Biljni doktori ...
  • lilit

    Biljni doktori ...

    od lilit » pre 13 godine

    "BILJNI DOKTORI"

    Već samim svojim prisustvom biljke teraju na bekstvo
    veliki broj bolesti, te tako:



    URINSKE KISELINE podvijaju rep čim vide luk ili grožđe.

    BELANČEVINE beže pred boranijom.

    ANEMIJA odmah pocrveni čim vidi šargarepu, grožđe, spanać, cveklu, potočarku, kupus, kajsije, jabuke i šljive.

    LOŠA CIRKULACIJA I ARTERIOSKLEROZA se plaše od limuna, peršuna, belog luka, paradajza i praziluka.

    ARTRITIS I REUMATIZAM "polažu oružje" kad ugledaju limun, jagode, kupine, grožđe, ribizle, jabuke, kruške, paradajz, praziluk, boraniju, crni luk I celer.

    ASTMA se onesvešćuje u dodiru sa narom

    KAMEN U ŽUČI I KAMEN U BUBREGU se raspadaju pod udarom maslačka, paradajza, bele repe, praziluka, grožđa, jabuka i krušaka.

    CELULITIS se topi od limuna.

    OPADANJE KOSE se zaustavlja odmah ako jedete potočarku.

    HOLESTEROL beži čim mu se približe artičoke i maslačak.

    UMORNO SRCE ce ojačati ako često jedete celer. Grožđe, nar i luk.

    GRČEVI se proređuju, NERVNE KRIZE umiruju, a NESANICA se uspavljuje salatom, mandarinama i kruškama.

    ZATVOR kapitulira pred maslinovim uljem, prazilukom, šljivama, trešnjama, dudinjama, grožđem i kruškama.

    DEKALCIFIKACIJA I DEMINERALIZACIJA drhte kao prut kad šargarepa, praziluk, bela repa, kupus, cvekla, bademi, spanać, grožđe, jabuke, jagode I trešnje otvore vrata.

    DIJABETES (ŠEĆER U KRVI) beži pred crnim lukom, artičokama, cveklom, maslinovim uljem, maslinama, lešnikom i bademima.

    DIAJREJE (PROLIVI) prestaju ako jedete šargarepu, limun, ribizle, borovnice nar i kajsije.

    BRADAVICE I ŽULJEVI razmekšavaju od belog luka.

    EDEMI (OTOCI) se resorbuju, a ZADRŽAVANJE VODE isparava kad luk, kruška, dinja, jabuke, trešnje, breskve, komorač, potočarka i plavi paradajz uđu u organizam.

    ČIREVI U STOMAKU I STOMAČNE KISELINE se smiruju u prisustvu šargarepe, kupusa, limina, grožđa, paradajza i ananasa.

    PREKANCEROZNA I KANCEROZNA STANJA pozivaju u pomoć beli luk i crvenu cveklu.

    BOLESTI JETRE I NADUTOST JETRE se smiruju u prisustvu maslačka, špargle, šargarepe, šikoreje, celera, artičoke, maslina, rotkvica maslinovog ulja i grejpfruta.

    BOLESTI I POREMEĆENOST ŽLEZDA traže u lečenju celer, beli luk, trešnje, kruške i jagode.

    BOLOVI GRLA puše lulu pomirenja sa dudinjama, ribizlama, belim lukom, majčinom dušicom i algama.

    HEMOROIDI postaju savim mali ako jedete dinje I grožđe.

    HERPES ublažuju jabuke.

    VISOKI PRITISAK opada pred belim lukom, peršunom, limunom, ribizlama i kruškama.

    LOŠE VARENJE I INFEKCIJE CREVA prestaju ako jedete borovnice, salatu, limun, jabuke i paradajz.

    NERVNE DEPRESIJE I BOLESTI NERAVA će pokleknuti pred pomorandžama, cveklom, graškom, belom repom, crnim lukom, šparglom, bademima, šljivama, urmama i drugim suvim voćem.

    GOJAZNOST se topi kad jedete praziluk.

    BOLESTI PANKREASA ne mogu da se odupru napadau plavog paradajza.

    BOLESTI KOŽE menjaju boju sa artičokama, limunom, krastavcem, celerom, šparglom i rotkvicama.

    BOLESTI BUBREGA ne mogu da se odupru grožđu, jabukama, dinji, celeru (korenu i listu), maslačku, šikoreji i kozjoj bradi.

    UREA gubi svoji hladnokrvnost kad stignu artičoke, paradajz, grožđe i borovnice.

    BOLESTI DISAJNIH ORGANA I PLUĆA gube svoj dah kada im se približe rotkvice, beli luk, bela repa i potočarka.

    PROSTATIS I BOLESTI MOKRAĆNIH PUTEVA proganjaju rotkvice, orasi, potočarka, crni luk i borovnica.

    * Rika Zarai "Tajne moje prirodne medicine"...
    Poslednja izmena od lilit u 03 Nov 2007, 03:48, izmenjeno 1 put ukupno.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Voće i povrće umesto pilula


    Poslednjih godina vitaminima i mineralima u ishrani pridaje se velika pažnja. Pored uzimanja hrane bogate ovim sastojcima vrlo često se uzimaju vitaminski preparati jer se veruje da će na taj način bolje da se očuva zdravlje. Šta je istina, a šta zabluda? Sve vitamine delimo na one koji su rastvorljivi u vodi i one rastvorljive u mastima. U vodi se rastvaraju vitamini grupe B, koji su značajni kao regulatori mnogobrojnih fizioloških funkcija. Zloupotreba ovih vitamina ne može da postoji jer ne mogu da se nagomilaju u organizmu. Višak vitamina B, kao i drugih koji su rastvorljivi u vodi, izlučuje se mokraćom. Dobar izvor grupe vitamina B su žitarice, ali ne oljuštene, svež kvasac i iznutrice. Folna kiselina je značajna u ishrani, pogotovo trudnica. Ova kiselina se nalazi u svom zelenom lisnatom povrću i u iznutricama. Dnevne potrebe za folnom kiselinom su 200 mikrograma.
    Danas se mnogo govori o vitaminu C, kojem se često daje prevelik značaj. Minimalna dnevna doza je 60 miligrama, a optimalna 200 miligrama. Sve doze veće od 500 miligrama dnevno su nepotrebne i nekorisne jer se izlučuju putem mokraće. Ovog vitamina ima u svom žutom, zelenom, narandžastom i crvenom voću i povrću. Treba obratiti pažnju na to kako čuvamo ove namirnice, jer vitamin C propada na sobnoj temperaturi, a kuvanjem ga sasvim gubimo.
    Druga velika grupa vitamina su oni rastvorljivi u mastima. Svaki prevelik unos ovih vitamina može biti nepovoljan po organizam, jer mogu biti toksični.
    Oni se ne izlučuju lako, velike su im rezerve u organizmu i obično nisu deficitarni. Kao što je vitamin C antioksidant, i u ovoj grupi ima vitamina antioksidanata. To je biljni deo vitamina A, betakarotin. On se nalazi u svom žutom, crvenom i zelenom voću i povrću, a značajan je u prevenciji nekih malignih bolesti. Betakarotin je osetljiv na svetlost i uništava se kuvanjem. Vitamin E je značajan u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti. Čuvar je stabilnosti ćelijske membrane i onemogućava da loši slobodni radikali oštećuju ćeliju u pravcu ateroskleroze ili u pravcu malignih bolesti. Ovaj vitamin se često uzima u nedovoljnim količinama, što može biti opasno
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Magnezijum za zube i kosti

    Magnezijum je cetvrti po zastupljenosti mineral u ljudskom telu, a oko 50% ukupne kolicine nalazi se u kostima. Zapravo zajedno uz kalcijum i fosfor cini glavni sastojak naših kostiju. Ostatak se uglavnom nalazi u celijama tkiva i organa. Samo 1 % se nalazi u krvi. Ravnoteža magnezijuma i kalcijuma važna je za zdrave zube i kosti, smanjuje opasnost od pojave osteoporoze, a u ukoliko je bolest vec nastupila, ogranicava njeno dejstvo. Dobri izvori magnezijuma su riba, zeleno lisnato povrce, mleko, orasi, semenke i žitarice punog zrna. Rafinirano brašno malo ima magnezijuma. Potreba za magnezijumom povecava se kod stresa ili bolesti. Može pomoci u lecenju nesanice, mišicnih grceva i bolesti srca. Organizam preraduje magnezijum tako da bubrezi prema potrebi stvaraju zalihe, a sav višak izlucuju pa je manjak magnezijuma ili trovanje jako retka pojava. Mogucnost ili veci rizik od trovanja magnezijumom postoji kod osoba koje preterano koriste laksative ili su imale bubrežne tegobe.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Superhrana za dug život

    Hrana i pića puni hranljivih sastojaka neće zadovoljiti samo apetit nego i odbraniti od hroničnih bolesti, sačuvati liniju i dobar izgled. Kako svakodnevno uneti dovoljno superhrane koja to omogućava? Treba birati namirnice koje sadrže antioksidante koji sprečavaju oštećenje ćelija. To su, na primer, bademi, bobičasto voće, agrumi, šargarepa, spanać, paradajz i paprika. Bademima i bobičastim voćem možete posuti jutarnje cerealije, paradajz dodati na sendvič, u supe ili uz pečenje, a na sendvič od integralnog brašna možete staviti i papriku i lišće spanaća. Za užinu imajte pri ruci kesicu orašastih plodova, bebi-šargarepu, mini-paradajze ili šnite paprike. Da bi vam kosti i zubi ostali čvrsti (što odmah daje i mlađi izgled), potreban vam je kalcijum. Započnite dan kafom s mlekom (delimično obranim) ili cerealijama s mlekom. Između obroka popijte nemasni jogurt ili gricnite mladi sir.
    Vlakna su neophodna organizmu i čine za njega fantastične stvari: od snižavanja nivoa holesterola u krvi, do održavanja varenja i sprečavanja nekih vrsta raka. Jedite zato integralni hleb i žitarice, mekinje, sveže voće i povrće, pošto sokovi sadrže daleko manje vlakana nego oni. Mahunarke su nezamenljive po ovom pitanju, jer sadrže i belančevine, pa ih možete dodati čorbama, pečenju, salatama, jajima i sosovima.
    Sve popularnija supernamirnica je i soja. Ona snižava nivo holesterola u krvi, sprečavajući tako srčana oboljenja. Možete je uneti jedući tofu (ako vam se ne sviđa njen prirodni ukus) jer on upija ukus hrane s kojom se kuva. Probajte da u malo ulja na jakoj vatri (stir-fraj) propržite raznobojno povrće, dodate mu malo tofua isečenog na kockice i prelijete soja-sosom. Ako niste vegetarijanac, sojine ljuspice možete dodati u mleveno meso za ćufte ili fil za sarmu, a možete jednostavno i da grickate pečeno sojino zrno kao “portabl” užinu.
    Mnogi od nas zaboravljaju na vodu. Zato izgledaju iznureno i osećaju se iscrpljeno. S obzirom na to da je ljudsko telo sačinjeno najviše od vode, ona je vitalni nutrijent za naše dobro osećanje. Zato, posebno u ove tople dane, uvek sa sobom imajte flašicu vode – i koristite je! Ne oslanjajte se samo na osećaj žeđi, on se ionako smanjuje s godinama. Pijte često, i uz vodu uključite i druge hranljive napitke, poput 100 odsto voćnog i soka od povrća, obranog ili polumasnog mleka, mineralne vode, čaja, čorbi od povrća. I pojedine namirnice sadrže tečnost: lubenice, narandže, paradajz, turšija, krastavac...
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Peceno povrce nije dobro za vaše zube

    Vegetarijanci nece biti sretni s najnovijim istraživanjem o posledicama pripreme povrca. Peceno povrce loše utice na zube jednako kao i gazirana pica, otkrili su naucnici. Peceni patlidžani, zelene paprike i tikvice oslobadaju kiselinu koja nagriza zube kad dode u kontakt s njima. Naucnici sa Sveucilišta Dundee otkrili su i da vegetarijanska plata ispecena u pecnici znatno povecava kiselinu u ustima, cak u tolikoj meri kao kad se popije gazirano pice, piše u istraživanju objavljenom u strucnom casopisu European Journal of Prosthodontics and Restorative Dentistry. Ipak, naucnici nisu pronašli povecanje kiseline kod pripreme krompira ili luka.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Kukuruz - hrana i lek

    Kukuruzna svila
    Kukuruzna svila je izvanredno sredstvo za izlucivanje mokrace i veoma dobro i neškodljivo sredstvo za mršavljenje. Ukoliko svila nije potpuno osušena, smanjuje izlucivanje mokrace, a pospešuje cišcenje. Kukuruzna svila se koristi još i u lecenju vodene bolesti i bolesti mokracnih kanala sklonih stvaranju kamenaca. Dobri uspesi se postižu i kod upale bešike, srcanih bolesti s edemima, gihta i reumatizma. Koristi se za lecenje bubrežnih bolesti i kod nocnog mokrenja. Sadrži masna i etericna ulja, flavonoide, saponine. Poseduje diuretski ucinak, podstice izlucivanje tecnosti putem mokrace iz organizma, pomaže kod upala i peska u mokracnim putevima. Deluje kao blago sredstvo za snižavanje šecera u krvi.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Crveni plod za podmladjivanje

    Ovo povrće (ubrajaju ga i u voće) sadrži likopen i vitamin C, dve supstance koje pobeđuju slobodne radikale i sprečavaju starenje Paradajz se smatra hranom protiv starenja. Sadrži moćan antioksidant likopen, zahvaljujući čemu održava tkiva mladim i elastičnim. Osim toga, bogat je vitaminom C, koji je takođe antioksidant, jača imuni sistem i štiti od infekcija i prehlade i takođe je saveznik naše lepote i mladosti. Ova biljka pripada familiji solenacee, gde spadaju i paprika, krompir i plavi patlidžan. Poreklom je iz Južne Amerike, a u Evropu je stigla 1500. godine. U početku je smatrana lekovitom, a kasnije je počela da se koristi u ishrani. Može biti različitog oblika i veličine: loptast, obao, duguljast ili spljošten. Danas čini osnovu takozvane mediteranske ishrane i odlično se slaže s raznovrsnim jelima, od testenina, pirinča, sireva, do jaja, mesa i ribe. Likopen, inače, paradajzu daje njegovu crvenu boju, a spada među karotenoide, s posebnim antioksidativnim svojstvima. On se bori protiv slobodnih radikala, štiteći našu kožu (zato leti kad se sunčamo treba jesti mnogo paradajza), i ceo organizam od starenja. Ustanovljeno je i da je koristan za prevenciju tumora prostate, dakle, treba da ga jedu posebno muškarci.
    S obzirom na to da je niskokalorijska namirnica, paradajz je koristan i onima koji žele da smršaju. Pomešan s hladno ceđenim maslinovim uljem, začinjen origanom ili nekim drugim aromatičnim travama, može da se koristi kao lak preliv koji će učiniti drugačijim jela s roštilja ili kuvana na pari.
    Ako vam je paradajz suviše kiseo, pomoći će dodatak malo šećera u sosove i sok, pošto nekima on izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i nadimanje. Glavni krivac za to je ljuska, pa je treba ukloniti, kao i seme.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Lan jaca srce i imunitet


    Semenke lana sadrže ulja, veoma korisne materije, vlakna, a posebna prednost lana je što u velikom procentu sadrži lignin. Lignini su se u istraživanjima pokazali korisnim za smanjenje rizika od nastanka raka dojke i jajnika jer umanjuju aktivnost estrogena, glavnog ženskog polnog hormona - potencijalnog podstrekaca malignog rasta. Zbog toga laneno ulje, hladno cedeno i nerafinisano, u ishrani može da zameni ribu. Iz istog razloga, laneno ulje ima uticaj na nivo holesterola, upalne procese i procese zgrušanja krvi, pa se preporucuje uzimanje na kašicicu ili stavljanje u salatu. U ishrani lan može da se koristi na nekoliko razlicitih nacina. Najbolje je koristiti cele semenke tako što cete ih dodati u hleb ili kolace. Možete da ih dodate cele ili da ih sameljete. Sveže samlevene lanene semenke mogu se dodavati razlicitim jelima, umacima, salatama, supama od povrca, sarmama, pecenjima, žitaricama za dorucak, jogurtu itd.
    - Lan pomaže zdravlju srca i krvnih sudova. Sadrži veoma visok nivo omega 3 masnih kiselina, pa zbog toga smanjuje nivo lošeg holesterola.
    - Lan ima antikancerogena svojstva, a kao prirodni lubrikant i bogat izvor vlakana, smanjuje mogucnost pojave zatvora. Laneno seme je poznati laksativ, a ne stvara naviku niti oštecuje creva. Ukoliko imate problema sa opstipacijom, sameljite seme, zatim ga potopite u vodu i pojedite.
    - Konzumacija lana snaži imunitet. Jedna studija je pokazala da su upale disajnog sistema rede kod ljudi koji uzimaju manje od kašicice lanenog ulja dnevno.
    - Lan sadrži masnoce koje su temelj za izgradnju mozga. Zato se trudnicama preporucuje da tokom trudnoce i dojenja uzimaju jednu kašicicu lanenog ulja dnevno.
    - Lan pomaže zdravlju kože. Ukoliko imate suvu kožu ili ekcem, obavezno uvedite laneno ulje kao dodatak ishrani.
    - Stabilizovanjem nivoa šecera u krvi, lan može da smanji tegobe dijabetesa.
    - Masnoce iz lana mogu da doprinesu gubitku viška kilograma. Materije bogate esencijalnim masnim kiselinama, kao što je lan, ubrzavaju metabolizam potpomažuci sagorevanje suvišnih, nezdravih masnoca u telu.
    - Laneno ulje se koristi za spoljašnju primenu u obliku obloga kod ekcema, psorijaze, kožnih osipa. Ukoliko imate problema sa zuboboljom, stavite lan u pamucnu vrecicu i zagrejte je, a onda nanesite na bolno mesto. Isto možete da primenite i kod išijasa, reume, neuralgija lica, bolova u stomaku i dr.

    Uputstvo za korišcenje
    - Ne koristite laneno ulje za kuvanje. Laneno ulje dodajte hrani nakon kuvanja ili pri posluživanju.
    - Lan ima mnogo vrlina, ali ima i jednu manu: ulje brzo užegne. Da biste sprecili kvarenje:
    - Kupujte samo laneno ulje koje je stajalo u frižideru i koje se prodaje u crnim flašama.
    - Laneno ulje držite u frižideru, u cvrsto zatvorenoj boci. Što više smanjite izloženost ulja toploti, svetlosti i vazduhu.
    - S obzirom na to da ce ulje postati užeglo otprilike šest nedelja nakon cedenja, kupujte laneno ulje u manjim bocama, zavisno od toga koliko ga brzo trošite.
    - Uzimate li laneno ulje s hranom, možete cak povecati prehrambenu vrednost drugih namirnica. Istraživanja pokazuju da dodavanje lanenog ulja u hranu bogatu sulfatnim aminokiselinama kao što su fermentirani mlecni proizvodi (npr. jogurt), povrce iz porodice kupusnjaca, te proteini životinjskog porekla, morskih plodova i soje, pomaže esencijalnim masnim kiselinama da se ugrade u celijske membrane. Pomešano s jogurtom, laneno ulje postaje emulzija, te ga telo može bolje svariti i iskoristiti.
    - Laneno ulje je najdelotvornije kada se uzima s antioksidansima kao što su vitamin E i karoten, te nekim drugim materijama, npr. vitaminom B6 i magnezijumom.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Hrana koja hladi

    Kad živa u termometru poludi i kad temperatura danima prelazi 30 podeljak, navike u ishrani moraju da se menjaju. Zaboravite na jela koja se dugo i teško vare i zbog kojih cete imati utisak da je još toplije. Salame, pržena jela, masni umaci na bazi pavlake i majoneza i torte sa kremom treba da sacekaju hladnije dane. Ovo je vreme za laku hranu koja osvežava. Testenina i pirinac su dozvoljeni, ali samo pod uslovom da ih jedete uz lagane umake i maslinovo ulje ili sa prilogom od povrca. Riba i meso (po mogucstvu belo) takode su dozvoljeni, ali pripremljeni na što jednostavniji nacin: kuvani na pari, bareni, na roštilju... Sa sezonskim povrcem ne možete da preterate. Ono svakodnevno mora da se nade na vašem jelovniku, kako sirovo, tako i kuvano. To je zato što povrce osvežava organizam, podstice izbacivanje toksina, obezbeduje potrebnu energiju i reguliše varenje. Ono je pravi rudnik mineralnih soli, vitamina i biljnih vlakana, supstanci koje su od neprocenjivog znacaja za ocuvanje zdravlja i lepog izgleda. Ako ste ljubitelj zelene salate, slobodno se opustite! Ovo povrce cisti creva i nadoknaduje izgubljenu tecnost. Zato leti zelena salata sa kuvanim jajima ili posnim mesom može da bude zamena za glavno jelo. Ali, pazite: dok je perete i cistite, nemojte da odbacujete spoljne, tamnozelene listove, pošto su oni bogati hlorofilom i drugim dragocenim supstancama. Nežni beli listici iz srca salate su možda ukusniji, ali ni izdaleka nisu toliko zdravi. Leto je vreme kada treba jesti gorke i kisele namirnice koje osvežavaju (radic, cikorija, rukola, grejpfrut i ostalo južno voce, jogurt...). Preporucuju se i ljute papricice, pošto izazivaju širenje krvnih sudova i snižavaju telesnu temperaturu.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Orah za smirenje


    Srcu, mišićima i nervima potrebne su veće količine magnezijuma da bi optimalno funkcionisali. Međutim, često ne unosimo dovoljno ovog važnog minerala u organizam, koji se u velikim količinama troši zbog dugotrajnog stresa, zagađenja čovekove okoline i preterane količine nikotina i alkohola. Tokom leta telo zbog znojenja dodatno gubi magnezijum. Zbog pogrešne ishrane takođe dolazi do deficita ovog važnog minerala u organizmu, a posledice su nervoza i razdražljivost. Celokupno stanje duha i tela izbacuje se iz ravnoteže, osim toga, grčevi u listovima remete san. Pošto telo ne može samo da proizvede ovaj mineral, treba ga unositi s hranom. Namirnice koje sadrže naročito mnogo magnezijuma jesu integralni hleb, mahunasto povrće, orasi i zeleno povrće. Ukoliko to nije dovoljno, mogu da pomognu i razni preparati, kao što su šumeće tablete magnezijuma, koje nadoknađuju manjak ovog minerala.
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Kajsije – za srce i kosti

    Sigurno niste znali da drvo ukusnih baršunastih narandžastih plodova, kajsija, pripada porodici ruža? Možda je baš zato plod tako baršunast? A da li ste znali da poticu iz Kine, odakle su se širile na zapad, stigavši do Jermenije? Tamo su našle idealne uslove, a Rimljani, koji su ih preneli u Evropu, nazvali su ih “jermenske jabuke”. No, bilo kako bilo, kajsije su vrlo korisna vocka, i sveže i suve, koje su slade i, možda, ukusnije. Izuzetno su bogate beta-karotinom, odnosno provitaminom A, kao i sve žuto i narandžasto voce i povrce, a on je veoma važan za jacanje kostiju, zuba i vida. U 100 grama svežih ima ga 1,8 miligram, a u istoj kolicini suvih – cak 4,6. Sadrže i vitamine B1 i B2, PP, vitamin C (10, odnosno 11 mg%), a najpoznatije su po velikoj kolicini kalijuma. Ima ga od 350 miligrama u svežim do 1.370 mg% u suvim kajsijama. On pomaže rad srca i mišica, a dobar je i za izlucivanje mokrace, pa se kajsije preporucuju obolelima od kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja i gojaznima. Pošto sadrže i mnogo fosfora (26, odnosno 114mg%) i magnezijuma (19, odnosno 50 mg%), poboljšavaju pamcenje i povecavaju radnu sposobnost, a pokazuju i povoljno dejstvo na krvne sudove mozga, što znaci da predupreduju šlog. Sok svežih kajsija, pored mnoštva kalijuma (362 mg%), sadrži i dosta gvožda, pa je koristan kod malokrvnosti, želudacno-crevnih i kardiovaskularnih oboljenja, ali i u trudnoci, zatim kod kožnih i oboljenja sluzokože usta. Dijabeticari jedini ne bi smeli da jedu kajsije ili piju njihov sok jer sadrže dosta šecera.
    Možda je zanimljivo napomenuti da u kajsijama ima i aluminijuma (364 mikrograma), bora (1.050 mkg%), vanadijuma (20), joda (1), kobalta (2), mangana (220), bakra (170), molibdena (7), nikla (30), i retkih metala, poput titana (200), stroncijuma (500), kao i hroma (1) i cinka (82).
    Inace, kao i vecina vocki, i kajsije sadrže mnogo vode pa nisu mnogo kaloricne: 45 kcal (186 kJ) u 100 grama. Sušene su, naravno, daleko kaloricnije: 247 kcal (10,5 kJ)
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Maslinovo ulje kao brufen

    Najnovija naučna istraživanja pokazala su da maslinovo ulje sadrži isto jedinjenje kao i lek 'Brufen', odnosno ibuprofen. To znači da bi dnevna doza maslinovog ulja mogla da pomogne kod efekata reume i srčanih oboljenja, baš kao što se i ibuprofen koristi za reumu, bolove, kod zapaljenskih procesa i slično. Dr Gari Bičam sa Univerziteta u Filadelfiji objašnjava zašto su naučnici uopšte posumnjali da postoji veza izmedju maslinovog ulja i brufena:
    "Ideja se javila kada smo razmatrali osećaj koji se javlja kada pijemo ibuprofen. Malo šta se desi dok je lek u ustima, ali čim ga progutamo, on nam sprži grlo. Ispostavilo se maslinovo ulje radi istu stvar - sprži vam grlo i to na istom mestu kao i brufen. Zato smo posumnjali da postoji ista farmakološka supstanca i u ulju, i u leku." Sumnja dr Bičama potvrdila se tokom naučnih istraživanja, tako da je otkriven identični sastojak i u brufenu i u maslinovom ulju. Medjutim, veoma je važno i o kom maslinovom ulju je reč:

    "Najbolje je ono ulje koje se dobija prvim cedjenjem. Takvo maslinovo ulje pravi se na Siciliji, Kritu i na sličnim mestima. Kada se maslinovo ulje koristi pri kuvanju, onda se efekat supstance koju smo pronašli smanjuje. Većina ljudi medjutim, i to uglavnom na Mediteranu, koristi maslinovo ulje za salate i povrće - dakle koristi ga sirovo, što znači da se ostvaruje pun efekat." Doktora Bičama pitali smo i koja doza maslinovog ulja može da zameni na primer, jednu tabletu ibuprofena - od koje mnogima prodje uobičajena glavobolja: "To možemo samo da nagadjamo, ali sigurno je da nam od one količine maslinovog ulja koju obično upotrebljavamo za jelo neće proći glavobolja. Mi pak, verujemo da je moguće da je količina maslinovog ulja koju ljudi na Mediteranu svakodnevno koriste jednaka dozi od jedne pilule aspirina za decu. To svakako ima pozitivne efekte po zdravlje, posebno kada je reč o srčanim i drugim kardiovaskularnim oboljenjima."
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Visak vode u organizmu

    Osecaj težine u nogama, otecena stopala i gležnjevi najviše nas muce posle napornog radnog dana i u prolece. Da biste se oslobodili suvišne tecnosti iz tela i smanjili otoke koji se javljaju kao posledica ove bolesti dovoljno je da povecate unos tecnosti u telo tokom dana, promenite navike u ishrani i vežbate 15 minuta dnevno. Otecenost koja se javlja u predelu bokova, bedara i donjeg dela nogu je posledica skupljanja otpadnih tecnosti u tkivima. Tri moguca uzroka koja dovode do toga su: - slaba cirkulacija krvi - hormonske promene - nezdrav nacin života Što se ishrane tice posebno se preporucuje konzumiranje voca i povrca. Od povrca prednost dajte belom i crnom luku, praziluku i celeru jer ovo povrce sadrži elemente koji svojim delovanjem snižavaju krvni pritisak i štite srce i krvne sudove. Osim toga smanjuju nivo ukupnog holesterola i povecavaju nivo dobrog holesterola koji štiti od bolesti srca. Dobro je da znate da tikvice rotkvice, paradajz, peršunov list i salate obiluju vodom, pa su se tako našli na listi najboljih prirodnih dijuretika. Što se voca tice posebno se preporucuju ananas, lubenica, dinja i grožde koje obiluje antioksidansima. Redovnim konzumiranjem ovog voca i povrca podstaci cete prirodno izbacivanje viška vode iz organizma.

    Ishrana mora da bude siromašna solju, šecerom i mastima, a bogata svežim nekonzervisanim namirnicama - to su osnovna pravila dijete protiv zadržavanja tecnosti. Smanjenje unošenja soli posebno je važno kod otecenosti, dakle u hranu nemojte dodavati više od pola kašicice soli dnevno, izbegavajte hranu bogatu natrijumom, kao što su suhomesnati i konzervisani proizvodi i kocke za supu. Osim navedenog trebalo bi da unosite oko dve litra tecnosti u toku dana.

    Osim fizicke aktivnosti i odgovarajuceg nacina ishrane izlucivanje tecnosti može da se poboljša konzumiranjem cajeva. Ukoliko je rec o prolaznom problemu cajeve uzimajte samo tokom kriticnog perioda. A ako je ipak rec o trajnom problemu cajeve bi trebalo da uzimate u ciklusima. Jedan ciklus traje mesec dana. Zatim napravite pauzu od 40 dana nakon cega treba da zapocnete nov ciklus
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Crveno voce i povrce stiti zdravlje i usporava starenje


    Crveno voce i povrce pa cak i crveno vino mogu smanjiti rizik od raka i srcanih bolesti i usporiti procese starenja.

    Jagode, maline, cvekla, crvena paprika, crvene jabuke, tresnje i rotkvice bogate su antioksidantima, prenosi Independent.

    Oni nas stite od stetnih materija koje u nasem telu nastaju pri oksidaciji. Te stetne materije mogu ubrzati proces starenja jer slabe telesne celije, a na kozi se pod njihovim uticajem mogu stvoriti bore. Tu prirodnu kemijsku reakciju pojacavaju spoljasnji faktori kao sto su pusenje, zagadenost, preerano suncanje, zracenje i losa ishrana.

    "Pigment crvenog voca i povrca ima visoke antioksidativne mogucnosti", kaze dr. Sarah Schenker, dijeteticarka iz Britanskog nutricionistickog udruzenja. "Hranjive materije iz takve hrane nisu nuzne, odnosno, s nutricionistickog stajalista necete biti zakinuti ako je ne jedete - ali je vrlo bitna za poboljsanje zdravlja i moze doprineti sprecavanju raka i srcanih bolesti.

    Prirodni odbrambeni sistem naseg tela moze se ojacati hranjivim materijama kojih obicno ima u crvenom vocu i povrcu, a to su selen, vitamin A i vitamin E." Iako crveno povrce sigurno nije kljuc vecne mladosti, ipak moze doprineti lepsem izgledu. "Ne mozete zaustaviti fizicko starenje, ali mozete smanjiti stetu", kaze dr. Schenker. "Ako pazite na zdravlje, to ce se odraziti i na vasem izgledu."

    Crvena hrana moze povecati i energetski nivo. Crveno voce i povrce bogato je vitaminom C, koji je nuzan za prirodni telesni imunitet. Crvena paprika, naprimer, ima dvostruko vise vitamina C od narance. U 100 g naranaca ima samo 54 mg vitamina C, dok u 100 g crvenih paprika ima 140 mg vitamina C. Uz to, crvene paprike su dobar izvor vitamina B6, gvozdja i kalijuma. Crveni luk dobar je izvor vlakana, vitamina C, folne kiseline, kalcijuma i gvozdja. Smanjuje nivo LDL holesterola i povecava nivo HGL kolesterola.

    Uz to, crveni luk, kao i banane, sadrzi mnogo kalijuma koji pomaze u regulisanju krvnoga pritiska. Naucne studije su pokazale da likopen iz rotkvica moze spreciti srcane bolesti i rak prostate, dojke i cerviksa. Likopen je snazan antioksidant koji se bori protiv toksicnih materija koje izazivaju rak. Osim toga, cini se da je likopen jos delotvorniji kad se rotkvice skuvaju pa cak i ketcap moze biti zdrav. Likopena ima u lubenici i u crvenom grejpu.

    Za sok od borovnica zna se da ublazava simptome cistitisa. Dr. Schenker kaze: "Borovnice sadrze limunsku kiselinu koja nepromienjena prolazi kroz bubrege i urinarni trakt sto onemogucuje razmnozavanje bakterija." Dr. Schenker tvrdi da uporedjivanjem francuskoga i britanskoga nacina zivota pokazuje koliko je crveno vino korisno: "Ujedinjeno Kraljevstvo ima jednu od najvisih stopa srcanih bolesti u svetu.

    U Francuskoj je ta stopa mnogo niza iako je njihova ishrana cesto bogatija zasicenim masnocama poput sira, pavlake i mesa, a i vise puse. Francuzi piju mnogo vise crvenog vina, ne previse, ali je casa uz obrok ili veceru uobicajena." Iako je bitno povecati kolicinu crvenog voca i povrca u ishrani, jos je bolje jesti hranu svih boja. Strucnjaci za ishranu preporucuju nam najmanje pet porcija voca i povrca dnevno sto ne znaci da kombinacije hrane stalno moraju biti iste. Dakle, sto sarenije i raznovrsnije - to bolje.

    Izvor: Medija klub
  • lilit

    od lilit » pre 13 godine

    Jecam

    Jecam smanjuje holesterol



    Jecam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogucnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima.

    Jecam je žitarica koja po svom biohemijskom sastavu, a posebno po svojim lekovitim svojstvima, ima puno pravo da živi u “miroljubivoj koegzistenciji” s ostalim žitaricama, a u nekim vidovima cak ima i neke prednosti. Holandski istraživaci su ustanovili da jecam sadrži i do 35 odsto nezasicenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, što nije slucaj ni s jednom žitaricom. Zbog toga bi se "prezrena" geršla trebalo cešce da se nade na jelovnicima "bogatijih" slojeva bez predrasuda o sirotinjskoj hrani. Hranljive vrednosti jecma su, inace, slicne ostalim vrstama žitarica: 11 odsto belancevina, 1,8 procenat masti i ukupno 73,4 odsto ugljenih hidrata (celo zrno). U oljuštenom zrnu (geršli) te se vrednosti nešto menjaju – postotak belancevina i masti se smanjuje, ali se povecava postotak ugljenih hidrata. Jecam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, te kalcijumom, natrijumom, sumporom, gvoždem, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom. I vitaminski sastav jecma slican je vitaminskom sastavu vecine žitarica. Sadrži gotovo sve vitamine, posebno vitamina B.

    JECAM PROTIV
    PLUCNIH BOLESTI

    Izmesati po jednu supenu kasiku jecma i vrsika borovice
    pa kuvati u 1/2 litra vode 10-tak minuta.
    Ostaviti da poklopljeno odstoji jos toliko vremena.
    Procediti, zasladiti s 1-2 kasike meda i piti pola sadrzaja ujutru,
    na prazan stomak, a pola uvece, pred spavanje.



    SIRUP OD JECMA

    Protiv lose probave dobro je spremiti sirup od jecma.
    Stavite 250 grama jecmenog brasna u 1 litar vode
    zagrejane na 50 stepeni, a zatim kuvati 15-tak minuta.
    Mlako procediti kroz lanenu krpu.
    Talog koji ostane razrediti s 2 decilitra tople vode,
    pomesati i opet procediti. Cedjevini dodati litar vode
    i 1,5 kilograma meda. Uzimati 1-2 supene kasike sirupa
    posle jela.



    SLAD OD JECMA
    ZA STARE LJUDE

    Kao i ostale zitarice i jecam ima poboljsana svojstva kada se
    pusti da proklija. Klice treba oprati, posusiti i istucati u slad.
    Slad od jecma je odlican lek za stare ljude.
    Poboljsava sve funkcije organizma.



    SUPA OD JECMA

    Ako ste hronicno umorni ili zelite da smrsate obavezno
    unesite u svoj jelovnik lekovitu supu od jecma.
    Ostavite preko noci 250-300 grama oljustenih zrna jecma u vodi.
    Sledeceg dana stavite jecam u vrelu vodu i kuvajte ga
    na tihoj vatri. Dok se jecam kuva ocistite i sitno narendajte po
    1 koren persuna i sargarepe, manji koren celera,
    glavicu crnog luka i naseckajte njihova perca.
    Kuvani jecam maknite sa vatre i dodajte mu sve ove sastojke,
    te zacinite s 1 kasikom biljnog ulja, malo soli i kima.
    Neka stoji poklopljenj 10-tak minuta
    da se u pari sve dokuva.



    SALATA OD JECMA

    U kuvani jecam dodajte zimi suseno,
    kratko prokuvano voce,
    a leti sezonsko-sveze.
    Prelijte salatu slatkom ili kiselom pavlakom
    i pospite seckanim lesnicima ili bademima.



    JECAM ZA RASTVARANJE
    SLUZI U TELU

    Rastvaranjem sluzi jecam leci plucne bolesti, crevne i druge upale u telu.
    Ostaviti preko noci 1/2 kilograma jecma u 2 litra vode.
    Ujutru dodati saku naseckanih suvih smokava.
    Sve zajedno kuvati na tihoj vatri oko 1 sat.
    Pije se mlako preko celog dana umesto vode.
    Pored toga sto leci - gasi i zedj.



    JECAM PROTIV
    UCESTALIH DIJAREJA

    Samleti 6 velikih kasika oljustenog jecma i staviti
    u 1 litar kljucale vode. Skloniti sa vatre
    i ostaviti da odstoji 2-3 sata poklopljeno.
    Posle toga procediti jecam i piti tecnost
    po solju pre i posle svakog obroka.

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost