[lasata]

Kada je Rachel Carson objavila svoju knjigu »Tiho prolece« (Silent spring) 1967. godine svi strucni krugovi su se obrusili na nju sa porukom da radi protiv nauke i napretka. To je bilo vreme uvodjenja pesticida kao efikasnih sredstava za likvidaciju malarije i drugih bolesti ciji su prenosnici bili komarci i drugi insekti. Bilo je to zlatno doba hemije pa su mnogi mislili kako su, na primer, pesticidi - definitivni kraj za mnoge bolesti. Kao sto je poznato upravo pesticidi su stravicno narusili prirodnu ravnotezu i uneredili planetu za sledecih 50 godina. Slicna razmisljanja su bila kada se pojavio penicilin prof. dr. Aleksandra Fleminga i kada je samo jedna injekcija bila dovoljna za gonoreju ili upalu pluca. Danas imamo desetine antibiotika koji su deseterostruko jaci, ali ipak bolesti postoje i dalje. Imamo i nesto novo tj. rezistenciju na antibiotike pa je tako antibiotik spasa za najteze slucajeve postao neefikasan! U nameri da izbegne jedno zlo, covek ulece u drugo!
Istorijat upotrebe hormona u namirnicama seze do 1930. godine kada je ispitivanjima utvrdjeno da se proizvodnja mleka kod krava muzara moze povecati ako im se aplicira ekstrakt hormona hipofize. Nesto kasnije je utvrdjeno da je povecana kolicina mleka bila posledica hormona - rasta (HGH). Zbog tehnoloskih problema u proizvodnji hormona trebalo je cekati na komercijalnu proizvodnju hormona sve do 1980. godine kada je zapravo nastupilo vreme hormonske 'stimulacije' za visoku produkciju mleka i mesa. Genetska rekombinacija je omogucila sintezu cistog somatotropina i tako smo uskocili u hormonsku revoluciju. Sintetski estrogen koriscen je za tov pilica i junadi od 1950. godine, a za iste svrhe je koriscen i dietilstilbestrol (DES) sve dok nije utvrdjeno da moze izazvati rak, a to se dogodilo tek 1970. godine.
»Amerikanci su puni hormona«
Zasto implantati hormona iza uha stoke u tovu? Misicna masa brze i bolje buja tj. tovna stoka brze raste i napreduje ako dobija niske doze hormona i antibiotika ili njihove kombinacije sa raznim vitaminima (starteri). Tehnologija implantiranja hormona iza uha dosla je iz SAD-a pa ona izreka da su »Amerikanci
puni hormona« donekle stoji. Kod njih je odobreno za upotrebu sest vrsta hormona. Premda tvrde da niske doze nisu opasne, evropski naucni krugovi smatraju da dugotrajna upotreba namirnica sa hormonima moze imati razne posledice. Da se malo vratim natrag na pesticide; nakon euforije uspesima sezdesetih godina doslo je gorko razocaranje osamdesetih godina kada smo se suocili s katastrofalnim posledicama po okolinu, ali tada je vec bilo prekasno jer smo imali u proizvodnji nekoliko stotina raznih herbicida, insekticida, fungicida i rodenticida. Cim ih ima na skladistu bice ih negde u prometu, a kad ih ima u prometu bice ih i u hrani. Tako je i sa hormonima; kad su jedanput sintetizovani moraju se negde prodati i mora ih neko potrositi. Znate li zasto su antibiotici usli u stocnu hranu? Zato sto su proizvodni kapaciteti farmaceutske industrije bili daleko veci nego sto se moglo potrositi. Podatak da oko 50 posto ukupne americke produkcije antibiotika ide u stocnu hranu govori sam za sebe. Znate li kako su fosfati i nitrati usli u vestacka djubriva? Nakon Drugog svetskog rata ogromni kapaciteti industrije eksploziva morali su da se preorijentisu na nesto drugo. Zbog toga nam je danas zemlja nafilovana hemijom uz totalni poremecaj odnosa minerala, a kroz krompir, spanac i salatu deo toga i mi unosimo u organizam. Zemlja radja povrce koje ima manje vitamina nego sto je to bilo prije 20 godina.
Istina je da se covek kao i skakavci navikava na nove hemijske spojeve koji prodiru u lanac prehrane, ali hemija definitivno truje planetu!
Ono sto je 1967. predvidela Rachel Carson za faunu, za ljude sledeceg razdoblja su predvideli autori Theo Colborn, Diane Dumanoski i John Peterson svojom knjigom »Nasa ukradena buducnost« (Our Stolen Future). Zapravo, knjiga je krik ili poslednja opomena za ludog coveka koji srlja u buducnost s tim da usput zatire svoje sopstveno seme. Mnogi misle da proces starenja nije ireverzibilan pa svaki cas otkrivaju poneko novo sredstvo koje bi trebalo da odlozi taj proces.
Naravno, hormoni u tome imaju najvecu ulogu. Svrha je da se u izmozdeno telo postepeno vracaju hormoni cija je produkcija prirodnim procesom prestala ili se
smanjila na minimum. Takav jednostrani pristup zeli da pokaze da hormoni 'cine cuda' ne uzimajuci u obzir sve kasnije posledice.
Hormoni za odgadjanje starenja
Hormoni za pomladjivanje svakako nisu ideja od juce; pre 100 godina su stari lekari propisivali gospodi u godinama da jedu telece zlezde (brizle). Danas se to radi uglavnom sintetickim hormonima uz svakakva iznenadjenja. Koriste se uglavnom hormon rasta (HGH), dehidroepiandrosteron (DHEA) i melatonin. Svaki deluje snazno podsticuci one funkcije organizma koje su se iscrpile ili jednostavno prestale (polna, spavanje, hipertrofija misica itd). A svaki od spomenutih
hormona moze se dobiti postom ako uplatu izvrsite karticom na jednoj od stotinu adresa Interneta.
Dok je zamenska terapija estrogenom kod zena u menopauzi pokazala odredjene prednosti posebno kod prevencije osteoporoze, davanje hormona rasta ljudima u godinama pokazalo se problematicnim. Dok je to moguce aplicirati mladjim osobama u razvoju gdje celo telo raste, kod starijih osoba cija zivotna linija pada to znaci vise stete nego koristi! Rizici se sastoje u mogucnosti pojave raka nekih lokacija, bolesti srca i promena u ponasanju. O nekom podmladjivanju nema ni govora.
Dehidroepiandrosteron ili skraceno DHEA, hormon 'mladosti' ili 'izvor zivota' kako ga nazivaju komercijalno je najzasluzniji za ogromne profite pa ga ne bez razloga nazivaju i 'superhormon'. Prema medijima to je 'kraljevska pilula' koja pomaze da se zivi duze, da se izgubi telesna tezina, da se prevenira rak i bolesti srca, da se zaobidje AIDS i Alzeheimer i razna druga stanja. Istina je na sasvim drugoj strani - o tom razvikanom hormonu se vrlo malo zna pa premda se masovno trosi nitko ne zna sta ce se dogoditi u bliskoj i daljoj buducnosti. Ne sme se nikada zaboraviti da je DHEA bliski srodnik testosterona i da spada u
stereoidne hormone. Nastaje u nadbubregu iz holesterola, a deluje na sve pa i na misicnu masu kada se u telu konvertuje u testosteron. Melatonin je 'cudotvorni' hormon epifize koji 'pomladjuje' i od kojeg se dobro spava. Ovako razvikan i pretvoren u tablete, lingvalete, pa cak i sprej djeluje privlacno pa nije
mali broj onih koji su ga isprobali na sebi. Produkcija melatonina maksimalna je za vreme puberteta, a zatim sastavno slabi i konacno prestaje iza 40. godine zivota. Vracanje melatonina natrag iza 50 ili 60 godina nema nikakvog smisla jer su bitno smanjene i neke druge funkcije tela koje su kompatibilne. Brojna iskustva pokazuju da uzimanje melatonina kao suplementa moze imati obrnute ucinke tj. umesto spavanja imamo nesanicu! Velike doze (pet miligrama) mogu
izazvati promjene raspolozenja, migrene i poremecaj u radu drugih hormona. Sto se tice ucinaka kod tzv. 'jet laga' tj. brzeg adaptiranja na preskakanje vremenskih zona, misljenja su podeljena; jedni smatraju da pomaze, a drugi tvrde da nema nikakvih ucinaka. Najveci problem melatonina je doziranje, premda je detaljnim istrazivanjem tacno utvrdjeno da spavanje olaksava u dozi 0,1-0,3 mg, najcesce se prodaje u tableticama od dva i tri mg sto je
deseterostruko (nepotrebno) povecanje kolicine. Drugi problem melatonina je hemijska cistoca, dakle mogucnost intoksikacije. Ona, naime, nije regulisana pa se na trzistu svasta moze naci. Melatonin se moze dobiti pod oznakom 'prirodni' i 'sintetski', ali izgleda da se najcesce prodaje njihova kombinacija. Zasto? Da bi se dobila odgovarajuca kolicina 'prirodnog' melatonina iz mozga ovaca, bilo bi potrebno zaklati 30 miliona ovaca! To znaci da proizvod deklarisan kao 'prirodni' sadrzi i sintetski oblik. Ako netko krene sa redovnim uzimanjem melatonina sa 40 godina, niko ne zna sta ce se dogoditi kasnije iza 60. Hoce li spavati, hoce li biti ovisan, hoce li imati poremecaj raspolozenja ili neke druge (nepoznate) zdravstvene probleme. Na primer, utvrdjeno je da melatonin kod zena sprecava ovulaciju, a kako djeluje na plod u utrobi zene, nema apsolutno nikakvih podataka. Nadalje, primeceno je da uzimanje vecih doza melatonina pojacava autoimune bolesti kao sto su alergije. Bolesnicima sa mentalnim problemima koji uzimaju melatonin, stanje se vidno pogorsava.
Hormoni su opasni 'prijatelji'. Akne, tvrdokorne migrene, promenjeno (neugodno) raspolozenje, agresivnost, atrofija testisa, kosmatost i duboki glas kod zena, rak prostate ili dojke, samo su najvaznije posledice nekontrolisane upotrebe hormona.
Prirodni prohormoni
Mnoge biljne vrste sadrze hormonima slicne supstance, a njihova hemijska struktura moze biti gotovo identicna prirodnim estrogenima zene. Logicno je za ocekivati da ce im i delovanje biti priblizno isto. Takve biljne vrste su soja i sojini proizvodi te tropska povijusa iz Meksika (Dioscorea villosa) koja sadrzi diosgenin iz kojeg se u telu sintetizuje progesteron. No, kako progesteron cini i mnoge druge stvari koje se uopste ne spominju, proizvodjaci ekstrakta ove biljke ozbiljno su upozoreni od strane FDA da deklaracija njihova proizvoda znaci lazno predstavljanje jer se garantuje sprecavanje osteoporoze, depresije, menopauze i olaksavanje tegoba PMS-a. Hormoni dakle ulaze u samu sustinu biohemije tela; oni usporavaju ili ubrzavaju procese i funkcije te deluju na nivo secera u krvi, na koru mozga, na misice, zidove arterija ili uterusa, na mlecnu zlezdu ili prostatu. Ako jedan uzmemo u visku bice pogodjen neki drugi
kog ce biti u manjku tj. nastupice neravnoteza. Centrala u mozgu registruje poremecaj i luci nove kolicine hormona pa se poremecaj moze pogorsavati. Igra sa hormonima znaci siguran zdravstveni problem!
Na primer, u ocaju zbog prevelike tezine mnogi posezu za preparatima hormona stitne zlezde (tiroksin) koji ima sposobnost da ubrzava metabolizam, a to znaci brze sagorevanje masnog tkiva. Takva osoba od sume ne vidi drvo tj. zbog viska masnog tkiva priziva mnogo ozbiljnije stvari kao sto su opterecenje srca.
Dakle, na kraju prijateljsko upozorenje, kada vidite da u rukama drzte hormon, ne verujte prospektima vec se konsultujte sa lekarom!

Izvor: Nedeljni vijesnik 2002.