Zašto jedemo kada nismo gladni?
  • andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 16 godine

    Zašto jedemo kada nismo gladni?

    od andjela » pre 16 godine

    Zašto jedemo kad nismo gladni



    Neumereno uživanje u hrani nije biološka, već psihološka kategorija. Kako se stres, bes ili tuga tope u tanjiru.

    Virus gojaznosti hara američkim kontinentom, a najnovije epidemiološke studije govore da je više od 40 odsto osoba sa one strane Atlantika gojazno i da oko 200.000 osoba ima više od 200 kilograma. Epidemija gojaznih osoba motivisala je tim stručnjaka sa Harvarda da naprave obimnu studiju o učestalosti poremećaja ishrane u opštoj populaciji, a najreprezentativniji rezultat ovog istraživanja glasi: najčešći poremećaj ishrane nije ni anoreksija, ni bulimija, već – prejedanje.

    Džejms Hadson, profesor psihijatrije na Harvardu i jedan od autora ove studije, objašnjava da se prejedanje dva puta češće javlja u odnosu na bulimiju i anoreksiju, a sindrom „Pere ždere” u proseku traje osam godina. Rezultati ove studije pokazali su da 3,5 odsto žena i dva odsto muškaraca ima problema sa viškom „hedonizma”, a da bi se prejedanje definisalo kao poremećaj ishrane potrebno je da osoba neumereno uživa u hrani barem dva puta nedeljno.

    Biološka je istina da na planeti gotovo da ne bi bilo debelih ljudi kada bismo svi jeli samo onda kada smo gladni, a odgovor na pitanje – zašto jedemo kada nismo gladni i zašto se prejedamo, sa psihološke tačke gledišta, relativno je jednostavan.

    – Hrana je najbrže „prevozno sredstvo” do zadovoljstva, a u svakodnevici koja obiluje stresovima i pruža malo prijatnih momenata, svako od nas ima potrebu da „ukrade” delić sreće i zadovoljstva. Međutim, problem nastaje zbog toga što se baš u „najnezgodnijoj” hrani krije rudnik zadovoljstva! A krunski neurofiziološki dokaz za ovu tezu jeste činjenica da se supstanca koju telo proizvodi u stanju akutne zaljubljenosti ne nalazi u kiselim krastavcima, već u čokoladi – objašnjava psiholog Maja Antončić.

    Naša sagovornica brani tezu da prejedanje nije biološka, već psihološka kategorija, jer – hrana popunjava sve praznine u duši. Psiholozi tvrde da se deca koja će u odraslom dobu imati problem sa prejedanjem odgajaju u onim porodicama u kojima su krempite „zamena” za ljubav, a svinjska krmenadla „kompenzacija” za razumevanje. Osobe koje pate od poremećaja ishrane odgajaju emocionalno „nepismeni” roditelji, koji nemaju kapacitet za razumevanje i bavljenje dečjim problemima i smatraju da „ne postoji dovoljno veliki problem koji se ne može rešiti za trpezom”.

    – Gojazna deca odrastaju i u naručju nesigurnih mama koje ne znaju šta da rade sa uplakanom decom i nisu sigurne da li se iza plača krije uznemirenost, bes, tuga, strah, temperatura i – posežu za (slatkom) hranom kao proverenim receptom koji smiruje. Ako beba tu napravi psihološku „kariku” između nezadovoljstva i cucle, ona će odrastati sa navikom da sa hranom, kao sa magičnom gumicom, briše sve svoje psihičke probleme. Zbog toga je jedan od najvažnijih koraka u terapiji gojaznosti – učenje kako da u situaciji stresa, besa ili tuge svoje negativne emocije „izventiliramo” u spoljnu sredinu i ne utopimo u tanjiru – objašnjava naša sagovornica.

    Naša sagovornica podseća da gojaznost ne nastaje preko noći, već – neprimetno, a većina ljudi živi u uverenju da uvek mogu da skinu dva-tri kilograma viška. Međutim, kad shvate da ne mogu baš da smršaju kad i koliko hoće, onda nastaje panika. I tada obično dođu na ideju da ništa ne jedu, da bi to asketsko gladovanje prekinuli sa nekom varijacijom na temu „kupus dijetom”, kojima se veoma usporava bazalni metabolizam, jer se unosi manje energetske vrednosti od potreba organizma. A onda, ne samo da ostaju gladni već postaju i depresivni, besni i dekoncentrisani i, povrh svega – ne gube kilograme, već vodu. Ta spoznaja izaziva napad besa i oni se vraćaju frižideru i bukvalno ga čiste.

    „Ključna reč u razumevanju poremećaja ishrane jeste gubitak kontrole. Kada osoba ima utisak da ništa u životu ne može da kontroliše i da se sve stvari dešavaju bez njene volje, ona dolazi do zaključka da ništa ne može da kontroliše osim fizičkog izgleda i podvrgava se iscrpljujućem gladovanju. Prejedanje i bulimija su druga lica anoreksije i njen logični nastavak. Podatak koji govori o tome da je polovina bulimičnih pacijenata prethodno bilo anoreksična u stvari nam saopštava da u jednom trenutku ta kontrola nad uzimanjem hrane ’pukne’ i osoba počinje da jede u neumerenim količinama. Osoba koja boluje od bulimije u jednom obroku može uneti i do 60.000 kalorija. Ona će, naravno, posle tog prejedanja osećati i stid i krivicu i pokušaće da tu ogromnu količinu hrane izbaci iz sebe, ali svaki novi životni stres predstavljaće potencijalnu opasnost za nju. Zbog toga je neophodno da psiholog bude deo stručnog tima koji se bavi poremećajima ishrane”, zaključuje Maja Antončić.

    Slika

    Izvor: Politika
  • MICIKA
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 27
    Pridružio se: pre 16 godine

    od MICIKA » pre 16 godine

    Definitivno se prepoznajem. Hrana mi je oduzela najljepse stvari u zivotu, a ipak utjehu trazim u njoj. Zaista zelim prestati. I kada nisam gladna ja jedem " jer mogu", jer se " zelim opustiti2 jer cu " od sutra " na dijetu, jer me " nije briga"...
    NI DOSADNA NI LEDENA TI NECES BITI...
  • andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 16 godine

    od andjela » pre 16 godine

    Draga moja Micika :)...jel mogu da budem malko "gruba"?...hrana ti nije oduzela
    najljepse stvari u zivotu,
    trabas da shvatis da si ti to sama uradila....
    e sada je pitanje , zasto si to uradila?
    emotivni je problem sigurno a pitanje je koji?
    postoji jedna od stvari a to je da je vecina od nas kada smo bili deca i bili tuzni dobijali po komad cokolade,keksa,sladoled...da bi se utesili....mozda toga nismo bili ni svesni, niti su nasi roditelji(vecina njih) bili svesni kakvu gresku rade....to je uglavnom pocetak price "kako se utesiti".....naravno ima i negde gde je vladala varijante"zdravo buckasto dete", roditelji rade ili se prepiru ili niko na nikog ne obraca paznju ili....pa onda se okupe oko hrane gde prestaje prepirka nego se navuce osmeh...ops, eto signala mozgu a da nismo ni svesni"hrana=srecna porodica,blagostanje..."ima tu jos dosta toga ali posto ne znam skoro nista o tebi moje ce pisanje biti bazirano na pretpostavkama...nemoj da se ljutis....
    To sto sam ti sad napisala je sam pocetak zasto se ljudi tese hranom....mozda izlizano zvuci da vecina stvari potice iz detinjstva ali je to ziva istina hteli mi to ili ne...dobra vest je to sto vecinu stvari mozemo promeniti samo ako to STVARNO zelimo :)
    Trebala bi promeniti nacin "ubijanja" stresa, manje prijatnih emocija....kako?....npr.kada se osecas bjak ti obuj patike i kreni u setnju, nadji hobi koji te cini sretnom, citanje, igranje, nalazenje sa prijateljima (ali shvatiti da ne moraju uvek biti pri ruci ), baviti se bastovanstvom, slikanjem, pisanjem, strikanjem......kasnije kada "napad" prodje treba razresiti emotivni problem, sagledati ga i sa neke druge strane.....

    nadam se da sam ti samo malo pomogla a o tome mozemo jos mnogo pricati ovde ili na pp


    :009:
    Visina: 175cm
    BMI sa 78kg=25,5
    BMI sa 68kg=22.2
  • MICIKA
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 27
    Pridružio se: pre 16 godine

    od MICIKA » pre 16 godine

    U pravu si, naravno radovalo bi me da popricamo, a mozemo i na mom dnevniku gdje planiram pisati i kako se osjecam. Uvijek sam bila buckasta, ali pod kontrolom. Onda sam se naglo udebljala dok sam studirala, i malo prije toga i sa svakom kilicom doslo je do vise povlacenja i vise jedenja. Jela sam jer mi je bilo tesko, jer sam bila sama, a samo sam sebi naudila. Na kraju sam bila prestala izlaziti. Onda sam skinula malo kilograma, pa vratila , i tako ukrug.

    Svjesna sam da sam sama kriva i hocu da se promijenim. Ne mogu mijenjati ono sto je bilo, ali mogu ono sto treba da bude. Inace sam druzeljubiva osoba, otvorena i prijatna , imam tezak posao i uvijek neke konfliktne situacije koje ja licno tesko podnosim jer nisam takve prirode. Uprkos svemu tome ne mogu cekati magicni dan kad ce se sve promijeniti a ja cudom postati ljepotica vec moram stavar uzeti u svoje ruke.
    Svaka kritika je dorodosla, hvala puno.
    Poslednja izmena od MICIKA u 02 Jun 2008, 21:16, izmenjeno 1 put ukupno.
    NI DOSADNA NI LEDENA TI NECES BITI...
  • Venoma :)
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 76
    Pridružio se: pre 16 godine

    od Venoma :) » pre 16 godine

    Ne osecam bas da imam neke 'praznine u dusi' a moze se reci da imam tendenciju ka 'prejedanju' iz dosade. I iz starih navika (pola velike pizze+pola milke od 300 gr+koka kola u pola sata i sl)... Sta znam. Jako mi je tesko da se obuzdam kad vec pojedem jedan slatkis, da ne pojedem i drugi i tako redom...
    Muku muci da ne jede previse :)
  • uporna
    Amater
    Amater
    Postovi: 212
    Pridružio se: pre 16 godine

    od uporna » pre 16 godine

    ufffffffffffffff mene sramota ovoga sto cu napisati,ja sam mesecima uvece krisom kupovala slatikse cokolade uglavnom u VELIKIM KOLICINAMA,recimo da je za mene cokolada od 500grama NISTA,tek zagrevanje onda vam je sve jasno :cry:
    ja sam jela uglavnom iz dosade(ne radim) a i na emotivnoj osnovi ali ne radi prazne duse,vec radi zelje za bebom....tako da su neuspeli pokusaji od 5 meseci(na temu bebe),bili "uspesi" na polju skupljanja celulita i kilograma. :cry: bukvalno sam se pretrpavala....jela sam i kada mi se ne jede slatko,tako da mi je nocno iskradanje i pretrpavanje postalo navika....
    moja zelja za vitkom linijom i zelja da budem lepa zgodna mama(dao bog uskoro) je pobedila i sretna sam radi toga.cmok
  • andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 16 godine

    od andjela » pre 16 godine

    Praznina na dusi ne znaci da si prazam u pravom smislu reci....praznina moze biti prosto nezadovoljstvo...da li ste zadovoljne?...niko nije 100 % zadovoljan ali mislim na zadovoljstvo koje nam mnogo znaci.
    Spomenucu Venoma (dozvoljavam jer smo javno pisale u tvom dnevniku) raskol sa mamom....da li mi fali da me mama pazi, mazi, pruza podrsku, da je tu kada mi treba podrska, da li je tu da me zastiti, da li je tu kada mi nekada prosto treba da se isplacem...ok, to sve moze pruziti momak,prijatelj...ali nije mama...one imaju posebno mesto u dusi...mozemo da ih nevolimo,osporavamo,da nam netrebaju itd...ali bi mozda duboko u dusi volele da je drukacije...
    Uporna nemoj da te je sramota to sto si radila i sto to po nekada jos radis...to si ti i sebe treba voleti...mozes sebi reci da to nije ok ali trudi se da te navike promenis polako....naravno da je velika privilegija imati detence i veruj mi predivan osecaj i verujem da te to "pomera"....trebas da je 5 meseci stvarno nista (a znam da ti je to dugo ko 50g) jer imam prijatelje koji su posle 12g pokusavanja na svim kontinentima i svim varijantama odustali i odlucili da usvoje bebu....opustili se a pored toga su medicinski sposobni za bebu.....usvojili divnog decaka i posle 3 meseca kako je cecko stigao ona je ostala trudna....to sto zelis bebu , posao itd...to su velike prekretnice u zivotu i verujem da ih mnogo zelis ....
    Micika to sto si oduvek bila bucka je vec neka predizpozicija za gojenje ...kada dodju studije neko pocne jako da mrsavi jer krece nervoza a neko pocne da se goji zbog iste te nervoze jer se tako smiruje +ako prestane da se fizicki krece...eto nas zaokrugljene....prethodni period u zivotu je tu da nas nesto nauci kada pogledamo iz druge distance...znaci ne gledati na proslost sa tugom ili gorcinom nego kao na neku zivotnu knjigu i podsetnik....mislim da si pisala da je decko otisao zbog tvoje kilaze....da li si sigurna u to?...da li ti je rekao da je zbog toga i nagovestavao tako nesto?...moguce je ali smo skloni da pripisujemo drugima scenarijo koji sami imamo u nama tj.svoje komplekse npr.....ostavio me jer imam male sise, jer imam kratke noge, jer nisam dobra u sexu(ko je to ocenio), jer imam bubuljice....ili je prosto prestao da nas voli...nema mozda zasto...prosto se stvar "ohladila"....
    znaci, pisala sam vec zasto mozda nase emotivno nezadovoljstvo ubijamo hranom, postoji jos dosta nagadjanja zasto je to to...to se uglavnom sve pronadje kada razgovaramo oci u oci i pretresamo malo po malo detalje iz naseg zivota ali posto je ovo forum na kojem diskutujemo pricam vam samo glavna zapazanja ili "istine'...naravno odlicno ste navele i dosadu...ali sta je konkretno dosada?...ako vas to zanima mozemo i o tome...
    lepe moje devojcice
    :009:
    Visina: 175cm
    BMI sa 78kg=25,5
    BMI sa 68kg=22.2
  • Venoma :)
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 76
    Pridružio se: pre 16 godine

    od Venoma :) » pre 16 godine

    Nije mene sramota da pricam o mami, niti mi je tesko - to me najmanje opterecuje od svih problema - samo ne volim da ponavljam kad nemam sta vise da kazem... Ne osecam da mi je hrana potrebna zbog nekog nezadovoljstva. Osecam da mi je potrebna zbog zadovoljstva koje mi ona sama pruza. Do pre godinu dana sam zivela iskljucivo na slatkisima i brzoj hrani. Do pre 4 meseca sam imala 1 zdrav obrok, kuvani, a ostalo brzu hranu i grickalice. Tek kad sam otvorila dnevnik i rekla 'nema zezanja', tad sam krenula zdravije da se hranim... "Nazovi zdravije". Ali makar se trudim. Ja jednostavno obozavam cokoladu, grickalice i ostalo. Od malena a od pocetka puberteta sam skroz navikla na tome da zivim :( Ja kad rucam, pojedem vocku, salatu, ja sam u stanju, i zelim jos mnogo mnogo mnogo slatkisa, grickalica, peciva i drugog POSLE toga da pojedem, pa makar bila ne znam kako sita. Bila sam navikla da grickam nesto uz tv, uz knjigu, uz ucenje, uz internet.... Jednostavno, jos nesto za raditi. Navika sa deckom-idemo negde da jedemo-prodje nam ceo dan u lutanju gradom, uz kolace, pizzu, sta god zelimo... Ja mogu, (i mi mozemo) da to ne radimo, da radimo nesto drugo, ali i ovo nam pruza ogromno zadovoljstvo-samo jelo, i to sto ga delimo, spremamo ili zajedno kupujemo...

    Ja ne mislim da imam emotivan problem neke vrste... Ja imam problem u tome sto zeeeelim da jedem nezdravu hranu. I sto me svaki slobodan trenutak vuce ka istoj.... :(
    Muku muci da ne jede previse :)
  • MICIKA
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 27
    Pridružio se: pre 16 godine

    od MICIKA » pre 16 godine

    Vec sam napisala da sam sve stvari i teskoce utapala u hrani.Moram vam reci da sam zadnjih par dana puno veselija, mozda sto sam skontala da radim nesto za sebe, planiram poceti i trenirati i ici na aerobik- grupa. I ja sam znala kupiti chips i snikers pa sakriti u sobu da jedem i gledam tv, a danas sam kupila vocni jogurt :013:. Najgore je stro me je strah da cu se opet obeshrabriti na nekoj vecoj prepreci, a taman sam malo digla sebi moral. Cim me nesto puno nanervira ja po hrani. ALI NEMA VISE, MICIIII, NEMAAA :evil: Ja hvala bogu ne jedem previse slatko, osim kada imam pms, cak i ne volim grickalice, osim cipsa ponekada, ali ja kada god udjem u kuhinju zgrabim ponesto, kao da ce gladna godina, znam po tri puta vecerati ( napadi su uvijek uvece), a najvise jedem tijesto kruh i pitu. :010:
    Poslednja izmena od MICIKA u 02 Jun 2008, 21:19, izmenjeno 1 put ukupno.
    NI DOSADNA NI LEDENA TI NECES BITI...
  • uporna
    Amater
    Amater
    Postovi: 212
    Pridružio se: pre 16 godine

    od uporna » pre 16 godine

    Ja zaista verujem da bih bila nesposobna da vodim sama program kao sto vi to cinite,svaka vam cast.meni nutrucionista izbroji kalorije za svaki obrok,dan,nedelju,belancevine,proteine sve po redu,ali naravno od "zdrave "hrane,e sad kada bih ja to sve sama radila,naslo bi se tu nesto svasta,pa bih varala sigurno ,gde je jedna milka tu su i tri ehhehehehehhe zaista vam se divim ,jer vasi programi vam omogucavaju da jedete sve,ali kontrolisano.ja imam tu problem ,verujem da sam od onih koji svoja nezadovoljstva,nervozu i slicno resavaju zvakanjem :013: pa ja bih propala hehehehehe
    ljubim vas sve,samo tako nastavite :013:
  • andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 16 godine

    od andjela » pre 16 godine

    Micika draga ok ako si sigurna da te je momak ostavio zbog tvog fizickog izgleda. Onda to dosta govori o njemu, pogotovo sto ti kazes da si bila krupnija i pre njega. Ostavimo njega sastrane (sem ako ne mislis da treba i njega da "pretresemo" :) ) ....ono sto mene interesuje je to kako se ti osecas i zasto jedes kada nisi gladna tj. zasto svoja osecanja vezujes za hranu....emotivnih izjelica ovde ima dosta ....pisala sam ti globalno kako to pocinje....obicno dok smo jos deca ....(ne bi da se ponavljam ) i sva nasa "negativna " osecanja pokusavamo da maskiramo hranom...tj.jedemo kada nismo gladni.....ima dosta nas koji za sebe kazu...ma nije meni nista i nema veze sa emocijama, ja sam samo jak gurman.....ok,volimo da jedemo hranu koja nam prija, zdrava,ne zdrava, nije bitno za ovaj razgovor....treba da shvatimo da i zdrava hrana goooooji a gojimo se onda kad jedemo previse, a zasto jedemo previse....jer ne mislite da se vrtimo u krug...jer sam ovim zatvorila krug....pitanje ponovo postavljeno...zasto jedemo kad smo siti?
    Visina: 175cm
    BMI sa 78kg=25,5
    BMI sa 68kg=22.2
  • Pelagija
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 5
    Pridružio se: pre 16 godine

    od Pelagija » pre 16 godine

    Procitala sam temu sinoc i to se bas zadesilo pred spavanje pa sam se citav sat vrtela po krevetu i mozgala o razlozima mog doskorasnjeg prejedanja. Jedini konkretan zakljucak do kog sam dosla je da je sve to 100% psiholoske prirode.
    Ono sto mi se nije svidelo u uvodnom tekstu je recenica da pitanje zasto se prejedamo ima relativno jednostavan odgovor. Meni se cini da je taj odgovor toliko slojevit i slozen, a toliko drugaciji za svaku osobu da se malo koja recenica o tome moze napisati a da bude univerzalna istina za sve nas.
    Kad se osvrnem na moje licno prejedanje prosto me fascinira nedostatak bilo kakve negativne povratne sprege u sistemu emotivni problem-hrana. Evo plasticnog primera: imam emotivni problem bilo koje vrste-prejedem se, jedem i kad vise nema mesta u zelucu-nema cak ni trenutnog olaksanja jer mi je muka i boli me zeludac-moj emotivni problem je i dalje tu, pride uvecan za svest o nepostojanju sopstvenog karaktera-ok, jasno mi je! hrana ne resava moj problem-prekosutra se opet prejedem. :shock: :? ?!?! I to vazi jedino i iskljucivo za hranu.
    Inace, kad imam opipljiv problem pa vidim da ga prvo primenjeno resenje ne otklanja niti ublazava, odmah od njega odustajem i trazim drugo.

    Svidja mi se tema, ne bih vas sad dalje davila ali mislim da tu ima puno da se kaze.
    Narocito jer sam ustanovila da ja i sad kada vec vise meseci nema tog prejedanja razmisljam o 'zabranjenoj' hrani, jos gore razmisljam o njoj kao o nagradi. Kad polozim ispit, ja sebi dozvolim da pojedem picu. Znaci moj odnos prema hrani je ostao isti, samo je sad egzekucija pod strogom kontrolom volje i svesti. To u mojoj glavi znaci ovo-prvi veci problem i eto mene sa rastegnutim zelucem, kao da svega ovoga nije ni bilo.
  • andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 16 godine

    od andjela » pre 16 godine

    Pelagija draga,naravno da nema univerzlne istine i resenja za prejedanje...to vazi i za sve ostalo....sto se tice same psihologije tu je tek prica mnogo zamrsenija u tom smislu sto postoje neke generalne price ali samo u prvom "sloju" problema i nesto sto je u vecini slucajeva tacno ali posto smo svi 'sazdani' od drugacijeg materijala (genetike, vaspitavanje u porodici, okoline, obrazovanja,mentaliteta....) za svakog postoji nesto specificno....
    Pricala sam o tome kako uglavnom sve ide od detinjstva (ali ne mora) tako da se ne bi ponavljala jer sam to vise puta pisala cak i u ovoj rubrici . Evo samo jedna sitnica
    2. S tim u vezi, moja majka! Njen najveci strah-da neko ostane neposluzen ili ne daj Boze gladan

    da li ti je ovo poznato?
    ne treba kriviti nikog...prosto gubimo energiju na to....ne trebamo ni sebe grditi jer treba da budemo ponosni na sebe jer smo spoznali problem koji imamo....
    hvatamo se hrane kada imamo neki "emotivni disbalans" ajde tako da nazovemo jer se radi o tome kada smo sretni i kada smo tuzni....obicno se uhvatimo cokolade zbog serotina ali i svega ostalog jer hocemo da popunimo prazninu koja moze da zjapi i zbog ciste dosade a ne zbog emotivnog pada.....dosada i jeste vrsta nezadovoljstva....da zamaskiramo pravo stanje emocija....
    prejedanje moze biti i jedna vrsta samokaznjavanja a ne popunjavanja praznine,dosade....
    gora varijanta od prejedanje-zadovoljstvo je prejedanje-krivica....to je gora varijanta jer ne znas kada se vise nerviramo , da li u momentu pre negp sto se najedemo ili posle i kada shvatimo da smo i tu zglajzali e tada tek krene kuku....
    prejedanje moze doci i iz osecaja gubljenja tla pod nogama i tada se hvatamo za slamku (hranu)...to je jako los osecaj i u tom momentu mislimo da smo se spasili ali tek kasnije shvatimo da je hvatanje za slamku gubljenje kontrole umesto onoga sto smo zeleli da uradimo ...onda opet u dubiozu pa u krug.....
    "zabranjena hrana" ne treba biti zabranjena vec samo konzumiranje odredjene hrane....nista ti se nece desiti od parceta pizze u toku 1-2 nedelje....od tanjira testenine nedeljno, parceta kolaca, komada pite....
    treba shvatiti da se okrecemo odredjenom nacinu ishrane zbog nas samih jer cemo se osecati bolje, zdravije....
    svidja mi se sto setas jer je to za mene jedan od boljih nacina rekreacije
    trebas shvatiti da sve to radis zbog jednog divnog bica koje je stvarno vredan toga ...zbog sebe :)
    menjas polako svoj nacin ishrane uz setnju jer si vredna toga i zabrane nema jer uzmi po nekada nesto sto te vuce ali odredjenu kolicinu i ako te jos "vuce" ti kreni u setnju npr.....
    ako se prihvatis prejedanja , taj momenat gledaj da prepoznas i onda reci sebi "cemu ovo? zasto?..."mozda postoji odgovor...tuzna sam, nervozna sam, srecna sam, dosadno mi je, muka mi je, umorna sam.....i resi ga ( ako ne mozes ti onda zovi mene na pp ili javno :wink: ).....nacicemo resenje, mada si i sama rekla da znas dobro da resavas svoje
    probleme....:)

    :009:
    Visina: 175cm
    BMI sa 78kg=25,5
    BMI sa 68kg=22.2
  • Modela
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 5
    Pridružio se: pre 16 godine

    od Modela » pre 16 godine

    Ufff Zanimljiv je ovaj forum,a i koristan! Ja imam isti taj problem-PREJEDANJE! I zelim da mi neko kroz ovaj forum pomogne. Ja se jedem i kad nisam gladna,eto tako iz dosade,a i ne mogu da odolim Hrani,pa kad se najedem ja obavezno povracam(jer mi je tesko),pa uvijek kazem sebi od sutra sam na dijeti i necu nista jesti! Tako se neko vreme drzim toga od sutra do sutra,ali i dodje dan kada pocnem dijetu. Eh sad moj problem je to sto ja nemam strpljenje da izdrzim dijetu do kraja jer hocu da mi brzo kilogrami odu,znam da ne mogu preko noci otici al eto... Druga stvar,ja ne jedem nista,ama bass bass nista nedelju dana najvise sada izdrzim pa se opet vratim na staro :x Prosle godine sam izdrzala dve nedelje dane jedem nista,samo sam pila punoo vode po 4,5L vode na dan i uglavnom sam spavala i legla kada nisam imala vise snagu,kad mi se vrti u glavi samo legnem i to je to! Ja to radim jer hocu da smrsam brzo,spore dijete me jos vise goje!!! Dok drzim dijetu npr sa vocem i povcem i ako pojedem malo vise,odmah mi je u glavi da sam prekrsila dijetu i pojedem brzu nezdravu hranu! I dok ne jedem nista ja takodje pijem Pilule za mrsavljenje! Citala sam za kupus dijetu,svidja mi se taj nacin dijete,posto je brzi rezim. :cry:
  • andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 16 godine

    od andjela » pre 16 godine

    Melani odgovoricu ti u temi MODERNO,MRSAVO....da se ne bi ponavljala :) ok?
    inace sam o Bulimiji i uopsteno o poremecaju ishrane pisala na maticnom sajtu pa mozes i tamo nesto pogledati :)
    https://www.dijeta.net/poremecaji_u_ishrani-bulimija.htm
    Visina: 175cm
    BMI sa 78kg=25,5
    BMI sa 68kg=22.2

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju