[Misha79]

Za koji dan počinje Božićni post...

PREMA učenju otaca crkve, post je stražar duše, čuvar tela, mati zdravlja, vođa omladine i lepota i dobrota starosti. Sve svete je, kako piše Vasilije Veliki, “rukovodio životu po Bogu”, jer istinski post ne podrazumeva samo uzdržavanje od jake i masne hrane, već i duhovnu obnovu. No, da li vernici u Srbiji zaista poznaju stvarnu svrhu posta i koliko, naročito u danima Strasne nedelje, poslednje sedmice Uskršnjeg posta, koja sada teče, poznaju njegova pravila? Je li post zaista duševna hrana i približavanje Bogu ili je u poslednje vreme, kroz razne oblike, postao pomodarstvo?
- Post je oblik discipline u unutrašnjem - duhovnom i u spoljašnjem - telesnom smislu, a njegov cilj je priprema za pričešće, uz razrešnu molitvu i ispovest - kaže za “Novosti” dr Dimitrije Kalezić, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Podsećajući da u tekstu molitve pre pričešća stoji: “neka mi ovo pričešće ne bude na sud ili osudu, nego na ispunjenje duše i tela”, prof. Kalezić navodi da vernici koji na taj način primaju pričešće ujedno i iskreno prihvataju post.
- Dešava se da neko posti nedelju ili dve, nekad ceo post, a da se na kraju ne pričesti i ne ispovedi. To je isto kao da je trčao trku, a nije stigao na cilj.
Prema rečima prof. Kalezića, ukoliko telesnom postu uskratimo duhovnu stranu, ne sprovodimo Časni post, već običnu dijetu:
- To je samo jedan od oblika pomodarstva, kao i sve češća navika da se posti, ako to čine ljudi oko nas. Važno je da sebe motivišemo duhovno i moralno dublje, kako bismo shvatili da je krajnji smisao i domet posta pričešće, u kome i jeste oličen naš fizički kontakt sa Bogom.
Otac Fotije, iguman manastira Šišatovac, kaže da vernicima uvek savetuje da se u ovim danima ne podvižavaju samo telesnom postu i izbegavanju mesa, masti, mlečnih proizvoda i jaja:
- Treba postiti umno, misaono, jer smo mi pala bića i demoni imaju puno pravo, naročito u ovim danima Strasne nedelje, da nam ubacuju nečiste pomisli. Na nama je da savladamo ta iskušenja, jer ćemo tako svoj um i srce držati i dalje u čistoti.
Otac Fotije podseća da je među vernicima koji pohode Šišatovac najviše onih koji post iskonski prihvataju kao poslušnost crkvi i Bogu.
- Poslušnost crkvi i Bogu kod Grka je običaj i prihvata se od ranog detinjstva. Ne treba prekorevati ako neko i nevešto tek “zaorava brazdu” duhovnosti, jer svakim dolaskom u Božji hram vernik uči, pa vremenom iz pomodarstva prelazi u ono pravo -kaže naš sagovornik, navodeći da je bilo i onih koji su, obilazeći manastire i freske zbog kulture, vremenom to pretvorili u duhovne potrebe.
Svaki duhovnik napominje da nas telesni post samo “opominje” na duhovni: ako čovek ne pije i ne jede jaku hranu u velikim količinama, lakše mu je da razmišlja o svojim postupcima. Posna hrana smiruje i upućuje na Boga, a uzdržavanje i kontrola volje održavaju zajednicu.
- Post je uzdržavanje tela od mrsnih jela i duše od zlih dela - kaže za naš list protojerej Miodrag Popović. - Svrha posta je postizanje viših duhovnih ciljeva. Ne bih rekao da je post pomodarstvo, osim možda kod vernika koji ovo vreme iskoriste za držanje dijete.
Prema mišljenju jereja Ugrina Popovića, post je jedno pokazanje nama samima da nije jelo i piće samo ono što nas drži u životu...
- Onaj ko uči u tajni Hristovog ovaploćenja, svakim pričešćem oprisutnjuje se u crkvi. Ali, post i pripremu za njega ne treba otaljavati, odnosno, uzdržavati se mrsne hrane prve ili poslednje nedelje. To je kao da gradimo most kojem nedostaje jedan deo ili više njih...
Vernike, navodi ovaj jerej SPC, najviše zbunjuje jesu li uopšte dostojni da pristupe tajni pričešće, pa pojedini odustaju već na samom početku. Naš sagovornik objašnjava:
- Niko nije dostojan, svi smo udostojeni radi ljubavi zbog koje je Bog i došao na svet. Uostalom, hrišćanstvo je jedan suptilan hod, jedan vijugavi potok kojim se svi mi napajamo.
Hrišćani su, podsetimo, za uskršnji post kao polazište uzeli četrdesetodnevni post Isusa Hrista u pustinji. U vreme ovog posta uzdržavamo se svega što skreće pažnju našeg voljnog, umnog i duševnog napredovanja. Pričešćujemo se hlebom i vinom, koji simbolizuju telo i krv Hristovu. Prilikom ispovesti koja prethodi pričešću, čovek čisti svoju dušu od greha koje je počinio mislima, rečima ili delima, a smatra se da se tako “pročišćen” čovek lakše sjedinjuje sa Bogom.

KATOLICI BEZ VINA
ZA razliku od pravoslavaca, katolici imaju post i nemrs. Post je količinsko odricanje od “dela” hrane (večera na primer), a to vreme se koristi za molitve. Nemrs je uzdržavanje od mrsne hrane, kao i kod pravoslavaca.
Uoči praznika (Uskrs, na primer) dovoljno je da se samo sat vremena ne jede nikakva hrana, i to se, uz ispovest, smatra pripremom za sveto pričešće. Pričešće vernici primaju samo jednim vidom: dobijaju hleb, dok sveštenstvo dobija i hleb i vino.


izvor:

Kod: Obeleži sve

http://www.srbiposvetu.com

[Misha79]

POST NIJE ZAMENA ZA DIJETU
Naša posna jela obiluju masnoćama i šećerima, pa mnogi dobiju na težini, iako očekuju da će oslabiti, kaže dr Jagoda Jorga.
Umerenost u svemu, pa i u jelu, trebalo bi da bude osnovni smisao posta, koji je u toku. Za mnoge je post zamena za dijetu, način da do uskršnjih svetkovina i toplih letnjih dana skinu koji kilogram.
Ovih dana, međutim, na splavovima i restoranima zavladala je pomama za „fensi” posnim specijalitetima, na šta je nedavno podsetio i Radovan Bigović, profesor na Teološkom fakultetu, a u pekarama se prodaju udvostručene količine raznih vrsta peciva za koje se tvrdi da je posno.
Zato i ne čudi što doktorka Jagoda Jorga, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i specijalista za ishranu, u većini slučajeva od svojih pacijenta čuje žalbe da su postili i mislili da će da smršaju, ali su se, naprotiv, ugojili.
– Mnogi zaboravljaju osnovni smisao posta, a to je umerenost i uzdržavanje od određene vrste hrane, ali da to ne naškodi zdravlju. Organizmu će sigurno prijati obilje povrća i svežeg voća, koje se obično jede u dane posta, ali nije dobro što se povećava unos testa, odnosno hleba i drugih vrsta peciva i šećera. Dobro za svoje zdravlje čine i osobe koje tih dana meso potpuno zamenjuju ribom, ali je problem što su takve osobe ipak u manjini i što riba nije na našem jelovniku tokom cele godine, a ne samo u dane posta – navodi naša sagovornica.
Doktorka Jorga podseća da je post kao religijsko uputstvo nastao u davna vremena i da se uporno prenosi na isti način, pri čemu se ne prate neminovne promene koje je donelo doba modernizacije i drugačijeg i načina života i rada, pa i same prehrambene namirnice.
– U doba naših baka nije postojalo industrijsko ulje, pa je organizmu sigurno prijalo izostavljanje svinjske masti, a u hranu su dodavane razne biljne uljarice. Danas se u određene dane posta koristi ulje, koje se smatra posnim i zdravim. Ulje je takvo samo u malim količinama. Pravi problem prilikom posta je što ljudi ne vode računa o kalorijama koje su uneli u organizam, jer variva, čorbe ili rezanci imaju slabiju moć da zasite i onda se jedu veće količine hleba, džema, raznih „specijaliteta”. Problem je što nemamo kulturu pravljenja kvalitetnih posnih jela, nego naša posna jela obiluju masnoćama i šećerima. To je suprotno i osnovnoj pouci religijskog posta da se vernik uzdržava od velikih količina i neumerenosti pri stolu, ali u našim uslovima to nije tako. To vidim po svojim pacijentima – kaže naša sagovornica.

Ustalila se vremenom navika da u ambulantu za probleme ishrane na Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta uoči posta mnogi pacijenti dolaze upravo po lekarski savet kako da postom zadovolje i svoje duhovne potrebe a da ne naškode zdravlju. Dr Jorga kaže da u takvim slučajevima lekari pomognu da se usklade religijska uverenja i potrebe koje određeni organizam ima i sve protiče bez problema. Postoji razlika između osoba koje poste samo sredom i petkom – kod njih takav izmenjeni, smanjeni unos određenih namirnica ne može da izazove posledice, bez obzira na uzrast. Ali, u slučaju strogog posta koji ove godine traje 47 dana, određene osobe mogu da imaju manje koristi nego dobrobiti.

– Osobe u razvoju, dakle deca i adolescenti ne bi trebalo da poste, jer može da dođe do deficita uzrokovanog neunošenjem mleka i mlečnih proizvoda. Kod nas se, nažalost, slabo koriste riba i samo belance, pa bi mladi organizam vrlo brzo osetio i nedostatak životinjskih belančevina. Takođe, osobe koje imaju neku hroničnu bolest, na primer povišeni krvni pritisak ili dijabetes, povećanjem unošenja u organizam ugljenih hidrata drastično povećavaju vrednosti triglicerida i dolazi do poremećaja te vrste masti. Strogi post može da ugrozi i zdravlje osoba koje imaju problem sa imunitetom, ali će posledice neunošenja mleka i mlečnih proizvoda osetiti, na primer, i žene koje imaju problem sa osteoporozom, jer to je previše dug period smanjenog unosa kalcijuma pa će izgubiti na koštanoj masi.

izvor: http://www.politika.rs

[Misha79]

NE ODRIČITE SE NAMIRNICA VEĆ IH ADEKVATNO ZAMENITE

Osim niskih temperatura, sezone gripa, kiša i uobičajene zimske atmosfere, period od novembra do kraja februara donosi nam i brojna slavlja koja uglavnom padaju u vreme posta. Sve ono što ste radili pre praznika slobodno zaboravite, jer u ovih nekoliko meseci važe sasvim druga pravila ponašanja i ishrane.

Ukoliko ste odmah pomislili na sarmice, rusku salatu, pečenje i obilje poslastica iz domaće kuhinje, podsećamo vas da su mnoge slave posne i da su riba i salata kraljice našeg jelovnika u narednom periodu.

Pa,kako smo po genetskom kodu ipak „svinjoljupci“, „teletari“ i svesrdni pripadnici „jagnjeće brigade“, nije na odmet da vas podsetimo na neka osnovna pravila koja se tiču poštovanja tradicije i pravila ishrane.

Ne izgladnjujte se
Post je verska odluka koja se odnosi na isključenje pojedinih namirnica iz jelovnika na određeno vreme,i to namirnice životinjskog porekla i veći deo proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Dijetetski udžbenici ističu da većina religija zagovara povremeni post i da je post, u suštini, potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu. Ali i takva vrsta uzdržavanja u ishrani može da ima i posledice ukoliko smo ekstremni u tome. o može da bude pojava deficitarnog unosa neophodnih nutritivnih komponenata. Tokom posta većina ljudi samo isključuje jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvodi nova, i tako samo osiromašuje jelovnik. Nelagodnost, nervoza i razdražljivost posledice su takve neprimerene ishrane. Ali, greše i oni koji post shvataju kao sistematsko izgladnjivanje. U želji da budu dosledni, a bez mogućnosti da organizuju pravilnu posnu ishranu tokom dana, izgladnjuju se, što utiče na raspoloženje, ali i na zdravlje.

Posne đakonije
Mlečne proizvode, poput pavlake i sira, možete zameniti kompatibilnim proizvodima na biljnoj bazi. Mesne proizvode savršeno imitira soja, čije šnicle mnogi jedu i kad postu vreme nije.
Za takvom trpezom vaš organizam će uživati, bićete siti, zdravi i zadovoljni.
Ako tome pridružite i ribu, sveže morske proizvode, sezonsku salatu ili turšiju, pa posne kolače, neće vam biti potrebno mnogo vremena da shvatite da je vreme posta u stvari vreme zdrave i kontrolisane ishrane. Prijatno!
Izvor: http://www.kurir-info.rs

[Misha79]

ISHRANA ZA VREME POSTA
Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Posni jelovnik je naročito blagotvoran za srce i krvne organe. Kad je kardiovaskularni sistem manje opterećen, pospešuje se disanje, a time se pluća bolje snabdevaju kiseonikom. Unošenjem namirnica životinjskog porekla organizam iskorišćava unutrašnje masne rezerve, tako da se smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Postom se čiste svi organi i sve ćelije od štetnih materija, a to može da pomogne kod alergija, migrena i predmenstrualnih tegoba. Međutim, ovakav način ishrane ima i neke nedostatke, kao što je monotonija obroka i ponavljanje istih jela. Post ne treba shvatiti kao dijetu ili gladovanje. Tu je samo reč o drugačijem načinu ishrane, pa treba voditi računa da obroci budu redovni i raznovrsni.
Pravilna i uravnotežena ishrana
Post privremeno pročišćava krvne sudove. Za vreme posta organizam ćete obradovati sa više voća i povrća, što će se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. Četrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica. Riba je, takođe, zdrava jer sadrži belančevine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor koji je važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i način ishrane. Ako ste odlučili da izgurate ceo post, ono što treba da znate jeste da zbog ovakvog načina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti.
KORISNI SAVETI
- Dan obavezno počnite doručkom i organizujte ostale obroke.
- Za vreme posta treba jesti što više voća i piti prirodno ceđene sokove.
- Poželjno je da svaki dan imate obrok od mahunarki (grašak, pasulj, boranija, pečurke) koje pružaju dovoljno energije za ostatak dana.
- U organizam treba uneti dva i po litra vode ili čaja svakog dana.
izvor: www.stil-magazin.com

[Misha79]

O dobroj i lošoj ishrani tokom posta

Krvni sudovi su ogledalo zdravlja, jer se na njima kao u otvorenoj knjizi čitaju i predviđaju mnoge zdravstvene tegobe. O uticaju posta na stanje krvnih sudova, za časopis "Bilje i Zdravlje" govori dr Milena Jauković, vaskularni hirurg u Urgentnom centru u Beogradu.

- Post privremeno pročišćava krvne sudove. Kao lekar koji se bavi oboljenjima krvnih sudova koji hrane organe i tkiva, mogu da govorim o dobroj i lošoj ishrani tokom posta. Pravilan post znači unošenje zdrave hrane u odnosu na period pre i posle posta. Organizam ćemo obradovati sa više povrća, ribe i voća, što će se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose. Četrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.
Za vreme posta jede se više nego uobičajeno pasulj, soja, sočivo, boranija, grašak... Unošenje ribe je, inače, zdravo, jer sadrži belančevine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i način ishrane, što je dokazano na japanskom primeru.

Zbog ovakvog načina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti, a smrtnost je gotovo minimalna.

- Kod nas je cela jedna generacija odrasla „na masti i hlebu“, bilo da je neko posipao debelim slojem šećera, a neko alevom paprikom. Kako je moja mama Dalmatinka, jela sam začinjeno solju, peršunom i sa malo belog luka! Hvala Bogu da smo još na nogama, pre svega zahvaljujući metabolizmu! Starenje je u suštini atero-sklerotski izmenjen krvni sud, jer oni hrane sve organe i sva tkiva. Dotok krvi je smanjen, a posledice su oboljevanje raznih organa. Ko je imao povećan holesterol i trigliceride (u narodu se kaže “mast u krvi”), posle posta imaće sigurno niže vrednosti. Isto je i kada je reč o visokom pritisku, jer posna hrana prija ovoj vrsti bolesti zbog izostavljanja masnoća i manje količine soli.

- I sa šećerom treba biti oprezan! Sigurno ste čuli da je nekome bilo muka kada se u toku dana prejeo slatkišima. To je atak na organe za varenje. Neko jede ne razmišljajući koliko može da naudi sebi takvim postupkom. Varenjem teške hrane opterećuje se jetra, pankreas, želudac. U vreme posta ovi organi se odmaraju! U postu se često jede puno šećera, što remeti varenje. Sličan problem imaju Arapi, koji ne jedu svinjetinu i ne unose masti, ali obožavaju šećer i slatkiše, pa su često ekstremno debeli, boluju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

- Post koristi kardivaskularnim bolestima, dijabetičarima, pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, ali moj savet je da posle posta treba nastaviti sa kombinovanom ishranom. Ne treba se izgladnjavati, niti prejedati testima. Važna je umerenost. Posledice prejedanja su nadutost, pojačani gasovi, podrigivanje, prepun želudac koji podiže dijafragmu i izaziva nepravilno, ili pojačano lupanje srca, kao i povišen pritisak.
Izvor: Bilje i Zdravlje

[Misha79]

Post podrazumeva isključivanje iz ishrane namirnica životinjskog porekla, mesa i mesnih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda i jaja, dok, uz ribu, osnov ishrane tokom posta čine žitarice, povrće i voće.
Veoma je važno da obroci budu redovni i da ishrana bude raznovrsna.

Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla.

U toku je post, a nutricionisti se slažu da posnom hranom, koja je zasnovana na povrću, žitaricama, jelima od ribe, biljnom ulju i voću možemo mnogo da učinimo za zdravlje.
To znači da ne bi trebalo svakog jutra za doručak da jedete suvu kiflu i pijete čaj, već spremite kašu od kuvanih ovsenih, ječmenih i ražanih pahuljica, u koju možete da dodate izrendanu jabuku i cimet ili pospete s malo susama, lanenog semena ili semenki suncokreta ili bundeve.

Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Posni jelovnik je naročito blagotvoran za srce i krvne organe. Kad je kardiovaskularni sistem manje opterećen, pospešuje se disanje, a time se pluća bolje snabdevaju kiseonikom. Unošenjem namirnica životinjskog porekla organizam iskorišćava unutrašnje masne rezerve, tako da se smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi.
Postom se čiste svi organi i sve ćelije od štetnih materija, a to može da pomogne kod alergija, migrena i predmenstrualnih tegoba. Međutim, ovakav način ishrane ima i neke nedostatke, kao što je monotonija obroka i ponavljanje istih jela.

Post ne treba shvatiti kao dijetu ili gladovanje. Tu je samo reč o drugačijem načinu ishrane, pa treba voditi računa da obroci budu redovni i raznovrsni.
Post privremeno pročišćava krvne sudove. Za vreme posta organizam ćete obradovati sa više voća i povrća, što će se pozitivno odraziti i na izgled kože i kose.

Četrdeset dana posta može dobro da deluje na organe za varenje. Unošenjem više namirnica koje sadrže celulozu, ubrzava se proces varenja i reguliše stolica.

Riba je, takođe, zdrava jer sadrži belančevine, gradivne materije i posebno je dobra za decu i stare. Sadrži i fosfor koji je važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu najmanje dva puta nedeljno, bez obzira na doba godine i način ishrane.

Ako ste odlučili da izgurate ceo post, ono što treba da znate jeste da zbog ovakvog načina ishrane ima manje kardiovaskularnih bolesti.
Počelo je vreme posta kada većina nas u jelovnik svrstava ribu. U kojoj ribi se nalazi najveća količina dragocenih omega-3-masnih kiselina, otkriva bečki profesor Hademar Bankhofer.

Apsolutno najbolja riba jeste i ostaće haringa. Ova ukusna riba iz Severnog mora može da se pripremi i jede na mnoge načine. Njen sadržaj belančevina protiv stresa i za imunitet je doduše samo prosečan, međutim, njen udeo omega-3 i omega-6-masnih kiselina je vrhunski. S druge strane nije baš sredstvo za mršavljenje, jer u 100 grama sadrži 233 kilokalorija.

Riba koja će vam pomoći u mršavljenju je tunjevina koja u 100 grama sadrži 76 kilokalorija. Ona nas snabdeva sa značajnom količinom belančevina i time je idealna za ljude pod stresom.

Na rang-listi najzdravijih riba na trećem mestu nalazi se skuša koja je ranije važila za ribu za siromahe. Ova ukusna slatkovodna riba je sa 182 kilokalorija i visokim udelom omega-3-masnih kiselina idealna riba za zdrav krvni pritisak, jer proteini skuše čine krvne sudove elastičnim.

Ostale ribe koje podstiču zdravlje su: crni bakalar, list, losos, grgeč. Sve ove ribe nam pružaju dragocene belančevine koje se nadaleko bolje vare od ribljih belančevina. Riblje belančevine sadrže onu kombinaciju amino-kiselina koje su potrebne za izgradnju naših mišića.
Procenat masnoća varira od vrste do vrste, a na temelju njega se razlikuju nemasna riba, s manje od dva odsto lipida (poput bakalara, oslića, glušca, lista i raže), malo masna, sa 2-5 odsto (inćun, zubatac, srdele, pastrmka, kirnja), polumasna, koja ima od pet do 10 odsto lipida (cipal, trilja, tuna, sabljarka) i masna, s više od 10 odsto (losos, skuša, jegulja).

Inače, riba je višestruko korisna za organizam. Ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i bogat izvor mineralnih soli. Morska je riba bogata jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, dok slatkovodna sadrži nešto manje natrijuma i joda. Sve vrste ribe sadrže vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema. Riba je bogata i kalcijumom, ali on je uglavnom koncentrisan u ljuskama. Zato je korisno s vremena na vreme uvrstiti na jelovnik sitnu ribu.

GDE JE RIBA TU JE I ... HELJDA
Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Najbogatije je ugljenim hidratima (72,9 odsto), belančevinama (11,7 odsto) i biljnim uljem (2,4 odsto). Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, fosfora i kalcijuma, a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožda. Blagotvorno deluje kod raznih oboljenja, kao što su hipertenzija, reumatizam, glaukom i dijabetes. Po vitaminskom sastavu zrno heljde slično je ostalim žitaricama i sadrži gotovo sve vitamine grupe B.

Kome se NE preporučuje post

Post se ne preporučuje deci, trudnicama, dojiljama, starijim osobama, kao ni osobama koje se oporavljaju od bolesti, naravno, u zavisnosti od vrste zdravstvenog problema.
Pre započinjanja posta korisno je uraditi laboratorijske analize krvi i mokraće i obaviti lekarski pregled, pa i promenu načina ishrane primeniti uz savet svog lekara.
Oprezno posle posta

Kao što ne bi trebalo naglo preći na posnu hranu, tako ni posle posta ne bi trebalo ishitreno da vratimo sve namirnice koje tokom posta nismo jeli.
Prvih dana po prestanku posta treba koristiti pre svega tzv. beli mrs - znači preporučuju se mlad beli sir, čaša jogurta ili kiselo mleko, kao i posna mesa, piletina i ćuretina.
Važna je i količina hrane, pa i u tom pogledu ne treba preterivati jer se često javljaju tegobe u vidu nadimanja, nadutosti, osećanja prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, čak i bolovi u stomaku, ponekad muka i povraćanje.


KORISNI SAVETI:

- Dan obavezno počnite doručkom i organizujte ostale obroke.
- Za vreme posta treba jesti što više voća i piti prirodno ceđene sokove.
- Poželjno je da svaki dan imate obrok od mahunarki (grašak, pasulj, boranija, pečurke) koje pružaju dovoljno energije za ostatak dana.
- U organizam treba uneti dva litra vode ili čaja svakog dana.


izvor:

Kod: Obeleži sve

www.secernabolest.com

[Misha79]

Kako post utiče na zdravlje

Post je verska odluka koja se odnosi na isključenje pojedinih namirnica iz jelovnika na određeno vreme. Dijetetski udžbenici ističu da većina religija zagovara povremeni post i da je post, u suštini, potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu.

- Bitno je da imate na umu da, iako post traje od četiri do šest nedelja, što zavisi o kojem je postu reč, svako treba da posti samo onoliko koliko može - objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista.

UZDRŽAVANJE
Savremeni nutricionisti zagovaraju povremeno kontrolisano gladovanje pošto olakšava organizam i podstiče eliminaciju štetnih materija. Post je zdrav i zato što podrazumeva smanjen unos hrane jer je osnovna preporuka za vreme obroka skromna količina hrane.

Smanjen unos holesterola
Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo animalnih proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Tradicionalni posni jelovnici zdravi su i zato što podrazumevaju smanjeni unos zasićenih masnoća koje su opet povezane s nastankom holesterola opasnog zbog toga što izaziva taloženje na zidovima krvnih sudova. Upravo zbog toga ovakva ishrana smanjuje rizik od nastanka lošeg holesterola.

PREDNOSTI
Moderni dijetetičari priznaju velike prednosti jela koja se spremaju i konzumiraju u dane posta. Posni režim ishrane blagotvoran je za organizam, pogotovu ako se ne zanemare neki važni principi pravilne ishrane kao što su raznovrsnost i redovnost obroka.

NEDOSTACI
To su prednosti, a koji su najčešći nedostaci ishrane u vreme posta? Pre svega monotonija obroka, stalno ponavljanje malog broja jela. Posledica može da bude pojava deficitarnog unosa neophodnih nutritivnih komponenata. Tokom posta većina ljudi samo isključuje jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvodi nova i tako samo osiromašuje jelovnik.

TESTA
Tokom posta može da dođe i do prevelikog kalorijskog unosa zato što ishranom dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (testa, peciva, hleba, džem, med). Ako se pretera sa (posnim) poslasticama i grickalicama ili ako one čak zamenjuju obroke, posledica je stalna glad, neredovna ishrana i povećanje telesne mase.

VODA
Imajte na umu da kada se naglo smanji količina hrane, zbog dominantnog osećaja gladi neki ljudi zanemaruju unos tečnosti.
Zato se postarajte da tokom dana unesete minimum 2,5 litara tečnosti u razmacima, a nikako naglo.

PRAVILNA ISHRANA
Evo kako bi trebalo da izgleda pravilna i uravnotežena ishrana u dane posta:
- Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka.
- Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. Obavezno jedanput dnevno jesti salate od svežeg ili kiselog povrća, kao i jela od kuvanog, barenog ili dinstanog povrća.
- Svaki dan uneti obrok od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranije, pečurke) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake.
- Sveži voćni sokovi, voće i pirei od voća treba da se nađu na vašem meniju dva puta u toku dana.
- Svakodnevno u organizam treba uneti dva i po litra vode i čaja.
- U pčetku ovakvog režima ishrane postoje prolazne kratkotrajne reakcije organizma koje su posledica čišćenja i izbacivanja toksina. Probavne tegobe, promena apetita, promena raspoloženja itd.
- Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome. za par dana će simptomi nestati i vratite se na četiri do pet obroka dnevno.

NERVOZA
Nelagodnost, nervoza i razdražljivost posledice su takve, neprimerene ishrane. Ali greše i oni koji post shvataju kao sistematsko izgladnjivanje. U želji da budu dosledni, a bez mogućnosti da organizuju sebi pravilnu posnu ishranu tokom dana, sistematski se izgladnjuju, što utiče na raspoloženje.

izvor: http://www.blic.rs

[Misha79]

Hajde da se pozabavimo pitanjem posne hrane, kako je spremati, ima li nekih opštih mesta koji bi pripremu olakšali? Pre svega, kada je hrana u pitanju, post treba shvatiti kao poziv na iskuliravanje (u kvantitativnom smislu) a ne kao vreme kada se klopa posna hrana (u neograničenim količinama). Ako krenemo odatle, izvesno je da će nakon nekoliko nedelja vaš režim ishrane prilagodjeniji vašim stvarnim potrebama. Naravno, treba voditi računa da se unese sve što je telu potrebno da bi neometano funkcionisalo. Tu pre svega mislim na proteine, pošto je vrlo verovatno da ćete ga bombardovati ugljenim hidratima. Osim ribe i plodova mora (ukoliko su deo vaše ishrane) kao mogućnost (i to dobra) se javlja soja i razni proizvodi od soje, kao i pečurke. Obavezno probajte šnicle od soje (pre pečenja ih obarite kratko u vodi sa belim lukom)!

Ako ćemo pravo, post jeste odlična prilika da se jelovnik obogati nekim namirnicama koje nisu na listi onih koje redovno upotrebljavate (a trebale bi da budu). Da li je post i neophodno zdrav? Ne, naravno. Sve zavisi od toga da li za vreme posta jedete više hleba/peciva od belog brašna (što je često slučaj - logika sitog stomaka) ili priliku koristite da povećate unos svežeg povrća, voća i integralnih žitarica. Unosom praznih kalorija, može se desiti da nakon posta vaga pokaže porast težine, što, realno govoreći može delovati frustrirajuće. Ipak, uz malo kontrole, post upućuje na zdrav način ishrane (života). Povećan unos svežih namirnica, izbacivanje loših masti i povećana konzumacija ribe, posebno one bogate Omega3 masnim kiselinama, prijaće telu i umu.

Salate.
Iskoristite priliku, vežbajte kreativnost. U salatu može da udje zaista svašta: kombinujte svežinu zelene salate sa punoćom ukusa dimljene ribe; grilovano povrće funkcioniše odlično u pasta salati; orah tu i tamo radi čuda; mahunarke su fenomenalna hrana i slažu se sjajno sa tunjevinom; tofu može zameniti sir u salati sa pečenim paprikama, paradajizom, lukom... kombinacija je bezbroj. Sosić za salatu prilika je da se pored ukusa poboljša i krvna slika: upotreba hladno cedjenog maslinovog ulja dovešće do odčepljenja skidanjem masnih naslaga sa zidova krvnih sudova. Pomešajte maslinovo ulje sa vinskim ili jabukovim sirćetom (može i sok od limuna), dodajte malo morske soli, peršuna, bosiljka, origana, majčine dušice po želji/ukusu.

Ograničavajući faktori mogu biti vreme, novac, dostupnost namirnica, nedostatak ideja... Ipak, ukoliko se dobro organizujete, svi ovi problemi se lako prevazidju: videćete da ovakav način ishrane ne opterećuje budžet; telo će vam biti lakše, a osećaćete se svežije i energičnije.

Nakon nekoliko nedelja ovakvog, ipak specifičnog načina ishrane, potrebno je oprezno preći na "normalnu" ishranu - prejedanje za Božić/Uskrs može imati veoma neprijatne posledice, zato, oprezno sa čvarcima (barem par prvih dana). Ukoliko uspete da neke od ovih zdravih principa usvojite za stalno korist će biti dugotrajna; u svakom slučaju nije loše povesti računa o tome šta se unosi u organizam, ali ovo ne znači da treba da budete opsednuti hranom, na protiv, povremeno preskakanje užine ili večere neće vas ubiti - sva je prilika da će vam čak i koristiti.
izvor: yahti.com