POUCNE PRICE
  • lasata
    Urednik
    Urednik
    Postovi: 3874
    Pridružio se: pre 16 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od lasata » pre 14 godine

    Ljudi ulaze u tvoj život s razlogom - na kratko ili za ceo život.
    Kad spoznaš o kojoj se opciji radi, znaćeš šta učiniti za tu osobu.
    Kad neko uđe u tvoj život s RAZLOGOM, obično je to stoga da ti pomogne ispuniti želju.
    Došli su ti pomoći kroz teškoće, pružiti ti ruku i biti ti podrška.
    Pomoći ti fizički, emocionalno ili duhovno.
    Mogu ti se činiti kao da su poslani od Boga i jesu.
    Tu su s razlogom jer ih ti tu trebaš.
    I, bez da si nešto pogrešio ili u totalno krivo vrijeme,
    mogu reći ili učiniti nešto da zaključe vaš odnos.
    Ponekad umru. Ponekad odu.
    Ponekad te prisile da zauzmeš stav.
    Ono što moramo shvatiti je da su naše potrebe spoznate, naše želje zadovoljene, njihov posao učinjen.
    Molitva koju si poslao je uslišana, a sad je vreme da kreneš dalje.


    Slika

    Neki ljudi ulaze u tvoj život na kratko jer je na tebe došlo vreme da deliš, rasteš ili učiš.
    Donose ti iskustvo mira ili da te samo nasmeju.
    Mogu te naučiti nešto što još nikad nisi učinio.
    Obično ti pruže neverovatnu količinu radosti.
    Veruj, stvarno je. Ali samo na kratko.


    Slika

    Odnosi za CEO ŽIVOT uče te životnim lekcijama,
    stvarima koje moraš izgraditi da bi imao čvrstu emocionalnu osnovu.
    Tvoj je zadatak da prihvatiš lekciju,
    voliš osobu i primeniš sve što si naučio u svim drugim odnosima i područjima svog života.
    Rečeno je da je ljubav slepa, ali prijateljstvo je pronicljivo.


    Slika

    Anđeli postoje, samo nemaju uvijek krila i zovemo ih prijateljima

    Slika
    "...i svaki put kad budeš komadić sebe dao i svoje snove svetu po vetrovima slao, ličiće jutro na tebe više nego na druge..." Mika Antić
  • Misha79
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 757
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Misha79 » pre 14 godine

    Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt,kada je ugledala 3 starca. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla: " Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite štogod. "
    Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kod kuće? "
    " Ne ", odgovorila je,''nije."
    " Onda moramo otići, " rekli su.
    Uveče, kada joj se muž vratio, žena mu ispriča šta se dogodilo.
    " Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
    rekao je muž, i žena je otišla pozvati starce na večeru.
    " Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv." rekli su joj starci.
    " Zašto ne ?" Upitala je iznenađena žena.
    Jedan od staraca pokaza na jednog i reče: " Njegovo ime je Bogatstvo."
    Potom pokaza na drugog i reče: " Ovom je ime Uspeh."
    " Meni je ime Ljubav."
    " Sada pođi mužu i odlučite koga biste od nas 3 pozvali unutra."
    Žena se vratila u kuću i sve ispričala mužu.
    Muž presrećan reče: " Super! Pozovi Bogatstvo da svim i svačim napuni našu kuću!"
    Ona pak nije bila zadovoljna s njegovim predlogom:
    " Zašto radije ne bih pozvala Uspeh ?"
    Razgovor između njih je slušala njihova malena kćer i sva oduševljena rekla:
    " Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
    Poslušavši savet njihove kćeri, muž je rekao :
    " Izađi i zamoli Ljubav neka bude nas gost. "
    Žena je izašla i upitala: " Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
    Ljubav je sedela u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
    Druga 2 starca su krenula za njom.
    Zaprepašćena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
    Starci su u jedan glas odgovorili:
    " Da si pozvala Bogatstvo ili Uspeh, druga 2 bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i kud god Ona ide, nas 2 je sledimo !"
    Tamo gde ima Ljubavi, tamo uvek dolaze Bogatstvo i Uspeh.
    Najjači samo ostaju i nikada se ne daju, svome Bogu veruju i svima prkose
                             Najjači samo ostaju i nikad se ne predaju, najjači samo veruju u zakon pobede!!!


    WHERE THE HEAD GOES, THE BODY WILL FOLLOW
  • Misha79
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 757
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Misha79 » pre 14 godine

    Gospod govori čovjeku

    Da li si ti kad god razmišljao sine, da sve što se dotiče tebe, dotiče se jednovremeno i Mene, jer sve što se tebe dotiče, dotiče se i zenice oka Moga. Ti si drag u očima Mojim, bescen, i Ja sam te zavoleo, pa je za Mene naročito zadovoljstvo da te vaspitavam.

    Kad te iskušenja skole i neprijatelj navali kao reka, znaj da to od Mene dolazi, da tvoja nemoć oseća potrebu za Mojom silom, i da si siguran samo onda kada se Ja borim za tebe.

    Ako se nalaziš u teškim prilikama, među ljudima koji te ne razumeju, koji ne vode računa o tome šta ti je prijatno, koji te odbacuju, to od Mene dolazi.

