[melisa]

Koje ulje koristiti?!

Neke vrste jestivih ulja dobra su preventiva protiv demencije, neka smanjuju rizik od raka, ali ima i onih u kojima je nivo masnoća veoma visok. Ako želite da napravite dobar izbor, verovatno imate mnogo dilema. Istraživanja su pokazala da su ulja bogata omega-3 masnim kiselinama veoma dobra za zdravlje. Pored toga što smanjuju rizik od infarkta i moždanog udara, poboljšavaju koncentraciju i pomažu kod smirivanja zapaljenskih procesa u organizmu. Nivo holesterola sniziće i omega-6 masne kiseline, međutim budite oprezni - ako preterate rizik od demencije se udvostručava. Najčešće unosimo suviše omege-6 (ulja biljnog porekla, piletina i većina industrijski obrađene hrane), a nedovoljno omege-3 (riba, koštunjavi plodovi i svega nekoliko vrsta biljnih ulja).

Dnevni unos ulja ne bi trebalo da prelazi sedam kafenih kašičica za muškarce, i pet za žene.

Kada sve ovo imate u vidu, i tome dodate izbor koji se u supermarketima povećava iz dana u dan, sigurno ćete se zapitati kako uopšte da izaberete ulje. Pre nego što odlučite da pređete na kuvanje na pari, pogledajte koje su karakteristike ulja koja su najčešće u ponudi.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje smanjuje rizik od bolesti srca i krvotoka, verovatno zbog toga što je bogato nezasićenim masnim kiselinama koje snižavaju nivo holesterola u krvi, i raka dojke. Ovo ulje sadrži i antioksidante koji sprečavaju štetan uticaj slobodnih radikala na organizam.

Sa druge strane, maslinovo ulje ima relativno visok nivo zasićenih masnih kiselina i nije baš bogato omegom-3. Može se koristiti u pripremi gotovo svih jela evropske kuhinje.

Ulje od semenki lana

Ulje od semena lana je bolji izvor omege-3 nego bilo koje drugo ulje, i sjajan je izbor za vegetarijanska jela. Redovna upotreba ove vrste ulja pomaže u snižavanju nivoa holesterola u krvi. Sa druge strane, ovo ulje nije baš naročito zgodno za kuvanje jela uobičajenih za Evropu, a ako ga ne čuvate na hladnom i tamnom mestu veoma brzo užegne - oksidira i postane neupotrebljivo.

Ulje od repice

Ulje od repice je bogato nezasićenim masnim kiselinama, a ujedno ima i manje zasićenih masnih kiselina nego bilo koje drugo jestivo ulje. Ima deset puta viši nivo omege-3 od maslinovog ulja. Može se koristiti za pripremanje hrane na visokim temperaturama. Ovo ulje praktično nema mana, osim što je pomalo bezukusno, tako da nije pogodno za spremanje salata i umaka.

Suncokretovo ulje

Suncokretovo ulje je odličan izvor vitamina E - jedna ili dve kafene kašičice ovog ulja zadovoljavaju dnevne potrebe. Može se zagrevati do visokih temperatura, tako da je pogodno za prženje. Sa druge strane, bogato je omega-6 kiselinama, tako da se, ako redovno upotrebljavate suncokretovo ulje, morate se pobrinuti da potrebe organizma za omegom-3 zadovoljite unošenjem drugih namirnica. Ovo ulje se za prženje može upotrebljavati samo jednom. Ukoliko istu dozu ulja koristite za prženje u više navrata, ono postaje veoma štetno.

Ulje od bundeve

Ulje od bundeve ima dobro izbalansiran odnos nezasićenih masnih kiselina, uključujući i omegu-3. Ovo ulje odlično je za pripremanje prženog povrća, pošto se može zagrevati do relativno visokih temperatura, a odlično je i za salate. Tamnozelene je boje i vrlo lepo izgleda u prelivima. Ipak, ovo ulje, za razliku od bundevinih semenki, ne sadrži naročito visok nivo cinka, gvožđa i magnezijuma, a i prilično je skupo.
Izvor: Mondo

[Misha79]

Kvalitetna biljna ulja su veoma važna za naše zdravlje –jačaju ćelije i kapilare, smanjuju loš holesterol, podmlađuju kožu i kosu. Zdrava ulja su puna nutrijenata, poput vitamina A i E, ukusna su i laka za varenje, ako se primenjuju umereno i pravilno.
U makrobiotičkoj, ili bilo kojoj drugoj kuhinji koja poštuje zdravlje, za prženje, dinstanje ili prelivanje salata koriste se isključivo nerafinisana i hladno ceđena ulja. Zbog osobine ulja da, poput soli, jelima daju punoću ukusa, lako se može desiti da preterate u količini koju koristite. Treba znati da su zdrava ulja poput leka, koriste se u malim “dozama”. Tako će vam kašičica dve maslinovog ulja dnevno biti sasvim dovoljna, a sve preko toga će predstavljati nepotreban unos energije (kašika maslinovog ulja ima 120 kalorija!).
Dalje, iako kratko prženje hrane u termički stabilnim uljima nije nezdravo, nikako ne bi trebalo da ovako jaku hranu jedete svaki dan, već povremeno – kako zbog viška kalorija, tako i zbog toga što pržena hrana ima jak jang uticaj na organizam, koji može da vas izbaci iz energetskog balansa. Budući da u žurbi kuvanja nije lako uvek odrediti količinu ulja, preporučljivo je da ulje odmerite kašičicom, pa tek onda dodate u jelo.
Neka od kvalitetnih ulja možete kupiti u običnom supermarketu, dok ćete druga morati da potražite u dobrim prodavnicama zdrave hrane.
U vašoj dobro opremljenoj makrobiotičkoj kuhinji treba da imate tri vrste ulja: susamovo -za prženje, maslinovo - za dinstanje ili salate, i ulje od kukuruznih klica -za kolače ili proju.

MASLINOVO ULJE
Najčuvenije je među zdravim uljima I čini srž “mediteranske dijete” – poznato je da stanovnici oko Sredozemlja, koji redovno koriste maslinovo ulje, manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Iako je dovoljno termički stabilno za blaže prženje, najzdravije je ako se konzumira u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu. Kupujte devičansko maslinovo ulje, proverenih proizvođača i ne žalite da date koji dinar više – ovo je pametno ulaganje, jer vrlo malo kvalitetnog maslinovog ulja čini čuda, posebno kada je u pitanju pasta! Ako volite, odaberite organsko ili maslinovo ulje sa nekim od dodataka: naseckanim belim lukom, papričicom, tartufima, ruzmarinom…
SUSAMOVO ULJE
Osnova je makrobiotičkog kuvanja. Postoji tamno susamovo ulje – koje se dobija presovanjem prepečenih semenki susama, i svetlo ulje -iz presnih semenki. I jedno i drugo su zdrava ulja, s tim što je tamno jačeg ukusa, ima orašastu I punu aromu, pogodnu za makrobiotičke gurmanluke. Svetlo susamovo ulje je lagane aromei koristi se u blagim jelima. Susamovo ulje je veoma termički stabilno istoga idealno za pečenje i prženje u dubokom ulju, naročito za pripremanje tempure (japanskog pohovanog povrća).

ULJE OD KUKURUZNIH KLICA
Često se koristi u makrobiotičkim receptima zakolače, umesto putera, jer testu daje lep ukus. Ipak, treba znati da je ovo ulje izuzetno bogato vitaminom E, koji biva uništen natemperaturama iznad 140 stepeni. Zato, kada pečete neko testo ili kolače sa ovim uljem, ne podešavajte rernu iznad 140 stepeni.
BUNDEVINO ULJE
Iskustva narodne medicine da ulje iz semenki bundeve povoljno utiče kod urinarnih tegoba i problema sa uvećanom prostatom danas su i naučno potvrđena. Bundevino ulje ne samo da je zdravo, već je i omiljeno kod mnogih velikih kuvara. Ima lepu zelenkastu ili crvenkastu boju I pun, orašast ukus. Lekovita svojstva bi bila uništena prženjem, pa se bundevino ulje preporučuje kao salatni preliv. U kombinaciji sa limunom, bundevino ulje predstavlja dobar dodatak salatama. Bundevinim uljem možete obogatiti i čorbice od povrća, ali tek pri serviranju, kada se prohlade.
KIKIRIKI ULJE
Ovo visokokvalitetno ulje ima izrazito visoku tačku dimljenja od 230 stepeni, pa je tako jedno od najboljih ulja za prženje u dubokom ulju i pečenje. U Kineskoj kuhinji ga upotrebljavaju kao redovno ulje za prženje u voku. Ako je nerafinisano, imaće žutu boju i aromu kikirikija. Ovo ulje je jedno od najtrajnijih – mesecima može da stoji i da ne užegne. Iako je dobro za prženje, možete ga koirstiti i za salate sa egzotičnim sastojcima.
ULJE OD PŠENIČNIH KLICA
Po nekim istraživanjima, ovo ulje je najbogatije vitaminom E od svih ulja. Značajno je i to što u sebi sadrži u većim količinama oktakosanol - supstancu za koju su naučnici uvereni da poboljšava izdržljivost i fizičku spremnost organizma. Zbog svega ovoga preporučuje se posebno sportistima i ljudima koji teško fizički rade. Ne treba ga koristiti za prženje, već pomalo, preko salate. Čuva se na hladnom i tamnom mestu, najviše par meseci, jer vrlo lako propada.
ULJE OD SEMENKI GROŽĐA
Iako je ovo ulje poznato u Evropi vekovima, tek je u XX veku počelo masovno da se proizvodi, uglavnom zato što su postojali mnogi drugi, izdašniji izvori ulja poput suncokreta ili masline. I ovo je zdravo ulje sa puno korsinih antioksidanasa, koji nas podmlađuju. Jeftinije je od maslinovog ulja i jednako dobro za prženje, prelivanje salata i kuvanje. Ima visoku tačku dimljenja, pa ne postaje kancerogeno tokom pripremanja hrane. Odličan je izbor za one koji ne mogu da podnesu ukus maslinovog ulja, a žele da se hrane zdravije.
LANENO ULJE
Kao i seme od kojeg je dobijeno, ovo blago gorko ulje bogato je omega-3 masnim kiselinama, za koje je dokazano da sprečava i ublažava aterosklerozu (nagomilavanje masnih, ateromatoznih naslaga na zidovima arterija). Laneno ulje blagotovrno deluje i kod drugih srčanih problema, recimo aritmije. Nažalost, ovo ulje ima veoma kratak rok trajanja, već nakon nekoliko nedelja gubi svoja svojstva, užegne i čak postane potencijalno kancerogeno. Kod kupovine ovog ulja posebno obratite pažnju na rok trajanja! Koristite ga za prelivanje salata i povrća.
SUNCOKRETOVO ULJE
Mnogi se pitaju - šta traži ovo ulje na spisku zdravih ulja? Jednostavno, iako je rafinisano suncokretovo ulje prilično nezdravo, ova namirnica u nerafinisanom obliku, dobijena hladnim ceđenjem, predstavlja veoma dobar izbor! Nerafinisano suncokretovo ulje je bogato zdravim, nezasićenim masnim kiselinama. Mnogi makrobiotičari ga preporučuju kao ulje za redovnu upotrebu, jer je dobijeno od biljke koja raste na našem podneblju, a izuzetno je pogodno kako za salate i blago dinstanje, tako i za prženje.

I TO NIJE SVE!
U prodavnicama zdrave hrane sve je više hladno ceđenih vrsta ulja, koje su takođe zdrava, ali nisu pogodna sa svakodnevnu upotrebu, bilo zbog visoke cene, bilo zbog toga što imaju neobičan ukus ili usko specifičnu primenu. Tako se, recimo, orahovo ulje koristi samo za deserte i salate. Slično je i sa uljima od kima, konoplje, semenki nara, itd.
izvor: http://www.zdravirecepti.com/spajz.htm# ... jauishrani