Odgovori 3 postova Stranica 1 od 1
Gojaznost
  • Korisnikov avatar
    andjela
    Amater
    Amater
    Postovi: 325
    Pridružio se: pre 13 godine
    Lokacija: Novi Sad

    Gojaznost

    od andjela » pre 12 godine


    Gojaznost




    Definicija


    Gojaznost se definiše kao višak telesnih masti.
    Ovaj termin se često poistovećuje sa pojmom prekomerna uhranjenost pod kojim se podrazumeva povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu na račun viška vode (edemi) ili mišićne mase (atlete,bodi bilderi), ili pak teških kostiju, a manje na račun telesnih masti.
    Gojazna osoba ima više kilograma od svoje idealne telesne težine, a taj višak je uglavnom mast (85%), a malim delom voda i mišići.
    Umerena gojaznost je idealna telesna težina povećana za 15%.
    Izrazita gojaznost je idealna težina povećana za 25%, dok je maligna (ekstremna) kada je idealna telesna težina povećana preko 60%.
    Žene su češće gojazne dok su muškarci češće prekomerno uhranjeni.
    Gojaznost kod žena najizraženija je posle dvadesete godine kao i posle menopauze.
    Muškarci su najčešće gojazni od 25 do 40 godine.



    Istorijat


    Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetničke slike.



    Zašto nastaje gojaznost?


    Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje.
    Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.
    1 g masti=9 kcal
    1000 g čiste masti=9000 kcal
    1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i ćelija
    1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobićemo 1/2 kg masnog tkiva.




    Koji su uzroci gojaznosti?



    Do sada su poznati mnogi faktori koji utiču na pojavu gojaznosti, dok su neki jos u fazi ispitivanja. Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više raznih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih i fizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najčešće nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.



    Nasledni faktori



    Nasleđe se navodi kao jedan od najvažnijih faktora u nastanku gojaznosti. Po nekim autorima smatra se da ono čini 90% uzroka gojaznosti, mada nedavne studije navode nižu cifru 30-40%.
    Činjenica je da se gojaznost češće javlja u porodicama što ukazuje da genetski faktor ima uticaja. Međutim, članovi porodice dele ne samo gene već i životni stil i navike u ishrani, a odvajanje ovih uticaja od genetskih je teško. Studije usvojenih odraslih osoba potvrđuju ovu činjenicu jer je zapaženo da je telesna težina ovih usvojenih ljudi bliža telesnoj težini njihovih bioloških roditelja, nego osoba koje su ih usvojile. Brojne studije blizanaca nam takođe potvrđuju činjenicu da nasleđe ima velikog uticaja. Primer: Dvanaest pari blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za 1000 kcal viša od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praćeno je povećanje telesne mase. Zapažene su veće sličnosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to veća sličnost kod homo nego kod heterozigotnih) nego među pojedinim članovima ispitanika. Gotovo istovetni rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta. Takođe se pomije poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvođači energije. Mitohondriji se nasleđuju od majke i to objašnjava koleraciju između težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno. Poslednjih godina govori se o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu i odgovoran je za osećaj sitosti. Ako je ovaj protein abnormalan osoba koja pojede obilan obrok ne oseća sitost. 1995. godine otkriven je abnormalni gen za B3 adrenergički receptor koji je odgovoran za iskorišćavanje masti tako da je metabolizan usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu. Drugi istraživači smatraju da je poremećaj na nivou hipotalamusa i to feet back mehanizma. Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišćavanja energije (ATP), smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i povišen nivo enzima za skladištenje masti. Urođeno veći broj masnih ćelija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih ćelija koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti. Dobijanje u telesnoj težini u periodu između 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u odraslom periodu. Faktori sredine U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su različiti ideali za lep izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva. Ritual uzimanja hrane vezan je za radosne trenutke (svečanosti, slavlja, ispoljavanje gostoprimstva), kao i tužne trenutke (daće). Psihološki faktori Mnogi ljudi jedu da bi odagnali loše emocije (frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju, tugu); hrana često služi kao zamena za nešto što je izgubljeno (ljubav, posao), slično kao pušenje, opijanje. Oko 30 % gojaznih ima faze prejedanja (bingle eating disorder). Društvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim tim diskrimisana za razna zanimanja, ona se oseća nepoželjno, depresivno, jede više, a zbog svog izgleda postaje još više depresivna i opet utehu nalazi u hrani (začarani krug). Fiziološki faktori Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji utiču na izgradnju tela, a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti. Fizička aktivnost je važan faktor koji utiče na potrošnju energije. Ona se takođe smanjuje sa godinama života. Kod osoba koje žive u istoj porodici stvara se uslovni refleks da unose više hrane po ugledu na ostale članove porodice. Back to top Procena željene telesne težine Postoji više načina za izračunavanje idealne telesne težine: Standardne tabele (Weight to high tables) - prihvatljiva težina za osobu poznate visine Nedostaci: ne određuju procenat masti, tj. ne razgraničavaju masno od mišićnog tkiva ne prave razliku izmedu prosečne i željene telesne težine; 5 % populacije (izrazito niski ili visoki) ne uzimaju u obzir; neke ne uzimaju u obzir uzrast i pol; najveći problem za lekara je koju tablicu da izabere; Pravilo palca (palac i kažiprst jedne ruke stave se oko ručnog zgloba druge ruke). Tabele rasta za decu Formula po Demole-u Za muškarce: ITT=(TV-100) - (TV-150/4) + (G-20/4) Za žene: ITT=(TV-100) - (TV-150/2.5) + (G-20/4) ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine Ova formula je prilično zastarela i danas se sve ređe koristi. Razlozi su ti što je ograničena na razdoblje od 20-40 godine, savremene preporuke zahtevaju manji kalorijski unos zbog modernijeg i lakšeg stila življenja (nove tehnologije, automobili, daljinski upravljači, itd.). ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine Merenje gojaznosti Termine prekomerna uhranjenost i gojaznost nije uvek lako razgraničiti jer svaka zemlja i svaka kultura ima svoj kriterijum. Merenje masnih ćelija kojih ima bilion, a svaka pojedinačna je teška 0.5 µg je "Sizifof posao". Napori internacionalne grupe bili su usmereni na jedinstvenu meru nezavisnu od drugih parametara i tako je 1990. godine usvojen kao metod izbora u merenju gojaznosti - BMI. Back to top Šta je BMI? BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat. BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2 TT=telesna težina TV=telesna visina TT=telesna težina TV=telesna visina Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a? BMI Uhranjenost Rizik za obolevanje na osnovu BMI Rizik za obolevanje na osnovu BMI i komorbiditeta* < 18.5 Mršavi Minimalni Nizak > 18.5 - 25 Normalno uhranjeni Nizak Umeren > 25 - 30 Prekomerno uhranjeni Umeren Visok > 30 - 35 Umereno gojazni Visok Vrlo visok > 35 - 40 Jako gojazni Vrlo visok Ekstremno visok > 40 Ekstremno gojazni Ekstremno visok Ekstremno visok *Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira. Komorbiditet vezan za gojaznost: Hipertenzija Kardiovaskularne bolesti Dislipidemija Tip II dijabetes Sleep apnea Osteoartritis Sterilitet Druga patološka stanja: idiopatska intrakranijalna hipertenzija proširene vene donjih ekstremiteta gastroezofagealni refluks urinarna stres inkontinencija Prisustvo jednog ili više komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI. Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna? BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina). Kada se BMI ne može primeniti? kod dece u fazi rasta, kod trudnica i dojilja, kod osoba kod kojih je izražena muskulatura (body bilderi i atlete), kod osoba za skoliozom i kifozom ili drugim anomalijama gde ne može da se adekvatno proceni visina. Back to top Distribucija masti Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, znacajan parametar, čak nezavisan. Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti: 1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj vid gojaznosti javlja se kod muškaraca i žena posle menopauze jer se smanjuje estrogen, a povećava testosteron. To, međutim, nije uvek pravilo. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma. 2. "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena. Distribucija masti može se proceniti merenjem: Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm. WHR Pol >1 Muškarci >0.8 Žene Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću. Obim struka Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva. On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje. Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja. Svi pacijenti sa BMI manjim od 40 trebalo bi da izmere i obim struka jer on sam ili udružen sa povišenim BMI predstavlja faktor rizika. Osobe koje imaju BMI preko 40 ne moraju da mere obim struka jer je njihov zdravstveni rizik već ekstremno visok. Znaci, čak i umerena ili blaga gojaznost treba da se leči ako je abdominalno tkivo bogato mastima jer povećani broj i veličina masnih ćelija-adipociti udružena je sa njihovom povećanom metaboličkom aktivnošću. Iz ovog tkiva oslobađaju se masne kiseline direktno u portnu cirkulaciju što dovodi do nagomilavanja triglicerida u plazmi i kao posledica toga nastaje lučenje insulina-hiperinsulinemije jer nastaje rezistencija na glukozu i dolazi do povećanja i glukoze u krvi.



    Zavod za zdravstvenu zaštitu
    studenata Beograd
    Copyright 2007 ZZZZS Beograd

    Za više informacija
    [email protected]
  • Korisnikov avatar
    jaga
    Amater
    Amater
    Postovi: 360
    Pridružio se: pre 13 godine
    Lokacija: Kanada
    Horoskop: Aquarius
    Kontakt:

    od jaga » pre 12 godine

    NEKE POSLEDICE NEPRAVILNE ISHRANE-POTHRANJENOST

    Pothranjenost, kao posledica gladovanja, nastaje kada se u organizam ne unosi dovoljno hrane, bilo zato sto je nema dovoljno (rat i dr.),bilo zato sto se ona ne iskoriscava u organizmu (bolesti organa za varenje hrane), bolo zato sto postoje poremecaji apetita (izvesna teska oboljenja),bilo zato sto se sprovori ne adekvatna dijeta (suvisni kilogrami).U svim ovim slucajevima organizmu se ne obezbecuje dovoljno energetskih materija.Zato se trose sopstvene rezerve masti.Kad se one otrose, razgradjuju se sopstvene belancevine, pre svega , iz misica.Razgradnja svih tkiva je posledica gladovanja koje duze traje. Vrlo dugo se cuva plemenito tkivo mozga.

    Smanjenje i pad telesne mase je prvi znak gladovanja.U samom pocetku gubitak je veci. To je tzv. pocetni pad, koji se kasnije usporava, pa i zaustavlja.Razlozi za ovu pojavu su u prilagodjavanju organizma, koji tada manje trosi energiju (biolosko prilagodjavanje), a smanjuje se i fizicka aktivnost, mentalni napori se izbegavaju, vise se spava (sociolosko prilagodjavanje).

    Dugotrajno gladovanje je praceno malaksaloscu, zamaranjem pri radu, nesvesticom zbog pada krvnog pritiska, preosetljivoscu na hladnocu. Mogu se javiti i otoci zbog nakupljanja vode u organizmu. Intelektualne funkcije ostaju ocuvane, ali licnost moze biti ozbiljno uznemirena, narocito u poslednjoj fazi gladovanja (na primer, majka krade od svog deteta). Osobe koje su podhranjene cesto obolevaju i sklone su mnogim infekcijama, koje jos vise iscrpljuju organizam, pa je prognoza losa.

    Bez opasnosti po zivot moze se izgubiti i do 25% od pocetne telesne mase. Svaki dalji pad ima sve losiju prognozu, tj. posledice su teze.

    Kada se govori o pothanjenosti koja je izazvana nedostatkom energetskih materija tesko se moze izdvojiti cist oblik. Gladovanje je uslovljeno i nedovoljnim unosom belancevina, mineralnih materija i vitamina, sa svim posledicama koje prate i njihove pojedinacne nedostatke u hrani. Otuda je vrlo tesko govoriti samo o jednom poremecaju, jer se u praksi mnogo cesce susrecemo sa vrlo slozenom slikom, koju cine vise ili manje izrazeni znaci svakog pojedinog nedostatka.




    G O J A Z N O S T
    Problemi nedovoljne ishrane, o kojim je bilo reci, uglavnom se ticu zemalja u razvolju, gde postoje socijalno-ekonomski problemi i gde je proizvodnja hrane mala. Nasuprot ovome, u zemljama razvijenog sveta javlja se problem preobilne ishrane. Karakteristicna je pojava sve veceg unosenja hrane, uz sve manju zastupljenost fizickog rada, a time i manju energetsku potrosnju. Tako se stvara visak energije, koji u organizmu formira rezerve masti i povecava telesnu masu, odnosno vodi u gojaznost.

    U mnogim industrijskim razvijenim sredinama sve je vise gojaznih osoba, mada i podaci iz manje razvijenih zemalja pokazuju da je gojaznost sve prisutnija, ali u bogatim slojevima drustva. Nekoliko napomena u vezi sa nastajanjem gojaznosti vrlo je znacajno:

    -Gojaznost nastaje kao posledica poremecene ravnoteze izmedju unosenja energije i energetske potrosnje.To znaci ili obilno koriscenje hrane ili mala fizicka aktivnost, ili pak obe ove pojave-mogu biti razlog poremecene energetske ravnoteze i stvaranja rezedvi.

    -Gojaznost se cesto javlja kao porodicna pojava. Nije uvek rec o naslednoj gojaznosti, vec o negovanju kulta prema "dobrom zalogaju" i stvaranju navike da se dobro jede.

    -Navika da se vise jede razvija se jos u ranom detinjstvu, sto moze biti pred uslov javljanja gojaznosti u odraslom dobu.

    -Razlog da se vise jede moze biti zabrinutost, neraspolozenje, usamljenost, dosada i slicno.

    -Kod vrlo malog broja gojaznih osoba rec je o poremecaju funkcije zlezda sa unutrasnjim lucenjem, odnosno regulacije apetita i drugim. osim estetskih problema, gojaznost je pracena zdravstvenim posledicama, i to mehanickim deformacijama zglobova i stopala zbog opterecenja. Gojaznost stvara predispoziciju za ostecenja srca i krvnih sudova zbog nagomilavanja masti. Cesto dovodi do povisenog krvnog pritiska i do obolenja jetre i zucne kese.

    Kada se imaju u vidu sve mnogobrojne komplikazije, ne iznenadjuje podatak da gojazne osobe cesce boluju i ranije umiru, odnosno da im je zivotni vek kraci u odnosu na osobe koje su normalno uhranjene.


    izvor: iz knjige, Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem
    Zdravlje i volja ce pokazati rezultate
  • jana
    Početnik
    Početnik
    Postovi: 17
    Pridružio se: pre 13 godine
    Lokacija: Ni tamo, ni ovamo :S

    od jana » pre 12 godine

    «Debljina – uzroci,posljedice, prevencija i liječenje»

    http://www.uppt.hr/publikacije/Debljina2008.pdf

    izvor
Odgovori 3 postova Stranica 1 od 1

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost