[lasata]

MESO I NJEGOVA ŠTETNOST

Zašto bez mesa ?

Sve što nas okružuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu hranu uzimamo zavisi i funkcionisanje našeg organizma, naše duhovno , mentalno i zdravstveno stanje, naše misli, raspoloženje, osećanja i ponašanje. Hrana koja doprinosi našem dobrom raspoloženju i radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i životnom elanu i unutrašnjem i spoljašnjem miru je hrana biljnog porekla bogata vitaminima i mineralima, zatim, integralne žitarice, bogate ugljenim hidratima, orašasto voće i semenke. Namirnice koje u sebi sadrže previše belančevina i masti, posebno životinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiču na usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naročito ako se konzumira meso koje nije organskog porekla.
Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i prerađevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksične bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.
Razlog ovakvog ponašanja jeste i preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevinakoje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.
Takođe, prilikom tovljenja stočnoj hrani se dodaju hormoni radi bržeg sazrevanja i taj se proces nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa (posebno junetine) dečji organizam prebrzo fiziološki sazreva, što dovodi do preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praćen uporednim psihološkim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje polnog nagona utiču na pojavu ranog steriliteta kod mladih.
To znači da meso gajeno na današnjim savremenim farmama predstavlja biološki bezvredno, patološko meso, koje je toksično i veoma štetno za ljudski organizam. Po svojoj biološkoj konstituciji čovek je biljojed, odnosno plodojed i sve što sadrži meso može se nadoknaditi pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Na primer, po svom sadržaju i kvalitetu belančevina soja (43% belančevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam prihvatljivija namiranica. Integralna pšenica, i uopšte žitarice, bogate su belančevinama i ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa. Pored toga, one vežu sve otrove i pročišćavaju creva i organizam se oslobađa svih toksina, a i podmazuju i osvežavaju istrošene zglobove.
Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobađanje organizma od otpadnih materija, koje meso ne sadrži, pa se veoma dugo zadržava u telu čoveka (pet dana). Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo brži i lakši, jer organizmu nije potrebna dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizičke i umne aktivnosti.
Ukoliko ne možete bez mesa. onda meso ne treba jesti više od jednom nedeljno i da po mogućstvu bude organskog porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje je dokazano da ima potpuno isto tkivo kao ljudsko meso. Najmanje štetno za ljudski organizam je jagnjeće meso (zbog blage vibracije koju ima jagnje), konjsko i ćureće meso. Meso obavezno treba konzumirati sa svežim crnim lukom, koji veže otrove i pomaže da se organizam previše ne zagadi uzimanjem mesa.
Prilikom pripremanja mesa preporučuje se da meso odleži u kiselom mleku dva do tri dana i da fermentira i da se nakon toga bez masnoće i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj posudi na svega 60°C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.

[lotus_flower]

hehehe )))

necu ni da komentarishem

[lasata]

Prava prica o crvenim mesu
Crveno meso predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, posebno ono masnije jer je puno zasicenih masti... Zasicene masti uticu na povisen holesterol sto dalje uvecava rizik od raznih koronarnih oboljenja... Junetina, jagnjetina, svinjetina, razne kobasice, hot-dogovi i slaninica sadrze visok procenat masnoce... Da ne govorimo o tome koliko nam meso povecava dnevni unos kalorija i samim tim nas vodi u gojaznost...
Ako nasa dijeta sadrzi dosta crvenog mesa i mesnih preradjevina umesto belog mesa (piletina i curetina bez kozice) moze se dogoditi da zaista skratite svoj zivotni vek usled oboljenja srca ili kancera... Najcesce je to kancer na debelom crevu... Mesne preradjevine taj isti rizik povecavaju za citavih 50%...
Ako vec jedete crveno meso birajte potpuno nemasno... Proteini iz mesa su vazni za zdravu dijetu zajedno sa UH i dobrim mastima... Telo koristi proteine za izgradnju misicca, kostanog tkiva, za kvalitet krvi i koze... Zato kao izvor proteina birajte nemasno meso... 'Pametni proteini' dolaze iz ribe (losos, haringa)... To su poluzasicene masne kiseline koje su dobre a zovemo ih omega 3 kiseline... Unosom ribe smanjujemo rizik od srcanih obolenja... Zrnevlje i orasasto voce (orasi, lan) su posebno dobar izvor omege 3... Takodje je dobar i suncokret, lesnik i badem koji su takodje i odlicni izvori vitamina E... Sve nabrojano je poprilicno kaloricno pa zato limitirajte svoje porcije...
Najzdraviji nacin za pripremanje crvenog mesa je kuvanje... Kuvanjem smanjujemo kolicinu masnoce... Neki ljudi u zelji da unaprede svoje zdravlje usvajaju vegetarijanski nacin ishrane i cinjenica je da takve osobe imaju mnogo manji rizik od srcanih obolenja, visokog pritiska, dijabetesa i nekih vrsta kancera... Vegetarijanstvo ukljucuje vrlo malo ili nimalo namirnica zivotinjskog porekla... Mnoge biljke su dobri izvori proteina ali je ipak najveci rizik kod striktene vegetarijanske ishrane nedostatak gvozdja koje nalazimo u crvenom mesu i jajima... Naravno, kao zamena moze se uzeti pasulj, spanac, suseno voce...
Bilo da se odlucite za vegetarijanski nacin ishrane ili za mudriji izbor mesa, sigurno cete unaprediti svoje celokupno zdravlje, smanjiti telesnu tezinu i svesti na minimum rizik od raznih bolesti...