Istorija čokolade
Čokolada ima interesantnu istoriju. Ime potiče od Azteckog naziva Ksocolatl, koji su je pili hladnu i spravljali od na suncu sušenog, prženog i isitnjenog kakao zrna kome su dodavali začine, vanilu i vodu. Vraćajući se sa putovanja u Novi svet Kolumbova posada je 1502. donela u Evropu prve količine kakao zrna. Španci su ga kombinovali sa vanilom i drugim začinima, šećerom i mlekom i dobili preteču čokolade. Iz Španije kakaovac je prenet u Francusku i stiže u Englesku 1650. Nekoliko godina kasnije dodaje se šećer. U prvo vreme korišćena je samo kao napitak koji postaje popularan po gradovima Evrope gde su ga rado konzumirali mladi u kućama. U čvrstom obliku, nalik na marcipan, inovirana je u 18. veku u Francuskoj. Zbog poznatog stimulativnog efekta davana je noćnim stražarima da ne bi zaspali na straži.
U 1828. C.J. Van Huten iz istoimene holandske familije snabdevača čokoladom za piće u Amsterdamu nastojeći da napitak bude manje uljast pronašla je način kako da odstrani kakao maslac iz zrna. Ustanovili su da se mešanjem ekstrahovanog kakao maslaca sa kakao zrnom dobija pasta koja apsorbuje i šećer i taj put vodi ka izradi čokolade za jelo. Prava čokolada za jelo javlja se tek 1830. kada se kakao prahu, dodaje kakao maslac i šećer i ta mešavina u mašinama – melanžerima meša, a konšira da bi se dobila fina masa čokolade. Posle 1850. godine industrija čokolade širi se celim svetom. Javljaju se čuvene firme kao Sušar, Nestle, Lindt. Keler, Kadmari, Menie i druge koje i danas proizvode kvalitetnu čokoladu. Kod nas je vodeći proizvođač „Soko Štark” iz Beograda. Dodavanjem mleka u prahu rađa se mlečna čokolada a njen inovator je švajcarska firma Peter 1876. Čokoladni bar je inoviran prvi put u 1910. u SAD i korišćen je u Armiji za vreme II Svetskog rata. Najveći proizvođači i izvoznici čokolade u Evropi su Nemačka, Holandija, Francuska, Beneluks i V. Britanija.
Hranljiva vrednost
Čokolada je koncentrovan proizvod sa visokom energetskom vrednosti – 100 g mlečne čokolade daju 540 kalorija, a čokolade za kuvanje – 513 kalorija. Istu kaloričnu vrednost imaju kao 9 jaja ili 3 kriške šunke. Zavisno od toga da li je mlečna čokolada ili obična čokolada sadrži 55-62% glukoze, 30% masti i 2-9% belančevina, a sadrži i dosta kalijuma, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i vitamina D. Što je u čokoladi više kakao sastojaka, a manje šećera, čokolada je vrednija a inače mora sadržati najmanje 32% kakao sastojaka.
Čokolada ima raznih vrsta po sastavu i obliku. Tip čokolade zavisi od mešavine kakaovca, metoda prženja kakao-zrna i količinskog odnosa kakao-maslaca, bezmasnog kakao-praha i šećera u gotovom proizvodu. Po obliku čokolade mogu biti u tablama, šipkama i drugim oblicima, obično aromatizovane vanilinom, cimetom, karanfilićem, kardamomom ili bademom. Gorka crna čokolada je podesna za kuvanje tj. Spravljanje raznih poslastica.
Zdravstvene vrednosti
Čokolada i kakao proizvodi sadrže kofein, teobromin i teofilin, koji deluje stimulativno na nervni sistem, slično kafi i čaju. Teobromin, koji potiče iz zrna kakaovca slabiji je stimulant od kofeina tri puta. Inače, kofeina ima pet puta manje u napitku kakaoa, nego u kafi. Čokolada je korisna kod stanja zamora i neraspoloženja – deluje stimulativno i popravlja raspoloženje. Čokolada sadrži materiju – feniletilamin koji deluje na krvni pritisak, ritam srca, nivo glukoze i izoštravanje čula – sve ono što organizam poziva na vođenje ljubavi, te se smatra blagim afrodizijakom.
Naučno je dokazano da se konzumiranjem slatkiša popušta napetost i čovek se oseća bodrije i veselije. To se objašnjava tako što kada se jede slatko, onda proradi hormon koji dovodi do brzog osećaja blaženstva i zadovoljstva.
Nedavno je ustanovljeno da kakao i čokolada štite od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, jer ubijaju bakterije Helicobacter pylori koje u najvećem broju slučajeva inficiraju sluzokožu i izazivaju čir.
Koja vam je omiljena?
