Raj i pakao
Poslato: 19 Sep 2008, 16:34
Nisam sigurna da li je ovoj pricici mesto ovde ali meni je zvucala nekako motivaciono i poucno... 
Jednog je dana Svetac je imao priliku da popriča sa Bogom te ga upita:
- Gospodine, bilo bi mi zadovoljstvo da znam kako izgledaju Pakao i Raj.
Bog odvede sveca do dvoje vrata. Otvori jedna od dvoje vrata i dozvoli mu da pogleda unutra.
Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli STO. Na sredini stola, nalazila se velika posuda, sa jako finom i mirišljavom hranom.
Svetac oseti kako mu navire voda na usta. Osobe koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave, ljubičaste boje i bolesnog izgleda.
Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike sa jako dugačkim drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.
Svi su mogli da dohvate tanjir sa hranom i uzmu malo, ali kako je drška kašike bila duža od njihove ruke, nisu mogli da stave hranu u usta.
Sveti čovek se stresao na sam pogled na njihov jad i njihovu patnju.
Bog reče:
- Upravo si video pakao.
Bog i čovek se uputiše prema drugim vratima.
Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao bila je identična prethodnoj.
Bio je tu veliki okrugli STO, posuda prepuna fine hrane, koja mu je opet naterala vodu na usta.
Osobe za stolom su isto imale kašike dugih dršaka, ali ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne, razgovarale su međusobno zadovoljno se smeškajući.
Sveti čovek reče Bogu:
- Ne razumem!
- Jednostavno je, odgovori Bog, sve zavisi od jedne veštine.
Ovi su naučili da hrane jedni druge, dok oni drugi ne misle na ništa osim na sebe same.
Ovo me je potsetilo na to kako se mi pomazemo izmedju sebe...
Jednog je dana Svetac je imao priliku da popriča sa Bogom te ga upita:
- Gospodine, bilo bi mi zadovoljstvo da znam kako izgledaju Pakao i Raj.
Bog odvede sveca do dvoje vrata. Otvori jedna od dvoje vrata i dozvoli mu da pogleda unutra.
Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli STO. Na sredini stola, nalazila se velika posuda, sa jako finom i mirišljavom hranom.
Svetac oseti kako mu navire voda na usta. Osobe koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave, ljubičaste boje i bolesnog izgleda.
Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike sa jako dugačkim drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.
Svi su mogli da dohvate tanjir sa hranom i uzmu malo, ali kako je drška kašike bila duža od njihove ruke, nisu mogli da stave hranu u usta.
Sveti čovek se stresao na sam pogled na njihov jad i njihovu patnju.
Bog reče:
- Upravo si video pakao.
Bog i čovek se uputiše prema drugim vratima.
Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao bila je identična prethodnoj.
Bio je tu veliki okrugli STO, posuda prepuna fine hrane, koja mu je opet naterala vodu na usta.
Osobe za stolom su isto imale kašike dugih dršaka, ali ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne, razgovarale su međusobno zadovoljno se smeškajući.
Sveti čovek reče Bogu:
- Ne razumem!
- Jednostavno je, odgovori Bog, sve zavisi od jedne veštine.
Ovi su naučili da hrane jedni druge, dok oni drugi ne misle na ništa osim na sebe same.
Ovo me je potsetilo na to kako se mi pomazemo izmedju sebe...
