Šta reći, bilo je strašno i ono u nedelju, a tek ovo sinoć.
I napraviše heroja od jednog policajca koji psuje k'o kočijaš, među tolikim koji su otišli razbijenih glava. Nema to veze sa gej paradom, šta me briga, naka paradiraju, samo da bolje živimo.
Nezadovoljni, a čime to, da ih čovek pita, većina neće da uči, pričao mi moj mladi prijatelj profesor, koliko se trudi oko dece u osmom razredu, ne zanima ih škola, da rade, nema posla, ma ko hoće da radi, ima posla...samo doduše, nema legalnog, nema ladovine na tom poslu. Dečko moje Vesne, mučenik, svašta radi, da bi opstao, ne bira, nosi džakove, radi na građevinama i ne pada mu na pamet da lomi i ruši.
Kad mi neko kaže da sam imala uslove da se školujem, ma otkud zna koje uslove, školu ne završavaju pare, osim kad je u pitanju slučaj mita, na žalost toga ima, školu završava zadnjica. da se zalepiš za stolicu i bubaš.
Uh, ja ga preterah, ne znam da li su ove teme zabranjene.
Jutro mi je počelo sa suzama, ceo dan sam ćutala i radila, nisam pet reči progovorila, besna sam, najviše na sebe
) i tako... 
da li je to danas?
