[lilit]

Način ishrane, u kojem se srećno spajaju dve najzdravije kuhinje sveta, pored vitkosti poklanja i zdravo srce, normalan krvni pritisak, nizak holesterol, jaku memoriju i bistar um čak i u dubokoj starosti.

izvor: Viva (www.vivamagazin.info)

O tome se šuškalo još pre dve godine - mediterazijska dijeta sa smanjenim unosom kalorija produžava mladost srca i životni vek. Sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu, stiže i zvanična potvrda onog o čemu se dosad samo nagađalo.

Studija, objavljena u američkom Univerzitetskom glasniku kardiologije, pratila je 25 volontera starih između 41 i 65 godina koji su više od šest godina bili na niskokaloričnoj mediterazijskoj dijeti (između 1.400 i 2.000 kalorija dnevno). Rad srca, krvni pritisak i inflamatorni markeri u krvi (prisustvo ovih markera ukazuje na povećani rizik od srčanih bolesti) upoređivani su sa rezultatima 25 pojedinaca približne starosti i pola koji su unosili 2.000 do 3.000 kalorija i jeli tipičnu američku hranu.

Eksperimenti na životinjama pokazali su da mediterazijski način ishrane produžava život za čak 30 procenata. Veliki je broj pacijenata koji su na svojoj koži utvrdili prednosti ove dijete po zdravlje i kondiciju ljudi, a sad su to potvrdili i naučnici širom sveta.

Krvni pritisak grupe koja je držala ovu dijetu bio je znatno niži (102/61 mmHg) nego pritisak ljudi iz kontrolne grupe koja se sladila kaloričnijim gurmanlucima (131/83 mmHg), a isto je bilo i sa prisustvom inflamatornih markera kao što su C-reaktivni protein ili nekroza tumora faktor-alfa (TNF-alfa).

Zašto je studija važna?

To je prvo istraživanje koje se na ovaj način bavi starenjem srca (srčana bolest ubija više žena nego rak dojke!) i prva studija koja potvrđuje da brojanje kalorija i pravilan izbor namirnica pozitivno utiču na rad srca i sprečavaju ili odlažu slabljenje njegovih funkcija koje dolazi s godinama. Kontrola kalorija utiče na životni vek samo kad se udruži sa zdravom ishranom. U kombinaciji sa nezdravom, uzrokuje starenje srca i kardiovaskularne bolesti.

U sklopu prirodnog procesa starenja, srce "otvrdne" i ne pumpa više kao ranije. Ultrazvučni pregledi učesnika studije pokazali su da je njihovo srce elastičnije od srca ljudi iz druge kontrolne grupe. "Kod većine ljudi koji zađu u godine, dijastolna funkcija slabi", kaže jedan od autora studije dr Luis Fontana. "U ovom istraživanju otkrili smo, međutim, da je dijastolna funkcija kod onih koji pažljivo broje kalorije vrlo slična dijastolnoj funkciji 15 godina mlađih osoba". A dr Gari Gerstenblit, sa klinike Džons Hopkins u Baltimoru, dodaje: "Vrednost studije je u tome što ukazuje na moguće mehanizme, objašnjavajući kako nastaje proces starenja i šta tu može da se promeni."

Šta su jeli učesnici?

Temelj dijete s ograničenim brojem kalorija, koju pod nazivom mediterazijska u knjizi Pobeda za 21. vek objašnjava dr Robert Has, čine integralne žitarice, mahunarke, zobna kaša, maslinovo ulje, povrće, sos od paradajza, hrana iz mora i voće. Ovako komponovana ishrana produžava život i eliminiše faktore rizika za srčane bolesti. Studije pokazuju da se i kod izrazito gojaznih ljudi smanjio broj hroničnih zapaljenjskih stanja.

Sveobuhvatna istraživanja potvrđuju da mediterazijska dijeta - dijeta u kojoj se spajaju dve najzdravije kuhinje sveta, mediteranska i azijska - usporava starenje srca i drugih organa. Zašto biste se, dakle, mučili sa drastičnim dijetama kad možete uživati u ukusnim specijalitetima pripremljenim na maslinovom ulju i đakonijama iz mora krcatim masnim kiselinama omega-3?

Mediterazijsku dijetu je konačno uobličio naučni tim iz Marseja i sastavio program ishrane sa vrlo malim procentom masti. Odabrali su 212 muškaraca i žena s umerenim faktorom rizika za kardiovaskularne bolesti i zamolili ih da se tri meseca pridržavaju jednog od dva ponuđena programa ishrane.

Istraživači su pratili promene u obe grupe. Unos proteina, ugljenih hidrata i vlakana se povećao, a popravio se i kvalitet masti (bilo je manje zasićenih, a više mononezasićenih). Oba režima delovala su pozitivno na indeks telesne mase, holesterol, trigliceride i šećer u krvi.

"Posle tri meseca oba programa značajno su smanjila rizik od kardiovaskularnih bolesti, a učesnici jedne grupe hvalili su na sav glas očaravajući miris i ukus specijaliteta iz mediterazijske kuhinje", priča dr Fontana. Posle završenog eksperimenta, ljudi iz druge grupe, koja se "zlopatila" sa strogo posnim jelovnikom, bacili su se na degustaciju Azije i Mediterana, ohrabreni rečima doktora Fontane: "Što više šetate i vežbate, više specijaliteta na maslinovom ulju smete da pojedete."

Novi aduti

I kanadski naučnici su proučavali dejstvo mediterazijske ishrane na volontere sa faktorima rizika. Otkrili su da se opšte stanje srca i krvnih sudova poboljšalo posle samo dva meseca na dijeti i prigodnom programu vežbi. "Mediterazijski način ishrane smanjuje rizik od visokog pritiska, dijabetesa, srčanog i moždanog udara", rekao je glavni autor studije Kunihiko Aizava, predstavljajući svoja otkrića na konferenciji o arteriosklerozi, trombozi i vaskularnoj biologiji prošle godine u SAD.

Kao što vidite, sve je više dokaza da raznovrsne mediterazijske namirnice, začini i trave teraju kardiovaskularnu bolest, globalnog ubicu br. 1, ali i neke vrste raka, a mogli bi da zaigraju važnu ulogu i u sprečavanju Alchajmerove bolesti. Sos i čorba od paradajza sadrže, na primer, neverovatni likopen, karotenoid koji poslednjih godina privlači veliku pažnju jer istraživanja pokazuju da smanjuje opasnost od raka, pre svega dojke i prostate. Nove studije otkrivaju da su sos i čorba od paradajza podjednako dragoceni i za srce.

A ono što čuva srce, istovremeno štiti i mozak. I dok su prednosti mediterazijske dijete za srce već svima poznate, dodatna istraživanja bude nadu da bi ishrana u kojoj je glavna mast maslinovo ulje mogla sprečiti ili bar odložiti slabljenje memorije kod zdravih, starijih ljudi.

U studiji, objavljenoj u medicinskom časopisu Neurologija dr Antonio Kapurso, koji je predvodio istraživački tim na Univerzitetu u Bariju, izveštava da su kod 278 penzionera podvrgnutih dijeti bogatoj mononezasićenim mastima slabije bili izraženi tragovi godina u poređenju s ljudima koji su unosili manje "dobrih" masti. "Ispostavilo se da visok unos mononezasićenih masnih kiselina, kojih najviše ima u biljnim uljima, posebno u hladno ceđenom maslinovom ulju, štiti od svih oblika senilnosti", zaključio je dr Kapurso.

Naučnici još ne znaju tačno kako velike količine mononezasićenih masti (najmanje 46 grama maslinovog ulja dnevno) odlažu mentalno propadanje, ali Kapurso i njegove kolege nagađaju da ta vrsta masnih kiselina podržava strukturu moždanih ćelijskih membrana. Pored toga, kažu oni, jasno je da proces starenja prati povećana potreba za nezasićenim masnim kiselinama. Pored maslinovog ulja, mononezasićene masti možete naći i u orasima, ćuretini, skušama, haringama, susamu i sojinom ulju.

Recepti

Bela riba na sicilijanski način

Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja
1 kašika maslaca
4 fileta kvalitetne bele ribe
1 jaje
1 kašika limunovog soka
biber
1/2 šolje brašna
1/2 šolje prezli
strugani parmezan
1 šolja paradajz sosa sa maslinovim uljem
4 kriške limuna

Priprema:
Brašno sipati u tanjir. U manjoj činiji ulupati jaje sa sokom od limuna. U drugu staviti biber, prezle i strugani parmezan. U velikom tiganju, na srednjoj temperaturi, ugrejati maslinovo ulje i maslac. Filete pažljivo uvaljati najpre u brašno, pa u jaje s limunom i na kraju u prezle sa parmezanom. Polako ih spuštati u zagrejano ulje i pržiti 2-3 minuta sa svake strane ili dok ne dobiju lepu zlatnožutu boju. Izvaditi ribu i svaki filet ukrasiti sosom od paradajza, prethodno prodinstanom na maslinovom ulju. Služiti sa kriškama limuna.

Mediterane krompir salata

Sastojci:
10 većih obarenih oljuštenih krompira isečenih na kocke
1 šolja seckanog svežeg celera (zeleni, rebrasti)
1/2 šolje seckanog mladog luka
prepolovljene rotkvice
1 šolja dijetalnog majoneza
1 kašika senfa
1 kašika vinskog sirćeta
malo belog luka u prahu
sveže samleveni crni biber
1 kašika sitno seckane sveže mirođije

Priprema:
Spustiti prva četiri sastojka u veću činiju i protresti je tako da se izmešaju. Ostale sastojke sjediniti u manjoj činiji i promešati. Preliti krompir, promešati, ohladiti i – poslužiti.

Sardela "da poližeš prste"

Sastojci:
sveža sardela
kriške krompira i paradajza (u oba slučaja količinu određujete sami)
masline
začini po izboru

Priprema:
U vatrostalnoj posudi poređati sastojke u slojevima. Dovoljno je 20 minuta u dobro zagrejanoj pećnici da dobijete jelo fantastičnog izgleda i ukusa!

[MIMI]

divno lilit
svaka cast na textu ti uvek imas nesto interesantno

[lilit]

Draga, po mom misljenju (skromnom ), ovo je jedna od najboljih nacina ishrane do sada.

Hvala za pohvale, , trudim se da doprinesem ovom nasem divnom forumu sto vise korisnih i zdravih informacija!!!

[jaga]

Procitala sam u jednom dahu.Videla sam da je za mene korisno, i zaista jeste.

[Moderator]

Ljudi, ovo je jako interesantno... apelujem: Šaljite recepte!

[lilit]

Varivo od mahunarki

Potrebno je: po sto grama sočiva, leblebija, pasulja, celera, luka, 150 grama šargarepe, dva češnja belog luka, 800 grama pelata, pola decilitra maslinovog ulja, grančica ruzmarina (ili odgovarajuća količina suvog), paradajz (ili pire od paradajza) dva lovorova lista, pola veze peršunovog lišća, krupna morska so.
Leblebije i pasulj potopiti dan ranije. Sutradan skuvati sve mahunarke odvojeno, ocediti i sačuvati vodu u kojoj su se kuvale. Na ulju propržiti luk i beli luk, dodati šargarepu i celer isečene na kockice i dinstati 10–15 minuta, dodajući vodu u kojoj su se kuvale mahunarke.
Dodati mahunarke, paradajz isečen na kockice (ili pire od paradajza), ruzmarin, lovor i so i još vode, pa kuvati još petnaestak minuta i kada je gotovo, preliti pelatom, promešati i posuti iseckanim peršunovim lišćem.

[lilit]

Kelj s preljevom od misa i rižina octa

Vrijeme pripreme 20 min
Zahtjevnost....................minimalno
Energetska vrijednost 41 kcal / 171 kJ

Sastojci za 4 osobe300 g kelja
Za preljev:
1 žličica misa
50 ml vode
1 žlica rižina octa

Priprema

Listove kelja operite i narežite na trake. U lonac s vrelom vodom stavite metalno cjedilo i pripremljeni kelj parite nekoliko minuta.
Miso razmutite u 2 žlice vode, dodajte ocat, ostatak vode i dobro promiješajte.

Posluživanje

Pripremljeni umak prelijte preko parenog kelja.

Savjet

Na isti način možete pripremiti mladi kupus, kineski kupus ili neko drugo zeljasto povrće.

[lilit]

Skuše na vrtlarski način

Sastojci:
2 skuše
mrkva
luk
list celera
režanj češnjaka
rajčica (koncentrat)
bosiljak
peršin
lovor
bijelo suho vino
maslinovo ulje


Opis:
Očišćenu mrkvu, luk i celer sitno narežite s režnjem češnjaka. Opranim skušama u tekućoj vodi odstranite utrobu te ih narežite na 4 fileta.
Začinite filete kvalitetnim uljem, kapljicom vina, soli i paprom te ih stavite u pećnicu na gril (koji prekrijte aluminijskom folijom).
Pecite 10 minuta na 180°C dok ne dobiju lijepu boju, okrenuvši ih na drugu stranu u odgovarajućem trenutku.
Pirjajte narezano povrće na 3 – 4 žlice ulja i podlijte s pola čaše vina.
Dodajte veću žlicu koncentrata od rajčice, malo soli, list smrvljenog lovora, vezicu sjeckanog bosiljka i peršin.
Pustite jelo desetak minuta da se zgusne. Stavite filete na tanjur i prelijte ih umakom.

[lilit]

Salata u četiri boje

Sastojci:
4 različite i raznobojne salate
4 skuhane crvene repe
kruška
žuta paprika
150 g mrkvice (može i iz konzerve)
8 fileta inćuna u ulju
kapari u octu
100 g ananasa
80 g sira Pekorelo,
maslinovo ulje


Opis:
Skuhajte mrkvice (ako nisu iz konzerve). Operite i očistite salate, dobro ih osušite i stavite u zdjelu.
odajte mrkvice, krušku narezanu na kriške ili prutiće, papriku na kockice, crvenu repu na kolutiće, filete inćuna i nepunu žlicu ocijeđenih kapara.
Začinite uljem i soli, naribajte tanke listiće sira i dodajte nasjeckan ananas.

[lilit]

Tunina Meloria

Sastojci:
700 g tunjevine, 4 odreska
400 g zrelih rajčica (ili pelati)
2 režnja češnjaka
peršin
brašno
maslinovo ulje


Opis:
Pobrašnite odreske tune i lagano ih pozlatite na 5 – 6 žlica ulja, okrenite i posolite, izvadite i stavite sušiti na kuhinjski papir.
Sitno isjeckajte očišćenu vezicu peršina. Oprane rajčice prepolovite, odstranite sjemenje i narežite na kockice. Pirjajte bijeli luk na 5 – 6 žlica ulja i dodajte rajčice, malo soli i papar. Kuhajte na tihoj vatri četvrt sata dok se rajčica ne raspadne. Složite odreske tune u umak i kuhajte 10 minuta na tihoj vatri. Ugasite, dodajte peršin i poslužite.

[lilit]

Svjetlotamni rezanci

Sastojci:
350 g rezanca
2 crvena luka
2 zrele rajčice
maslinovo ulje
ribanac


Opis:
Očistite luk, narežite ga na tanke ploške i stavite u zdjelu na 5-6 žlica ulja; poklopite i kuhajte na laganoj vatri oko pola sata, dolijevajući po potrebi vodu. Otklopite, posolite, popaprite, dodajte očišćene i na komadiće narezane rajčice, pomiješajte i ostavite kuhati još 10 minuta na laganoj vatri.
Ocijeđene kuhane rezance premjestite u zdjelu s umakom i poslužite vrlo tople. Dodati ribanac.

[lilit]

Marinirani patlidžani

Sastojci:
(za 4 osobe)
2 kg patlidžana
sol
1 dl mješavine maslinova i suncokretova ulja
4 češnja češnjaka
2 dl vinskog octa
2 crvena feferona
svježi bosiljak


Opis:
Tikvice i patlidžane očistite i izrežite na 1/2 cm debele ploške. Posolite ih kako bi sol izvukla iz njih gorkast sok. Dobro osušite kuhinjskim papirom. Češnjak narežite na tanke ploščice, a papriku na kolutiće. Na nauljenu tepsiju posložite patlidžane, odozgo ih premažite uljem i stavite peći u pećnicu oko 10 min. Pečene patlidžane složite u zdjelu, a na svaki red rasporedite listiće češnjaka. Ocat, 1,5 dl vode, feferone i sol prokuhajte, pa vruće prelijte preko povrća. Pospite listićima svježeg bosiljka i pokriveno ostavite da odstoji preko noći. Poslužiti s kriškama bijelog ovčjeg sira ili kao prilog uz razna jela s roštilja.
Ovako pripremljeno povrće možete čuvati nekoliko dana u hladioniku.

[lilit]

Carpaccio od hobotnice

Sastojci:
600 g kuhane hobotnice
80 g svježe rikule
8 g limuna
0,6 dl octa balsamico
0,16 dl maslinovog ulja
20 g svježih rajčica
5 g želatine
sol, papar


Opis:
Skuhanu hobotnicu očistimo i odvojimo pola litre temeljca od kuhanja na hlađenje. Hobotnicu slažemo u kalup koji je prethodno premotan plastičnom folijom. Ohlađeni temeljac grijemo na laganoj vatri. Dodamo želatinu uz lagano miješanje dok ne proključa, te temeljac stavimo hladiti dok ne postane mlak. Ohlađeni temeljac uljevamo u kalup na hobotnicu te prematamo plastičnom folijom i pritiščemo teškim predmetom. Stavimo u zamrzivač na jedan dan.
Gotovi carpaccio režemo na tanke fete. Poslužujemo ga začinjenog sa soli, paprom i sokom od limuna uz filete svježe rajčice i svježe rikule začinjene balsamicom i maslinovim uljem.

[lilit]

Maslinska lovrata

Sastojci:
krumpir
file lovrate
jaja
brašno
maslinovo ulje
masline
riblji temeljac
začini


Opis:
Od krumpirovog tijesta napravimo njoke (valjuške) sa dodatkom usitnjenih maslina te ih skuhamo.
File lovrate uvaljamo u brašno i popržimo na maslinovom ulju. Na ulje popržimo malo brašna i maslina te polijemo ribljim temeljcem da dobijemo gušći umak. Sjedinimo riblji file te poslužimo sa valjušcima.

[lilit]

Kokoš na brudet ili samo belo meso

Sastojci:
za 4 do 6 osoba
1 srednje velika kokoš
2 žlice vinjaka
40 g ulja
1 glavica luka
100 ml bijelog vina
2 češnja češnjaka
4 svježe rajčice ili pelata
peršin
sol
papar
piment
lovorov list
ružmarin
limun


Opis:
Kokoš narežite na komade, posolite, pospite Vegetom i poškropite vinjakom. Neka tako pripremljeno meso kratko odstoji. Na ulju popecite nasjeckani luk, dodajte vino, nasjeckani češnjak i peršin, oguljenu i na kocke narezanu rajčicu, piment, papar, lovor, ružmarin i plošku limuna.
Propirjajte i dodajte pripremljenu kokoš. Zalijte s malo tople vode i pirjajte dok ne omekša.
Poslužite s palentom ili sa slanim kuhanim krumptrom.
Napomena: Vrlo je važno da jelo kuha sasvim polagano.