    Ja sam Bog, koji upravlja prilikama. Ti se nisi slučajno našao na svome mestu. To je baš ono mesto koje sam ti Ja odredio.

    Molio si Me da te naučim smirenosti, pa evo, vidi : stavio sam te u onu sredinu, u onu školu, gde se ta lekcija uči. Tvoja sredina i ljudi koji žive sa tobom, samo ispunjavaju Moju volju.

    Ako se nalaziš u novčanoj oskudici, teško vezuješ kraj s krajem, to od Mene dolazi, jer Ja raspolažem materijalnim sredstvima. Ja hoću da Mi se ti obraćaš i da zavisiš od Mene. Moje rezerve su neiscrpne. Ja hoću da se uveriš u vernost Moju i istinitost Mojih obećanja. Da se ne dogodi da ti mogu reći u tvojoj nevolji : “ Vi niste verovali Gospodu Bogu vašem. “ ( V Mojs. 8,12-13 )
    Ako preživljuješ noć bola, ako si odvojen od svojih bliskih, to od Mene dolazi. Ja sam Utešitelj i Iscelitelj bolesti, ja sam to dopustio da bi Mi se obratio i da bi u Meni pronašao večnu utehu.

    Ako si se razočarao u svome prijatelju, u nekome kome si otkrio svoje srce, to od Mene dolazi. Ja sam dopustio da se razočaraš, da bi pokazao da je Gospod tvoj najbolji prijatelj. Nekome moramo pokloniti srce, ali ako to srce poklonimo nekome na zemlji, svi nas mogu povrediti.

    Ja hoću da Mi ti sve prinosiš i da mi se poveravaš. Neko te je oklevetao. Prepusti tu stvar Meni i prikloni Mi se, pribežištu svome, da bi se izbavio od zlog jezika. Ja ću izneti tvoju istinu na svetlost dana i dokazaću tvoju nevinost.

    Ako su se tvoji planovi srušili, ako si klonuo dušom i telom, to od Mene dolazi. Ti si pravio planove i iznosio ih Meni, da ih Ja blagoslovim, ali Ja hoću da mi ti prepustiš da raspolažem prilikama tvoga života. Tada će odgovornost za sve pasti na Mene. Jer je ona za tebe suviše teška i ti sam ne možeš izaći s njom na kraj.

    Ako su te neočekivano snašle životne nevolje i ako ti je tuga ispunila srce, znaj, to od Mene dolazi. Ja hoću da tvoje srce i tvoja duša uvek budu vatreni pred očima Mojim i da imenom Mojim pobeđuješ svaku malodušnost.
    Ako već dugo ne dobijaš vesti od onih koje voliš, pa po svojoj malodušnosti padaš u očajanje i ropćeš, to od Mene dolazi. Kroz patnju tvoje duše, Ja ispitujem jačinu tvoje vere u Moja obećanja i silu i snagu tvoje molitve za bližnje. Jer ti njih nisi preporučio pokrovu Moje Prečiste Majke, niti si prepustio brigu o njima Mojoj očinskoj ljubavi.

    Ako te je snašla teška bolest - prolazna ili neizlečiva, pa si prikovan za bolesničku postelju, znaj da to od Mene dolazi. Ja hoću da Me ti u svojoj telesnoj nemoći još dublje upoznaš. Hoću da ne ropćeš što ti je poslato iskušenje i da ne ispituješ Moje nepronicljive planove za spasenje ljudskih duša, nego da se s poverenjem prepustiš Meni i dođeš pod Moje okrilje.


    Ako si maštao da učiniš neko naročito delo radi Mene, a umesto toga pao si u bolesničku postelju i onemoćao, znaj da to od Mene dolazi. Kad si bio zdrav, bio si prezauzet svojim poslovima i tvoje misli su bile daleko od Mene. Seti se da su se neki od najboljih Mojih saradnika udaljili od svetskih poslova da bi u miru naučili da se neprestano mole.

    Ako si neočekivano pozvan da zauzmeš neki težak i odgovoran položaj, idi prihvati se i osloni se na Mene. Ja ti poveravam taj zadatak, jer te je zato blagoslovio Gospod Bog u svim delima tvojim, u svemu što budeš radio svojim rukama.

    Danas ti dajem ovaj sasud jeleja, savet Svete Životvorne Trojice. Koristi se njime slobodno dete Moje. Svaku teškoću koja iskrsne, svaku uvredljivu reč koju primiš, svaku smetnju u tvom radu koja bi mogla da te ožalosti i obeshrabri, svaku svoju nemoć i nesposobnost – pomaži ovim jelejem. Sećaj se da je svaka nevolja Božija pouka, prilika da se nečemu naučiš. Svaka oštrina će otupeti da se ti ne pozlediš.

    Stoga usadi u srce svoje reči koje Sam ti danas objavio – TO OD MENE DOLAZI. Jer ovo za tebe nije samo reč, no to je život tvoj !

    Jeromonah Serafim Rouz
    Najjači samo ostaju i nikada se ne daju, svome Bogu veruju i svima prkose
                             Najjači samo ostaju i nikad se ne predaju, najjači samo veruju u zakon pobede!!!


    WHERE THE HEAD GOES, THE BODY WILL FOLLOW
  • Misha79
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 757
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Misha79 » pre 14 godine

    Nadi vremena za RAZMISLJANJE
    -to je izvor snage.
    Nadi vremena za MOLITVU
    -to je najveca snaga na zemlji.
    Nadi vremena za SMIJEH
    -to je melodija duse.
    Nadi vremena za IGRU
    -to je tajna vjecne mladosti.
    Nadi vremena za LJUBAV
    -to je darovana Bozja povlastica.
    Nadi vremena za DARIVANJE
    -dan je prekratak da bi bio sebican.
    Nadi vremena za CITANJE
    -to je vrelo mudrosti.
    Nadi vremena za PRIJATELJSTVO
    -to je put za srecu.
    Nadi vremena za RAD
    -to je cijena uspjeha.
    Nadi vremena za MILOSRDE
    -to je kljuc za nebo.

    NATPIS NA ZIDU DECJEG DOMA U CALCUTTI!
    Najjači samo ostaju i nikada se ne daju, svome Bogu veruju i svima prkose
                             Najjači samo ostaju i nikad se ne predaju, najjači samo veruju u zakon pobede!!!


    WHERE THE HEAD GOES, THE BODY WILL FOLLOW
  • Siena
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 3
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Siena » pre 14 godine

    Sadasnji trenutak


    Povrsno gledajuci,izgleda da je sadasnji trenutak samo jedan od mnogih,mnogih trenutaka.Kao da se svaki dan vaseg zivota
    sastoji od hiljade trenutaka u kojima se dogadjaju razlicite stvari. Ali,ako malo pogledate ,nije li to samo jedan trenutak,uvek?Zar zivot nije uvek"ovaj trenutak"?

    Taj jedan trenutak-sada-jeste jedina stvar od koje nikada ne mozete pobeci,jedino stalno u vasem zivotu.Bez obzira na to sta se dogadja,bez obzira na to koliko se zivot promeni,jedna stvar je sigurna:uvek je sada.

    Kada vec ne postoji beg od sadasnjosti,pozelite joj dobrodoslicu,sprijateljite se sa njom.Kad postanete prijatelj sa njom,osecaj ce biti kao da ste kod kuce,bez obzira gde se nalazili.Ako se u sadasnjem trenutku ne osecate udobno,nosice te nemir u sebi bez obzira kuda krenuli.

    Sadasnji trenutak je takav kakav jeste.Uvek.Mozete li da se sa time pomirite?

    ....Ekart Tol -Tisina govori-
  • Misha79
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 757
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Misha79 » pre 14 godine

    "Dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog.

    "Ako imas vremena" rekoh.

    Bog se nasmesi."Moje je vreme vjecnost" .

    "Sta si me htio pitati?"

    "Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

    Bog odgovori:

    "Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti djeca.

    Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.

    Sto razmisljaju tjeskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.

    Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."

    Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.

    Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zelio da tvoja djeca nauce?"

    Osmehujuci se, Bog odgovori:

    "Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
    Mogu samo voleti.
    Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.

    Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima ...

    Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.

    Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izlijeci.

    Da nauce oprastati.... tako da sami oprastaju.

    Da spoznaju kako postoje osobe koje ih njezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.

    Da nauce, da se novcem moze kupiti sve. Osim srece i ljubavi.

    Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.

    Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima ... a ipak ih voli.

    Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.

    Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
    Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
    Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio."
    Najjači samo ostaju i nikada se ne daju, svome Bogu veruju i svima prkose
                             Najjači samo ostaju i nikad se ne predaju, najjači samo veruju u zakon pobede!!!


    WHERE THE HEAD GOES, THE BODY WILL FOLLOW
  • Misha79
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 757
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Misha79 » pre 14 godine

    Farmeri iz oblasti Ber Rivera u Novoj Škotskoj, u kojoj uspijeva jedna od najboljih vrsta trešanja na svijetu, imaju jedan nesvakidašnji običaj. Za vrijeme berbe trešanja, za određenu cijenu farmer “daje u zakup” jedno drvo na sat. Čim zakupac plati, drvo je “njegovo” i on može slobodno da bere. Sve trešnje koje ubere za to određeno vrijeme pripadaju zakupcu, jer se zakup ne mjeri po količini već po vremenu. Kada vrijeme istekne, drvo se predaje sljedećem zakupcu. U okviru ovakvog sistema onaj ko obere najviše trešanja za najkraće vrijeme, dobija najviše novaca.Jedan berač izdvajao se od svih ostalih. On bi uvijek nabrao najviše sa stabla koje je uzeo “u zakup”.
    “Kako to uspijevate?” - pitali su ga.


    “To je prosto”, - nasmijao se - “ja jednostavno ne berem sa donjih grana.”Pošto se sa donjih grana najlakše bere, većina berača počinje od njihovog roda. Fokusirani na branje plodova sa ovih grana, zaboravljaju bogati rod koji se nalazi na višim granama!


    Tako je i u životu. Ne isplati se težiti onome što se može lako dosegnuti. Ovakav stav zahtijeva mnogo rada i postavlja mnoge zahtjeve čovjeku koji gleda unaprijed i postavlja ciljeve koji su viši od ciljeva mnogih. Potrebno je mnogo hrabrosti i napora da se ideja pretvori u akciju ili stvarnu vrijednost. Onima koji su spremni da se uhvate u koštac sa težim zadacima neće biti lako, ali postići će rezultate.
    Najjači samo ostaju i nikada se ne daju, svome Bogu veruju i svima prkose
                             Najjači samo ostaju i nikad se ne predaju, najjači samo veruju u zakon pobede!!!


    WHERE THE HEAD GOES, THE BODY WILL FOLLOW
  • lasata
    Urednik
    Urednik
    Postovi: 3874
    Pridružio se: pre 16 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od lasata » pre 14 godine

    Evo jedne slatke pricice... :D

    Iz dnevnika Ane

    Incident sa vagom
    Ja sam do juce bila srecna i zadovoljna zena, a onda sam stala na vagu. Mrska
    sprava mi je pokazala strasnu cifru, od koje mi nije dobro. I ogledalo se svrstalo
    u red mojih neprijatelja. Groznu tajnu o svojoj kilazi necu priznati nikome. Kad
    vec lazuckam za godine, mogu i za koji kilogram. Jedini pred kim nemam tajni
    je moj muz, Nikola, ali njemu necu ni spominjati incident sa vagom zbog cega
    je zavrsila u smecu. Osim ove epizode sa vagom, ja sam sasvim uravontezena zena,
    blizu tridesete godine. Necu reci s koje strane sam im blize. Ime mi je Ana.

    Priznala sam zlodelo
    Priznala sam Nikoli da sam bacila vagu. Slagala sam samo malcice, da se pokvarila.
    Laknulo mi je sto me vise ne proganja ta zla sprava, da se odmorim od nje, bar
    dok se ne vratim na svoja 63kg. Dobro, 65, pocela sam i sebe da lazem, idealna
    bih bila sa 60. Zato cu od sada da gladujem! Priroda nije bila fer kada je nas zene
    natapacirala, a muskarce ostavila cvrste! Poslednje sto zelim je da Nikola primeti
    salo na meni, on obozava moju devojacku liniju.

    Masna kao cvarak
    Nikola ne ceka praznike da me obraduje poklonom, nego to radi i obicnim
    danima, kao danas. Boze, kako sam se nasukala na glamuroznu ambalazu!
    Mislila sam da je unutra najskuplji ves, a iz kutije je zurila nova vaga! Jos opakija
    od prethodne, ova meri i mast! Pokazuje da sam masna kao gomila cvaraka! Nikoli
    sam se okacila oko vrata i dugo ga mazila, samo da ne vidi koliko sam nesrecna. On
    bi odmah skoknuo po teglu Nutele, jer zna sta mi pomaze u kriznim situacijama.

    Rat ciframa
    Santimetar je moj novi neprijatelj! Gde god da obmotam pokaze mi pogresnu
    cifru! I njega cu da bacim. Kako da se vratim na idealnu kilazu s pocetka braka?
    Nikola je tada prosto obozavao moju figuru! Bojim se da cu mu biti manje privlacna
    sada kada licim na udate zene, one sto sa godinama menjaju sve svoje cifre: i
    godine, i visinu, i tezinu, cak im i stopala porastu!

    Krofne na sve strane
    Kako sam gladna! Krce mi creva, zalepila mi se za ledja, a vaga ni za dlaku da se
    pomeri! Da nagradi moj trud, makar lazno. Danju mi se pricinjavaju mirisi hrane,
    nocu sanjam krofne. A kad se pipnem, krofne mi pod prstima! Jednom rukom
    jedem, a drugom sabiram kalorije na digitronu. Jos ne stignem ni da se umazem
    oko usta, a digitron pokaze hiljadarku. I on ce da odleti u djubre.

    Pojela sam Luja XIV
    Sve sam dijete probala, kinjila se vezbama, pojila se buckurisima. Kupovala
    sam sve sto se reklamiralo kao 'smrsajte preko noci', 'kile kao rukom odnete',
    'jedite i mrsavite'... Kad bih to pretvorila u pare pojela sam jedan stilski Luj XIV
    namestaj. I evo mi ga rezultat! Blinkuje na novoj digitalnoj vagi kao svetleca
    reklama! Dobro ne upali i rotaciju kad se ja na nju popnem! Sreca sto ne ume da govori,
    vikala bi: 'Sidji, ne mogu da izdrzim!' A Nikola izgleda nikad bolje, i to bez ikakvog
    truda. Sreckovic.

    Sita i srecna
    Kutiju punu tegli Nutele kupio mi Nikola! I sta sam uradila? Otvorila i pojela jednu
    celu. I sinula od srece i zadovoljstva. A i Nikola. Onda sam digitronu izvadila
    baterije, santimetar sam, recimo, izgubila, a vaga ce dugo biti na prinudnom
    odmoru. Ja sam resila da budem srecna.


    Iz dnevnika Nikole

    Jezicko neslaganje
    Jutros me je probudila buka nepoznatog porekla. Kasnije sam ustanovio da je
    nastala kada je vaga uletela u kantu za smece, tacnije, bila je zakucana kao trojka
    u kosarci. Pravio sam se da spavam, dok je moja zena Ana, prilicno vilenila, meni
    iz nepoznatog razloga. Vodjen instinktom iskusnog muskarca, oglasio sam se tek sa
    jutarnjom kafom. Ana je sijala sjajem koji je stekla sa novim kilogramima. Namestili
    su se bas tamo gde je godinama bila upraznjeno mesto za njih. Iako sitni cetvrtu
    banku sve na njoj je kako treba i stoji jos uvek prkosno i protiv zemljine teze. Sada
    je dobila i onu mekocu linija koje krase zrele zene, a koju ja obozavam. Ovde
    postoji jezicko neslaganje izmedju nas: ona bi rekla da je debela, a ja da je idealna.
    To je zato sto sam ja sa Marsa, a ona lici na Veneru. Zovem se Nikola, sa Anom sam
    vec dugo u braku, a zaljubljen kao prvog dana.

    Jeftina kao jahta
    Vaga je bila ispravna, proverio sam kada sam iznosio smece napolje. Malo su me
    cudno ljudi gledali kada sam se merio pored kontejnera, ali nije trajalo dugo.
    Jedino logicno opravdanje zasto ju je Ana bacila je sto voli sve digitalno, ove sa
    skazaljkom i ciframa je pregazilo vreme. Procitao sam poruku izmedju redova:
    iznenadi me novom. Kupio sam neku sa najvise funkcija, najnoviji model. Kostala
    je kao deo za jahtu, ali to nije vazno. Moja satisfakcija je da vidim nju srecnu, a to
    nema cenu.

    Lepo tapacirano telo
    Kako sam uzivao dok mi je Ana bila u zagrljaju! Gde god je pipnem, osetim pod
    prstima pravo zensko telo, oblo, toplo, mirisno. Ne znam zasto zene misle da mi
    volimo zensku kozu rastegnutu izmedju kostiju? To forsira modna industrija, a
    ne mi. Ja bih tek sada moju Anu voleo da vidim na modnoj pisti, kad ima sta
    da proseta. Kad smo se upoznali za moj pojam lepog ona je bila neuhranjena.
    Sada je bingo!

    Ja, muz, prvovencani
    Da li je u mom braku nastupila kriza, ili 'Mazino linija' posred stola nesto drugo
    znaci? Cak i kada smo u svadji Ana i ja ne kopamo rov na sredini postelje, pa i za
    stolom delimo sve. Danas sam mogao da povucem crtu na stolu tamo gde prestaje
    nena zona interesovanja, a pocinje moja! Ovde flora, tamo fauna! Ja mesojed, ona
    biljojed, sto nikada nije bilo. Uvek smo jeli isto, samo ona mnogo manje, kao pticica.
    A danas je kao gusenica brstila zelenis. Sta se desava sa mojom zenom? Da li sam
    ja neobavesteni muz?

    Svete mucenice zbog dijete
    Ne shvatam one zene sto zivot provode okruzene sredstvima za mrsavljenje, koje
    umesto vode piju jabukovo sirce, a kad pojedu jednu bombonu kaznjavaju se
    trcanjem u krug od pola sata. Moja Ana ne pripada tom soju koji svoju zivotnu
    filozofiju baziraju na dijeti, striktno se vode po mesecevim menama, sto ispijaju
    hektolitre zelenog caja i koje smaraju pricom o svojoj tezini. Meni se zalomila
    normalna zena.

    PMS? Moze, daj dva
    Ana mi je bleda i neraspolozena, nikada pre nije bila takva. Taman je dobila zenske
    atribute i zasijala, sta je sada muci? Izgleda tako dobro da joj ni dve po 18 godina
    ne mogu parirati, ja je volim, zadovoljna je poslom... Pa sta je muci? PMS? Ima i za
    to leka!
    Malo serotonina i mnogo moje ljubavi. Caskom cu da je polecim...
    "...i svaki put kad budeš komadić sebe dao i svoje snove svetu po vetrovima slao, ličiće jutro na tebe više nego na druge..." Mika Antić
  • shumska_jagoda
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 18
    Pridružio se: pre 13 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od shumska_jagoda » pre 13 godine

    PITANJE....

    Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

    SIN: ' Tata, smem li te nešto da te pitam?'

    OTAC 'Da, naravno, reci, šta je?

    SIN: ' Tata, koliko zarađuješ na sat?'

    OTAC: ' To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?' kaže gnevno

    SIN: 'Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?'

    OTAC: 'Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.'

    SIN: 'Oh,' dječak odgovori, spuštene glave.

    SIN: ' Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?'

    Otac je bio besan 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!'

    Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.

    Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja...kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?'

    Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:

    Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno ne pita često novac...

    Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.

    'Jesi zaspao, sine?', upitao je.

    'Ne, tata, budan sam" odgovori dečak.

    'Razmišljao sam...možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.'

    Dječak se uspravio, smešeći se. 'Oh, hvala ti, tata!', poviknuo je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.

    Kad je vidio da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti.

    Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.

    'Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?', planu otac

    'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dečak.

    ' Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s tobom."

    Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.

    Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vrieme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Seti se podeliti tih 50 dolara s nekim koga voliš.

    Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajat ćemo do kraja života.


    Bez ljubavi svet postaje pustinja.
    (Phil Bosmans)
    Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, ne možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite.. i ne možete da se borite a da nemate gubitke...
  • Nena3110
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 748
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Nena3110 » pre 13 godine

    Divna i poučna priča.
    Za porodicu se uvek mora naći vremena, a svako ko misli da je na poslu nezamenljiv, neka gurne prst u lonac pun vode, pa neka vidi kolika će rupa ostati kad ga izvuče.
  • shumska_jagoda
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 18
    Pridružio se: pre 13 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od shumska_jagoda » pre 13 godine

    slažem se Neno u potpunosti.
    evo još jedne meni lepe:

    Jednog dana, jedan slepi čovek sedeo je na stepenicima jedne zgrade, sa šeširom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome je pisalo:
    'Slep sam, molim vas pružite mi pomoć.'

    Jedan slučajni prolaznik, igrom prilika stručnjak za reklamu, koji je tuda prolazio, zaustavio se zapažajući da je u šeširu bilo samo nekoliko metalnih novčića.

    Savio se da bi mu pružio novac, zatim, i bez pitanja za dozvolu, uzeo je karton, okrenuo ga ispisavši novi natpis. U toku popodneva slučajni prolaznik se vratio do slepog čoveka zapažajući da je njegov šešir ovom prilikom bio pun novčića i novčanica.
    Slepi prosjak prepoznavajući ga po koraku uputio mu je pitanje da nije bio on taj koji je nešto napisao na kartonu i šta je to mogao napisati. Na šta je prolaznik odgovorio:
    'Nisam napisao neistinu - samo napisah tvoju poruku na drugačiji način', nasmeši se i izgubi u gužvi.

    I tako slepi čovek nije saznao da je natpis jednostavno glasio:
    'Danas je proleće ... a ja ga ne mogu videti'.
    ************************************

    Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako kreće
    i videćes da će pre ili kasnije krenuti na bolje.
    Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opečete, ne možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite.. i ne možete da se borite a da nemate gubitke...
  • angellica
    Amater
    Amater
    Postovi: 103
    Pridružio se: pre 13 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od angellica » pre 13 godine

    Naučio sam...
    Najbolji školski čas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.
    Naučio sam...
    Kada si zaljubljen, to se vidi.
    Naučio sam...
    Kada mi samo jedna osoba kaže "ulepšao si mi dan... ", onda je moj dan sasvim drugačiji.
    Naučio sam...
    Da je najmirniji osećaj na svetu, kada ti dete zaspi u naručju.
    Naučio sam...
    Da je važnije biti ljubazan nego biti u pravu.
    Naučio sam...
    Da nikada od deteta ne smeš odbiti poklon.
    Naučio sam...
    Da se uvek možeš za nekoga moliti, ukoliko sam nema snage da može sebi pomoći na drugi način.
    Naučio sam...
    Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život od tebe zahteva, uvek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati.
    Naučio sam...
    Da je ponekad sve što je nekome potrebno, nečija ruka za držanje i srce za razumevanje.
    Naučio sam...
    Da je život kao rolna toaletnog papira. Što je bliže kraju brže ide.
    Naučio sam...
    Da treba da budemo zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo. Da se novcem ne mogu kupiti čast i stalež.
    Naučio sam...
    Da mali svakodnevni događaji čine život spektakularnim.
    Naučio sam...
    Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa neko ko želi da je cenjen i voljen.
    Naučio sam...
    Da Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?
    Naučio sam...
    Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.
    Naučio sam...
    Kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vređati.
    Naučio sam...
    Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.
    Naučio sam...
    Najlakši način da kao ličnost rastem je da se okružim ljudima koji su pametniji od mene.
    Naučio sam...
    Da svako koga sretneš zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
    Naučio sam...
    Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
    Naučio sam...
    Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.
    Naučio sam...
    Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.
    Naučio sam...
    Kada naučis da živiš u luci gorčine, sreća će se uvek sidriti negde drugde.
    Naučio sam...
    Da bih voleo da sam svom dedi, pre nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.
    Naučio sam...
    Da treba podeliti reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
    Naučio sam...
    Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
    Naučio sam...
    Da ne mogu da biram kako ću da se osećam, ali da mogu odlučiti šta ću da uradim sa tim.
    Naučio sam...
    Da, kad ti jednom novorođeno unuče uhvati mali prst svojom šačicom, ti si zarobljen doživotno.
    Naučio sam...
    Da svi žele da žive na planini, ali da se sva sreća i rast događaju dok se penješ.
    Naučio sam...
    Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.
    Naučio sam...
    Što imam manje vremena, više stvari mogu uraditi.
    Naučio sam...
    Ujed psa neće proći ako psa ubiješ.

    Andy Rooney
    But what am I going to do with my life? I know. Will eat some cheese.
  • boki 66
    Amater
    Amater
    Postovi: 438
    Pridružio se: pre 13 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od boki 66 » pre 12 godine

    PALAČINKE


    Jednog jutra šestogodišnji Filip je odlučio da ispeče palačinke za svoje roditelje. Pronašao je u kuhinji najveću posudu za mešanje i varjaču, popeo se na stočić i otvorio ormarić, izvadio posudu s brašnom i malo prosuo po podu. Svojim ručicama je pokušavao da stavi brašno u posudu za mešanje, dodavao je mleko, malo šećera, ostavljajući brašnasti trag za sobom koji je sada već imao i otiske šapa kućnog mačka.

    Filip je bio sav posut brašnom i postajao sve uzrujaniji. Želeo je da ovo bude nešto dobro za mamu i tatu, ali postajalo je sve gore. Nije znao šta da uradi posle toga, da sve to stavi u rernu ili na šporet (i nije znao kako da upali šporet!).

    Videvši kućnog mačka kako liže smesu iz posude, pokušao je da ga odgurne i prevrnuo karton s jajima na pod.

    Očajnički je pokušavao da počisti veliki nered koji je nastao, ali se okliznuo na jaja i isprljao svoju belu pidžamu.

    Tada je uočio tatu kako stoji na vratima. Krokodilske suze potekle su iz njegovih očiju. Sve što je on želeo bilo je da uradi nešto dobro, ali nastao je grozan nered. Bio je uveren da sada sledi kazna, možda čak i packe.

    Ali, tata ga je samo gledao. Krenuo je prema njemu kroz sav nered u kuhinji, primio ga u svoje ruke, zagrlio ga, čak zaprljao i sopstvenu pidžamu...



    ***



    Takav je i Bog s nama. Mi pokušamo da uradimo nešto dobro u životu, ali nastane opšti nered. Ljubav u nama počne da bledi, povredimo prijatelja, naš posao nas izluđuje, postajemo nestrpljivi, cinični, arogantni, sebični... Ponekad samo ostanemo uplakani jer ne možemo da uradimo ništa drugo. Tada nas Bog podiže u svoje ruke, voli nas i oprašta nam.



    ...



    Ali, samo zato što smo u stanju da napravimo veliki nered, ne znači da treba da prestanemo da "pečemo palačinke" za Boga i ljude. Pre ili kasnije, uspećemo...

    Kad padneš, ustani...

    Nastavi da se trudiš...

    Nastavi da voliš...
    Ko se bori, taj može i izgubiti, ali ko se ne bori, taj je već izgubio. (Bertold Breht)
  • boki 66
    Amater
    Amater
    Postovi: 438
    Pridružio se: pre 13 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od boki 66 » pre 12 godine

    Бајка о Части
    У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и мудрости.
    Време је пролазило. Живот им беше богат. Али све што је добро, привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили су им куће, отимали децу, палили књиге ...
    Но, народ беше храбар и неустрашив. Зато Завист реши да убије Разум. Тако и би. Народ оста без краља те одлучи да власт припадне његовој жени. Она се звала Част. Имала је кћерку Слободу и сина Живот. И уместо да без разума народ пропадне, они су са Части постали још јачи. Част је владала поштено и достојанствено. Била је скромна, искрена и праведна. Кћерка јој је у свему помагала. Слобода је била најлепша девојка на свету и вољена у народу.
    Завист, већ бесна, покуша да убије и Част, али без успеха. Затим покуша да отме Слободу, али је и она била неухватљива. Народ их је добро чувао, баш као што се чува највећи завет предака. Но, Завист није мировала. Тражила је пут до зла. Тако наговори Живот да се одрекне мајке и сестре добијајући за узврат обећање - вечну славу и власт. Живот је поверовао. На превару затвори Част и Слободу у кутију заборава. Постаде краљ. Народ се уплаши новог краља јер Живот без Части и Слободе је Живот са страхом. Тада су истина и нада далеко, а туга и зло прве комшије. Завист је имала кћерку Лаж која се по наговору мајке уда за краља. Уз њу Живот постаде још суровији, а народ несрећнији. Живот и Лаж добише кћерку Превару и сина Заборава.
    Дођоше још црњи дани. Народ је пропадао сваким даном све више. Од разумног, часног и слободног, остаде само преварени народ. И - заборављен.
    Не прође много, а Завист одлучи да оде одатле јер више није имала на чему да им завиди. Са њом одоше и кћерка Лаж и унука Превара јер им је, овакав какав је, Живот досадио. Кад је краљ остао сам, са сином Заборавом, осети неизмерну тугу и покајање за оно што је учинио свом народу, те паде у постељу. Син се сажали над својим оцем те одлучи да нађе кутију заборава. Није је било тешко наћи.
    Била је на путу, заборављена. Обрадовао се, али ју је узалуд покушавао да отвори. Седео је тужан данима поред очеве постеље надајући се да ће неким чудом оздравити.
    Једног дана виде га мали дечак златне косе и упита га:
    "Познајеш ли ти Част и Слободу?"
    "Не, ја сам се родио после њих," одговори Заборав, "али их познаје мој отац Живот."
    "Слушај ме добро," рече златокоси, "ако желиш да Живот оздрави, мораш испунити три задатка-жеље. Тако ће се кутија заборава отворити."
    - Прва жеља: Учини да Живот заувек заборави на Завист, Лаж и Превару.
    - Друга жеља: Врати народу Част и Слободу!
    -Трећа жеља: Не дозволи да језик твог народа падне у заборав!
    Заборав све тако учини, па се Живот изнова пробуди. Уз њега су и Част и Слобода живели дуго и срећно. Живе и данас али их треба чувати од кутије заборава.
    Ko se bori, taj može i izgubiti, ali ko se ne bori, taj je već izgubio. (Bertold Breht)
  • Nena3110
    Još malo pa profi
    Još malo pa profi
    Postovi: 748
    Pridružio se: pre 14 godine

    Re: POUCNE PRICE

    od Nena3110 » pre 12 godine

    Vjerujete li vi u zivot nakon rodjenja?


    Blizanci u maternici razgovaraju:
    - Da li vjerujes u zivot poslije rodjenja?
    - Naravno, sigurno postoji nesto nakon rodjenja... Mozda smo ovdje bas zato da se pripremimo na zivot poslije rodjenja.
    - To je glupost. Nema zivota poslije rodjenja. Kako bi taj zivot uopce izgledao?
    - Ne znam tocno, ali uvjeren sam da ce biti vise svjetla i da cemo moci hodati i jesti svojim ustima.
    - To je potpuna glupost. Znas da je nemoguce trcati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupcanu vrpcu. Kazem ti, poslije rodjenja nema zivota. Pupcana vrpca je prekratka.
    - Uvjeren sam da postoji nesto poslije rodjenja. Nesto posve drugacije nego ovo sto zivimo sada...
    - Ali nitko se nije vratio od tamo. Zivot se poslije rodjenja zavrsava.
    Osim toga, zivot nije nista drugo nego postojanje u uskoj i mracnoj okolini.
    - Pa ne znam bas tocno kako izgleda zivot poslije rodjenja, ali cemo u svakom slucaju sresti nasu mamu. Ona ce zatim brinuti za nas.
    - Mama?!? Ti vjerujes u mamu, pa gdje bi po tvome ta mama bila?
    - Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujuci njoj smo zivi, bez nje ne bismo uopce postojali.
    - Ne vjerujem! Mamu nisam nikada vidio, zato je jasno da ne postoji.
    - Da, moguce, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, mozemo je cuti kako pjeva i miluje nas svijet. Znas, uvjeren sam da zivot poslije rodjenja zapravo tek zapocinje....



    Za svu decu koja su rodjena
    i prezivela

    1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!

    Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je
    bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do
    zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes

    U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja
    dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
    Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u krevet.

    Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo
    morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.

    Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
    supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
    NIKO
    nije umro zbog toga

    Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada
    bile pune secera ali nismo bili debeli
    zato sto smo se
    STALNO IGRALI NAPOLJU

    Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla
    na ulici,
    zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca,
    zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,

    Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.

    I nikad nije bilo problema...

    Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se
    niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
    Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
    naucili smo kako da resimo problem

    Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
    Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog
    psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.

    Nama nisu prodavali drogu ispred skole...

    Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
    nikakve video igrice,
    nismo imali 99 kanala na televiziji
    (vec samo dva),
    nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere,
    Internet, chat rooms.......

    MI SMO IMALI PRIJATELJE
    I MI SMO ISLI NAPOLJE
    DA SE DRUZIMO S NJIMA !

    Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku
    , ali
    nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga

    Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za
    Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!

    Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili
    jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!

    Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas
    izvuku.
    U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!

    Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali
    jednu kucu i jednu porodicu.
    Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

    Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
    i naucnike do danas.

    Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
    I naucili smo da zivimo s tim !

    I ti pripadas toj generaciji?

    CESTITAM!

    MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA ODRASTU
    KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU DRZAVE I VLADE POCELI DA ODREDJUJU KAKO
    TREBA DA SE ZIVI !

    Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi
    roditelji odrastali

    Pozdrav generaciji.
    ZIVELI !!!



    Ovo je priča o planinaru, koji se želeo popeti na najvišu planinu. U tu se je pustolovinu upustio nakon dugih godina pripremanja. Pošto je svu slavu želeo samo za sebe, odlučio je, da će se na planinu popeti sam.
    Počeo se uspinjati. Vreme je prolazilo i spuštao se mrak. Umesto da potraži utočište gde bi prespavao, nastavio je s uspinjanjem, dok se nije posve smračilo. Neprozirna noć je zagrlila planinske vrhove. Oko njega je bila crna tama. Nebo i mesec su bili prekriveni teškim oblacima i baš ništa se nije videlo.
    Dok se uspinjao, samo nekoliko koraka pre vrha se je poskliznuo i počeo je padati velikom brzinom. Mogao je vidjeti samo crne tačke i osećati silu teže, koja ga je vukla prema dole. U trenutku očajničkog straha pred očima su mu se počeli odigravati svi lepi i loši trenutci njegovog života.
    Kada je već mislio, da će umreti, iznenada je osetio kako ga zaustavlja uže, na koje je bio privezan. Njegovo je telo visilo u vazduhu…sve što ga je držalo bilo je uže. U tom je trenutku povikao:
    »Bože, pomozi mi!«
    Iznenada je s neba začuo dubok glas koji govori:
    »Što želiš da učinim?«
    »Spasi me, Bože!«
    »Zaista veruješ da te mogu spasiti?«
    »Naravno da vjerujem!«
    »Tada prereži uže na koje si privezan..«
    Nastala je tišina. Čovek je odlučio, da će se držati za uže svim svojim snagama.
    Spasioci pričaju, kako su sledećeg dana našli planinara mrtvog, smrznutog. Njegovo je telo visilo na užetu, za koje se grčevio držao…
    SAMO TRI METRA OD TLA.

    A vi? Koliko ste vezani za svoje uže?
    Da li bi ga pustili?

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju