E, ovako... zelim sve da Vas ohrabrim i da Vam kazem par stvarcica koje ce Vam, verujem, biti vrlo korisne...
Naime, ja sam ove godine, sredinom februara krenula na UN dijetu, i u maju je okoncala. Prvi mesec sam se striktno pridrzavala, i za tih mesec dana sam izgubila oko deset kilograma. Naravno, usput sam isla na treninge aerobika, na kom sam cini mi se gubila jedan kg po treningu. Uz to sam koristila gumene gace i pojas za mrsavljenje naizmenicno, i zaista su rezultati bili impresivni.. drugi mesec, zadivljena svojim likom u ogledalu, posustala sam, i malo krsila pravila... ali, opet, izdrzala sam ta tri meseca, i sada, mi se vratilo svega sest kg, a da napomenem, da sam ja preveliki gurman, da uzivam u hrani, i jedem kao nenormalna... bukvalno!
(to Vam govorim da bi Vas uverila da je dijeta zaista dobra, da deluje, da nije teska i da je vrlo prakticna)Ne poznajem osobu koja jede vise od mene, ma meni su oci konstantno gladne... e, sad, posto sam opet nabacila visak i ne osecam se lepo, ja bih opet da se vratim mojoj dijetici voljenoj... uhvatila sam sebe da sam zeljna ne nadutog stomaka, blagog osecaja gladi, vitalnosti..i naravno, zelim da budem zadovoljna sobom... smatram da je veoma bitno krenuti sa zdravim rezimom ishrane onda kada ste spokojni koliko toliko, kada jasno odrediti svoj cilj, i sredstva kojima cete se sluziti, odrediti prioritete... sve krece od unutrasnjeg zadovoljstva... to pruza onaj osecaj nirvane, kada ste zadovoljni svojim likom u ogledalu, kada se osecate udobno u svojoj kozi, a ne kao ja sada, tenk! Imam 20godina, 165cm, oko 65 kg... ja bih nekih 50kg, vrlo rado... pre nekoliko dana mi je jedna baka rekla: 'nit coveka nit karaktera od osobe koja sopstvenom guzicom ne moze da gospodari'... ah, te mudre bake... otvoricu svoj dnevnik ovde, dok sam ga pisala i pridrzavala sam ga se(ne zelite da budete gubitnici pred svetom, a tesko je lagati sebe, s'toga je uspeh zagarantovan ukoliko se pise dnevnik).. jos, taj famozni vodeni dan uopste nije tezak.. tada obicno idem kod frizera, manikira, soping, prodje pola dana tamo-vamo, dodjem kuci umorna i via krevet... zato, ne boj te ga se... nije strasan... sve je u psihi i u volji da istrajemo, definitivno...nadam se da cete me podrzati, znacilo bi mi jako, i eto za par dana vec, citace te moj dnevnik...
puno pozdrava svima...
...
