Dijeta.net

problemi nastaju kad zaboravim da doručkujem, a ručak se iz nekog razloga pomeri za večeru ... onda jako ogladnim i pravim gluposti

Ufff, ja doručak nikako ne preskačem, doduše u svojim jelovnicima ne pišam da mi dan uvek počinje sa 1-2 kašikice meda i to još pre umivanja (i to mi je praksa od malena) , neki put uz meg bude iz 1-2 oraha i tek posle 2-3 sata idem doručak, al kako reče a i sebe nađoh u tome, kada se iz nekog razloga vreme ručka baš otegne onda kad je vreme večeri nisam gladan pa u kasnim večernjim satima nastaje haos a što je najgore posle kojeg uopšte nemam osećaja krivice

Leonida nadam se da si dobro, i da ces nam se javiti uskoro

Ovaj novi forum izgleda puno lepše nego onaj privremeni.
Uključujem se čim budem imala malo više vremena ... danas sam u nekoj ludnici.

Zelim ti srecan povratak - kad god da skupis vreme za isti

Da podignem dnevnik

Ehejjj gde si?

Evo vraćam se.
Napraviću tiker ovih dana, dok se setim kako. Početna kilaža /juče) 78,7. Cilj 67-
Da li sam razočarana što sam vratila deo kilograma? Verovali ili ne, nisam.
Zapravo sam srećna da sam, posle skoro 6 meseci blage depresije ponovo došla u situaciju da mogu da sednem sa ljudima, družim se, razgovaram o normalnim temama. Dugo nisam imala volje ni za šta ...
Hvala vam što ste podizali moj dnevnik, ja ni za to u jednom momentu nisam imala volje, a bilo bi mi žao da ga nema više.
Sve u svemu, situacija takva kakva ja, očekivana s obzirom na moje psihičko stanje.
Pisaću jelovnike da bih se kontrolisala.

Juče:
Doručak: ovsena kaša (opet moja ovsena kaša, znam da nije najzdravija varijanta, ali još uvek nemam volje da se previše igram po kuhinji, pa ću je jedno vreme koristiti kao najlakšu varijantu koja obezbeđuje sitost duže vreme.
Užina: jabuka
Ručak: supa, gulaš od bubaca, salata, 3 knedlice iz gulaša (računam, ovo je umesto hleba - ne nutritivno, već kalorijski, prosto nisam odolela knedlicama ... da sam jela kući to bi bilo sa tikvicama, ali ... ovo je bio meni ručak na brzaka).
Užina: 20-ak trešanja (ne znam ni da li da ih računam u obrok, pošto sam više kalorija potrošila pentrajuće se da dohvatim tih nekoliko zrelih sa drveta nego što sam unela .
Večera: posni sir, krastavac

Pisaćemo se sad svaki dan. Radujem se ponovnom druženju.

Dobrodosla leonida nazad....zelim ti brzo skidanje kilograma

Dobrodoslica nazad i sa moje strane!

Leonida dobrodoshla
Nisam prochitala tvoj dnevnik , potrudicu se sutra pa cu pokushati da prokomentarishem neshto "pametno".
Ne znam zashto si bila u depresiji (sigurno ne iz nekog banalnog razloga, znam) ali ja imam 62 godine a nadala sam se da cu pod starost bar naci neki svoj mir a ne da ga nemam nego ga verovatno necu ni imati koliko se ozbiljnih problema nadvilo nad moju porodicu (ja sebi nisam vishe vazna ). Ali shta da se radi...godinama sam vec depresivna bila, ishla kod psihologa ( pomogla mi ta chudna zenska ) i na kraju evo doshla do zakljuchka da nije sve u mojim rukama i da je zivot to shto nam se namesti a moje je da uradim najbolje OD SEBE , da ne pokleknem, da pomognem ako mogu a u Bozje ruke ili ruke sudbne stavim sve ostalo. Kada je bash teshko i kada me obuzmu crne misli setim se rechi moje psihologicharke i onog znaka STOP ( da te misli zaustavim) a ona mi prosto reche : "Pomisli :i ovo ce PROCI"..."zivot je chudo" "niko ne zna shta moze biti sutra" i istina je...sve prolazi...podignesh se i gurash dalje shto bih ja rekla " pa dokle izguram". Shta me je sve snashlo u zivotu NECU o tome da mislim...chemu mi to prelistavanje loshih uspomena koje mi nishta ne pomaze Sutra je novi dan.
Samo NAPRED!

Da ... ja prosto mislim da svi znaju razlog moje depresije, ali ima ih koji su to prošli (da ste, draga bakice bili ovde sigurno bi imali korisnih saveta za mene, ali možda sam i morala da se sama izborim sa svojim vetrenjačama i tu mi je verovatno teško neko mogao pomoći). U razmaku od 26 dana sam izgubila oba roditelja i to mi je, makar bilo normalno i prirodno, nešto što se svima dešava, neverovatno teško palo ... jako sam bila vezana za njih i život bez njih definitivno nije isti.
Ali ... kao što rekoh, to je situacija u koju, nažalost, svi pre ili kasnije dođemo i to moramo prihvatiti. Samo ... prosto nije lako, ma koliko mi sebe smatrali jakim ... neke situacije nas dotuku.

Svečano uspeh da postavim tiker, i stari i novi, ali kako ne mogu da uđem direktno klikom, stavila sam i link da ne zaboravim ...(na starom forumu na tiker se jednostavno išlo klikom na njega ... a možda ja nešto nisam dobro podesila, kopirala sam ono img ... img) ... ako neko zna gde grešim, nek javi

U pravu si Leonida , neke situacije nas prosto dotuku...privremeno...ali kao shto rekoh sve prodje...na sve se naviknemo (shto reche Petrija u " Petrijinom vencu" ). Ne bi pomoglo da ti nabrajam tragedije (ne tkz. "normalne" smrti kada ide "po redu" ) koje su se desile u mojoj porodici mada je ponekad lakshe choveku kada chuje da ima i gorih situacija od njegove. Ali evo samo par : moja majka je umrla u svojoj 39-oj godini kada je meni bilo 18 godina a prethodnih godinu dana sam znala jer mi je otac rekao da joj nema zivota...paklenih nekoliko godina u mom mladom zivotu... a onda 2010 -e poginuo mi je bratanac od 29 godina na motoru ( ni decu josh nije imao, ni ozenio se nije) a onda tog istog dana umro je od tuge i njegov otac a moj brat od tetke...sahranishe ih u isti dan. Moja snaja u istom danu izgubi i sina i muza ...srecom da je imala josh jednog sina i tako nashla razlog da zivi...i ostane normalna (chak ni lekove nije htela da uzima za depresiju)...ostala "na nogama" svaka joj chast , moja Bosanchica . Naravno da zivot nije vishe isti kada odu nashi dragi. Neko chuven je rekao da "umiremo po malo onoliko puta koliko dragih osoba u nashim zivotima umre". Ali zivot JESTE chudo...a lepote zivljenja ima svuda okolo...u zalasku sunca, u ptici na prozoru...u kafici na terasi ...u osmehu onih koje uchinimo srecnima pa makar i na tren
Dobro , ja volim da pishem eseje pa te verovatno udavih Bitno je da si ti nama evo doshla i da si reshena da uzmesh "kormilo" i da uradish neshto za sebe ...dijeta je dobar pochetak

"Život JESTE chudo...a lepote zivljenja ima svuda okolo...u zalasku sunca, u ptici na prozoru...u kafici na terasi ...u osmehu onih koje uchinimo srecnima pa makar i na tren "

E ... ovo jeste opis života kako ga ja vidim ...

Juče:
D: ovsena kaša
U: 5-6 jagoda
R: komad domaće sveže kobasice, 2,5 parčeta tonusa, krastavac i mladi luk (očito na brzaka)
V: komad pečene ćuretine, karfiol baren pa pari
Da ne pišem uvek količine .... za ručak jedem oko 200 gr mesa, za večeru oko 100 gr ... povrća neograničeno, koliko god sam gladna.


Dužna sam i da objasnim zašto sam se ugojila za ovih nekoliko meseci.
Ja inače nisam neko ko preterano voli slatkiše, više sam fan slanih kiflica, pogačica, pita ... ali kad sam tužna iz nekog čudnog razloga dobijam napade da jedem slatko. Kako sam dugo bila tužna ... čokolada po čokolada, keks po keks ... znači, nisam se čak ni prežderavala u normalnim obrocima, ali kad na normalne obroke svaki dan dodaš pakovanje slatkiša, i to po pravilu uveče ... eto rezultata .
Sve u svemu, ja zapravo nastavljam sa normalnom ishranom na koju sam navikla, samo izbacujem večernje prežderavanje slatkišima .

Leonida, svaka cast sto si odlucila da samnjis slatkise i vratis se u zdrav rezim ishrane. Meni je, takodje, dnevni redovni obrok sasvim normalan i onda dodje vece i ja ili ne znam sta bih jela ili nemam vremena da razmisljam o tome, posegnem za keksom i slatkisima. Zakljucila sam da uvece jedem slatko jer mi nedostaje energije da izguram i taj deo dana. Dan mi dugo traje i uvece sam na izmaku snage, slatkisima vratim snagu na kratko (dovoljno do spavanja:-) ).
Tuga je stvar koju ne mozes da kontrolises iz glave i ti si sa dobrim razlogom bila tuzna.
Sva pravila znas i znas i gde si gresila i zasto, tako da ne sumnjam da ce taj visak da ode. Najvaznije je da si se trgla i da si, na neki nacin, okrenula list.

Ma ne sumnjam ni ja
Kod mene to doduše ... sa mojim sporim metabolizmom ne ide baš brzo, ali ... ja nigde ne žurim ... bar vremena imam.
I sigurna sam da neću više imati te napade za slatkim (nadam se iskreno da me ništa u skorije vreme neće ovako uzdrmati) ... tuga nije prošla i nikad neće proći, prosto sam naučila da živim sa njom i da primećujem i druge, puno lepše stvari oko sebe.
Tako ... polako ... družimo se do daljnjeg, meni će sigurno trebati nekoliko meseci do cilja.