: hrane. Računovođe koje broje kalorije, samo navalite !!! 
Pivo, pivo, kraljevstvo za pivo
Bio jednom jedan kralj, pa imao sina. Kralj je bio ubeđen da je kraljevstvo i kraljevanje prilično nesiguran posao, pa je sina poslao, po onoj narodnoj "sve - sve ali zanat", da izuči pivarski zanat. "Poveravam ti sina, i želim da od njega stvoriš još boljeg majstora pivara nego što si ti", rekao je ponosni otac. Dečak je izučio pivarski zanat, ali nikada nije postao pivar, već je nasledio presto i postao pruski kralj Fridrih II Veliki.
Bila je to polovina XVIII veka i pivo je u Pruskoj, kao i drugim nemačkim zemljama, bilo najomiljenije piće. Doduše, Prusi nisu bili najbolji majstori piva, prednjačili su Bavarci i Saksonci, ali je Fridrih II najviše voleo ono domaće, na kome je odrastao.
Tada se, odjednom, pojavila kafa, koja je jako zabrinula kralja. Na sve strane su nicale kafane, čak su i žene postale stalni gosti, a mala crna se uvukla i u aristokratske krugove i sam dvor na Potsdamu. Pivnice su se praznile, a majstori pivari zatvarali svoje podrume. Došlo je vreme da kralj pokaže svoju privrženost pivu i pivarima, pa je naredio da se smanji uvoz "egzotičnog pasulja", jer je "pivo piće koje najbolje odgovara našem čoveku i podneblju".
Čorba od piva
(Ukupno 767.45kcal, 46.51kcal/100gr)
Vreme pripreme: 10 min
Težina posla: 1
Od preostalog piva, koje je skoro izvetrelo, može se napraviti ova, veoma ukusna, čorba:
1/2 l piva
1/2 l vode
2 – 3 žumanca
malo šećera
Sipati u lonac pivo i vodu i staviti da provri. Dok se pivo kuva, dobro umutiti 2 – 3 žumanceta sa malo šećera. Kada pivo provri, zahvatiti kutlačom malo čorbe i sipati je, polako, preko žumanaca, neprekidno mešajući. Kada su žumanca potpuno razmućena, usuti ih u lonac sa pivom, i dalje mešajući. Kad pivo ponovo provri, čorba je gotova i može se odmah izneti na sto.
Uz čorbu poslužiti kockice kifle ili hleba, propržene na masnoći.
Zanimljivo je da cena piva u Nemačkoj nije menjana do I svetskog rata. Kada bi se neko usudio da poveća cenu makar i za jedan pfening, organizovane su ne samo demonstracije, već i pravi ustanci. Na ulice Minhena izlazile su mase građana koje je rasterivala vojska. Podizane su barikade, dolazilo je do sukoba, bilo je i ranjenih i mrtvih, a demolirane su ne samo pivnice, već i pivare čiji su se vlasnici usudili da povećaju cene. Sve do 1910. pobednici su bili demonstranti.
Pileće meso pohovano u pivu
(Zbog nemogućnosti određenja gramaže pileta, brašna i masnoće, nemoguće je izračunati kcal vrednost)
Vreme pripreme: 1 sat
Težina posla: 2
1 pile
1 čaša piva
1 jaje
malo soli
brašno za pohovanje
masnoća za prženje
Pile iseći na komade i ostaviti da odstoji sat vremena. Zagrejati, u pogodnoj posudi, masnoću za prženje.
U dubljoj činiji razmutiti jaje sa čašom piva i malo soli. Jaje s pivom dobro umutiti, pa svaki komad pilećeg mesa uvaljati prvo u brašno, zatim spustiti u masu od piva i jajeta, ponovo vratiti u brašno i ponovo u pivsku masu, pa na vrelu masnoću, da se isprži jedna pa druga strana. Meso treba pržiti do zlatnožute boje. Ovako pripremljeno pileće meso ima veoma dobar ukus i lepu boju.
Jedino je 1823. povećana cena pivu i to u sporazumu sa građanima. Te godine je gorelo Narodno pozorište u Minhenu, a požar je, u nedostatku vode, gašen pivom. Ne zna se koliko su vatrogasci gasili a koliko popili, tek pozorište je izgorelo do temelja. Narodno pozorište je bilo ponos Minhena, i građani su predložili da se cena piva poveća za jedan pfening po litru. Minhen je dobio novu zgradu pozorišta za samo dve godine.
Kiflice sa pivom
(Ukupna kcal vrednost bez višnji i orasa je 6536kcal, NAPOMENA: šoljice su računate kao 100gr, znači 3 šoljice =300gr!!! 435.73kcal/100gr)
Vreme pripreme: 45 minuta
Težina posla: 2
500 g brašna
3 šoljice ulja
2 šoljice piva
prašak za pecivo
višnje iz kompota
1/2 l vode
1/2 kg šećera
mleveni orasi
Od brašna, ulja, piva i praška za pecivo napraviti testo. Rastegnuti ga na pobrašnjenoj dasci, oko 1/2 cm debljine. Iseći sitnije kvadrate, na svaki staviti po višnju, i na ruci, po želji, formirati kiflicu. Peći 10 minuta na jačoj temperaturi.
U međuvremenu napraviti preliv od vode i šećera, pa preliti tople kiflice toplim prelivom. Ostaviti da se ohlade. Vaditi jednu po jednu kiflicu, uvaljati je u mlevene orahe i služiti.
Iz sve ove priče neupućeni bi zaključili da su Nemci pronalazači piva. Ali, nije tako, oni su bili među poslednjima koji su ga prihvatili. Asirci su, 5.000 godina pre naše ere uživali u pivu koje su pili iz ćupova, na trsku. Majstori pivari su bili povlašćeni građani: bili su oslobođeni vojne obaveze, a za vreme borbi ostajali su u kućama, dobro sakriveni. Pivo su pravili od hleba, nekih kiselina i vode, a začinjavali lovorom, mirođijama i cimetom.
Tri hiljade godina kasnije, Vavilonci su, umesto hleba, počeli da prave pivo od ječma. Godine 1728. pre naše ere, svet je ugledao Hamurabijev Zakon. Paragraf 108. i 112. odnosio se na pivare: oni koji su nešto "mućkali" sa pivom kažnjavani su bacanjem u vodu, zajedno sa pivom koje su napravili.
U isto vreme Egipćani su već imali posude za nošenje piva da im se nađe. To su bili ćupovi od keramike sa zapušačima od pečene gline, oko piramide u Luksoru pronađene su i prve pivske boce, pa to može biti objašnjenje uspeha graditelja.
Grci nisu imali razumevanja za pivo, ali ga je Julije Cezar okarakterisao kao "izvanredan napitak". Njegove trupe su pivo prenele na sever Evrope i ono je osvojilo Germane.
Torta sa pivom (kore)
(Ukupna kcal vrednost 8141kcal, 370.04kcal/100gr)
Vreme pripreme: 1 sat
Težina posla: 3
1/2 kg meda
čaša piva
1/2 kg brašna
prašak za pecivo
1/2 kg šećera
malo vode
1/2 kg mlevenih oraha
vanilin šećer
Med mutiti dok ne pobeli, dodati mu čašu piva, brašno i prašak za pecivo. Napraviti glatku masu i razvući tanke kore, kao za doboš tortu. Peći ih na prevrnutom plehu.
Ušpinovati šećer sa malo vode, dodati mlevene orahe i vanilin šećer.
Hladne kore premazati filom koji želite, malo fila ostaviti za gore i sa strane.
Ovu tortu je najbolje napraviti 1 – 2 dana unapred, da bi omekšala.
"Liquida non frangunt lelunium",ili: "Tečnost se ne ogrešava o zapovesti posta", postala je parola kaluđera, naročito franjevačkih, nekako u VI veku naše ere, kada je spravljanje piva i postalo prava veština, jako korisna u dane četrdesetodnevnog uskršnjeg posta.
Vilhelm VI je, 1516. izdao dekret da se pivo priprema samo od ječma, hmelja i vode, jer su neki pivari mućkali, dodajući jeftiniji zob, a vodi su, prema sopstvenom receptu, dodavali kuvana jaja, hrastovu koru, pepeo od bukovog drveta, prah krede, gar od smole, goveđu žuč... bljak!
Crno pivo
Vreme pripreme: 2,5 sata
Težina posla: 1
18 l vode
300 g prženog ječma
20 g hmelja
šaka kukuruznog brašna
1/4 kg šećera
20 g kvasca
U prigodan sud sipati vodu, dodati ječam i hmelj. Tečnost kuvati jedan sat, pazeći da stalno vri.
Kukuruzno brašno staviti u kesicu i spustiti je u ključalu tečnost. Sve zajedno treba da vri još jedan sat. Posle toga procediti tečnost kroz retku krpu, dodati šećer i masu ohladiti. Hladnoj masi dodati kvasac, pomešati i ostaviti da se izjednači. Tečnost ponovo filtrirati kroz tanko platno, napuniti flaše i hermetički ih zatvoriti.
Pivo može da se upotrebi posle 2 – 3 dana, ali ga pre služenja treba dobro rashladiti.
Polovinom XIX veka Luj Paster je otkrio kako nastaje vrenje i nauka je otvorila mogućnost brzog otkrivanja "mućkanja" a pivarima olakšala pripremu "tečnog hleba"...
Tako dobro zvuce ovi recepti i mislim da cu onu supu/corbu da napravim za veceru. Ali, mislim da cu sacekati ove nase racunovodje da vidim sta kazu sto se tice brojeva.
