Dijeta.net

Samo da se kratko javim.
Traje intenzivna borba za život mog oca, pa ja zaista nemam snage ni volje da se javljam. Kad se malo psihički oporavim javiću se.
Kilaža, i pored svih ovih okolnosti stabilna.

Zao mi je zbog tvog oca, vjerujem da ce prebroditi krizu, a tebi snagu da sve to izdrzis

Naravno da se nadam ... biće kako mora da bude ...
Skoknuh opet kod vas da malo skrenem misli ... sve je lakše u društvu.

Drži se Leonida, nadam se da će se izvući! Budi hrabra i pozitivna!

Draga Leonida, procitah ti ceo dnevnik i odusevljena sam! Svaka cast na promeni u svakom mogucem smislu

Sigurna sam da ce tvom tati od velike pomoci biti tvoja podrska, a i tebi nasa

Forum je od velike pomoći u ovim našim krizama.

Nije lako promeniti svoje navike, prolazimo svi kroz ozbiljne izazove. Svako ko je bio navučen na testa i slatkiše zna kako je gadno izbaciti ih (a to su, po pravilu, osnovni uzroci naše gojaznosti), ali ... posle izvesnog vremena shvatiš da ti uopšte ne trebaju, bar ne u tim količinama u kojim si ih unosio ... jednostavno ih organizam više ne traži. Ne pamtim kad sam jela testo (u ovoj jurnjavi danima nisam kuvala, pa sam jednom pojela burek jer je to jedino bilo pri ruci), jednostavno mi se ne jede ... kolače (domaće) pojedem tu i tamo, u vrlo umerenoj količini ... ne zato što se ograničavam, već mi organizam prosto ne traži brdo kolača ... namesti se to samo po sebi. Jedino kad je napolju baš hladno i kad se smrznem poželim malo veće količine hrane ili jaču hranu, što je prirodno.

Kako mi je forum bio u pomoći u mojoj borbi sa kilažom, tako mi je uz njega lakše i u ovoj mojoj ličnoj krizi koja nema nikakve veze sa temom ...

Nažalost, moj tata je otišao na neko lepše mesto ...
Ishrana ... u takvim okolnostima ... danima stresna i neorganizovana ... prosto nisam imala volje da razmišljam o tome (a ja sam, naravno, od onih koji žderu u kriznim situacijama).
Sad moram da se vratim u kolosek, najviše zbog toga da ne bih sebi natovarila neke zdravstvene probleme. To mi zaista ne treba u ovoj situaciji. Koliko god gubitak bio bolan i nenadoknadiv (mi smo zaista vezana porodica), život teče dalje, imam svoju decu o kojoj moram da brinem još dugo godina (isto onako kako je moj tata do poslednjeg momenta brinuo o nama) i ne smem sebi da dopustim da moja osećanja utiču na moje zdravlje.
Tako ... vraćam vam se i pratim vas.

Iskreno saučešće, gubitak roditelja su jako stresne situacije a pogotovo ako su do poslednjeg dana bili od velike važnosti i pomoći u porodici i verujem da ćeš se u najkraćem mogućem roku vratiti u kolosek zdravlja i sreće a svojih najmilijih se treba uvek sa srećom i osmehom sećati.

Primi moje iskreno saucesce!

Znam da u takvim situacijama poslednje na sta mislimo bude zdrava ishrana, ali kad prodje prvi talas bola i tuge, dobro dodje nesto totalno nevezano da malo skrene misli.

Hvala.

Ja i pokušavam da mislim na lepe trenutke provedene sa tatom ... kojih je bilo puno. To je zapravo jedini način da se suočiš sa gubitkom nekog ko ti je bio drag. I, naravno, da razmišljam o drugim stvarima ...

Juče sam ishranu vratila na normalni kolosek.Vaga ne radi (treba kupiti bateriju), ali ću tu kupovinu odložiti za 10-ak dana dok se situacija ne normalizuje, da ne bih dobila novi razlog za depresiju.

Saučešće, Leonida, žao mi je što ovo čitam.

Valjda tih prvih dana savlada čoveka onaj strašni umor od šoka i svega ostalog, pa malo izgubi kontrolu, ali obaveze pomognu da se trgneš, a i jelo je jedna vrsta obaveze prema sebi. Nema mesta depresiji, nek ti i ishrana bude jedan zadatak kojim ćeš malo da se zaokupiš.

Leonida, primi moje iskreno saucesce, bol je velika, ali ostaju lepi uspomeni...

Vaga neka saceka...
Svidja mi se stav koji imas sto se tice zdravlja. Zdravlje je stvarno na prvom mjestu.
Pisi jelovnike(ako ti se da - naravno).

Leonida, žao mi je . Verujem da je mnogo teško, ali nažalost život je takav.
Ne daj se.

Iskreno saučešće i sa moje strane!
Pozdrav i budi dobro!