenim svoju "dosadnu dijetu", tj. neprestane čorbe i stalno iste kombinacije hrane su mi TOLIKO ubile apetit da sam juče i prekjuče mirno mogla i da ne jedem. A pošto ni to nije baš pametno, sad radim na "buđenju gladi". (Ko bi se tome nadao pre nekoliko meseci.
) Ovo mi je inače prvi put da ovaj režim ishrane furam ovoliko dugo i tek sad vidim koliko je zapravo efektan. (Juče sam se častila farmerkama br. 29, što je za 4 broja manje od prošle godine u ovo doba.) Jedini problem (bar ja mislim da je problem) jeste u tome što sam skroz izgubila potrebu da unosim skrob. Možda neko zna da mi objasni otkud ta pojava.
Mada, s druge strane, nemam problema sa salatama, mlečnim proizvodima i mesom, sve to uredno jedem i trudim se da ne bude ispod 1700 kalorija dnevno, jedino što su trenutno malo dosadile čorbaste verzije pa sad idem na "suvlje", ali vratiću se na njih, imam osećaj da želucu prija kad se dopunjava više puta dnevno (u ranijem periodu imala sam obavezno makar jednu "užinu" u vidu tanjira čorbe). I isto bih volela da mi neko kaže je li imao slično iskustvo s "granicom" posle koje naglo kreće slabljenje. Unosim istu vrstu hrane i približan broj kalorija sve vreme (mislim na ovaj dugački period, već 4 meseca), ali u prvo vreme išlo je užasno sporo, a onda, kad sam došla do 56 kg, odjednom sam počela da se samo suljam naniže. Možda ima neke veze - 56 kg mi je u ranijem "normalnom" životu bila gornja granica, tj. četiri puta mi se desilo da nakratko skočim do nje, jednom je bilo neko pubertetsko divljanje štitaste žlezde, jednom divljanje hormona posle spontanog, i dvaput trudnoća (56 sam imala posle oba porođaja), ali u svim tim slučajevima sam se u roku od maksimum dva meseca sama od sebe (bez ikakve dijete) vraćala na svojih 47 ili 45 (samo poslednji put na 49, ali tad sam imala tu operaciju, pa sam krenula opet da dodajem, inače bih 99% opet spala na 45). Sad se pitam da nije organizam jednostavno "prepoznao" da je ušao u svoju normalnu zonu...
) Ali svesna sam da je svaka kritika ovde za NAŠE DOBRO; eto, npr. mene si IPAK onom ranijom pohvalom naterao da malo mrdnem sa svoje radne stolice i da se fizički aktiviram, i MNOGO sam zahvalna. 
